Грчка опаснија од ИС, глобалног загревања, па чак и од Русије

За „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос и ФИЛИП РОДИЋ

У првим данима по ступању на власт, нова грчка влада применила је двоструки приступ Европској унији – с једне стране, покушава да спусти лопту у вези са финансијским несугласицама, док, с друге стране, јасно показује да намерава да води суверену спољну политику, посебно у односу на Русију, али и унутар Уније. ЕУ истовремено заоштрава реторику и прети, неки би рекли, празном пушком

Страх и трепет еврозоне, „најопаснији популиста“ Европе, нови грчки премијер Алексис Ципрас је протекле недеље покушао да увери грчке зајмодавце да његова влада неће учинити ништа да угрози чланство своје земље у еврозони. Он је инсистирао на томе да Грчка неће банкротирати и неће износити једностране захтеве у преговорима око свог 323 милијарде евра тешког дуга.
„Упркос чињеници да постоје разлике у гледишту, ја сам апсолутно уверен да ћемо ускоро успети да постигнемо обострано користан споразум, и за Грчку, и за Европу у целини. Ниједна страна не тражи сукоб и нама никада није била намера да делујемо једнострано у вези са грчким дугом“, рекао је Ципрас. Он је истакао да ниједна порука из његове владе, као што је одбијање даљег преговарања са такозваном Тројком, коју чине ЕУ, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд, ни на који начин не подразумева да Грчка неће испунити своје дужничке обавезе према ЕЦБ или ММФ.
Са друге стране, Ципрас је заузео оно што амерички аналитичар Пол Крег Робертс назива „спартанским ставом“ и јасно и гласно рекао: „Ми нећемо прихватити да признамо неонацистичку владу у Украјини.“ Такође, нови премијер је одбио да иде низ длаку Бриселу и отворено изнео да „у ЕУ постоји недостатак демократије“ и да „њени грађани не верују да својим гласом могу променити политику“ бриселске елите. Да Атина мисли озбиљно и да је спремна да са речи пређе на дела, одмах је показао нови шеф грчке дипломатије Никос Коцијас, који је предводио грчки протест због најновијег дипломатског напада Брисела на Русију, у медијима представљен као једногласан, док су, у ствари, против биле не само Грчка него и Словачка, Мађарска и Аустрија. Он је инсистирао да из закључака састанка буде уклоњено свако помињање нових санкција Русији и да се Москва не окривљује за сукоб у Украјини.
Како је на ово реаговала Европа? Најбољи пример представља министар финансија америчког носача авиона, Велике Британије, Џорџа Озборна, који је, након састанка са својим грчким колегом Јанисом Варуфакисом, рекао да Грчка преставља „највећи ризик за глобалну економију“, већи од блискоисточног сукоба, глобалног загревања, па чак и од Русије. Какав ехо господара из Вашингтона, који је пре свега неколико месеци руску опасност упоредио са епидемијом еболе и претњом од злочиначке Исламске државе. Ципрас је, дакле, за Европу опаснији не само од Владимира Путина него и од исламског главосече Абу Бакра ал-Багдадија.

[restrictedarea]

