Dija Nader el Andari – Opoziciju u Venecueli „nenasilju“ učio „Otpor“

Razgovarala Mara Knežević Kern 

Moja zemlja, na čelu sa legalno izabranim predsednikom Nikolasom Madurom, odolela je još jednom organizovanom nasrtaju „opozicije“, finansirane od strane SAD i cionističkog kapitala, s namerom da nasilno preuzmu vlast. „Opoziciju“ čine naoružani plaćenici, maskirani teroristi i kolumbijske paravojne jedinice specijalizovane za terorističke napade

S obzirom na to da medijska blokada neminovno prati događaje inspirisane imperijalnim apetitima, uz prikrivanje surovosti metoda preuzetih iz otporaških uputstava za „nenasilno obaranje vlasti“, zamolili smo gđu Diju Nader el Andari da nam iznese redosled događaja uperenih protiv suvereniteta zemlje i legalno izabranog predsednika, sledbenika ideologije i dela Uga Čaveza.

Srpski narod je sa zebnjom pratio događaje u Venecueli, prepoznajući matricu po kojoj je rušena Jugoslavija, a kasnije i Srbija. Čini se da je predsednik Maduro dobio ovu bitku.

Zahvalna sam „Pečatu“ što mi daje priliku da iznesem istinu narodu Srbije, u trenutku kad se protiv nas vodi medijski rat, a vi dobro znate da u svakom ratu prvo umire istina. Naši narodi su već iskusili kako imperijalizam, cionizam i međunarodni mediji menjaju istinu ne bi li opravdali intervencije, kao što su to iskusili Čile, Libija, Irak, Sirija… Isti scenario se pripremao za Venecuelu, od trenutka kad je Čavez prvi put izjavio da želi da stvori društvo socijalne pravde, uz pomoć naftne rente. Tada su domaći i strani neprijatelji počeli da diskredituju našeg komandanta i našu revoluciju, ali se ispostavilo da to nije moguće i da je Čavezov legat ostavio dubok trag u svesti naroda. Venecuela više nema nepismenih, a po broju studentske omladine drugi smo na svetu, posle Kube. Prvi put u istoriji naša vlada izdvaja preko 64 odsto nacionalnog dohotka na socijalnu bezbednost, nezaposlenih ima samo pet odsto, a siromaštvo smo spustili takođe na pet odsto. Za siromašne je izgrađeno 700.000 stanova. Predsednik Maduro je rekao da će, bez obzira na ekonomski rat i cenu nafte – kojom se uveliko manipuliše kako bi došlo do pobune siromašnih – istrajati na stvaranju države i socijalne pravde da bi obezbedio bolji život za narod Venecuele. Onima koji žele da nas u tome ometu poručujemo: No pasaran (Nećete proći).

[restrictedarea]

Očigledno je da se protiv predsednika Nikolasa Madura primenjuje slična strategija kojom su pokušavali da svrgnu Čaveza.

Predsednik Nikolas Maduro bio je od samog početka izložen permanentnom ekonomskom, socijalnom, političkom, vojnom i medijskom ratu. Na kraju su odlučili da izvedu puč, o čemu su u martu 2014. naše bezbednosne službe prikupile dokaze. Iza planova za vojni udar stajali su Amerika i cionisti, o čemu smo dobili priznanje četiri vojna lica. Ovi ljudi su pušteni na slobodu, ali je opozicija nastavila sa radom na rušenju sistema. U februaru se navršila godina dana od pojave gvarimbi: postavljanja barikada u rezidencijalnim zonama radi blokiranja ulica, bez fizičkog kontakta sa Nacionalnom gardom. U vandalskim napadima na društvenu imovinu učestvovali su studenti, obučavani od strane „Otpora“ i brojnih američkih instruktora kako da naprave haos u zemlji. Od „nenasilnih“ metoda su koristili strategiju provaljivanja u prodavnice, uz razbijanje inventara i pljačku. Njihov cilj je bio da pokažu kako vlada nije u stanju da kontroliše situaciju, da je nastupilo bezvlašće i da su neophodne promene.

Došlo je do blokade glavnih puteva, uz paljenje guma, seču drveća, bacanje smeća, uništavanje semafora, saobraćajnih znakova, paljenje javnih institucija, domova zdravlja, telefonskih centrala, fakulteta, škola. Pljačke nisu inicirali besprizorni, već obučeni aktivisti „Otpora“. Postavljanje bodljikave žice na saobraćajnice usmrtilo je nekoliko motociklista, a korišćeno je i oružje protiv pristalica predsednika, izabranog narodnom voljom 14. aprila 2013. godine.

U kom trenutku je u rušenje predsednika uključena vojska?

