Knjige

Razmena darova

Piše Milan R. Simić

Zbirka ogleda Draška Ređepa Konkretni čitalac jeste knjiga koja ne dozvoljava da zaborav bude jedina naša postojbina, kako je mudro zapisao Dušan Matić. Jer, čitajući ovu zbirku, saznajemo ko je diskretni svedok književnosti, kada se knjiga otvara na pravoj strani i kako izgleda razmena darova između pisca i konkretnog čitaoca. I, ako prihvatimo Unamunovo mišljenje da – „Istorija, ono jedino što je živo, jeste večna sadašnjost, neuhvatljivi trenutak koji prolazeći ostaje, koji ostajući prolazi, i književnost nije ništa drugo do smrt. Smrt iz koje drugi mogu uzeti život“ – onda je jasno zašto nam se rukopis Draška Ređepa otvara i nudi kao rezultat njegove posvećenosti pisanoj reči bez granica, kao njegov život koji jeste uzet iz same bogate srpske književnosti i umetnosti uopšte. Ređep piše o knjigama Milorada Pavića pre nego što je on obasjan zvezdama književne slave, on bdi nad rukopisima Pavla Ugrinova i Aleksandra Tišme, prati književno umeće Dragana Velikića i Svetlane Velmar-Janković, tumači značajno delo Danila Kiša, Mirka Kovača i mnogih drugih najostvarenijih pisaca, tako sve do romana Mirka Demića Ćilibar, med, oskoruša, koji je „položen“ uz naslov za nezaborav: „Voće Šekspirovo, pisma uznemirena, sadašnja“. A kada već pomenusmo naslov za nezaborav, da kažem i ovo: Ređep, u napomeni, veli: „Naslovi pripadaju ostvarenjima nekoliko naraštaja, sa autorovim čvrstim uverenjem da je jedino vertikalna generacija dostojna životne pažnje, čitalačke i posebno.“ Napomenu čitamo uz promisao da se tačno razumemo, zato, za vašu dušu, biram Ređepove „naslove“ iz ove prebogate „košnice reči“. To su: Fantomi, evropska noć, Marko Ristić; Ugrinov, roman odrešenog jezika; Međuvreme, otvoreni prozor, Ugrinov; Nežni signali bola; Za dva čitaoca odjednom; Simetrija kao kob; San otrovnih ogledala ili Pavićeva Kabala; Popodne, zamišljenost, ista; Umni gost, praznici, Miodrag Pavlović; Krugovi ništavila i duga života; U vremenima sasvim očajnim; Mitologija i sudbina; Nikejski prozor Gorana Petrovića… Dovoljno je da sledimo trag ovih naslova i već smo neprimetno otpočeli pravu čitalačku avanturu koju nudi ova zbirka kritičkih rasprava, ali i ličnih komentara o filozofiji pisanja, ratu u proznim delima, prisustvu (ne)morala i erotike u književnosti, o prilikama i neprilikama „onog doba“ koje nas prati ukorak te nam se i same granice vremena čine neizvesnim. Jasno, ovo jeste i reč o vrhovima srpske proze, reč uvek „novog i neočekivanog“ Draška Ređepa, koji je godinama tragao za svojom „skroz i skroz knjigom“ ne bi li se ovekovečio u njoj kao i ona u njemu!

