Ukrajinska veza

Piše Filip Rodić

Kao što je „Pečat“ već pisao, tragična smrt ruskog opozicionara Borisa Nemcova 27. februara pred zidinama Kremlja za cilj je imala da se ukalja, odnosno krvlju isprska obraz predsednika Vladimira Putina. Tada se o motivima i načinu na koji će ova operacija biti sprovedena moglo samo nagađati. Već onda je, međutim, bilo jasno nekoliko stvari – da ova smrt Putinu nikako ne ide u korist i da je ovakvo ubistvo moralo biti profesionalno i precizno izvedeno. Sada, kako istraga napreduje i priča se odmotava, i stvari postaju mnogo jasnije

U antologijskom filmu „Kum II“, kada ga najbliži saradnik Tom Hejgen pita da li misli da će, ako uhvate atentatore, moći da saznaju ko stoji iza pokušaja njegovog ubistva, mafijaški bos Majkl Korleone odgovara: „Osim ako veoma ne grešim, oni su već mrtvi. Ubio ih je neko blizak nama – insajder.“ Kod ubistava značajnog profila postoje dva moguća scenarija – ili atentatori bivaju i sami ubijeni da bi se presekle veze sa naručiocima, ili se za ubistvo koriste ljudi koji mogu navesti na pogrešan trag, odnosno okriviti željenu osobu za organizaciju. Takav je slučaj i sa ubistvom Borisa Nemcova. Prvo se verovalo da ubice nikada neće biti pronađene, a onda kada su pronađene, usledio je šok, uglavnom za one koji ne veruju slepo u zapadni narativ. Ubice su Čečeni, i to Čečeni bliski Kremlju, što se smatraju „ruskim patriotama“. Uhapšeni su Zaur Dadajev, bivši pripadnik čečenskih snaga bezbednosti, Hamzad Bahajev, Tamerlan Eskerhanov i Šagid Gubašev.

Izveštaji o ovom hapšenju u najvećem delu zapadnih medija, pa i u našim, bili su propraćeni izjavom čečenskog lidera Ramzana Kadirova u kojoj on o Dadajevu govori u superlativima. „Znao sam Zaura kao istinskog ruskog patriotu… Zaur je bio jedan od najhrabrijih u svojoj jedinici… Pokazao je posebnu hrabrost u operaciji protiv velike grupe terorista nedaleko od Benoja. Dodeljen mu je Orden za hrabrost i medalje za odvažnost i službu Republici Čečeniji. Siguran sam da je bio iskreno posvećen Rusiji i spreman da položi svoj život za Otadžbinu“, reči su Kadirova koje su mediji preneli. Iz ovoga se može zaključiti da i sam Kadirov, blizak Putinov čovek, govori da je ubica Dadajev „posvećen Rusiji“ i spreman sve da učini za svoju otadžbinu, uključujući i ubistvo mrskog opozicionara. Čak i Kadirov, dakle, ukazuje da je Putin odgovoran za ubistvo. Drugi deo njegovog iskaza izostavljen je međutim. „Stvarni razlozi i motivi za odlazak Dadajeva iz snaga ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova nisu mi jasni. Naložio sam sekretaru Saveta za bezbednost Čečenije Vahitu Usmajevu da sprovede temeljnu istragu o ostavci Zaura Dadajeva i da prouči njegovo ponašanje i moral pred odlazak iz službe“, rekao je Kadirov napominjući da se „nada da će istraga pokazati da li je Dadajev zaista kriv i ako jeste, koji su stvarni motivi za njegovo delo“. Mora se priznati da drugi, izostavljeni deo izjave baca sasvim drugačije svetlo na ceo iskaz.

[restrictedarea]

Zapadne teorije

Analizom zapadne i prozapadne štampe u Rusiji može se doći i do naznaka što bi ukazale koja je ideja iza svega ovoga. Organizatori Nemcovljevog ubistva očigledno su, s obzirom na izbor izvršilaca, hteli da jednim udarcem ubiju dve muve – da okrive Putina i poseju seme razdora između šefa Kremlja i njegovog čoveka od poverenja u Čečeniji. Indikativan za ovo je primer pisanja „Moskou tajmsa“, „jedinog dnevnog lista na engleskom jeziku u Rusiji“, koji je deo holandske kuće SIM, danas, kako se navodi na njihovom sajtu „najvećeg igrača na ruskom medijskom tržištu“ sa više od 50 publikacija i publikom većom od 12 miliona ljudi. Ovaj dnevnik je 11. marta napisao kako je tvrdnja da je Nemcova ubio „pobožni musliman koji je navodno bio uvređen političarevom podrškom francuskom satiričnom listu ‚Šarli ebdo‘ odbačena u nekim ruskim medijima kao pokušaj da se prikriju koreni i odjeci“ ovog ubistva. I tu su potpuno u pravu, s tim što takvu tvrdnju nije iznosila zvanična Moskva. Da teorija o „Šarli ebdou“ ne potiče iz Kremlja, potvrđuje i sam „Moskou tajms“, navodeći da je „proputinovski tabloid MK objavio snimke sa bezbednosnih kamera na kojima se vidi kako osumnjičeni prate Nemcova od jeseni“, još pre nego što se u januaru dogodio napad na „Šarli ebdo“ i dodaje da ovaj tabloid reflektuje stav „specifičnih snaga unutar policije ili Federalne službe bezbednosti“.