Срећна европска кућа Реаговања на политички, економски и социјални програм новоосноване грчке владе, који је Ципрас прошле недеље изнео грчкој и европској јавности, била су различита. Грчка опозиција се пита где ће Ципрас наћи средства за отплату рате дуга која стиже крајем месеца, док се већина политичара и економиста ЕУ чуди крајње „популистичком“ ставу младог премијера и његовог министра финансија у односу на правила игре и неприкосновене законе „срећне европске куће“.
Председник Европског парламента Мартин Шулц се састао са премијером Ципрасом прошлог четвртка, што је уједно била и прва посета неког иностраног званичника Грчкој од формирања нове владе. После овог помало усиљеног састанка у четири ока, два политичара су дала изјаве које су у суштини одисале уздржаношћу. Мартин Шулц није крио да је, као прво, шокиран сарадњом „Сиризе“ и „Анела“, две тако различите фракције, и као друго, додао је да нимало није задовољан ставом Грчке према теми санкција Русији. Председник Европског парламента је био почаствован што је први званичник у посети новој влади Грчке и да је одлука народа на изборима веома важна за демократију једне земље и Европе у целости, али без обзира што се слаже у многим питањима са премијером Ципрасом (није навео која су то питања) постоје и други сегменти политичке и економске оријентације Грчке о којима се мора додатно расправити. „Искрено смо разговарали, желите да сузбијете утају пореза, што ме веома радује, али потребан је дијалог између нас“, додао је Шулц.
Ципрас је своје утиске после овог састанка изнео са много више патоса говорећи о томе како грчки народ плаћа грешке других (мислећи на претходну владу) и уверавао је председника Европског парламента да Грчка има прави програм социјалних и економских промена, програм развоја земље који неће донети нове губитке и има за главни циљ повратак у развој и запосленост грађана.
Убрзо после посете Грчкој, Мартин Шулц је вечерао са немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Француске Оландом у ресторану „Гвоздени шешир“ у Немачкој, где је потанко обавестио своје саговорнике о утисцима из Грчке.
Састанак грчког „цара“ финансија Јаниса Варуфакиса са председавајућим министара финансија еврозоне Јеруном Дајселблумом прошао је под тешким облацима обостране сумњичавости. Дајселблум је изјавио на конференцији за новинаре да има мало изгледа за отпис дуга Грчке, што му је, наравно, тражио упорни Варуфакис, али да има простора да се размотре начини да се он учини одрживим. Када је дошао на ред Варуфакис да да своју изјаву, атмосфера је постала крајње наелектрисана. Чим је грчки министар финансија, који је био као и обично обучен крајње лежерно, изјавио да Тројку чине веома способне технократе, али да их Грчка не жели јер их не признаје, завладао је тајац у сали. Дајселблум је тог тренутка устао и прошаптао Варуфакису: „Управо си убио Тројку“, на шта је Варуфакис одговорио само са једним „Оуау“ и затим потрчао за председавајућим министара финансија еврозоне да се бар рукују како то протокол налаже. Тај мали „инцидент“ свакако није обесхрабрио грчког министра финансија да у посетама Паризу и Лондону задржи исту оријентацију у свом виђењу грчке економије у скоријој будућности.
Алексис Ципрас је своје дипломатске посете Европи наравно почео од Кипра, што је максимално симболично за грчки народ. После пријатног разговора са председником Кипра Анастасијадисом и размене мишљења о ситуацији у Грчкој и на Кипру, двојица званичника су се топло испоздрављали и уделили један другом комплименте. Алексис Ципрас је наставио путовање ка Италији, где је од свог колеге Матеа Ренција пред камерама на поклон добио и једну кравату. Италија се нада, као и Шпанија, односно шпански левичарски покрет „Подемос“, да ће Ципрас отворити нови циклус преговора задужених земаља са ЕУ и кредиторима под много повољнијим условима него што су до сада били. Тако је Ципрасова посета Италији још једном показала да „јужни лук“ Европе – Грчка, Италија и Шпанија, ипак постоји. Поставља се питање који ток ће добити грчки програм унутрашње економије, социјалне политике и дужничких обавеза након посете грчког премијера Бриселу.
Ципрасова порука више не гласи „Отпишите нам дугове“ него „Дајте ми времена“, јер мисли да је Грчкој потребан кратак временски период да економски стане на ноге како би могла бити тачна у својим обавезама према кредиторима. Премијер свакако не губи ниједну прилику да нагласи да за Грчку више не постоји наметнути програм штедње, него један други, нови програм нове владе, који ће омогућити Грцима да „подигну главу“.
Варуфакис се, наравно, и у Даунинг Стриту појавио у свом стилу, у кошуљи пребаченој преко панталона, у кожној јакни, са руком у џепу, на шта су наравно медији Велике Британије оштро реаговали и помињали непоштовање саговорника – Озборна. Новинари су Варуфакиса због његовог изгледа поредили са јунацима филма „Матрикс“ или са Хемфријем Богартом из „Казабланке“. Без обзира на различите неумесне коментаре, Варуфакис је истакао, као и у Паризу следећег дана, да ће грчка влада покушати да убеди своје европске партнере да смањење грчког дуга може донети обострану корист. Одбацио је наводе да ће „Сириза“ претити изласком Грчке из еврозоне: „То није на дневном реду наше владе. Нећемо ићи у Брисел или Берлин да бисмо се тамо сукобљавали са неким. Постоји доста простора за узајамну корист Грчке и ЕУ.“
Варуфакис је у Паризу нагласио оно што је рекао и Дајселблуму у Атини: „Наш циљ је, то подвлачимо свим саговорницима, спровођење реформи које би привреду Грчке учиниле конкурентнијом и допринеле уравнотежењу буџета.“ Министар финансија сматра да се ЕУ ипак нада и ишчекује да левичарска влада Грчке неће бити у стању да испуни предизборна обећања дата народу у пракси, што га веома погађа.
Доказ да постоји немачко-француска „осовина“ јесте и став француског министра финансија Мишела Сапена, који је након сусрета са Варуфакисом послао јасну поруку Атини, али и Берлину, упозоривши Грке да не супротстављају Француску Немачкој у вези са питањем грчког дуга, то јест да не супротстављају једну земљу еврозоне другој, јер ће се грчко решење свакако наћи путем договора управо Немачке и Француске.
У исто време, у Бриселу се разматра могућност ванредног заседања Еврогрупе пре 12. фебруара. Све зависи од сусрета Ципраса са шефом Европске комисије Жан-Клодом Јункером, где ће се закључити да ли постоји суштинска потреба да се сазове састанак министара финансија еврозоне, који ће за главну тему имати стање у Грчкој, то јест грчки проблем. Јункер је поручио Европском парламенту да Европа неће мењати свој став и програм због „неких нових изборних резултата“ (мислећи на победу левичарске „Сиризе“). Уједно је нагласио да треба узети у обзир демократску одлуку грчког народа, којем честита на храбрости због „природе“ избора, али ко год да добије изборе у некој земљи ЕУ треба да има обзира према остатку ЕУ и њеним убеђењима.
Европска централна банка није расположена да одобри повећање издавања обвезница од десет милијарди евра, које је тражио Варуфакис на састанку у Паризу. Још десет милијарди евра би свакако омогућило влади Грчке да покрије финансијске недостатке и добије на времену док не заврши преговоре са кредиторима.
Исту гвоздену политику давања новчане помоћи „на пипету“ Грчкој заступа и званични Берлин. Сасвим је извесно да немачка страна неће продужити уговор подршке после краја месеца (када се завршава уговорена европска помоћ Грчкој) и да ће Грчка остати без званичне потпоре до априла или маја, што значи да ће се суочити са веома великим финансијским проблемима. На овај начин Немачка ће ојачати своју позицију у преговорима са Грчком, како тврде извори блиски немачкој канцеларки Меркел. Ова претња је, међутим, врло вероватно празна, ако не и пуцањ у сопствену ногу, јер би ову празнину врло лако могла попунити Москва.
Немачки министар финансија Волфганг Шојбле је такође изјавио да нико у Берлину „неће плакати“ ако Грчка не успе да плати рату дуга 28. фебруара, али да Грци треба да знају немачки одговор који негира продужење временског периода за отплату, негира смањење дуга и инсистира на поштовању свих старих уговора.
Амерички председник Обама је послао поруку подршке Ципрасу и поручио Европљанима да допусте Грчкој да узме бар један дах, да стане на ноге док не почне да отплаћује дугове. Бодрио је Ципраса, али је изостао званични позив за Белу кућу.
И као да Грчкој није доста својих проблема, огласио се и Еди Рама, председник Албаније, да Грчка сада плаћа „све што је потрошила на бузукијима“. Као да се он пита за нешто.

