„Pravdom“ protiv zavere: globalni hladni rat tajnama

Vest o Putinovom satelitskom snimku i američko povlačenje u Ukrajini

Snimak zgarišta „Kula bliznakinja“ gde se vide čelični stubovi koji kao da su presečeni kontrolisanom eksplozijom

Piše Nikola Martić

Spektakularni zaokret u američkoj poziciji u ukrajinskom sukobu koincidira sa isto tako spektakularnim upozorenjem iz Kremlja, plasiranim preko stranica lista „Pravda“, da postoje dokazi o umešanosti američkih vlasti u teroristički napad na „Kule bliznakinje“ i Pentagon 11. septembra 2001. godine

Početkom februara bili smo svedoci istorijskog preokreta u retorici zapadnih zvaničnika i velikih korporativnih medija koji su iznenađujuće oprezno izveštavali o predstojećim pregovorima u Minsku. Potpisivanjem sporazuma su, kako je rekao američki državni sekretar Džon Keri, „ruskoj strani učinjeni značajni ustupci“. Ovaj zvaničnik je istakao da bi dogovor iz Minska mogao da dovede i do ukidanja sankcija Rusiji, ukoliko se primirje održi. Šta je dovelo do ovakvog zaokreta u američkoj spoljnoj politici prema Moskvi, ostaje da se vidi, ali je činjenica da je sve koincidiralo sa spektakularnom informacijom koja je osvanula na stranicama Kremlju bliskog dnevnog lista „Pravda“. „Pravda“ je saopštila da poseduje satelitski snimak koji će razotkriti ulogu američke vlasti u rušenju „Bliznakinja“ u Njujorku i „napadu“ na Pentagon 11. septembra 2001. godine.

Mesecima pre toga je trajao rat Severnoatlantske alijanse protiv Rusije, s jedne strane ekonomskim sankcijama, a sa druge, obaranjem cene nafte na svetskom tržištu uz pomoć njihovog arapskog saveznika – Saudijske Arabije. Početkom februara, međutim, zapadni mediji sve više počinju da insistiraju na potrebi da se na konkretan način pomogne Ukrajini u borbi protiv navodne ruske agresije, vršeći tako pritisak na američku administraciju i njene saveznike da se Kijevu pošalje savremeno naoružanje kako bi „zli Putin“ konačno bio zaustavljen. Objavljuju se razne analize o tome na koji bi način NATO alijansa mogla da interveniše u Ukrajini a američki državni sekretar Džon Keri i glavnokomandujući NATO snaga za Evropu, general Filip Bridlav saglasili su se u proceni da je vojna opcija na stolu. I onda dolazi do preokreta.

„Pravda“: Napad na „Bliznakinje“ su planirale SAD Ruski list „Pravda“, koji slovi za redakciju dobro povezanu sa obaveštajnim krugovima i zvaničnom Moskvom, objavio je 7. februara tekst u kojem se navodi da je Vladimir Putin zapretio Amerikancima da će objaviti ruski satelitski snimak koji dokazuje da u napadu na SAD 2001. godine („11. septembar“) nikakvi avioni nisu udarali u zgrade i da je ceo događaj izvela upravo američka tajna služba jer je jedina bila sposobna da isplanira i sprovede kontrolisano rušenje „Kula bliznakinja“ i izvede „napad na Pentagon“ (što je vodilo invaziji na Avganistan i Irak i terorisanju gotovo čitavog sveta, čak i američkih državljana).

Prema navodima ruske novinske kuće, obelodanjeni materijal bi nepobitno dokazao američku umešanost u napad 11. septembra 2001. godine i uspešnu manipulaciju javnim mnjenjem. „Ovaj napad su planirale Sjedinjene Američke Države, ali ga je izvela grupa koju nije lako povezati sa Belom kućom kako bi događaj izgledao kao spoljna agresija međunarodne terorističke organizacije“, piše u tekstu. Kako se navodi, „ovo masovno ubistvo sopstvenih građana i obmana javnosti služili su ekonomskim interesima državnih korporacija, koje su došle u poziciju da eksploatišu bliskoistočne prirodne resurse“.

 

[restrictedarea]

Ovakva Putinova taktika bi, prenosi „Pravda“, razotkrila „terorističku politiku američke vlade“, čiji bi kredibilitet bio trajno narušen. „Pravda“ navodi da bi ovakvi dokazi o terorizmu koji američka vlast sprovodi nad sopstvenim građanima bili udarac od kojeg se Vašington ne bi oporavio i da „američke analize pokazuju da bi obelodanjivanje ovih dokaza vodilo masovnim protestima u velikim američkim gradovima i, posledično, organizovanom ustanku“ protiv tiranije iz Ovalne sobe, tiranije koja teži da postane globalna.

Interesantno je da je istog dana kada je objavljen ovaj tekst na međunarodnom planu dogovoreno da se hitno održi sastanak zapadnih „pregovarača“ (Angela Merkel i Fransoa Oland) sa Putinom i Petrom Porošenkom u prestonici Belorusije. Štaviše, Angela Merkel je napustila Konferenciju o bezbednosti u Minhenu ranije nego što je planirano i odmah otputovala u Moskvu (upravo 7. februara) da bi izdejstvovala mirovne pregovore u Minsku. A ishod ovih pregovora nam je poznat: značajni ustupci učinjeni su „ruskoj strani“, borci Novorusije su prepoznati kao politički faktor a Porošenko se obavezao na „ustavnu reformu“ u pravcu autonomije istoka zemlje. Takođe, od 7. februara međunarodno tržište nafte, čija cena je mesecima veštački obarana kako bi se izvršio dodatni pritisak na Moskvu, počelo je da se oporavlja. A ruski Krim više niko i ne spominje.