Ovaj list dalje piše da, kao što na Tviteru tvrdi i opozicionar Aleksej Navalni, snage u FSB-u žele da ukažu na više instance od islamskih ekstremista umešane u ovo ubistvo i da sa njim povežu upravo „Putinovog čoveka“ u Čečeniji, Ramzana Kadirova. Liberalni i opozicioni radio „Eho Moskve“ objavio je razgovor sa osnivačem ruskog Udruženja muslimanskih novinara Orhanom Džemalom, koji tvrdi da je šef FSB-a Aleksandar Bortnikov, imenujući Dadajeva za ubicu, želeo da ugrozi blizak odnos Putina i Kadirova i da je čečenskom lideru na ovaj način „naneo težak udarac“. „Jasna nam je samo jedna stvar, a to je da FSB pokazuje prstom na Kadirova“, rekao je on i dodao da je u toku borba dva putinovska klana“.

Dvostruki život Zaura Dadajeva

Pokušaj da se Putin i Kadirov okrenu jedan protiv drugog, što je očito interes Zapada a ne ruskih vlasti ili „rivalskih klanova u Moskvi“, međutim, nije uspeo. S jedne strane, Putin je prošle nedelje javno čečenskom lideru dodelio najveće državno odlikovanje, Orden časti. S druge strane, FSB je uzvratio udarac i u javnost pustio detalje iz istrage koji ukazuju da se organizatori ubistva nalaze na sasvim drugoj strani, među protivnicima ne samo Kadirova nego i Putina i same Rusije. FSB tvrdi, kako prenosi „Komsomolskaja pravda“, da je naručilac Nemcovljevog ubistva pripremao i ubistvo Vladimira Putina, te da se radi o Adamu Osmajevu, komandantu čečenskih dobrovoljaca koji se u okviru bataljona „Džohar Dudajev“ bore na strani Kijeva protiv proruskih snaga na istoku Ukrajine. Agent FSB-a koji radi na ovom slučaju rekao je kako su došli do neoborivih dokaza da su svi osumnjičeni krivi za ubistvo Nemcova. Pre svega, preko mobilnih operatera ustanovljeno je da su oni pratili i nadzirali Nemcova pre ubistva i lokacije njihovih telefona podudaraju se sa lokacijama telefona koji je koristio Nemcov. U samom trenutku ubistva, svi osumnjičeni su bili u „okolini“ – neki ispod mosta, neki u automobilu, neki u blizini. Ustanovljeno je i da je Zaur Dadajev povukao obarač. To što je on prvo priznao, a potom povukao priznanje ne menja ništa, jer su istražitelji prikupili uverljive dokaze o njegovoj krivici, uključujući i oružje, koje je bačeno u reku, ali su ronioci uspeli da ga pronađu. Istražitelj FSB-a je rekao i da je to što je Dadajev pred kamerama neposredno posle hapšenja uzviknuo: „Volim proroka Muhameda“ samo „pokriće“, te da „motiv za ubistvo nije verski“. „Oni su samo cinično izvršili naređenje. Oni su daleko od posvećenih muslimana. U suštini, oni su samo gangsteri“, rekao je.

FSB smatra da je najvažnije u ovoj istrazi to što je ubica bio „u bliskom kontaktu sa Adamom Osmajevim“, koji je nedavno postao komandant ukrajinskog bataljona „Džohar Dudajev“. Postoje dokazi da su se ova dva čoveka lično sastala i vodila česte i duge telefonske razgovore. Ruski istražitelji su ustanovili i da su Dadajev i Osmajev sarađivali i u vezi sa akcijama u Ukrajini i sa drugim Čečenima koji su se borili na strani novih kijevskih vlasti.

U skladu sa istragom koju je zahtevao Kadirov, ali koja je neophodna i Moskvi, ustanovljeno je da je Dadajev i dok je bio pripadnik Severnog bataljona Ministarstva unutrašnjih poslova u Čečeniji, u stvari bio angažovan na antiruskim aktivnostima. Još tada, on je bio u vezi sa Osmajevim. Da je igrao dvostruku ulogu, po uverenju ruskih istražitelja, dokazuje i činjenica da je bio direktno umešan u operaciju oslobađanja novinara ruske televizije „Lajf njuz“ koji su bili zarobljeni u Ukrajini i da je i tada imao direktnu komunikaciju sa Osmajevim.

