Priča o azilantima koji to nisu…

Iza albanskog egzodusa stoji vešto režirana namera da se ova armija „elegantnih azilanata“ prikaže kao žrtva „nečega“ – i potom izazove samilost zapadnog sveta. Ali, još uvek ostaje nejasan glavni motiv ovakvog mazohističkog „medijskog igrokaza“ ovih dojučerašnjih žitelja „antisrpskog separatističkog entiteta“ sa juga Srbije!?

Piše Miodrag Novaković

Za navodni egzodus kosovskih i „onih drugih“ azilanata vezane su mnoge abnormalnosti. Prvo što upada u oči jeste „militantni sastav“ ove grupacije. Po mojoj proceni, verovatno preko 70 odsto azilanata su mladi Albanci, vojnog doba. Nik Torp sa Bi-Bi-Sija je u svom TV prilogu od 5. februara tu grupaciju definisao kao „mlade muškarce, starosti između 20 i 30 godina. Po zapažanju Bi-Bi-Sijevog novinara, svi su pristojno, neki čak i suviše „elegantno odeveni“, poseduju skupe mobilne telefone sa dži-pi-es lokatorom, velike količine keša (od nekoliko stotina do desetak hiljada evra – prema izjavama nekih azilanata, za albanske medije) što je u kontradiktornosti sa njihovim javno deklarisanim statusom „ekonomskih azilanata“, odnosno siromašnih imigranata koji, navodno, hrle u Evrouniju zarad bukvalnog preživljavanja.
[restrictedarea]

ELEGANTNI AZILANTI Ovo zapažanje nekih novinara vodećih zapadnih medija je potvrđeno i od strane portparola Prekršajnog apelacionog suda u Subotici Aleksandra Ilića. On navodi da znatan deo Albanaca biva uhvaćen od strane srpskih organa prilikom pokušaja ilegalnog ulaska u Mađarsku. Oni se potom izvode pred prekršajnog sudiju, kažnjavaju novčano, i potom puštaju – pošto su, po Iliću, u Srbiji legalno. Ilić, takođe, navodi zapažanje više sudija da su izbeglice sa Kosova, uglavnom iz Prištine, Vučitrna i Mitrovice, pristojno obučene i da sa sobom nose veće količine novca. Pošto spremno plaćaju kaznu u iznosu od pet do pedeset hiljada dinara, nikome do sada nije određen pritvor (Vesti online).
Iz zapažanja naših sudija iz Subotice da je većina procesuiranih Albanaca sa područja Prištine, Vučitrna i Mitrovice, kao i iz drugih izjava svedoka, vidimo da je masovni egzodus zabeležen i sa područja Podujeva takođe – što može da ima potencijalno važan bezbednosno-politički značaj, pošto ova mesta čine „kompaktni trougao“ koji se naslanja na navodnu teritoriju „velike Albanije“ u centralnoj Srbiji, na liniji Preševska kotlina – reka Toplica!?
Taj upadljiv kontrast između „elegantnih albanskih azilanata“ i onih stvarno unesrećenih sa Bliskog istoka i Roga Afrike uočavaju i drugi vodeći zapadni mediji.
Recimo, internet portal EstudiosFronterizos.org citira zapažanje novinara „Asošijeted presa“, koji isto upoređuje „elegantne albanske azilante“ sa izbeglicama iz Sirije i Avganistana. AP novinar opisuje konkretno odraslog Sirijca koji je do Mađarske veći deo puta bukvalno prepešačio u dronjama i pocepanoj obući. Sa njim je stigao i 12-godišnji avganistanski dečak u sličnom stanju. Obojica su imala izranavljena stopala, tako da su mađarski policajci morali da im ukažu prvu pomoć, pre nego što su ih dalje procesuirali.
Veoma je čudna i „sinhronizovana“ migracija ogromnih razmera etnički čistog albanskog korpusa – oni su u veoma tesnom vremenskom okviru, između novembra i februara, u desetinama hiljada zapljusnuli centralnu Srbiju, a potom i Mađarsku, razmilevši se po evrozoni!?

