Jirgen Elzeser – Nemačka u ratu protiv Rusije maršira u smrt

Razgovarala Nevenka Stojčević

Ukoliko se nešto bitno ne promeni u svesti političke elite Nemačke, mi ćemo zajedno sa Amerikancima da krenemo u rat protiv Rusije. Jedina šansa je da se antiameričke snage u Evropi ujedine, kako je to uradio „Nacionalni front“, i da se taj virus prenese na Nemačku

Dok je u Ukrajini još besneo ratni požar zapaljen na kijevskom Majdanu, u Nemačkoj, koja ima presudan uticaj na razvoj ukrajinske krize, buknule su demonstracije pokreta na desnici – „Pegide“ (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada). Vremenom se taj pokret oslobodio isključivo borbe protiv islamizacije Evrope i prerastao u opšti protest protiv vladajućeg establišmenta, čiji su birači postali nezadovoljni njegovim učinkom, odnosno ostvarenjem svojih interesa. Jer, zvanična nemačka politika postala je „sluškinja“ SAD, od kojih je vojno okupirana, i ustremila se na Rusiju, što većinski Nemci i naročito ekonomska elita nikako ne odobravaju i shodno svojim ukupno dobrim odnosima sa najvećom državom na svetu, žele – mir sa Rusijom.

O svemu ovome razgovarali smo sa beogradskim gostom, nemačkim književnikom i publicistom Jirgenom Elzeserom, glavnim urednikom opozicionog magazina „Kompakt“, koji je na protestima „Pegide“ nastupao sa porukom „Ami, go home!“ (Ameri, idite kući!) a nju su usvojili i uzvikuju demonstranti širom Nemačke. Jirgen Elzeser dobro je poznat srpskoj javnosti po svojim knjigama „Finansijsko oružje masovnog uništenja“, „Kako je džihad stigao na Balkan“, „Ratni zločini (od kosovskog sukoba do procesa Miloševiću)“, „Nacionalna država i fenomen globalizacije“, koje su prevedene na naš i mnoge druge jezike.

 

Šta se dogodilo da Nemačka kao najrazvijenija evropska država i najjača članica Evropske unije postane poprište masovnih demonstracija?

U početku je to bio pokret „huligani protiv salafista“, jer su brojni islamisti koji žive u Nemačkoj i drugim državama Evrope išli da se bore protiv režima u Siriji. Dakle, naši „huligani“ odlučili su da se odupru sveopštoj islamizaciji Zapada, i njihov otpor kasnije je prerastao u pokret „Pegida“ da bi krajem 2014. i početkom 2015. godine sve eskaliralo u ogromno nezadovoljstvo birača zvaničnom nemačkom politikom i preraslo u opšti otpor vladajućem establišmentu. Zapravo, u velikom broju nemačkih gradova najpre su svakog ponedeljka organizovane takozvane „straže“, a onda su one prerasle u pokret „Pegida“, čiji je centar u Berlinu i čiji se broj pristalica širio aritmetičkom progresijom. Sada ih je najviše u Drezdenu, gradu u delu Nemačke koji je nekada pripadao Istočnom bloku i gde je osećanje za pripadnost naciji i državi mnogo izraženije nego u zapadnom delu Nemačke, koji je skoro potpuno „podlegao“ globalizaciji.

[restrictedarea]

U međuvremenu se pojavio i pokret otpora „Blokupaj“ izrazito leve orijentacije, koji je protestovao protiv otvaranja nove zgrade Evropske centralne banke u Frankfurtu. Može li se dogoditi da se desnica i levica udruže oko nekog zajedničkog cilja?

Da, „Blokupaj“ je izrazito levičarska organizacija i nju ne interesuju problemi nacije kao što je islamizacija, mada neka istraživanja pokazuju da u okviru levice postoji značajan broj birača koji podržavaju „Pegidu“. Međutim, uveren sam da vreme za udruživanje još nije „sazrelo“, naprosto zato što nesporazumi ne mogu da se prevaziđu među liderima, uprkos dobrom razumevanju ljudi u bazi.

Šta je u osnovi programa na kojem se zasnivaju aktivnosti „Pegide“?

Kad je 1989. godine srušen Berlinski zid, dve Nemačke iskazivale su svoj program kroz frazu „Mi smo narod“ (Wir sind das Volk) i „Pegida“ do danas insistira na njoj. I u skladu s tom frazom zahteva da prestanu medijske laži, da Nemci ne budu izdajice svog naroda i da se zaustavi islamizacija naše zemlje i Zapada uopšte. A postoji još jedan sasvim poseban zahtev, a to je da Nemačka bude u miru sa Rusijom, jer naše dve zemlje imaju nesumnjive zajedničke interese.