Спровођење обећања Док се Ципрас и Варуфакис витешки боре са кредиторима и ЕУ, у унутрашњости земље се остварују полако, али сигурно предизборна обећања „Сиризе“.
Министар рада Панос Скурлетис је најавио подизање минималног личног дохотка на 751 евро и помоћ пензионерима у виду тринаесте пензије или како се тачно назива у Грчкој, божићног поклона. Такође је нагласио да предвиђено смањење пензија за 8,8 одсто неће бити остварено, штавише, сви закони донети под окриљем претходне владе и Тројке што се тичу пензија и заштите социјалног статуса пензионера ће бити оповргнути и донеће се нови, хуманији закони о пензијском питању после изгласавања поверења влади 16. фебруара.
Државни секретар задужен за административне реформе Јоргос Катруглас најавио је поновно запошљавање 2 500 до 3 500 отпуштених радника државног сектора, који су у прошле три године остали без посла због неправедно уведених мера штедње. Отпуштени, који ће се ускоро опет наћи на својим радним местима, већином су чистачице, школски чувари и просветни радници. У овај број не улазе запослени, односно отпуштени са државне телевизије и радија.
Буџетом за 2015. годину предвиђено је запошљавање укупно 15 000 људи, па је Катруглас поручио опозицији да држава има одакле да плати све те новозапослене људе.
Нова влада је на три месеца „заледила“ лицитације и продају стамбених објеката оних који нису били у могућности да отплаћују рате за стамбене кредите такозваног „првог крова над главом“. Влада сматра да је крајње хумано помоћи својим држављанима да под повољнијим условима стекну једну кућу за своју породицу. Нови закон о „црвеним“ кредитима приватних лица и о стамбеним кредитима биће донет такође после изгласавања поверења влади.
Док је „Сириза“ била опозиција, противила се изградњи гасовода Т.А.П. који би спајао Исток са Европом. Садашњи став владе је да ће земља свакако бити на добитку ако дође до изградње гасовода, али да жели поново да преговара о условима под којима ће се остварити пројекат.
Министар енергетике Панајотис Лафазанис рекао је да треба одмах да се обустави приватизација грчке електродистрибуције, телефоније и аеродрома. По његовим речима, приватизација није начин да се допуни дефицит у буџету и да ове државне установе могу донети само добит грчком народу и држави. Већ је познато да је нова влада најавила и редукцију тарифа за струју као и бесплатну струју за 300.000 домаћинстава која су остала без ње због неизмирених дугова.
Што се тиче приватизације луке Пиреј, где је кинески „Коско“ већински власник, влада се неће мешати у већ потписане уговоре Кинеза са старом Самарасовом владом.
На демонстрацијама одржаним у Атини 31. јануара, поводом годишњице страдања грчких војника који су бранили грчки ваздушни простор од упада турских борбених извиђачких авиона, приметна је била једна новина. Само два одреда специјалаца полиције су била присутна и неактивна, док је саобраћајна ненаоружана полиција чувала ред. Полицајци су намерно показивали демонстрантима да су им футроле за оружје празне и указивали свету да је то симболика хуманијег популистичког новог поретка у држави.
Занимљиво је да су се и лимузине старе владе нашле „на добошу“. Сматра се да ће најсавременија лимузина, која је припадала бившем шефу дипломатије Евангелосу Венизелосу, донети можда занемарљиву добит за економску ситуацију земље, али ће подарити, изнад свега, морално задовољство грађанима који се налазе на рубу сиромаштва.
Први сукоб „Сиризе“ и „Анела“, савезника у влади, избио је када је „Сириза“ хтела да укине часове веронауке у школама. Десничари из „Независних Грка“, који су веома побожни, то нису дозволили, тако да се „Сириза“ из поштовања према коалицији повукла у својој одлуци.
Избор председника државе ће бити одржан 12. или 13. фебруара, а не 7. или 8, како је било најављено. Димитрис Аврамопулос, присталица „Нове демократије“, за сада је особа најподобнија за место председника државе за све посланике коалиције, мада је у медијима последњих дана осванула вест да је Ципрасова влада понудила и архиепископу Тиране, Драча и целе Албаније Анастасиосу ово почасно место. Архиепископ Анастасиос је, иначе, једна од најомиљенијих личности у грчком народу, без обзира на политичку припадност сваког грађанина ове земље. На питање новинара да ли је истина понуда кандидатуре за председника државе, мудри Анастасиос је само одговорио: „Православни старешина има одређену мисију и не може да преузме политичке дужности“, избегавајући на паметан начин или да оповргне или да потврди „чаршијске“ приче.
За 16. фебруар, када је заказана расправа у Бриселу о грчком дугу, грађани Грчке су заказали и мирне демонстрације на Синтагми у Атини и око Беле куле у Солуну као знак подршке влади и Ципрасу. Грађани су се иначе организовали преко Фејсбука и за сада је најављен долазак око 45 000 људи. Они верују да ће преговарачима у Бриселу ове демонстрације бити и најјача карта у игри, која ће показати стварне размере социјалног стања у држави, и да је грчки народ на ивици провалије, али да неће клекнути ни пред ким. У прогласу на Фејсбуку се наглашава да изнад статистика и економских индекса треба да се налази грчки народ и његов захтев за независност, демократију, правду и достојанство (појмови који се подразумевају сами по себи у „цивилизованој“ Европи).

