Grčka opasnija od IS, globalnog zagrevanja, pa čak i od Rusije

Za „Pečat“ iz Soluna Katarina Verikios i FILIP RODIĆ

U prvim danima po stupanju na vlast, nova grčka vlada primenila je dvostruki pristup Evropskoj uniji – s jedne strane, pokušava da spusti loptu u vezi sa finansijskim nesuglasicama, dok, s druge strane, jasno pokazuje da namerava da vodi suverenu spoljnu politiku, posebno u odnosu na Rusiju, ali i unutar Unije. EU istovremeno zaoštrava retoriku i preti, neki bi rekli, praznom puškom

Strah i trepet evrozone, „najopasniji populista“ Evrope, novi grčki premijer Aleksis Cipras je protekle nedelje pokušao da uveri grčke zajmodavce da njegova vlada neće učiniti ništa da ugrozi članstvo svoje zemlje u evrozoni. On je insistirao na tome da Grčka neće bankrotirati i neće iznositi jednostrane zahteve u pregovorima oko svog 323 milijarde evra teškog duga.
„Uprkos činjenici da postoje razlike u gledištu, ja sam apsolutno uveren da ćemo uskoro uspeti da postignemo obostrano koristan sporazum, i za Grčku, i za Evropu u celini. Nijedna strana ne traži sukob i nama nikada nije bila namera da delujemo jednostrano u vezi sa grčkim dugom“, rekao je Cipras. On je istakao da nijedna poruka iz njegove vlade, kao što je odbijanje daljeg pregovaranja sa takozvanom Trojkom, koju čine EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond, ni na koji način ne podrazumeva da Grčka neće ispuniti svoje dužničke obaveze prema ECB ili MMF.
Sa druge strane, Cipras je zauzeo ono što američki analitičar Pol Kreg Roberts naziva „spartanskim stavom“ i jasno i glasno rekao: „Mi nećemo prihvatiti da priznamo neonacističku vladu u Ukrajini.“ Takođe, novi premijer je odbio da ide niz dlaku Briselu i otvoreno izneo da „u EU postoji nedostatak demokratije“ i da „njeni građani ne veruju da svojim glasom mogu promeniti politiku“ briselske elite. Da Atina misli ozbiljno i da je spremna da sa reči pređe na dela, odmah je pokazao novi šef grčke diplomatije Nikos Kocijas, koji je predvodio grčki protest zbog najnovijeg diplomatskog napada Brisela na Rusiju, u medijima predstavljen kao jednoglasan, dok su, u stvari, protiv bile ne samo Grčka nego i Slovačka, Mađarska i Austrija. On je insistirao da iz zaključaka sastanka bude uklonjeno svako pominjanje novih sankcija Rusiji i da se Moskva ne okrivljuje za sukob u Ukrajini.
Kako je na ovo reagovala Evropa? Najbolji primer predstavlja ministar finansija američkog nosača aviona, Velike Britanije, Džordža Ozborna, koji je, nakon sastanka sa svojim grčkim kolegom Janisom Varufakisom, rekao da Grčka prestavlja „najveći rizik za globalnu ekonomiju“, veći od bliskoistočnog sukoba, globalnog zagrevanja, pa čak i od Rusije. Kakav eho gospodara iz Vašingtona, koji je pre svega nekoliko meseci rusku opasnost uporedio sa epidemijom ebole i pretnjom od zločinačke Islamske države. Cipras je, dakle, za Evropu opasniji ne samo od Vladimira Putina nego i od islamskog glavoseče Abu Bakra al-Bagdadija.

[restrictedarea]