Kad se pokazalo da „mirnim“ metodama nisu postigli cilj, pokušali su da naprave razdor u vojsci kako bi izveli vojni udar. Bezbednosne službe Venecuele otkrile su plan, uhapsile deset vojnih lica, dok su trojica pobegla u inostranstvo. Uhapšeni su priznali učešće u organizaciji puča i otkrili imena saradnika, među kojima je vođa opozicije Hulio Borhes i jedan političar, inače gradonačelnik manjeg grada, a svi su pripadnici opozicione partije. Prilikom pretresa otporaškog legla pronađene su američke donacije: kompjuteri, video-oprema, novac… Sve vođe protesta su imale američke vize. Nažalost, medijska blokada je i dalje na snazi, kako u domaćim tako i u stranim medijima, da istina ne bi izašla na videlo. U lažima prednjače Si-En-En, Bi-Bi-Si, Ej-Bi-Si, Njujork tajms… Oni i dalje lansiraju netačne informacije, stvarajući konfuziju i intenzivno radeći na diskreditaciji predsednika Madura.

Ugo Čavez je zaista bio fascinantna ličnost, koja je prepoznala istorijski momenat za promene i uspela da ih izvede. Kad je shvatio da mora nešto da preduzme?

Upravo je u pripremi knjiga o Čavezovom životu. U njoj se vidi šta je uticalo na njegovu transformaciju. Čavez je bio oficir u Karakasu kad su započeli građanski socijalni nemiri 1989, nakon što je MMF izazvao poskupljenje nafte. To je ugrozilo egzistenciju najsiromašnijih slojeva društva, a kad su nemiri uzeli maha, Karlos Perez je naredio: „Ubijajte bez oklevanja.“ U tim nemirima je stradalo više od 3 000 ljudi. Čavez je tada shvatio da je armija okrenula leđa narodu i da je narod ne smatra svojom. On je od tog trenutka pristupio organizovanju tajnog Bolivarskog pokreta za oslobođenje (Movimiento Bolivariano Revolucionario) pripremajući teren za vojni udar. Čim je došao na vlast, preduzeo je sve mere da povrati poverenje naroda u vojsku. Ukinuo je obavezno služenje vojnog roka (najsiromašniji su pre toga bili na udaru regrutne komisije) otvorio vojne škole u koje su mogli da idu i najsiromašniji, vratio ugled vojne profesije i ugled zastave – tek tada je predsednik počeo da ističe nacionalne simbole kako bi probudio nacionalnu svest i osećaj pripadnosti domovini Venecueli.

Puč protiv Čaveza je očigledno izveden po čuvenom Šarpovom receptu, uz nama dobro poznate otporaške simbole.

Kod vas su, koliko znam, otporaši bili prepoznatljivi po crnoj pesnici. Venecuelanski otporaši su nosili crne majice sa belom pesnicom. Sve ostalo je bilo slično, pod parolom „nenasilne revolucije“. Usledile su sabotaže po fabrikama, na električnoj mreži, u skladištima nafte, a najveći finansijski udar je došao od strane bankara. Oni su tada preko noći izneli iz zemlje sve dolare. Prema nekim računicama, radi se o sumi od 33 milijarde dolara. Zatvaranje banaka izazvalo je paniku, ali je Čavez imao odgovor i na taj udarac: nacionalizovao je banke i preuzeo kontrolu tokova novca. Zatim je usledio socijalni udar: veštačke nestašice, dugi redovi, „pacifistički“ protesti u kojima su ginuli ljudi odani Čavezu. Politički udar je imao za cilj da potkopa poverenje u vlast, uz izazivanje podela u vladi i stvaranje konfuzije. Čavez je znao da će njegov odlazak na Kubu biti iskorišćen za neprijateljsko delovanje. Pred odlazak na lečenje, decembra 2012. predsednik se obratio narodu izgovorivši četiri ključne reči: jedinstvo, borba, bitka, pobeda (Unidad, Lucha, Batalla y Victoria).

Kad je Nikolas Maduro stupio na vlast, ponovio se sličan scenario, sa istim inspiratorima i finansijerima.

Protiv njega je izveden ekonomski, socijalni, politički, medijski udar, a na kraju i pokušaj puča. Tome su prethodili rad na terenu, na regrutovanju opozicionara za obuku od strane stranih instruktora u vojnim veštinama, stvaranje razdora u vojsci. Ministarstvo za komunikacije i informisanje objavilo je dokumenta sa fotografijama uništenih i spaljenih objekata tokom vandalskih demonstracija u maju 2014. Na meti su bile javne institucije i društvena imovina.

Puč je došao na red kad su iscrpeli sve „pacifističke“ metode.

Sveopšta konfuzija, uz medijske laži (70 odsto medija u privatnim rukama) trebalo je da stvori uslove za puč. Na sreću, to im nije uspelo, zato što je vojska stala uz predsednika. U Venecueli je narod konačno odahnuo, situacija je pod kontrolom a počeo je i tradicionalni karneval. Solidarnost sa našom Bolivarskom revolucijom izražavaju brojne zemlje i pokreti: Unija nacija Južne Amerike (UNASUR) Bolivarski savez za narode Latinske Amerike i Kariba (ALBA) Pokret nesvrstanih, Zajednica zemalja Latinske Amerike i Kariba, kao i stotine međunarodnih organizacija. Imamo podršku svih naroda sveta koji se bore za vladavinu socijalne pravde, jedinog garanta trajnog mira i kontinuiteta života na planeti.

[/restrictedarea]