Međutim, takvim zahtevima protivi se nemačka politička elita, koja ne odustaje od patronata SAD. Kako se nemačka nacija oseća u savezu sa angloameričkom imperijom?

Najpre moramo da kažemo da je Nemačka okupirana zemlja i kao takva ona je deo američke vojne kolonije. Godinama nemačka nacija nije ni bila svesna te okupacije, a sada počinje da oseća i shvata da je deo američke vojne kolonije, jer po zadatku Amerike mora da ugrožava susedne zemlje i narode u Evropi. Čini mi se da je Nemcima u toj poziciji sve nelagodnije.

Da li protekle demonstracije „Pegide“ i „Blokupaja“, koje, kako smo mogli da vidimo proteklih nedelja, nisu nimalo naivne, imaju veze i sa narastajućim angloameričkim imperijalizmom?

Ne bih to tako posmatrao. Jer, kod „Pegide“ je u prvom planu ideja o suverenitetu i antiamerikanizmu, i ja svaku priliku koristim da izgovorim „Amerikanci, idite kući“ (Ami, go home!) što su sada već usvojili svi demonstranti i skandiraju to širom Evrope. A protest „Blokupaja“ u Frankfurtu je klasičan odgovor levice, i misao o nacionalnom suverenitetu kod levice uopšte nije prisutna. Mada, i njihovi zahtevi protiv ekonomskog porobljavanja i te kako imaju veze sa finansijskim malverzacijama i kapitalom koji dolaze iz imperije.

Može li se zaključiti da se iz talasa protesta koji se, kako se čini, nezaustavljivo širi Evropom „rađa“ jedan novi internacionalizam na osovini Pariz – Berlin – Moskva?

Izgledi za takav savez bili su mnogo bolji 2003. godine, kada je u Francuskoj na vlasti bio Žak Širak, a u Nemačkoj Gerhard Šreder, nego danas 2015. Današnja politička klasa u Nemačkoj ne želi da sprovodi ideju o osovini Pariz – Berlin – Moskva. Maksimalno što možemo da očekujemo od kancelarke Angele Merkel, to je da se politički malo njišemo ulevo, a onda udesno, ali to je sve.

Postoji li mogućnost da dešavanja na nemačkim ulicama i u gradovima širom Evrope prerastu u revoluciju? 

Stvari teku tako da to uopšte nije isključeno, ali da bi se to dogodilo u Nemačkoj, mora da izađe na ulice barem milion Nemaca. Čini se da je mnogima još uvek relativno dobro, uprkos sve većim davanjima države za azilante i useljenike i sve većoj nezaposlenosti koja donosi i osiromašenje.

Šta mislite o bezalternativnom putu Srbije u EU u situaciji narastajuće krize i o stavu njene vlade da svaki drugi put, kakav je, na primer, Evroazijski savez, ne pominje kao da ne postoji?

Ulazak u Evropsku uniju biće smrtna zamka za Srbiju ukoliko vaša vlada ne odustane od toga da vas pošto-poto uvede u ovaj savez. Dovoljno je samo da izanaliziramo kako su prošle evropske zemlje Bugarska i Rumunija, ili Grčka. Od Evropske unije u svim pomenutim zemljama, pa i u Srbiji, korist će imati samo jedan veoma uzak krug ljudi, veoma uska klasa birokrata koji imaju direktne veze sa Briselom. I eventualno mladi ljudi, kojima će se otvoriti mogućnost da putuju u Evropu bez viza i radnih dozvola i zapošljavaju se tamo. Međutim, da li se neko pita šta će to da znači za Srbiju, kakvu tragediju donosi odlazak mladih i obrazovanih ljudi iz zemlje, koji se, uglavnom, nikada više ne vrate u otadžbinu? To znači da Srbija onda nema budućnosti. U međuvremenu, više rumunskih lekara radi u Nemačkoj nego u Rumuniji.

Da li je Evropska unija na čelu sa Nemačkom definitivno ustupila svoj suverenitet imperiji?

Nemačka je pokazala da može da deluje i samostalno, i čak protiv interesa Amerike, jer ima odlične odnose sa Kinom, što se Amerikancima uopšte ne dopada. Takođe, „Severni tok“ direktno povezuje Rusiju sa Nemačkom preko Baltika.

Koliko su socijaldemokratske partije koje participiraju u vlasti evropskih država urušile ideju autentične levice?

Socijaldemokrati ne samo u Nemačkoj nego i u celoj Evropi su, zapravo, „drolje“ kapitalizma. Oni su izdali radničku klasu u korist manjine i likvidirali socijalnu državu, što se najbolje vidi u Francuskoj gde su to odradili preko Fransoa Olanda. Od njihovog dolaska na vlast, uslovi života radničke klase u Francuskoj su drastično pogoršani. A u prvi plan su isplivala ljudska prava za homoseksualce, LGBT i druge manjinske grupe.