SINHRONIZOVANA „SPO-NTANA“ SEOBA Od oktobra do decembra prošle godine u Mađarskoj je procesuirana 21 000 albanskih azilanata. Samo u januaru ove godine – 10 000. Dakle, za nešto više od tri meseca 31 000 Albanaca, i to većinski muškaraca vojnog doba, (zvanično) se dokopala Mađarske.
Ali, po Niku Torpu sa Bi-Bi-Sija, to je samo vrh ledenog brega: on tvrdi da su mu izvori iz mađarske policije nezvanično preneli da su u stanju da privedu (uhvate) samo 20 odsto azilanata koji uđu ilegalno u Mađarsku. Po toj logici, u periodu od oktobra 2014. do februara 2015, u evrozonu je ušlo oko 150 000 albanskih azilanata – od toga njih 120 000 ispod radara – neprimećeno!?
Da se radi o neobično velikom broju naprasnih azilanata, pišu i kosovski mediji, na primer KS-info navodi zvanične podatke takozvane „kosovske policije“, koja je registrovala od septembra 2014. do januara 2015. 40.000 odlazaka sa kosovske teritorije. Ovih dana i drugi kosovski zvaničnici upozoravaju da, po sadašnjem trendu, Kosovo mesečno napušta oko 30 000 Albanaca. Te alarmantne cifre su poznate i zvaničnicima iz Evrounije. Bi-Bi-Si navodi izjavu mađarskog islednika koji je prilikom saslušavanja grupe Albanaca saznao da su svi došli iz istog sela i da je, po njima, na put ka EU organizovano krenulo skoro celo selo od tri hiljade ljudi.
Ovi suvoparni statistički podaci su bili neophodni da bi se shvatila razmera ove očigledno veoma dobro sinhronizovane „spontane seobe“ Albanaca sa Kosova. Verujem da je ovako organizovana „ekonomska emigracija“ čitave armije – pristojno odevenih, uhranjenih, opremljenih većim količinama „keša“ i skupocenom mobilnom tehnologijom – azilanata praktično nezabeležena u modernoj ljudskoj istoriji.
Sledeća abnormalnost jeste surovo kalendarsko doba, kada su „ekonomski emigranti“ odlučili da pred svetskom javnošću razotkriju svoju „azilantsku tragediju“.
Njihova odluka da u „nevreme“ krenu u masovni „ekonomski egzodus“ jednostavno pobija svaku zdravu logiku (osim ako nije u pitanju neka „iščašena logika“?) Jednostavno, ekonomska situacija i socijalno beznađe na okupiranom Kosovu su svih ovih godina konstantno loši i u ovo zimsko doba nisu mnogo drukčiji od uslova prošlog leta ili proleća, niti će biti mnogo drastičniji dolazećeg proleća.
Dakle, koja je to „nelogika“ (ja bih rekao, mračan motiv) prisilila desetine hiljada mladih Albanaca, u vreme kad mu nije, da krenu „spontano“, praćeni takođe „spontanom“ znatiželjom (verovatno unapred obaveštenih) domaćih i stranih (vodećih) medija, u „izbegličkim kolonama“, koračajući na „minus 10“ kroz ledene vojvođanske kanale, potoke i baruštine i provodeći noći uz logorsku vatru u tamo nekim mađarskim vlažnim šumama!? I laiku bi ovde trebalo da bude jasno da se radi o vešto režiranoj nameri da se ova armija „elegantnih albanskih azilanata“ prikaže kao žrtva „nečega“ – i potom izazove samilost zapadnog sveta. Ali, još uvek ostaje nejasan glavni motiv ovakvog mazohističkog „medijskog igrokaza“ ovih dojučerašnjih žitelja „antisrpskog separatističkog entiteta“ sa juga Srbije!?

META – SRBI NA KOSOVU Da se radi o planu i nekim skrivenim namerama, tvrdi u svojoj izjavi za „Večernje novosti“ i predsednik SNV na severu KiM Milan Ivanović. Po njemu, Albanci ovakve stvari ne rade slučajno, tim pre što je navodni razlog za ovaj nagli „zimski egzodus“ veoma nelogičan, pošto loša ekonomska situacija traje već godinama i azilanti su mogli da sačekaju bar neke bolje vremenske uslove. Ivanović smatra da postoji neka politička pozadina ovih događaja. Možda je „egzodus“ potencijalni politički argument da je Albancima potrebna „Trepča“ da bi „preživeli“, pita se Ivanović.
