Dmitrij SEDOV – Godina promena u oblasti ratovanja pomoću informacija

Ukoliko bismo uporedili informacionu situaciju u svetu u vreme oružane agresije na Jugoslaviju iz 1999.godine i u toku ukrajinske krize 2014.godine otkrili bismo zapanjujuće razlike.

Dok je pripreman napad na Jugoslaviju   agresor je uspeo da uspostavi potpunu kontrolu praktično svih informacionih tokova Zapadne hemisfere. Informacione agencije, televizija, štampa – sve je radilo  po komandi i surovo je kažnjavano svako odstupanje od zadate linije. Ceo svet je bio primoran da poveruje da su Srbi „porod pakla“, a njihov predsednik S.Milošević – „beogradski koljač“. Zatim, na sledećoj etapi te grandiozne informacione operacije izvršeno je „presvlačenje“ kosovskih bandita – oni su pretvoreni u žrtve, a sve se završilo rasturanjem Srbije tako što je od nje otkinut deo istorijski srpske zemlje – Kosovska pokrajina.

Četvrt veka docnije SAD i NATO više nemaju toliko slobode u informacionom obezbeđenju svojih vojnih ekspedicija. Višegodišnja dominacija zapadnih  informacionih  izvora je ozbiljno pokolebana. Za to postoje dva osnovna razloga:

1. Brz razvoj socijalnih mreža na internetu, koje rade potpuno odvojeno od vlada i „gazda diskursa“;
2. Jačanje u svetskom informacionom prostoru uticajnih informacionih resursa koji su stvoreni u nezapadnom svetu – u Kini, Rusiji, arapsko-muslimanskim zemljama.

Načini kojima se upravlja informacijama, a koji su za Zapad postali tradicionalni, kao što su prećutkivanje, laganje, izvrtanje istine – sve to je počelo da gubi nadmoć. Sve je više ljudi, pogotovo na Zapadu, koji poseduju dovoljno širok pristup alternativnim izvorima informisanja. Na tom planu je značajna situacija u Nemačkoj u kojoj, sa jedne strane, vlada Angele Merkel služi interesima anglo-saksonskog bloka koji vode Sjedinjene Države, a sa druge, sudeći po sociološkim istraživanjima, više od polovine Nemaca ne odobrava zbližavanje Berlina sa Amerikancima. Zahvaljujući postojanju stranih izvora informacija (Al-Džazira, Russia today) sloboda reči u Nemačkoj se izborila za svoja prava, i to prvo na forumima interneta.

Gideon Rahman, kolumnista The Financial Times, smatra da stanovništvo zapadnih zemalja više ne smatra Sjedinjene Države za jedinu velesilu. Po njegovom mišljenju, poslednjih godina je  vera u SAD bitno uzdrmana, a osnovni razlog za to su konflikti u Iraku i Avganistanu.

Kraj 2014.godine  ostaće zapamćen po događajima koji u svetu mogu da izazovu dalje promene u informacionoj sferi.

Ne može, a da na sebe ne skrene pažnju  odluka Generalne skupštine UN da formira nezavisnu grupu eksperata za proučavanje novih okolnosti pogibije tadašnjeg generalnog sekretara UN – Šveđanina  Daga Hamaršelda, koji je poginuo 1961.godine u avionskoj katastrofi. Njegova smrt krije u sebi  mnogo zagonetki. Za jedan od razloga avionske katastrofe govoreno je da može da bude i mržnja prema njemu od strane američkih tajnih službi, koje je on oterao iz aparata OUN. 1989 godine je arhiepiskop Desmond Tutu, dobitnik Nobelove nagrade za mir i predsednik Komisije za ljudska prava i pomirenje u JAR objavio da je iz pisama Tajne službe Južne Afrike (sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti) vidljivo njeno učestvovanje u pogibiji Generalnog sekretara UN, kao i učestvovanje CIA i MI-5. Posle toga je istraga zaćutala. Njeno današnje obnavljanje može da se objasni na samo jedan način: sve je  veći broj država-članica UN koje odbijaju da u međunarodnoj politici  trpe samovlašće SAD.

Ništa manje nije važno ni još jedno saopštenje koje se pojavilo uoči Nove godine. Predsednik Državne Dume ruskog parlamenta  Sergej Nariškin predložio je da se da pravna ocena  za američka bombardovanja atomskim bombama Hirošime i Nagasakija iz 1945.godine, i izjavio je da za zločine protiv čovečnosti ne postoji zastarelost. To znači da se i Moskva okreće  prelasku ka strategiji ešaloniziranog  nastupanja u informacionom prostoru. Nariškinov predlog važi ne samo za poslanike Državne Dume, već će biti dat na razmatranje i međunarodnim organizacijama. Osim toga, on se poklapa i sa odlukom Generalne skupštine  UN u vezi sa pogibijom Daga Hamaršelda.

Ponovno postavljanje na dnevni red činjenica koje treba da se istraže, a koje bi omogućile da se otkrije istina o davno zaboravljenim postupcima SAD na međunarodnoj areni može da odigra ulogu informacionog detonatora. U tom slučaju će se otvoriti i druga pitanja na koja je neophodno odgovoriti: zašto su Amerikanci i Englezi preko bombardovanja tepisima bombi organizovali genocid civilnog stanovništva Nemačke 1945.godine? Čime da se objasne čudovišne žrtve lokalnog stanovništva   (sedme decenije prošlog veka) u vreme rata SAD sa Vijetnamom? Šta leži iza rata NATO-a protiv Jugoslavije (1999.)? Čime se opravdava akt agresije protiv Avganistana 2001. I Iraka 2003.godine? Najzad, ko je organizovao terorističku akciju 11.septembra 2001.godine?

Ova poslednja zagonetka je pitanje važnije od svih pitanja u savremenoj informacionoj suprotstavljenosti zemalja. Po zvaničnoj američkoj verziji u vezi sa tom terorističkom akcijom ima toliko nepovezanosti da se nejasna pitanja moraju raščistiti. Međunarodna istraga koju bi pratila sudsko utvrđivanje činjenice da iza te akcije stoje državne strukture SAD, Velike Britanije i Izraela bi postala ne samo informaciona bomba, već i katastrofa za međunarodni autoritete navedenih država. Uopšte nije potrebna saglasnost vlasti SAD da bi se to učinilo. Međunarodna javnost mirno može za istragu o svim okolnostima te akcije da formira  neki analog Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, a može da iskoristi i iskustvo drugih ustanova međunarodne pravde.

Nije teško  da se zamisli sa kakvim će besom vlasti SAD da se suprotstave organizovanim međunarodnim pokušajima da se po svim navedenim slučajevima ustanovi istina. Zato što će  se rešavati  sudbina Amerike kao samoproglašenog međunarodnog vođe. A istovremeno, snage koje se suprotstavljaju hegemoniji SAD, neće imati drugi izlaza. Po svemu sudeći, 2015.godina u tom pogledu obećava velika iznenađenja.

http://www.fsksrb.ru/