Srećna evropska kuća Reagovanja na politički, ekonomski i socijalni program novoosnovane grčke vlade, koji je Cipras prošle nedelje izneo grčkoj i evropskoj javnosti, bila su različita. Grčka opozicija se pita gde će Cipras naći sredstva za otplatu rate duga koja stiže krajem meseca, dok se većina političara i ekonomista EU čudi krajnje „populističkom“ stavu mladog premijera i njegovog ministra finansija u odnosu na pravila igre i neprikosnovene zakone „srećne evropske kuće“.
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc se sastao sa premijerom Ciprasom prošlog četvrtka, što je ujedno bila i prva poseta nekog inostranog zvaničnika Grčkoj od formiranja nove vlade. Posle ovog pomalo usiljenog sastanka u četiri oka, dva političara su dala izjave koje su u suštini odisale uzdržanošću. Martin Šulc nije krio da je, kao prvo, šokiran saradnjom „Sirize“ i „Anela“, dve tako različite frakcije, i kao drugo, dodao je da nimalo nije zadovoljan stavom Grčke prema temi sankcija Rusiji. Predsednik Evropskog parlamenta je bio počastvovan što je prvi zvaničnik u poseti novoj vladi Grčke i da je odluka naroda na izborima veoma važna za demokratiju jedne zemlje i Evrope u celosti, ali bez obzira što se slaže u mnogim pitanjima sa premijerom Ciprasom (nije naveo koja su to pitanja) postoje i drugi segmenti političke i ekonomske orijentacije Grčke o kojima se mora dodatno raspraviti. „Iskreno smo razgovarali, želite da suzbijete utaju poreza, što me veoma raduje, ali potreban je dijalog između nas“, dodao je Šulc.
Cipras je svoje utiske posle ovog sastanka izneo sa mnogo više patosa govoreći o tome kako grčki narod plaća greške drugih (misleći na prethodnu vladu) i uveravao je predsednika Evropskog parlamenta da Grčka ima pravi program socijalnih i ekonomskih promena, program razvoja zemlje koji neće doneti nove gubitke i ima za glavni cilj povratak u razvoj i zaposlenost građana.
Ubrzo posle posete Grčkoj, Martin Šulc je večerao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Olandom u restoranu „Gvozdeni šešir“ u Nemačkoj, gde je potanko obavestio svoje sagovornike o utiscima iz Grčke.
Sastanak grčkog „cara“ finansija Janisa Varufakisa sa predsedavajućim ministara finansija evrozone Jerunom Dajselblumom prošao je pod teškim oblacima obostrane sumnjičavosti. Dajselblum je izjavio na konferenciji za novinare da ima malo izgleda za otpis duga Grčke, što mu je, naravno, tražio uporni Varufakis, ali da ima prostora da se razmotre načini da se on učini održivim. Kada je došao na red Varufakis da da svoju izjavu, atmosfera je postala krajnje naelektrisana. Čim je grčki ministar finansija, koji je bio kao i obično obučen krajnje ležerno, izjavio da Trojku čine veoma sposobne tehnokrate, ali da ih Grčka ne želi jer ih ne priznaje, zavladao je tajac u sali. Dajselblum je tog trenutka ustao i prošaptao Varufakisu: „Upravo si ubio Trojku“, na šta je Varufakis odgovorio samo sa jednim „Ouau“ i zatim potrčao za predsedavajućim ministara finansija evrozone da se bar rukuju kako to protokol nalaže. Taj mali „incident“ svakako nije obeshrabrio grčkog ministra finansija da u posetama Parizu i Londonu zadrži istu orijentaciju u svom viđenju grčke ekonomije u skorijoj budućnosti.
Aleksis Cipras je svoje diplomatske posete Evropi naravno počeo od Kipra, što je maksimalno simbolično za grčki narod. Posle prijatnog razgovora sa predsednikom Kipra Anastasijadisom i razmene mišljenja o situaciji u Grčkoj i na Kipru, dvojica zvaničnika su se toplo ispozdravljali i udelili jedan drugom komplimente. Aleksis Cipras je nastavio putovanje ka Italiji, gde je od svog kolege Matea Rencija pred kamerama na poklon dobio i jednu kravatu. Italija se nada, kao i Španija, odnosno španski levičarski pokret „Podemos“, da će Cipras otvoriti novi ciklus pregovora zaduženih zemalja sa EU i kreditorima pod mnogo povoljnijim uslovima nego što su do sada bili. Tako je Ciprasova poseta Italiji još jednom pokazala da „južni luk“ Evrope – Grčka, Italija i Španija, ipak postoji. Postavlja se pitanje koji tok će dobiti grčki program unutrašnje ekonomije, socijalne politike i dužničkih obaveza nakon posete grčkog premijera Briselu.