Po Dobrosavu Dobriću, potpredsedniku Skupštine AP KiM, u pozadini svega je neki plan. I on uočava da je ovaj egzodus etnički čist, da u celoj priči nedostaju Srbi, koji žive čak i u mnogo gorim uslovima na KiM nego većina Albanaca. Takođe, Dobrić navodi tradicionalno dobru obaveštenost Albanaca i veruje da albanske izbeglice znaju da se „nešto sprema“. Takođe ističe veoma dobro planiranje i organizaciju ovog navodno spontanog egzodusa.
Bezbednosni faktor „albanskog egzodusa“ je zabrinjavajući za sve, osim za srpskog ministra unutrašnjih poslova…
Niko na Kosovu to ne izgovara javno, ali „u četiri oka“ i obični Albanci, i neki vodeći intelektualci, kao i medijski radnici (vezano za pozadinu masovne albanske zimske migracije „ka severu“) izgovaraju poluglasno reči: terorizam i džihad.
Takav zaključak je, uostalom, veoma logičan. Današnje Kosovo je mafijaško-švercerski NATO protektorat u okviru kojega caruju bezakonje i korupcija. Kosovo je, uz drugi evropski (NATO kreiran) „islamski entitet“, BiH, odskočna daska za penetraciju evrozone za sve „motivisane“ islamske ekstremiste i džihadiste sa Bliskog istoka i iz Afrike. Pre svega za ISIS i Al Kaidu, koji i ne kriju svoje planove da rasplamsaju „islamsku revoluciju“ u srcu Evrope. Prema mnogim medijskim izveštajima i izjavama izvora „iz prve ruke“, na KiM se, izgleda, uistinu „nešto“ sprema. Novinar Vesti online je pre dva dana razgovarao sa jednom albanskom porodicom iz Podujeva: Agim B, star 46 godina, i njegov sin Irfan tvrde da se poslednjih nekoliko meseci mnogi nepoznati ljudi pojavljuju u Vučitrnu, Podujevu, Prištini i drugim gradovima na Kosovu. Oni kažu da se tamo šire glasine o bliskom ratu u Makedoniji i u Srbiji!? Irfan navodi da je na Kosovu sve više vehabija i aktivista ISIS-a, da neki vrbuju za svoje paravojne formacije na jugu centralne Srbije, u Makedoniji i Albaniji. Kaže da su njemu nudili velike pare da ode u Irak ili Siriju kao ISIS borac. Irfana je najviše zabrinulo što se onima koji odbiju „ponudu“ regrutnih oficira ISIS-a čak i (in)direktno preti.
Ova zapažanja neposrednih svedoka – albanskih azilanata, dobijaju potporu u izjavama nekih vodećih albanskih intelektualaca, javlja „Tanjug“ u svom izveštaju od 30. januara: prištinski univerzitetski profesor (političkih nauka) Nedžmedin Spahiju upozorava da pozadina poslednjih masovnih demonstracija (i pozadina još masovnijeg albanskog egzodusa) može da bude planiran napad na srpske enklave na Kosovu. Po njemu, opozicija okupljena oko lidera „Samoopredeljenja“ i kosovske Alijanse želi da eskalacijom nasilja izdejstvuje „odobrenje“ od zemalja Kvinte, pre svega SAD, da se smeni trenutna vladajuća koalicija na Kosovu.
On prognozira da, u slučaju da se ne ostvari smena režima u Prištini, postoje dva moguća nasilna scenarija i u oba glavna meta napada bili bi Srbi na Kosovu.
U prvom slučaju, sam režim u Prištini mogao bi da pokuša da preusmeri gnev demonstranata prema Srbima (koji su ionako tradicionalno zadojeni mržnjom prema svojim komšijama) i tako sačuva svoj „tron“.

