Dmitrij SEDOV – “Imperija zla” i Srbija

Kada sam saznao da “ministar inostranih poslova Kosova” Hašim Tači preti da pred međunarodnim  sudom zatraži ratne reparacije od Srbije, shvatio sam da veliko delo promovisanja najdemokratskije demokratije po američkom obrascu nikada neće umreti, jer se nalazi u čvrstim rukama tog vernog sina Kosova. Ali zašto se on sprema da ogoli Beograd  do gole kože. Pa zato što Amerikanci ogoljavaju mnoge zemlje u svetu, ni zbog čega ili da budemo precizniji, “za srpski genocid protiv građana Kosova u ratu 1998-1999. godine”.

Kako se ovde ne prisetiti velikih belih vođa Amerike iz HVIII veka koji su preuzeli na sebe stvaranje raja na zemlji. Sa jedne strane oni su pisali predlog zakona o ljudskim pravima, a sa druge strane nagonili su starosedelačko stanovništvo u rezervate gde se ono munjevito smanjivalo po ubrzanim programima. I u rezultatu toga, od 10 miliona crvenokožih aboridžina ostalo je ne više od dva, a ni oni nisu sposobni da se pridruže američkom raju na zemlji. Tako i završavaju svoj vek u rezervatima. Ali probajte reći američkom senatoru da je njegova administracija tada praktikovala direktan genocid nad Indijancima. Blago rečeno, neće vas shvatiti, a možda će vas i optužiti kao agenta Kremlja, jer Amerika nikada nikome nije učinila ništa loše i neće ni učiniti. Zato što oni imaju Povelju o ljudskim pravima.

Hašim Tači je sposoban učenik američkog Stejt departmenta. To je postalo jasno još iz vremena pregovora u Rambujeu. Možda on čak zna šta je Povelja o ljudskim pravima, jer već nekoliko godina razgovara sa američkim diplomatama, a oni ne uče ničemu lošem. Jer samo pod njihovim mudrim rukovodstvom može se smisliti ideja da se za genocid optuži zemlja koja je prihvatila četvrt miliona ljudi proteranih sa Kosova uz najdrskije moguće kršenje svih normi humanosti. Njih su progonili ubijanjem, premlaćivanjem, silovanjem, rušenjem njihovih kuća i spaljivanjem njihovih hramova. Ovakva metodika na jeziku međunarodnog prava naziva se etničkim čišćenjem, koje je po težini zločina jednako genocidu.

Čujte! Kako može ministar republike koja je praktikovala masovna etnička čišćenja lišivši stotine hiljada ljudi života, zdravlja, krova nad glavom – bezobrazno da baca analogne optužbe na adresu suseda! Kako to zvuči američki – made in America! Očigledno će sledeća optužba Hašima Tačija biti tužba protiv srpskog ministra inostranih poslova Ivice Dačića za trgovinu ljudskim organima. A onda će optužiti Srbiju zato što je postala središte za tokove droge iz Azije i kao odskočna daska za osvajanje kriminalnog tržišta u Evropi.

U okvirima zdravog razuma to se ne može shvatiti, ali to Zapad prihvata kao uobičajenu praksu. O ulozi Vašingtona u stvaranju režima u Prištini ne moramo ništa reći. Tu je na delu poznata a-la-američka formula – “on je kučkin sin, ali on je američki kučkin sin”. Ali kako će Berlin sa njegovom posleratnom čednošću? Jer, objavivši da je rasčistio sa nacističkom prošlošću, Berlin se dugo šepurio u belom fraku, na fonu usranih mašni Anglosaksonaca i Francuza. I čak je pokušavao da nastupi u ulozi vaspitačice na diplomatskom parketu Evrope.

Čednost Berlina okončana je 1999. godine kada on nije mogao da zadrži vapijuće povike “Luftvafe ponovo na nebu  iznad Beograda!”. Kako se ispostavilo, rastanak sa firerovom senkom je bio tužan, ali ne dugačak. Sada takvi vampiri kao što je Hašim Tači u potpunosti zadovoljavaju ukuse nemačkog rukovodstva. Najverovatnije će Berlin podržati tužbu Kosova protiv Beograda, jer dodatna batina u razgovoru sa Srbima nije naodmet. I tada ćemo ponovo postati svedoci postavke još jednog političkog teatra apsurda, koji je u ruskom narodnom epu olicetvoren bajkom “batine usrećuju nebijenog”.

Sve bi to bilo zabavno da nije jedne okolnosti. U SAD je u toku aktivna priprema za optuživanje Rusije kao “imperije zla”. Ali mi smo na to navikli, svašta smo mi videli. Samo što ukrajinska armija sa američkim instruktorima i hvaljenom američkom tehnikom pretrpi potpuni poraz od opolčenaca Donjecka, tako ćemo se i mi pretvoriti u tu samu “imperiju”. To što ćemo se mi pretvoriti – u redu. Ali kako i Srbiju ujedno ne uvući u isto društvo zajedno sa nama. Kako će tada ona ući u EU?