Dosije sumnji Inače, rušenje „Kula bliznakinja“ od samog početka praćeno je raznim kontroverzama koje su ostavljale prostor za zdravorazumska pitanja na koja niko iz Bušove administracije nikada nije ni pokušao da odgovori. Zvanična istraga ovog događaja kasnila je 411 dana (!) bila je minimalno finansirana a komisija koja je „utvrđivala činjenice“ bila je pod kontinuiranim pritiskom da ne obelodani bilo šta što može „ugroziti državnu bezbednost“ Amerike. Zbog toga i ne čudi podatak da je na kraju istrage objavljeno svega 25 procenata dokumentacije. Neki novinari s one strane Atlantika, poput Kanađanina Berija Zvikera, kasnije su konstatovali da je istraga „11. septembra“, kojoj se Bušova administracija u početku protivila, bila nezavisna od manipulacija iz Bele kuće onoliko koliko su zarobljenici u američkom zatvoru Abu Graib bili nezavisni od svojih mučitelja. U svom dokumentarnom radu Zviker je naveo da je Bušov izbor predsedavajućeg Komisije za utvrđivanje činjenica, što je prvo bio Henri Kisindžer, predstavljao novi standard u političkom cinizmu. Tim povodom konstatuje da je upravo Kisindžer osmislio i akciju CIA kojom je, sasvim slučajno baš 11. septembra 1973. godine, sa vlasti uklonjen (a istog dana i pronađen mrtav) čileanski predsednik Salvador Aljende. Posle dužeg odlaganja početka istrage, na čelo Komisije ipak je postavljen Tomas Kejn, čovek za koga Zviker kaže da je bio u sukobu interesa zbog svojih veza u biznisu sa naftom i industriji sredstava za prisluškivanje i bezbednost.

Brojni nezavisni stručnjaci koji su analizirali činjenice pribavljene od strane zvanične komisije postavljali su pitanja što sama po sebi dovode u sumnju zvaničnu interpretaciju događaja (zapaljeno gorivo iz aviona istopilo je čelik koji je držao konstrukciju zgrada). Paolo Marini, ekspert za metalurgiju iz italijanskog Centra za razvoj materijala, naveo je da je u ostacima građevine, koji su uklanjani narednih nekoliko nedelja, pronađen sumpor u velikim količinama. Prema Marinijevom mišljenju, sumpor je supstanca koja u interpretiranim okolnostima ne bi trebalo tamo da se nađe, što ukazuje na moguću upotrebu posebne vrste eksploziva za kontrolisano rušenje zgrada.

Sa ovom ocenom složili su se mnogi nezavisni stručnjaci koji su imali interes da saznaju istinu o ovom događaju a nisu učestvovali u zvaničnoj istrazi. Hemijski inženjer Mark Bazil objasnio je svojevremeno novinarima da je eksploziv na bazi sumpora veoma teško napraviti u „kućnim uslovima“ jer je neophodan sastojak aluminijum u nanočesticama, koji je gotovo nemoguće kupiti u velikim količinama potrebnim za ovakav poduhvat (distribuciju strogo kontroliše američka vlada). Pa čak i da je Al Kaida uspela da dođe do potrebnih materijala da proizvede ovakav sofisticirani eksploziv koji može da istopi mamutsku čeličnu konstrukciju ovih zgrada (zapaljeno avionsko gorivo jednostavno ne može da postigne temperaturu na kojoj se topi čelik) gotovo je nezamisliv propust američkih bezbednosnih službi koji bi omogućio postavljanje ovog eksploziva u unutrašnjosti Svetskog trgovinskog centra.

Nervoza zvaničnika Amerike Mnogo je pitanja na koja, po svemu sudeći, nikada nećemo dobiti odgovore. Treba, ipak, imati u vidu da dileme oko pozadine „napada na Ameriku“ 2001. godine (kao i terorističkih akata na tlu Evrope) i dalje izazivaju nervozu u zvaničnim krugovima Severnoatlantskog saveza; nervozu do te mere da je krajem prošle godine, u svom obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija engleski premijer Dejvid Kameron rekao da „moramo da pobedimo ideologiju ekstremizma koja je u korenu terorizma… tako što ćemo svim raspoloživim sredstvima stati na put propovednicima koji smatraju da je ‚11. septembar‘ jevrejska zavera ili da je napad u Londonu 7. jula 2005. godine bio izrežiran“. Nekoliko meseci posle ovog govora engleska armija obrazovala je posebnu jedinicu od više hiljada ljudi koja će se baviti isključivo praćenjem, „raskrinkavanjem“ i gušenjem takozvanih teoretičara zavere – termin kojim se diskvalifikuje bilo kakav pokušaj dovođenja u pitanje zvanične interpretacije velikih tragedija što pogađaju čovečanstvo.

Bez obzira da li je Putin zaista pretio kako će objaviti dokaze da je „jedanaesti septembar“ američki teroristički akt protiv sopstvenog stanovništva, činjenica je da bi ti dokazi zaista morali biti dostupni Rusiji (naravno, ukoliko je „11. septembar“ zaista bio američka zavera) stoga što se dve strane međusobno špijuniraju satelitima još od kraja osamdesetih godina prošlog veka. A jasan pokazatelj da li se zaista radi o američkoj zaveri biće događaji koji nam predstoje. Ukoliko se ukrajinsko primirje održi i Amerika ukine sankcije Ruskoj Federaciji, može se relativno pouzdano zaključiti da je „Pravda“ bila vrlo efikasno sredstvo kojim je Putin poslao jasnu poruku Vašingtonu: Ne igrajte se sa Moskvom i povucite se iz Ukrajine ili ćete imati ozbiljnih problema u sopstvenom dvorištu.

 

[/restrictedarea]