TERORISTIČKA POZADINA U drugom slučaju, profesor Spahiju procenjuje da bi i antirežimska kosovska opozicija mogla novim pogromom Srba da pokuša da ubedi „zapadne sponzore“ da Srbe na Kosovu neće biti u stanju da zaštite ni oni, ni „međunarodna zajednica“, ni Beograd – ako se na Kosovu ne uspostavi „njihova (opoziciona) demokratija“…
Iz ove analize prištinskog profesora očigledno je da se i danas na Kosovu traži bilo kakav (lažni) povod za konačni obračun sa Srbima i za njihovo trajno etničko čišćenje sa KiM!
U prilog „terorističkom aspektu“ ove naprasne masovne migracije Albanaca ka Evrouniji, u svom intervjuu za „Zeri“ (izvor: SrbijaDanas.com) govori direktor Instituta za kvalitativno istraživanje, analize i osposobljavanja u Prištini Besmir Kokolari. Prema Kokolariju, članice EU su svesne da ova masovna migracija Albanaca može da ima i terorističku pozadinu, jer se siromašni Albanci lako odlučuju na nasilne akte!? On još tvrdi da se alarmantno veliki broj Albanaca pridružuje vojsci terorističke islamske države ISIS.
Interesantno (i indikativno) je kokolarijevo zapažanje da će odlaskom ovako velikog broja „mladih i siromašnih“ Albanaca u EU samo Kosovo postati stabilnije i bezbednije, indirektno sugerišući da se među navodnim albanskim azilantima nalazi jedan broj (potencijalnih) terorista…
Nelagodu izaziva i izjava našeg ministra za unutrašnje poslove, g. Stefanovića, da ne vidi ništa zabrinjavajuće u nagloj invaziji Albanaca na Srbiju i njihovim zahtevima za srpske pasoše. Trenutno je u procesu oko 60.000 zahteva kosovskih Albanaca za našim putnim ispravama.
Ministar Stefanović je, štaviše, uveseljavao novinare na konferenciji za štampu 6. februara, kada je, u prisustvu švedskog ambasadora, izjavio da ovako nagli i masovni zahtev kosovskih Albanaca za srpskim pasošima tumači na sledeći način: „Jedan veći broj Albanaca želi da prizna Srbiju za svoju zemlju. Ja to tumačim tako.“
Ovako ironično obraćanje medijima i domaćoj javnosti u vezi sa ovim veoma ozbiljnim bezbednosno-političkim problemom izazvalo je negativne reakcije ne samo kod srpske javnosti već i kod samih azilanata, koji su osetili potrebu da naglase da ne žele da imaju bilo šta sa Srbijom, osim srpskih pasoša, a potrebni su im jedino da bi se dokopali EU, dok za svoju „državu“ jedino priznaju Kosovo (izvor: Vesti online „Rak i džihad prazne Kosovo“).

NAJBRUTALNIJI ISIS BORCI ISIS je na Kosovu „živ i zdrav“: 250 Albanaca ratuje u Siriji i Iraku, desetine su se vratile na Balkan, nešto se kuva…
Da se „nešto kuva“ na Kosovu, potvrđuju i veoma ugledni zapadni mediji. Novinar „Fajnenšel tajmsa“ i priznati ekspert za Bliski istok, Dejvid Gardner, 7. avgusta 2014. je komentarisao „Ramadansku deklaraciju“ ISIS-a, kojom se uspostavlja vrhovni religijski autoritet nad svim sunitskim muslimanima u svetu. Gardner je ukazao na činjenicu da je ta deklaracija bila prevedena na šest ključnih (za ISIS) jezika: engleski, francuski, nemački, turski, ruski i albanski. Ovog novinara je zaintrigirao motiv ISIS-a da među svim ovim velikim nacijama u planovima terorističkog kalifata svoje mesto nađe i relativno mala albanska nacija!? On je to protumačio snažnom bazom „vahabizma“ na Kosovu i planovima ISIS-a da preko Albanaca „penetriraju“ ceo zapadni Balkan…
Prema pisanju Makedonija online od 10. septembra 2014, Albanci sa prostora Makedonije, Kosova i Albanije koji se bore u redovima ISIS-a sledbenici su ekstremnog „salafist džihadizma“, koji je srodan „vahabizmu“ –odnosno njegov preteča. Ovaj medij navodi da se oko 250 Albanaca iz regiona aktivno bori u redovima ISIS-a u Siriji i Iraku; da ih je do sada zvanično poginulo oko 40. Navodi se da je najveći broj poginulih terorista sa Kosova (17) iz Albanije (13) i Makedonije (10). Ovaj medij i list „Dnevnik“ navode i imena i godište poginulih terorista. Iz ovog novinarskog izveštaja takođe saznajemo da uprkos obećanjima o velikoj zaradi u redovima ISIS-a, borci dobijaju „svega“ 65 dolara dnevno. Taj novac stiže iz Katara, preko Turske.
