MIROSLAV LAZANSKI – Doktrina ministra Gašića

Gde leži danas moć Srbije u odvraćanju od bilo kakvih i bilo čijih političkih, ekonomskih i svih drugih vrsta pritisaka? Jer, stalno se sami sebi žalimo kako smo izloženi stranim pritiscima. Svako malo neko dođe u Beograd i pritiska nas. Od tih silnih pritisaka ja, kao pojedinac i građanin ove zemlje, osećam se tužno i poniženo. Pritiska nas eto, i Maja Kocijančić, ne znam kako odoleti njenom pritisku. Kada je pre neki dan pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu Viktorija Nuland rekla „da je u Donbasu veliki broj ruskih vojnika, oko 12.000”, Rusi su joj odgovorili da ona voli „velike brojeve vojnika”.

Isto to i ja mislim, odnosno, velikim pritiscima na Srbiju možemo se odupreti samo velikim brojem vojnika Srbije. Bez obzira šta o tome mislila Maja u Briselu, i sve ostale Maje u Srbiji. Dakle, odakle početi? Od dolaska na vlast DOS-a 2000. godine kada počinje proces urušavanja borbene moći oružanih snaga Srbije? Ili od raspada Jugoslavije i Miloševićevog forsiranja policije na račun vojske? Ko je smanjio brojno stanje vojske od 105.000 pripadnika 2000. godine na 77.000 oficira, podoficira i vojnika na početku 2002. godine? Gde nestade oko 800 tenkova T-55, koliko smo imali na kraju NATO agresije 1999. godine? Ko je sve te tenkove stavio na livade da trunu punih 15 godina na otvorenom prostoru, da bi sada bili obična gomila železa? Šta je bilo s aferama sa satelitom i kupovinom elektronske opreme, koja i danas čami u skladištima vojske? Ko je za to odgovarao i zašto građani Srbije i danas svojim parama plaćaju greške političara u aferi sa satelitom? Ko je uzeo proviziju u toj aferi sa satelitom, a zna se ko je potpisao taj famozni ugovor.

Ko je svojevremeno dovodio strane generale kao savetnike u ministarstvo odbrane Srbije? Da li su to holandski generali bolji stručnjaci od srpskih oficira? U kojem su se to ratu dokazali holandski generali? U Indoneziji, na Istočnom Timoru? Jesu li oni, i britanski general bili savetnici, ili, zapravo, kontrolori u „reformi” vojske?

Dokle više taj naš kompleks inferiornosti prema strancima, pre svega prema stranim političarima sa Zapada? Je li to genski ostatak 500 godina života pod Turcima? Zašto su vlade DOS-a penzionisale skoro sve generale, istaknute ratne komandante iz rata 1999. godine? Ko je dao Amerikancima šemu kako je oboren F-117? Ili kako smo videli B-2?

Zašto su rasformirane armije kao najkrupnije samostalne strateške formacije vojske ove zemlje? Zbog smanjene teritorije države? Ma hajde, Kraljevina Srbija je ušla u Prvi svetski rat s armijama i sa manjom teritorijom od ove današnje. Zašto je, zatim, ukinut i korpusni sistem i prešlo se na brigadni sistem organizacije vojske, gde samo jedna brigada kopnene vojske pokriva celu teritoriju Vojvodine? Pri čemu je poznato da u uslovima savremenog rata brigada ne može da reši nijedan strateški zadatak. Zašto od granice sa BiH pa sve do Valjeva nemamo nijednu operativnu jedinicu vojske? Uostalom, zašto oružane snage Srbije danas broje samo 28.150 pripadnika od čega je u kopnenoj vojsci 13.250 ljudi, što je, zapravo, samo jedna divizija po zapadnim merilima, u Ratnom vazduhoplovstvu i PVO-u imamo 5.100 pripadnika, 3.000 ljudi je u Komandi za obuku, 1.600 u Gardi i 5.200 u Ministarstvu odbrane. Rezervna armija Srbije broji samo 50.150 ljudi, dok rezervna armija Bugarske, na primer, broji 303.000 pripadnika.

Neki kažu da nemamo para za više ljudi u sistemu odbrane? To su fantazmagorije, kako eto, ekonomski problemi sprečavaju Srbiju da ima jače i brojnije oružane snage. To su podjednako luckasta objašnjenja, kao i nekada stavovi da će Amerika pobediti u Vijetnamu zato što je bogatije društvo, ili da će bogatiji Atinjani poraziti siromašnije Spartance. Bogatstvo nije u direktnoj vezi sa vojnom moći, primer Rusije, Napoleona i Hitlera sasvim je dovoljan.

O sadašnjem stanju oružanih snaga Srbije već je dosta i pisano i rečeno. Ono je uglavnom nasleđeno, ali za mene je i dalje zagonetka zašto posle izbora 2012. godine nije došlo i do zaokreta u razmišljanju kada je odbrana u pitanju? Gde su prioriteti u izgradnji vojske? Hoće li se pojaviti neki ubedljiv, višestruko argumentovan smeo i obavezno autorski dokument, u kojem bi bilo izloženo, na primer, „Doktrina ministra Gašića”, „Deset tačaka generala Dikovića”, „Pet teza generala Draganića”. Takvog dokumenta još nema. Istina, ministar odbrane Gašić je najavio da će prioritet u godinama koje dolaze dobiti RV i PVO, nabavkama novih aviona i u modernizaciji aviona G-4. Kopnena vojska bi trebalo da dobije 12 oklopnih vozila „lazar-2” i šest samohodnih haubica „nora B-52”, domaće proizvodnje.

U principu stanje u vojsci se ne može popraviti za kratko vreme.Specifičnost izgradnje savremene armije ogleda se u tome što tvorac kvalitetno novih oružanih snaga može da vidi neke konkretne rezultate svog rada tek za 10 do 15 godina. Odnosno, nerealno je očekivati da bilo ko zaradi brz politički kapital u sistemu odbrane Srbije. Odnosno, u sadašnjoj situaciji svakom ministru odbrane Srbije vrlo je lako da propadne, a vrlo je teško da uđe u istoriju kao osnivač moderne srpske vojske…