FIJA(T)SKO

Piše Nataša Jovanović

Koliko nas košta Fijatovo napuštanje evropskog tržišta?

Kada je 2008. godine italijanski vetar zapahnuo Kragujevac, a tadašnja srpska vlada nezapamćene subvencije Fijatu pravdala plemenitom idejom zapošljavanja radnika, posao veka, kako je nazvan ugovor sa italijanskom kompanijom, trebalo je da otvori novu stranicu istorije poslovanja. Bar tako je biračkom telu objašnjen ugovor potpisan sa ovim auto-gigantom, koji je srpsku stranu koštao poklon investicija u vrednosti jednog RTB Bora! Obaška novac koji se svake godine izdvajao iz budžeta Srbije.

PLAN MARKIONEA Svetska auto-industrija je, i tada, beležila pad prodaje novih vozila za 15 odsto pa su optimistične vizije Veroljuba Stevanovića i Mlađana Dinkića o proizvodnji 200.000 automobila namenjenih domaćem tržištu i izvozu mogle da se ocene tek kao pokušaj prevare.

Danas, šest godina kasnije, izjava direktora Serđa Markionea da se ova kompanija povlači sa evropskog tržišta otvara pitanje da li ćemo u perspektivi i Fijat, kao što je bio slučaj sa Ju Es Stilom, morati da uzmemo nazad – sa dugovima i za samo jedan dolar.

Naime, direktor italijanske kompanije Serđo Markione na nedavno održanom Sajmu automobila u Ženevi izjavio je da Fijat nikad neće biti konkurentan na masovnom tržištu Evrope kao što je nekad bio. Prema njegovim rečima, ova promena se uklapa u strateški plan i fokusiranost kompanije na profit.

[restrictedarea]

„Svi vodeći nemački proizvođači automobila, među kojima Audi, BMW i Mercedes-Benc, prošle godine prodali su više automobila u Evropi od Fijata, dok je Škoda prodala gotovo jednak broj automobila kao Fijat. Kada je reč o obimu masovne proizvodnje vozila, Fijat više ne nudi, ali i ne namerava da nudi punu paletu proizvoda poput ostalih masovnih proizvođača. Fijat će izgubiti svoju poziciju kao generalni brend, ali će se fokusirati na ono što najbolje radi“, rekao je Markione, preneo sajt automotiv news europe.

Bila bi to legitimna odluka jedne kompanije da slučaj nije hteo da Srbija uloži u njeno poslovanje više nego što je ijedna država u Evropi uložila u stranog investitora. Podsetimo da je spisak ulaganja države Srbije u posao sa Fijatom išao od poklanjanja postojeće fabrike automobila procenjene na 50 miliona evra, ulaganja od 100 miliona evra, 50 u novcu i 50 kao državni kredit, do oslobađanja od poreskih obaveza na prihode i imovinu „partnera“. Sam Grad Kragujevac Italijanima je poklonio zemljište, odrekao se dažbina koje se uobičajeno plaćaju lokalnoj samoupravi, i to na 10 godina, i preuzeo na sebe obezbeđivanje infrastrukture.

CENA JEDNE KAMPANJE Sa svoje strane, Fijat, koji je preuzeo 67 odsto vlasništva, obavezao se da će uložiti svega 200 miliona evra, a to je pola od onoga što je Srbija sa 33 odsto kapitala pristala da investira.

Slovo Ugovora o zajedničkom ulaganju između Fijat grupe i Republike Srbije, o čemu je „Pečat“ pisao, obavezivalo je Srbiju da za „novčane podsticaje za Fijat“, „infrastrukturno opremanje industrijskog parka“, „isplatu zaostalih zarada Grupi Zastava preko Nacionalne službe za zapošljavanje“ i ostale stavke samo u jednoj, 2011. godini, iz budžeta izdvoji preko 90 miliona evra. Gruba računica pokazala je da je Srbija plaćala i po 40.000 evra za jednog zaposlenog. Ovakva politika zapošljavanja, i finansiranje stranog lica putem subvencija je nezapamćen slučaj. I verovatno jedan od ključnih razloga zašto je, uprkos krizi koja je zahvatila pre nekoliko godina celu automobilsku industriju, Fijat ostajao u Srbiji.

Takođe, do kraja je ostalo nejasno da li je automobil koji se proizvede u Kragujevcu domaći ili strani proizvod, jer ako je strani, svaki kupac automobila povećava kreditnu zaduženost Srbije. Ako je domaći, kako objasniti da je reč o stranom privatnom preduzetništvu čiji vlasnik u svakom trenutku i samoinicijativno može promeniti tržište?

Spisak nedoumica nije ništa manji nego spisak ulaganja Srbije u italijansku kompaniju. Da li su građani Srbije morali da plate toliku cenu kako bi jedan memorandum zauzeo odgovarajuće mesto u kampanji DS za parlamentarne izbore 2008. godine? Konačno, da li će ova vlada ponuditi javnosti na uvid sporni Ugovor i obznaniti u kojoj meri se obavezala, a koliko je novca do sada država Srbija potrošila na finansiranje Fijat grupe iz Torina.

[/restrictedarea]