Detaljniji podaci o učešću Albanaca u redovima ISIS-a nam stižu iz drugih zapadnih izvora. Analitičar „Hafington posta“ Stiven Švarc navodi da se na Kosovu nalazi veliki broj povratnika iz ISIS-a. Švarc je svoju tvrdnju ilustrovao podacima iz akcije „kosovskih vlasti“, po zahtevu EU i SAD, od 11. avgusta 2014, kada je u policijskoj akciji, sinhronizovanoj sa zapadnim službama, na Kosovu uhapšeno 40 osoba, strogo povezanih sa terorističkim kalifatom: Priština (8) Gnjilane (7) Uroševac (11) Prizren (pet) Peć (četiri) Mitrovica (pet). Kod ovih terorista su pronađene značajne količine eksploziva, oružja i municije. Kome su bili namenjeni, nije teško naslutiti!?
Novinar Švarc opisuje kosovske Albance kao jedne od najbrutalnijih ISIS boraca i to potkrepljuje slučajem Lodrima Mudžaherija, koji je na ličnoj stranici na Fejsbuku, 12 maja 2014, postavio svoju sliku sa ratišta u Siriji, gde se pojavio u uniformi sa naoružanjem, držeći u ruci odrubljenu glavu sirijskog vojnika.

AZILANTIZACIJA – POZADINA EGZODUSA Interesantan je podatak koji navodi „Turkiš vikli“ od 27. januara ove godine da je iz Albanije, prema zvaničnim podacima, ISIS-u pristupilo oko 90 Albanaca u periodu između 2012. i 2014. i da se u zemlju vratilo oko 30 njih, bez ikakvih posledica, osim što se, navodno, nalaze pod policijskom prismotrom.
Dakle, iz svega prezentovanog u ovom poglavlju da se zaključiti da je ISIS veoma aktivan na teritoriji „velike Albanije“ i da je, po planovima terorističkog kalifata iz Mosula, „albanskom faktoru“ namenjena ključna uloga u nekim budućim dešavanjima na zapadnom Balkanu… Postavlja se pitanje da li lažni azilanti koriste EU kao trojanskog konja da „kolonizuju“ Srbiju!?
Planovi Zapada u odnosu na Srbiju detaljno su razrađeni godinu dana nakon NATO bombardovanja SRJ, 1999. Nemački poslanik i predsedavajući OEBS-a Vili Vimer je 2000. uputio protestno pismo kancelaru Šrederu, povodom evroatlantskih planova razrađenih na NATO konferenciji u Bratislavi iste godine. U tim planovima je zaključeno da Srbiju praktično treba onesposobiti kao samostalnu i celovitu državu.
Jedan od ključnih segmenata tog plana je bio zacrtana „regionalizacija“ Srbije, koja je 2008. predočena Srbiji u formi EU uslova za navodne daljnje evrointegracije – (ko)incidentno, taj uslov se poklopio sa proglašenjem nezavisnosti Kosova. Poslušno prateći direktive EU, predsednik Boris Tadić je iste godine u skupštinsku proceduru uneo Zakon o regionalizaciji Srbije, da bi isti bio usvojen sredinom 2009. Suština ovog zakona je bila u tome da se izvrši „jugoslavizacija“ Srbije po principu „jaki Regioni – slaba Srbija“, što bi eventualno rezultiralo razgradnjom i minorizacijom srpskog etnosa na svom matičnom prostoru – tako što bi se stvorili obodni etnički regioni, a centralni, Šumadijsko-moravski, sa ubedljivom srpskom većinom, kroz proces azilantizacije i romizacije (postupcima readmisije lažnih azilanata) drastično bi promenio etničku sliku na štetu Srba.