FSB, koji, u interesu istrage, još ne može da otkrije sve detalje u vezi sa ovim, tvrdi da se dokazi još prikupljaju, ali da je glavni osumnjičeni za naručivanje Nemcovljevog ubistva upravo Adam Osmajev, te da je glavni cilj bio „prikazivanje Rusije u lošem svetlu“. „Počiniocima je rečeno da izvrše naređenje na mestu na kojem je zločin počinjen. Drugim rečima, ne samo da ga ubiju u nekoj uličici nego da to učine u srcu Moskve, preko puta Kremlja kako bi namerno izazvali zgražavanje u svetu“, rekao je za „Komsomolskaju pravdu“ istražitelj ruske službe bezbednosti. „Zašto su morali da ubiju Nemcova, koji je govorio protiv Putinove politike? Ispada da su morali da ubiju svog ideološkog saveznika. Ultranacionalisti i kriminalci će učiniti sve što je potrebno. Ubiti svog saveznika za njih nije pitanje morala. Nemcov je postao moneta za potkusurivanje. Cilj je bio ukaljati Rusiju, pokazati je u lošem svetlu i sprečiti mir u Donbasu. Pokazati predsednika Rusije u svetlu međunarodne zajednice kao ‚vrhunsko zlo‘, pokazati kako on davi opoziciju“, dodao je on.

Bataljon „Džohar Dudajev“

Osmajev je, svakako, vrlo interesantna osoba sa vrlo jakim vezama među Vašingtonu bliskim islamskim ekstremistima i sa živopisnom prošlošću. Komandant bataljona „Džohar Dudajev“ (nosi ime po prvom predsedniku separatističke Čečenske Republike Ičkerije, koji je proglasio džihad protiv Rusije, a ruske snage su ga ubile navođenom raketom 1996. godine) postao je nedavno, pošto je ubijen Isa Munjajev, takođe živopisan lik. Kako je napisao jedan od retkih novinara koji je Munjajeva lično upoznao, Poljak Marcin Mamon, ovaj čovek bio je tesno povezan sa borcima Islamske države. U tekstu, koji je pod naslovom „Rat Ise Munjajeva – poslednji dani čečenskog komandanta u Ukrajini“ objavljen pre Nemcovljevog ubistva, Marcin je napisao: „U tom trenutku nisam ni znao sa kime treba da se susretnem. Znao sam samo da mi je Halid, moj turski kontakt sa Islamskom državom, rekao da su njegova ‚braća‘ u Ukrajini i da mogu da im verujem.“ Halid je, kako piše Marcin, danas jedan od najvažnijih lidera Islamske države, a on i Munjajev su se upoznali u vreme kada su se obojica borila protiv Rusa u Čečeniji.

Poljski novinar je dodao da je Munjajev bio dobro poznat i pre nego što je došao u Ukrajinu – borio se protiv ruskih snaga u oba rata u Čečeniji i bio ratni komandant Groznog. U Čečeniji se borio sve do 2005, kada je teško ranjen i prebačen na lečenje u Evropu(!) te da je u Danskoj živeo sve do izbijanja rata u Ukrajini 2014, kada je odlučio da je ponovo došlo vreme da se bori protiv Rusa. Osmajeva Marcin pominje tek usput, kao zamenika komandanta koji je „čuven sam po sebi“ – „dve godine pre početka rata u Ukrajini, ovaj Čečen obrazovan u Britaniji uhapšen je u Odesi pod sumnjom da je pripremao atentat na Vladimira Putina“. Iz ukrajinskog zatvora izašao je na proleće 2014, pošto je u Kijev na vlast došla nova garnitura i pošto su ga uz oružje oslobodili Munjajev i trojica njegovih saboraca, a ovo je naknadno i pravno regulisano, jer su vlasti u Odesi na jesen 2014. iznenada odlučile da je Osmajev odslužio kaznu. Prema podacima ruskih službi bezbednosti, Osmajev je tada u Odesu doputovao iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde ga je bio poslao Doku Umarov, čečenski ratni vođa i islamista odgovoran za terorističke napade na teritoriji Rusije, kojeg su ruske snage ubile septembra 2013. Kao i mnoge druge kijevske paravojne formacije, i bataljon „Džohar Dudajev“ finansira ukrajinski biznismen Igor Kolomojski, za kojeg „Forbs“ tvrdi da ima oko 4,2 milijarde dolara. Da ne bude zabune oko toga iz kojeg ugla Marcin piše o Munjajevu, Osmajevu i ostalim Čečenima što se bore u Ukrajini, navešćemo samo da je pogibiju komandanta opisao kao herojsku smrt u borbi protiv znatno nadmoćnijeg ruskog neprijatelja.

Kada se uporede vrlo uopštene i neprecizne optužbe koje na račun Putina, Kadirova i Rusije iznose zapadni mediji, tipa borba dva klana za prevlast, i vrlo konkretne i jasne informacije što daje Moskva nije teško zaključiti koja je priča, možda ne istinita, ali makar logičnija. Još kada se u obzir uzme šira slika – nesumnjiva povezanost čečenskih terorista sa Islamskom državom i sve evidentnija i materijalno potkrepljenija povezanost kako Islamske države, tako i novih kijevskih vlasti sa Vašingtonom – ne bez razloga se stiče utisak da Nemcov jeste žrtva borbe „dva klana“ za prevlast. Ali ne dva klana unutar Kremlja, FSB-a ili Čečenije, nego dva klana na globalnom nivou – američke imperije i onih koji odbijaju da joj se potčine.

[/restrictedarea]