Grčka „Siriza“ i Cipras pojavili su se kao nova nada na evropskoj levici. Može li vest o tome da Ciprasa finansira Soroš ubiti nadu u njihovu autentičnost?

U najnovijem broju „Kompakta“ upravo sam pisao o tome da se Cipras nalazi između Putina i Obame. Komunistička partija Grčke uputila je kritiku na račun „Sirize“ i Ciprasa, koja je u suštini tačna jer Obama podržava „Sirizu“, a i sam Cipras je izjavio da „Obama, zapravo, i nije tako loš“. Dakle, postoji opasnost da Angloamerikanci, London i Vašington, preko „Sirize“ napadnu Nemačku. I prisile Nemačku da ona plati dugove koje su napravili Grci. Jer, američki interes je uvek da se Nemačka što više oslabi. Naravno, jedina šansa je da grčki birači ne dozvole da budu prevareni, nego da radikalizuju pokret i pritisnu Ciprasovu vladu da počne da ispunjava predizborna obećanja. Dakle, ta borba koja već dugo traje između Atine i Berlina treba da prestane, jer ako izađe iz evrozone, Grčka nema drugog izbora nego da se priključi Rusiji.

S obzirom da je EU američki projekat, da li je multikulturalizam osmišljen protiv hrišćanstva kao najrasprostranjenije religije Starog kontinenta?

Multikulturalizam je, načelno, osmišljen protiv svih religija, a u Evropi, naravno, protiv hrišćanstva kao najrasprostranjenije religije. Ali isto tako je na Bliskom istoku usmeren protiv islamske religije. Kao konkretan primer treba istaći da je u Berlinu preko puta protestantske crkve podignuta još veća džamija.

Kancelarka Merkel je 2010. izjavila da je multikulturalizam u Nemačkoj mrtav. U kojoj meri je to mogla da bude inicijalna kapisla za pokret protiv islamizacije Nemačke?

Vremenska razlika od pet godina je veoma značajna, jer to što je rekla 2010. kancelarka Merkel nikada više nije ponovila. Ali, kao što vidite, njena izjava nije u skladu sa stvarnošću i Nemci imaju potrebu da se bore protiv sve većeg doseljavanja stranaca koji ne pokazuju lojalnost prema drugoj domovini.

Britanski politikolog Kolin Krouč je pojavu i jačanje „Pegide“ opisao kao „marš u postdemokratiju“. Slažete li se sa tom definicijom?

„Pegida“ je, po mom mišljenju, marš u istinsku, narodnu demokratiju. To je narodna demokratija ne u sovjetskoj, nego u švajcarskoj verziji.

Ako bi, ne daj Bože, treći svetski rat, koji se već odavno vodi specijalnim sredstvima, prerastao i u novi oružani sukob između dveju velesila, na čijoj bi strani bila Nemačka?

Mislim da je Nemačka sada u situaciji u kakvoj je bila Španija tokom Građanskog rata od 1936. do 1938, kada su se španski fašisti udružili sa nemačkim i italijanskim fašistima. Ukoliko se nešto bitno ne promeni u svesti političke elite Nemačke, mi ćemo zajedno sa Amerikancima da marširamo u smrt u ratu protiv Rusije. Jedina šansa je da se antiameričke snage u Evropi ujedine, kako je to uradio „Nacionalni front“, i da se taj virus prenese na Nemačku.

[/restrictedarea]

„Kompakt“ je nezavisni magazin

„Kompakt“ je, za razliku od  „Bilda“ i  „Špigla“, nezavisni magazin, iza kojega niko ne stoji. Tri privatne ličnosti, od kojih sam jedna ja, vlasnici smo firme sa našim privatnim kapitalom, sa kojim smo osnovali magazin. Mi zastupamo nemačke interese, a ne interese bilo koje strane sile. Mi poštujemo novinarski fer plej i dajemo mogućnost i onima koji su napadnuti od strane angloameričke imperije da u našem magazinu govore bez cenzure – svejedno da li se radi o Srbiji, Iranu ili Rusiji, kaže Elzeser.

SAD okupirale Nemačku

Kada se „Špigl“ pridružio napadima na mene izjavom da „Kremlj nije probirljiv u izboru saveznika, a da je dokaz za to publicista Jirgen Elzeser, koji huška naciju protiv doseljavanja stranaca, protiv Jevreja, homoseksualaca i navodne okupacije Nemačke od strane Amerikanaca“, nisam mu ostao dužan. Rekao sam da niti sam ja huškač, niti je okupacija Nemačke od strane Amerikanaca „navodna“. hairy woman zaйm velikiй novgorodzaйm na sčet kivimomentalьnый zaйm bez otkaza