Ciprasova poruka više ne glasi „Otpišite nam dugove“ nego „Dajte mi vremena“, jer misli da je Grčkoj potreban kratak vremenski period da ekonomski stane na noge kako bi mogla biti tačna u svojim obavezama prema kreditorima. Premijer svakako ne gubi nijednu priliku da naglasi da za Grčku više ne postoji nametnuti program štednje, nego jedan drugi, novi program nove vlade, koji će omogućiti Grcima da „podignu glavu“.
Varufakis se, naravno, i u Dauning Stritu pojavio u svom stilu, u košulji prebačenoj preko pantalona, u kožnoj jakni, sa rukom u džepu, na šta su naravno mediji Velike Britanije oštro reagovali i pominjali nepoštovanje sagovornika – Ozborna. Novinari su Varufakisa zbog njegovog izgleda poredili sa junacima filma „Matriks“ ili sa Hemfrijem Bogartom iz „Kazablanke“. Bez obzira na različite neumesne komentare, Varufakis je istakao, kao i u Parizu sledećeg dana, da će grčka vlada pokušati da ubedi svoje evropske partnere da smanjenje grčkog duga može doneti obostranu korist. Odbacio je navode da će „Siriza“ pretiti izlaskom Grčke iz evrozone: „To nije na dnevnom redu naše vlade. Nećemo ići u Brisel ili Berlin da bismo se tamo sukobljavali sa nekim. Postoji dosta prostora za uzajamnu korist Grčke i EU.“
Varufakis je u Parizu naglasio ono što je rekao i Dajselblumu u Atini: „Naš cilj je, to podvlačimo svim sagovornicima, sprovođenje reformi koje bi privredu Grčke učinile konkurentnijom i doprinele uravnoteženju budžeta.“ Ministar finansija smatra da se EU ipak nada i iščekuje da levičarska vlada Grčke neće biti u stanju da ispuni predizborna obećanja data narodu u praksi, što ga veoma pogađa.
Dokaz da postoji nemačko-francuska „osovina“ jeste i stav francuskog ministra finansija Mišela Sapena, koji je nakon susreta sa Varufakisom poslao jasnu poruku Atini, ali i Berlinu, upozorivši Grke da ne suprotstavljaju Francusku Nemačkoj u vezi sa pitanjem grčkog duga, to jest da ne suprotstavljaju jednu zemlju evrozone drugoj, jer će se grčko rešenje svakako naći putem dogovora upravo Nemačke i Francuske.
U isto vreme, u Briselu se razmatra mogućnost vanrednog zasedanja Evrogrupe pre 12. februara. Sve zavisi od susreta Ciprasa sa šefom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom, gde će se zaključiti da li postoji suštinska potreba da se sazove sastanak ministara finansija evrozone, koji će za glavnu temu imati stanje u Grčkoj, to jest grčki problem. Junker je poručio Evropskom parlamentu da Evropa neće menjati svoj stav i program zbog „nekih novih izbornih rezultata“ (misleći na pobedu levičarske „Sirize“). Ujedno je naglasio da treba uzeti u obzir demokratsku odluku grčkog naroda, kojem čestita na hrabrosti zbog „prirode“ izbora, ali ko god da dobije izbore u nekoj zemlji EU treba da ima obzira prema ostatku EU i njenim ubeđenjima.
Evropska centralna banka nije raspoložena da odobri povećanje izdavanja obveznica od deset milijardi evra, koje je tražio Varufakis na sastanku u Parizu. Još deset milijardi evra bi svakako omogućilo vladi Grčke da pokrije finansijske nedostatke i dobije na vremenu dok ne završi pregovore sa kreditorima.
Istu gvozdenu politiku davanja novčane pomoći „na pipetu“ Grčkoj zastupa i zvanični Berlin. Sasvim je izvesno da nemačka strana neće produžiti ugovor podrške posle kraja meseca (kada se završava ugovorena evropska pomoć Grčkoj) i da će Grčka ostati bez zvanične potpore do aprila ili maja, što znači da će se suočiti sa veoma velikim finansijskim problemima. Na ovaj način Nemačka će ojačati svoju poziciju u pregovorima sa Grčkom, kako tvrde izvori bliski nemačkoj kancelarki Merkel. Ova pretnja je, međutim, vrlo verovatno prazna, ako ne i pucanj u sopstvenu nogu, jer bi ovu prazninu vrlo lako mogla popuniti Moskva.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je takođe izjavio da niko u Berlinu „neće plakati“ ako Grčka ne uspe da plati ratu duga 28. februara, ali da Grci treba da znaju nemački odgovor koji negira produženje vremenskog perioda za otplatu, negira smanjenje duga i insistira na poštovanju svih starih ugovora.
Američki predsednik Obama je poslao poruku podrške Ciprasu i poručio Evropljanima da dopuste Grčkoj da uzme bar jedan dah, da stane na noge dok ne počne da otplaćuje dugove. Bodrio je Ciprasa, ali je izostao zvanični poziv za Belu kuću.
I kao da Grčkoj nije dosta svojih problema, oglasio se i Edi Rama, predsednik Albanije, da Grčka sada plaća „sve što je potrošila na buzukijima“. Kao da se on pita za nešto.