ZBORNIK

Pakao ukrajine: tabu ili…

Ideja da se priredi zbornik radova „Ukrajinsko pitanje danas“ nastala je u Belorusiji oktobra 2014. godine, tokom razgovora priređivača sa profesorima Kirilom Ševčenkom i Aleksandrom Gronskim iz Minska o ovom problemu, a na marginama jedne naučne konferencije. Smatrali su da je potrebno dodatno osvetljavanje ukrajinskog pitanja, jer u Srbiji i na Balkanu nema dovoljno znanja o tome, što svedoči i podatak da, iako kriza traje, nema monografija i tematskih zbornika, čak ni u okviru Srpske pravoslavne crkve, na ovu temu. Kao da je reč o tabuu, iako je Ukrajina i slovenska i pravoslavna država bliska Srbima. Posebnu čar promišljanju ukrajinskog pitanja ovim istraživačima dalo je postojanje paralela u dezintegraciji srpskog i ruskog etničkog prostora, pri čemu su „dezintegratori“ imali više uspeha među Srbima. Veliku podršku realizaciji ovog zbornika dao je i (srpski) akademik Ivan Čarota iz Minska.
Zbornik je izašao u nevelikom tiražu od 500 primeraka, jer nije bilo pomoći, kako ističe Milošević – ni od koga. Ovo priređivač nije izgovorio da bi optužio ili posramio bilo koga, odnosno da bi se pohvalio, već da naglasi da pomenuta grupa, zajedno sa prevodiocima i lektorima, nemajući šta drugo da pokloni bratskom ruskom narodu i naučnoj istini, sem svog rada na ovome zborniku, tj. ukazivanja na istinu u ukrajinskom pitanju, to je i učinila. Od srca.
Osim kratkog predgovora, zbornik sadrži 12 naučnih radova jedanaestorice autora, iz Belorusije, Rusije, Srbije i Ukrajine. Uvodnu reč dao je Aleksandar Ogordnikov iz Sankt Peterburga pitanjem „Da li je tako jednostavno ukrajinsko pitanje?“ i odgovorom na njega. Drugi deo zbornika „Ukrajinsko pitanje danas“ posvećen je paralelama Ukrajina – Jugoslavija.
Zbornik se može naručiti na telefon 064/2243-349.

 

Antonije Đurić:  Žene solunci govore

„Evro-Giunti“,  Beograd, 2014.

Potresno svedočanstvo o hrabrim i odvažnim kćerima Srbije koje su branile obraz i čast svog naroda u Prvom svetskom ratu, o kojima je svetska štampa pisala sa divljenjem, a čuveni francuski generali, poput Franše d‘Eperea, u njima videli veliku uzdanicu za odbranu od neprijatelja. Svetska štampa donosila je njihove slike na svojim naslovnim stranama i sa divljenjem izveštavala o junačkim podvizima velike Milunke Savić, srpske Jovanke Orleanke, i Sofije Jovanović, čuvene braniteljke Beograda. Antonije Đurić pripoveda nam o podvizima i junaštvu odvažne Vasilije Vukotić, ćerke Serdar Janka Vukotića, Nataliji Bjelajac, hrabroj Slovenki koja je napustila rodni Maribor i pošla da brani srpsku zemlju. Tu su i priče o Marici Savić, Milosavi Perunović, Lenki Rabasović i mnogim drugim heroinama koje su preživele sve strahote Albanije i hrabro zakoračile na Solunski front kako bi učestvovale u oslobađanju svoje voljene otadžbine…

H. V. Janson: Istorija umetnosti

„Vulkan izdavaštvo“, Beograd, 2014.

Novo izdanje knjige H. V. Jansona, koje je priredio i dopunio njegov sin Entoni, donosi brojne korekcije, razrade, dopune i aktualizacije osnovnog teksta ove kapitalne knjige, koja je sada raskošnija i obuhvatnija – ima novi dizajn, najnovije bibliografije, podatke o novih 98 umetnika, iznova napisanu hronologiju događaja, imenik značajnih muzeja i arhitektonskih spomenika, pruža uvid i u istoriju primenjenih umetnosti i arhitekture, sa bitnim referentnim tekstovima koji ukazuju na istorijske probleme muzike i teatra, kao i dopunama iz istorije fotografije i novih umetničkih medija. Knjiga na jasan, pregledan i informativan način uvodi čitaoca u široko područje istorije umetnosti od praistorije do postmoderne. Posebne interpretativne izmene urađene su u području religioznih, mitskih, teoloških, filozofskih, estetičkih i teorijskih tumačenja umetnosti i arhitekture kroz istoriju.