U tom svetlu treba sagledati pitanje „romizacije“ Srbije, koje je u svojoj analizi „Dokusuriti srpsku državnost“ iz 2009. detaljno obradio mr Petar Iskenderov, stariji naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka. Savetujem čitaocima da pročitaju tu studiju i tekst Biljane Đorović „Velika seoba Roma u Srbiju“ (objavljen u „Pečatu“ broj 307) pošto su povezani sa problemom „azilantizacije“, kojim se ovde bavimo vezano za pozadinu najnovijeg „albanskog egzodusa“. Ovde ću samo ukratko podsetiti čitaoce da je, po g. Iskenderovu, stvoren „Bilderberg“ plan za formiranje „romske države“ u vidu centralnog regiona, čiji bi glavni grad bio Niš. Majorizacija Roma bi se u tom regionu ostvarila kroz proces „re-admisije“ stotina hiljada Roma iz EU, putem važećih sporazuma između srpskog režima i EU. Na taj način se u Srbiju dovode i Romi bez srpskog državljanstva, čime se veštački menja etnička slika, naravno na štetu Srba…

ZACRTANA ISLAMIZACIJA Zacrtana „islamizacija“ Srbije se takođe odvija i na druge načine i daleko od očiju javnosti.
U kontekstu zacrtane „islamizacije“ Srbije neophodno je posmatrati ovaj poslednji naprasni „albanski egzodus“ sa Kosova preko teritorije centralne Srbije, odakle većina albanskih, navodno „ugroženih“ azilanata ulazi (ili boravi) ilegalno u EU sa srpskim pasošem i drugim dokumentima. Podatak da to čine preko teritorije države Srbije, i uglavnom sa legalnim srpskim dokumentima, ključan je za razumevanje procesa „re-admisije“ zaključenog sa EU, po kojem se Srbija obavezala da će primiti na svoju teritoriju sve proterane azilante sa srpskim dokumentima, ali i tuđe državljane ili apatride, čak i lica bez dokumenata, ako su prilikom ulaska u EU koristili Srbiju kao tranzitnu zemlju (iz medijskih izveštaja vidimo da mnogi albanski azilanti otvoreno izjavljuju da ako ih proteraju iz EU, više se ne vraćaju na Kosovo – što znači da imaju čvrstu nameru da ostanu u Srbiji!?)
Država Srbija je u periodu između 1999. i 2007. izdala 260.000 srpskih pasoša Albancima sa Kosova, od toga samo u Nišu 170.000. Potom – u periodu između 2009. i 2011. izdala je 26.000 pasoša, prema rečima tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića (nažalost, ne posedujem potpunu statistiku) ali iz ovog trenda i tekućeg zahteva kosovskih „azilanata“ za 60.000 srpskih pasoša nije teško zaključiti da je broj kosovskih Albanaca (koji ne priznaju Srbiju kao svoju državu) sa našim pasošima, odavno prešao 300 000!?
Iz svega ovde izrečenog lako je prognozirati sledeći scenario – da će od ovog broja lažnih kosovskih albanskih azilanata, koji je gotovo sigurno premašio petocifreni iznos, jedan veliki broj, ako ne i većina, pokušati da ostvari „svoje pravo“ u duhu (po Srbiju veoma štetnog) sporazuma o ReAdmisiji sa EU, EU diktiranog Zakona o azilu i nedavno promenjenog (opet po nalogu EU) Zakona o državljanstvu, koji omogućava licima (iz EU proteranim azilantima) da bez ikakvih dokumenata, uz pomoć dva svedoka, ostvare pravo na srpsko državljanstvo.
Naravno da ovi, po Srbiju veoma štetni i na određeni način ponižavajući sporazumi sa EU ne omogućuju jedino Albancima i Romima da „kolonizuju“ našu otadžbinu, već se ta mogućnost pruža i svim drugim tranzitnim azilantima koji su pretežno sa Bliskog istoka.
Svi aspekti analize ukazuju na brižljivo planiranu islamizaciju velikog dela srpske države i u okviru toga treba sagledati i tekući „kosovski egzodus“.
[/restrictedarea]