Sprovođenje obećanja Dok se Cipras i Varufakis viteški bore sa kreditorima i EU, u unutrašnjosti zemlje se ostvaruju polako, ali sigurno predizborna obećanja „Sirize“.
Ministar rada Panos Skurletis je najavio podizanje minimalnog ličnog dohotka na 751 evro i pomoć penzionerima u vidu trinaeste penzije ili kako se tačno naziva u Grčkoj, božićnog poklona. Takođe je naglasio da predviđeno smanjenje penzija za 8,8 odsto neće biti ostvareno, štaviše, svi zakoni doneti pod okriljem prethodne vlade i Trojke što se tiču penzija i zaštite socijalnog statusa penzionera će biti opovrgnuti i doneće se novi, humaniji zakoni o penzijskom pitanju posle izglasavanja poverenja vladi 16. februara.
Državni sekretar zadužen za administrativne reforme Jorgos Katruglas najavio je ponovno zapošljavanje 2 500 do 3 500 otpuštenih radnika državnog sektora, koji su u prošle tri godine ostali bez posla zbog nepravedno uvedenih mera štednje. Otpušteni, koji će se uskoro opet naći na svojim radnim mestima, većinom su čistačice, školski čuvari i prosvetni radnici. U ovaj broj ne ulaze zaposleni, odnosno otpušteni sa državne televizije i radija.
Budžetom za 2015. godinu predviđeno je zapošljavanje ukupno 15 000 ljudi, pa je Katruglas poručio opoziciji da država ima odakle da plati sve te novozaposlene ljude.
Nova vlada je na tri meseca „zaledila“ licitacije i prodaju stambenih objekata onih koji nisu bili u mogućnosti da otplaćuju rate za stambene kredite takozvanog „prvog krova nad glavom“. Vlada smatra da je krajnje humano pomoći svojim državljanima da pod povoljnijim uslovima steknu jednu kuću za svoju porodicu. Novi zakon o „crvenim“ kreditima privatnih lica i o stambenim kreditima biće donet takođe posle izglasavanja poverenja vladi.
Dok je „Siriza“ bila opozicija, protivila se izgradnji gasovoda T.A.P. koji bi spajao Istok sa Evropom. Sadašnji stav vlade je da će zemlja svakako biti na dobitku ako dođe do izgradnje gasovoda, ali da želi ponovo da pregovara o uslovima pod kojima će se ostvariti projekat.
Ministar energetike Panajotis Lafazanis rekao je da treba odmah da se obustavi privatizacija grčke elektrodistribucije, telefonije i aerodroma. Po njegovim rečima, privatizacija nije način da se dopuni deficit u budžetu i da ove državne ustanove mogu doneti samo dobit grčkom narodu i državi. Već je poznato da je nova vlada najavila i redukciju tarifa za struju kao i besplatnu struju za 300.000 domaćinstava koja su ostala bez nje zbog neizmirenih dugova.
Što se tiče privatizacije luke Pirej, gde je kineski „Kosko“ većinski vlasnik, vlada se neće mešati u već potpisane ugovore Kineza sa starom Samarasovom vladom.
Na demonstracijama održanim u Atini 31. januara, povodom godišnjice stradanja grčkih vojnika koji su branili grčki vazdušni prostor od upada turskih borbenih izviđačkih aviona, primetna je bila jedna novina. Samo dva odreda specijalaca policije su bila prisutna i neaktivna, dok je saobraćajna nenaoružana policija čuvala red. Policajci su namerno pokazivali demonstrantima da su im futrole za oružje prazne i ukazivali svetu da je to simbolika humanijeg populističkog novog poretka u državi.
Zanimljivo je da su se i limuzine stare vlade našle „na dobošu“. Smatra se da će najsavremenija limuzina, koja je pripadala bivšem šefu diplomatije Evangelosu Venizelosu, doneti možda zanemarljivu dobit za ekonomsku situaciju zemlje, ali će podariti, iznad svega, moralno zadovoljstvo građanima koji se nalaze na rubu siromaštva.
Prvi sukob „Sirize“ i „Anela“, saveznika u vladi, izbio je kada je „Siriza“ htela da ukine časove veronauke u školama. Desničari iz „Nezavisnih Grka“, koji su veoma pobožni, to nisu dozvolili, tako da se „Siriza“ iz poštovanja prema koaliciji povukla u svojoj odluci.
Izbor predsednika države će biti održan 12. ili 13. februara, a ne 7. ili 8, kako je bilo najavljeno. Dimitris Avramopulos, pristalica „Nove demokratije“, za sada je osoba najpodobnija za mesto predsednika države za sve poslanike koalicije, mada je u medijima poslednjih dana osvanula vest da je Ciprasova vlada ponudila i arhiepiskopu Tirane, Drača i cele Albanije Anastasiosu ovo počasno mesto. Arhiepiskop Anastasios je, inače, jedna od najomiljenijih ličnosti u grčkom narodu, bez obzira na političku pripadnost svakog građanina ove zemlje. Na pitanje novinara da li je istina ponuda kandidature za predsednika države, mudri Anastasios je samo odgovorio: „Pravoslavni starešina ima određenu misiju i ne može da preuzme političke dužnosti“, izbegavajući na pametan način ili da opovrgne ili da potvrdi „čaršijske“ priče.
Za 16. februar, kada je zakazana rasprava u Briselu o grčkom dugu, građani Grčke su zakazali i mirne demonstracije na Sintagmi u Atini i oko Bele kule u Solunu kao znak podrške vladi i Ciprasu. Građani su se inače organizovali preko Fejsbuka i za sada je najavljen dolazak oko 45 000 ljudi. Oni veruju da će pregovaračima u Briselu ove demonstracije biti i najjača karta u igri, koja će pokazati stvarne razmere socijalnog stanja u državi, i da je grčki narod na ivici provalije, ali da neće kleknuti ni pred kim. U proglasu na Fejsbuku se naglašava da iznad statistika i ekonomskih indeksa treba da se nalazi grčki narod i njegov zahtev za nezavisnost, demokratiju, pravdu i dostojanstvo (pojmovi koji se podrazumevaju sami po sebi u „civilizovanoj“ Evropi).

POMOĆ MOSKVE

Iako Grčka nije od Rusije direktno tražila finansijsku pomoć, ruski ministar finansija Anton Siluanov ju je indirektno ponudio rekavši da Moskva ne odbacuje takvu mogućnost. Interesantno je da je Moskva ovu poruku poslala svega nekoliko dana pošto se Grčka otvoreno usprotivila novim sankcijama protiv Rusije.
„Možemo zamisliti razne situacije, tako da ukoliko takav zahtev bude predat ruskoj vladi, mi ćemo to definitivno razmotriti, ali ćemo uzeti u obzir sve faktore bilateralnih odnosa Rusije i Grčke, to je sve što mogu reći. Ako to zatraže, mi ćemo razmotriti“, rekao je Siluanov.
Nova grčka vlada nije gubila vreme da pokaže svoju podršku Moskvi, otvoreno je zatražila okončanje sankcija i najavila veto na svaki novi kazneni potez koji bi Brisel mogao da predloži.
Siluanov je ovaj potez pozdravio kao „pragmatičan“ i „ekonomski opravdan“.
Moskva je ovim potezom Atini dala veoma ozbiljan adut u igri sa Briselom, a on je još samo pojačan odlukom Rusije da odustane od „Južnog toka“ i gasovod preusmeri na Tursku, odakle bi se gasom mogla snabdevati i Grčka.
Pored toga, ruski investitori pokazuju veliku zainteresovanost za Grčku od kako je njena privreda kolabirala usled kreditne krize, što je Atinu primoralo da zatraži pomoć od EU, koja ju je odobrila uz krajnje surove uslove.

[/restrictedarea]