ПОМОЋ МОСКВЕ

Иако Грчка није од Русије директно тражила финансијску помоћ, руски министар финансија Антон Силуанов ју је индиректно понудио рекавши да Москва не одбацује такву могућност. Интересантно је да је Москва ову поруку послала свега неколико дана пошто се Грчка отворено успротивила новим санкцијама против Русије.
„Можемо замислити разне ситуације, тако да уколико такав захтев буде предат руској влади, ми ћемо то дефинитивно размотрити, али ћемо узети у обзир све факторе билатералних односа Русије и Грчке, то је све што могу рећи. Ако то затраже, ми ћемо размотрити“, рекао је Силуанов.
Нова грчка влада није губила време да покаже своју подршку Москви, отворено је затражила окончање санкција и најавила вето на сваки нови казнени потез који би Брисел могао да предложи.
Силуанов је овај потез поздравио као „прагматичан“ и „економски оправдан“.
Москва је овим потезом Атини дала веома озбиљан адут у игри са Бриселом, а он је још само појачан одлуком Русије да одустане од „Јужног тока“ и гасовод преусмери на Турску, одакле би се гасом могла снабдевати и Грчка.
Поред тога, руски инвеститори показују велику заинтересованост за Грчку од како је њена привреда колабирала услед кредитне кризе, што је Атину приморало да затражи помоћ од ЕУ, која ју је одобрила уз крајње сурове услове.

[/restrictedarea]

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *