(Geo)politika Grexit-a

Piše Nikola Vrzić

Šta će Evropskoj uniji, Balkanu i Srbiji doneti sve izgledniji bankrot Grčke i mogući izlazak ove zemlje iz evrozone

Ako je britanski ministar finansija Džordž Ozborn u pravu, bližimo se – već u maju, a evo nas već u maju – „tački pucanja“ koja „preti da detonira novu globalnu krizu“.

Britanski ministar je, iznoseći ovo dramatično upozorenje, na umu imao Grčku i problem koji ova zemlja ima sa svojim međunarodnim kreditorima. I taj će se problem, ostvari li se Ozbornova crna slutnja, neumoljivo odraziti i na sve nas ovde u Srbiji, uostalom, baš kao i 2008. godine, kada je svet potresla prethodna finansijska kriza od koje se još nismo oporavili. Ali, postoji li i veza između grčkog duga i terorističkih napada u Makedoniji i u Republici Srpskoj, u Zvorniku ovog ponedeljka uveče? Iako posredna, moguća veza postoji; takva je, naime, geopolitika grčke dužničke krize koja bi mogla da izazove novu raspodelu savezništava na jugoistoku Evrope, raspodelu koja preti da ugrozi evroatlantsku, dakle NATO, dakle američku hegemoniju nad ovim parčetom našeg kontinenta…

GRČKI BANKROT

No krenimo redom, od Grčke.

Kada je britanski ministar finansija izneo spomenuto upozorenje da je „eskalirajuća kriza u Grčkoj najveća pretnja svetskoj ekonomiji“ koja „proganja“ ministre finansija i bankare širom sveta, nije bio i jedini koji ovako neveselo upozorava na ono što nas – možda do verovatno, usudimo li se da prognoziramo – čeka u bliskoj budućnosti. Zapravo, „iskreno govoreći, niko nije optimista kada je reč o Grčkoj“, otkrio je ovih dana bivši predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše. Otuda možda i ne čudi što su mogućnost grčkog bankrota odjednom počeli da spominju i aktuelni zvaničnici, iako su to donedavno potpuno izbegavali. Agencija „Rojters“ citirala je slovenačkog ministra finansija Dušana Mramora koji je, posle sastanka ministara finansija evrozone u Rigi prošlog petka, rekao da pregovori – kojima Grčka ima da bude primorana da pristane na sve uslove svojih zelenaša iz MMF-a, Evropske centralne banke (ECB) i Evropske komisije, dakle, da sprovede sve one reforme koje su ojadile Grke da bi ih načinile sposobnima da vrate dugove – pošto, dakle, pregovori s Grčkom „ne vode nikuda“, rekao je Mramor, „možda ministri evrozone treba da počnu raspravu o Planu B“, to jest o grčkom bankrotu. Isto je razmatranje ovog Plana B grčkog bankrota, prema tumačenju „Rojtersa“ od 25. aprila, u razgovoru s novinarima nagovestio i nemački ministar finansija Volfgang Šojble, a o mogućnosti grčkog bankrota i izlaska iz zone evra, „što bi bilo traumatično za zonu jedinstvene evropske valute“, u intervjuu francuskom „Figarou“ ovog ponedeljka govorio je i Kristijan Nojer, član Upravnog odbora Evropske centralne banke. „Svi smo svesni da nam vreme ističe“, ocenio je i Jerun Dajselblum, holandski ministar finansija i predsednik Evrogrupe. A američka investiciona banka „Goldman Saks“, inače jedan od stubova i kreatora sadašnjeg svetskog finansijskog poretka, u nedavnoj analizi najavljuje da bi 20. jul mogao da bude datum grčkog bankrota, jer će se tada „Grčka suočiti sa isplatom 3,6 milijardi evra ECB-u za koje, verujemo, ova zemlja neće imati dovoljno novca“.

[restrictedarea]

O rastu uverenja da će Grčka bankrotirati, najzad, svedoče i brojke. Na grafikonu koji objavljujemo rast prinosa (kamata) na grčke državne obveznice upadljiv je, a taj rast prinosa – koristi od pozajmice koja je merena rizikom da ta pozajmica neće biti vraćena – u poslednjih šest meseci (od novembra prošle godine) iznosi preko 50 odsto; sa godišnjeg prinosa od oko 8 odsto, od novembra do danas porastao je na preko 12 odsto. Poređenja radi, ovi prinosi na obveznice stabilnih država i njihovih ekonomija, kao što je recimo Nemačka, ne samo da nisu ni blizu ovih 12 ili čak ni 8 procenata već su postali negativni, što će reći da se nemačke obveznice danas kupuju sa unapred ukalkulisanim gubitkom, ali i sigurnošću da će ostatak novca, pohranjenog u te obveznice, biti isplaćen. Ove negativne kamatne stope u sigurnim državama, uzgred budi rečeno, posledica su velike tražnje za takvim obveznicama – kupce obveznica nije potrebno mamiti visokim kamatama – i same po sebi najavljuju ozbiljnu globalnu finansijsku krizu u kojoj će kapital tražiti sigurno utočište čak i ako bude na izvesnom gubitku…

Nevesele perspektive Grčke

Da tu stvar rezimiramo do kraja ne uzdajući se samo u nevesele prognoze citiranih zvaničnika i strahove investitora, očigledne su i ako se udubimo u konkretne cifre, u evrima, koje grčka vlada ima da isplati svojim spasiocima, kreditorskoj Trojci koja je, inače, u pomoć Grčkoj svojim kreditima priskočila samo da bi im taj novac bio vraćen s kamatom; procenjuje se, naime, da je svega 8 odsto od preko 300 milijardi pomoći Grčkoj u Grčkoj zaista i završilo, dok je preostalih 92 odsto tog novca iskorišćeno za vraćanje novca, to jest spasavanje najvećih evropskih i američkih banaka, uz tu sitnu, kolateralnu cenu humanitarne katastrofe grčkog naroda koja je „Sirizu“ i dovela na vlast u Atini. Ovo je, inače, svojim evropskim kolegama u lice sasuo i grčki ministar finansija Janis Varufakis na spomenutom sastanku u Rigi – rekao je da „zemlje evrozone nisu sav taj novac ni pozajmile Grčkoj da bi je spasile, već da bi zaštitile sopstvene banke koje su Grčkoj nesmotreno pozajmile novac“ – zbog čega je i proglašen „zgubidanom“, „kockarem“ i „amaterom“. I toliko o evropskoj porodici i solidarnosti, i pre svega o evropskom licemerju jer Varufakis tom prilikom nije rekao ništa novo; javno priznanje     – „Dali su novac da bi spasili nemačke i francuske banke, a ne Grčku“ – dao je još početkom marta Brazilac Paulo Nogeira Batista, predstavnik deset država Južne Amerike u Bordu direktora MMF-a.

Elem, dug koji Grčkoj dospeva na naplatu. Samo tokom naredna tri meseca, u maju, junu i julu, Grčka će imati da isplati 15,3 milijarde evra, a do kraja ove godine i čitavih 25 i po milijardi. Imajući ovo u vidu, očiglednim postaje i da novac kojem se Grčka sada nada da će dobiti, kao poslednju tranšu postojećeg paketa pomoći – 7 milijardi evra koje joj kreditori ne uplaćuju dok se ne obaveže na nastavak bolnih reformi – predstavlja samo delić pomoći koja joj je zapravo potrebna, doduše, samo da bi je odmah vratila nazad svojim spasiocima, to jest kreditorima.

Pri čemu su prvi među ključnim datumima već – kako je uostalom i ukazao Britanac Ozborn – u prvoj polovini maja; 8. maja kada Grcima na naplatu dospeva 1,4 milijarde evra kratkoročnih državnih obveznica (T-bills) pa 0,8 milijardi MMF-u 12. maja, i još 1,4 milijarde obveznica samo tri dana kasnije, 15. maja. Da li će Grčka imati tog novca? Ili će se nekako dovući do 20. jula koji kao datum sloma najavljuje „Goldman Saks“, jer tada na naplatu, u korist Evropske centralne banke, Grcima dospeva punih 3,5 milijardi evra. Kako god, tek, s obzirom na to da je vlada Aleksisa Ciprasa već popljačkala sopstveni penzioni fond kako bi na vreme isplatila dosad već prispele rate, i da je od lokalnih samouprava zatražila novac koji imaju na računima da bi rate mogla da nastavi da plaća, sva je prilika da Grci novca, jednostavno, više nemaju. Grčka štampa i ozbiljni zapadni mediji pišu i da je Ciprasova vlada već sada „kratka“ za 400 miliona evra koji joj nedostaju za isplatu aprilskih plata i penzija… Imajući to u vidu, sasvim se zanimljivom čini Ciprasova najava, ovog ponedeljka u tročasovnom televizijskom intervjuu, da ako on i njegovi ministri budu morali da biraju između sopstvenih građana i međunarodnih kreditora, „naš prioritet je naša odgovornost prema društvu, a to su penzije i plate“. Dodao je i da se neće povući s raspisivanjem novih izbora, ali i da je spreman da ovakvu svoju odluku stavi na referendum…

GLOBALNA PRETNJA

Tako da se vrlo izglednom, a svakako izglednijom nego ranije, čini mogućnost skorog grčkog bankrota. Kakve će posledice taj bankrot, ako ga bude, izazvati?

S jedne strane, čelnici Evropske komisije i ECB-a tvrde da je Unija danas mnogo spremnija da izdrži grčki šok nego što je bila pre nekoliko godina, zahvaljujući Evropskom stabilizacionom mehanizmu i OTM-u (Outright Monetary Transactions) programu Evropske centralne banke koji joj omogućava da direktno kupuje državne obveznice članica evrozone i time ih izbavi iz nevolja. A opet, bez obzira na ove mehanizme u koje je, sigurni smo, jako dobro upućen, britanski ministar finansija Ozborn govori o grčkom bankrotu kao mogućem „detonatoru nove globalne krize“, a i „Goldman Saks“ ga – mogući grčki bankrot – opisuje kao „sistemski događaj za tržišta“, čime zapravo i direktno dovodi pod sumnju moć spomenutih evropskih finansijskih instrumenata da krizu ograniče samo na Grčku.

Kako će se kriza preliti i izvan njenih granica? Mogućnosti su višestruke, spomenućemo samo dve.

Ukazali smo već na rast prinosa na dugoročne grčke državne obveznice, uzrokovan sve većim uverenjem da će Grčka bankrotirati. Prema analitičarima „Goldman Saksa“, ovaj će događaj izazvati nesigurnost među investitorima i u vezi sa ostalim prezaduženim članicama evrozone, Italijom i Španijom pre svih – ako je Grčka mogla da bankrotira, šta garantuje da ne mogu i Italija i Španija? – što će izazvati rast straha izražen u povećanim prinosima i na njihove dugoročne obveznice. A time i još veću krizu jer tako iznenada narasle, a ionako prevelike dugove ove države više neće biti u stanju da servisiraju, što će dalje urušiti i čitav sistem evra.

Dodatni problem jeste izloženost zemalja evrozone grčkom dugu, o kojem svedoči tabela koju objavljujemo; ukupno, reč je o 331 milijardi evra, što čini čak 3,3 odsto čitavog zajedničkog BDP-a. Ogromna suma koju one, jednostavno, neće biti u stanju da apsorbuju, već opterećene ogromnim dugovima i stagnirajućom industrijskom proizvodnjom koja godinama ne uspeva da dostigne nivoe od pre krize 2008. godine.

U naročitom problemu naći će se Nemačka, koja je i najveći grčki poverilac među članicama evrozone. Grčki bankrot otvoriće zjapeću rupu u bilansima nemačkih banaka koje će kabinet Angele Merkel morati da spasava ako ne želi kolaps svog bankarskog sistema; aktiviraće se garancije koje je izdala nemačka država a koje joj se sada ne ubrajaju u državni dug, i on će u tom slučaju, sa sadašnjih sedamdesetak procenata BDP-a, prema podacima „Evrostata“ (zvanični statistički organ EU) skočiti na neverovatnih i nesvarljivih 222 odsto nemačkog BDP-a (poređenja radi, prezadužena Grčka nalazi se na istorijskom maksimumu od 177,1 odsto grčkog BDP-a). I time zapravo postaje mnogo jasnije ono što su otkrili Varufakis i Brazilac iz MMF-a Batista, da se spasavanju Grčke pristupilo da bi bile spasene banke iz najvećih evropskih država.

 

POLITIKA DUGA

Sve nas to dovodi i do političkih implikacija grčke dužničke krize.

Grčki bankrot mogao bi da izazove i izlazak, ili izbacivanje, svejedno, Grčke iz zone evra, takozvani Grexit. Širenje krize na Italiju, Španiju, Irsku… kao kakve zarazne bolesti, evro će gurnuti još dublje u krizu, dovodeći time u pitanje čak i njegov opstanak u sadašnjem obliku. A da li će Evropska unija onda biti u stanju da preživi propast svoje zajedničke valute? Pri čemu će stvar dodatno pogoršati ionako sasvim mogući Brexit, izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, koji će finansijski haos u kontinentalnoj Evropi samo ubrzati; ankete već sada pokazuju da su u Britaniji pristalice i protivnici izlaska iz EU gotovo poravnati.

Drugim rečima, budućnost Evropske unije danas je pod većim znakom pitanja nego što je ikada bila, a istovremeno i pod manjim znakom pitanja nego što će biti, budu li događaji išli opisanim nizom, koji očigledno nije nezamisliv sve i ako, takođe očigledno, nije i jedini mogući.

No i bez Grexit-a, propasti evra i raspada Evropske unije        – čije bi posledice po Srbiju zasigurno bile ravne kataklizmi jer više ne bismo znali kuda idemo pošto nam je put u EU, je l‘, strateško državno opredeljenje, a i pod čijom bismo kapom onda, i zašto ako ne zbog otvaranja poglavlja, normalizovali odnose sa Kosovom – izgledni grčki bankrot, koji će proglasiti ili „Siriza“ uskoro ili nešto kasnije neko ekstremniji ko će „Sirizu“ naslediti ako ona u predstojećim nedeljama poklekne pred svojim poveriocima, Grčku će naterati da se, zarad sopstvenog spasa, okrene nekuda, nekome.

I tu zapravo dolazi do izražaja geopolitika grčke dužničke krize. Jer Grčka, koju su njeni zapadni, EU i NATO partneri gurnuli u ambis, neće imati kome drugom da se okrene za pomoć do Istoku, dakle, Rusiji i Kini. Ovo istočno otvaranje članice EU i NATO-a, Grčke, ako za njega bude imala snage, Rusiji i Kini otvara prostor ka unutrašnjosti Balkana i odatle dublje ka centralnoj Evropi, a time i sveukupnoj evropskoj politici koja se danas nalazi pod neumoljivom američkom hegemonijom.

Simbolični izraz ovog istočnog prodora ka srcu Evrope nalazi se u predloženom gasovodu „Turski tok“, koji bi upravo ovim pravcem – iz Grčke, preko Makedonije i Srbije i dalje preko Mađarske i Austrije – pravcem ruskog gasa proširio i ruski (a s njime i kineski, rečju, antiamerički) politički uticaj u Evropi. Da se ova, ruska karta u Atini ozbiljno razmatra, posvedočio je u spomenutom TV intervjuu i grčki premijer Cipras, potvrdivši, prvi put javno, da Grčka zaista može da računa na tri milijarde dolara ruskog avansa ukoliko uđe u projekat „Turski tok“; štaviše, napomenuo je, „Grčka je ključ za ruski gasovod“.

Svega ovoga su, naravno, sasvim svesni i Amerikanci. Svesni su i da je za ostvarenje ovog ruskog prodora potreban mir na Balkanu, jer pod drugačijim uslovima gasovod svakako da ne može da bude izgrađen. I otuda, kako smo pisali prošle nedelje, i onaj iznenadni, upozoravajući upad albanskih terorista u Makedoniju; otuda i podrška izgradnji „Velike Albanije“ kao najvernijem američkom savezniku na Balkanu, koji – govorimo sad o vladi u Tirani – ovih dana šalje i preteću notu Rusiji tek što je sa Sjedinjenim Državama potpisao Sporazum o strateškom partnerstvu; otuda, najzad, radi destabilizacije ovog našeg i inače nestabilnog područja, i teroristički napad ovog ponedeljka uveče u Zvorniku, u kojem je Nerdin Ibrić uz povike „Alahu ekber“ ubio policajca Dragana Đurića i ranio dvojicu njegovih kolega pre nego što je i sam ubijen.

Ukoliko je ova analiza ispravna, u narednom periodu treba očekivati i još sličnih, naizgled nepovezanih, iznenadnih i ničim (očiglednim) izazvanih terorističkih akata u zemljama koje se nalaze na trasi širenja ruskog uticaja u jugoistočnoj Evropi ili tom uticaju već naginju, kao Republika Srpska. A to znači da neku sličnu nevolju možemo da očekujemo i u Srbiji, zato što će američki hegemoni čitav Balkan radije uvući u haos nego što će ga prepustiti ruskom uticaju, uostalom, kao što su to već učinili u Ukrajini. I daj Bože da u ovoj proceni grešimo žestoko. I sačekajmo razrešenje grčke dužničke krize, naslućujući ono što bi ta kriza mogla da izazove. Jer, ako ne popuste Ciprasovi Grci, ili njihovi kreditori, rečima analitičara „Goldman Saksa“, „uplovićemo u neobeležene vode“…

[/restrictedarea]