Šta Kolinda donosi Hrvatskoj i regionu

Piše Ratko Dmitrović

Hrvatska je dobila prvu ženu predsednika i ušla u turbulentno stanje na političkoj i društvenoj sceni s obzirom da je Kolinda Grabar Kitarović jasno dala do znanja da će nastaviti put Franje Tuđmana a to, razume se, celom regionu upumpava i novi adrenalin i novu dozu nesigurnosti, tim pre što je potpuno izvesno da će sledeće parlamentarne izbore u Hrvatskoj HDZ glatko dobiti

Petnaest godina nakon smrti Franje Tuđmana njegov duh vratio se u glavnu kancelariju države Hrvatske. Relativno lepo izgleda, rečit je, po količini nacionalne ushićenosti možda i prevazilazi original, a zove se Kolinda Grabar Kitarović.
One večeri kad su zatvorena birališta širom „vječne domovine Hrvatske“ i susedne Bosne i Hercegovine, u dva sata, koliko je javnost bila u nedoumici ko je pobednik, prostor centrale Hrvatske demokratske zajednice zauzimali su, u talasima, isti likovi koje pamtimo iz devedesetih. Bili su ubeđeni, ispostavilo se s pravom, da će njihov kandidat potući „Jugoslovena, orjunaša, komunistu, antihrvata“ Ivu Josipovića i prvi put posle Tuđmanove smrti, jedan hadezeovac sesti u fotelju predsednika države.

 

ŠTA KAŽU KARTE NA STOLU Među prisutnima viđeno je nekoliko ljudi poznatih po veličanju ustaštva i NDH a predvodio ih je Hrvoje Maleš, donedavno predsednik NK „Hajduk“, veliki obožavalac lika a posebno dela Ante Pavelića, čiji je grob u Španiji posetio nekoliko puta i slikao se tamo, naravno. Ima on u porodičnom albumu i sopstvenih slika u ustaškoj uniformi, ali to je u Hrvatskoj, i ovoj savremenoj, odavno postavljeno na nivo normalnog. Na slavlju u zgradi HDZ-a našao se i Božidar Alić, jedan od najpoznatijih hrvatskih glumaca, koji je, kad su mu prišli s kamerom i mikrofonom, sav egzaltiran uzviknuo da se slavi pobeda nad srbofilskom, udbaškom i četničkom strujom.

Prvo obraćanje hrvatskoj javnosti, nakon objavljivanja rezultata predsedničke trke, Kolinda je iskoristila da podjari nacionalističku žeravicu, s nekoliko ocena dostojnih njenog uzora, Tuđmana. Obraćanje je počela sa „Drage Hrvatice i Hrvati“ a nastavila verbalnim milovanjem domovine Hrvatske, uzduž i popreko. Od Srbije je otcepila Vojvodinu, Hrvatima u Bosni obećala entitet i punu sigurnost, Beogradu poručila da će za Hrvate u Srbiji tražiti prava kakva uživaju Srbi u Hrvatskoj (ne daj im bože takve sudbine, mislim Hrvatima u Srbiji) a uz obećanje da još iste noći kreće sa poslom koji treba da spase Hrvatsku od nesposobne vlade (Milanovićeve i SDP-a) dodala da će Hrvatska, obratiti pažnju, postati najrazvijenija i najbogatija država na svetu. Ovo su joj uknjižili kao neku vrstu aforizma, šta li, pošto normalan čovek tako nešto ne može ni da pomisli. Ali, da mi vidimo kako se Kolinda našla tu gde je sada.

Pre otprilike godinu dana, baš na ovim stranama – ne hvalimo se, samo podsećamo – otvorili smo mogućnost da HDZ, u nedostatku boljeg kandidata, u igru ubaci Kolindu Grabar Kitarović i na taj način, koristeći argumente do tada neregistrovane u hrvatskoj politici, sruši Josipovića. Neki su nam se smejali, neki su pitali ko je ta žena, dok je većina ovakvu spekulaciju odbacila kao suviše bogatu maštu. Ko je i zbog čega kandidovao Kolindu?

 

[restrictedarea]

 

Karte na stolu kažu da je ideja došla iz kruga Tomislava Karamarka, naslednika Jadranke Kosor na čelu HDZ-a, što nije isključeno, mada je, čini se, bliže istini mogućnost (o tome se u Zagrebu otvoreno pričalo u finišu drugoga) da je iz jedne vrlo poznate i uticajne ambasade Karamarko dobio „toplu sugestiju“ da razmisli o gospođi Kolindi kao o kandidatu HDZ-a. Karamarka nije trebalo ni ubeđivati, suviše je iskusan i zna da se preporuka sa tako visokog mesta ne odbija. Uostalom, i da je odbio, pitanje je koga bi suprotstavio Josipoviću: Šeksa, Rojsa, Milijana Brkića, Ćiru Blaževića (i taj se one večeri našao na Kolindinom slavlju) ili sebe samog. Za ovako nešto, sve gori od goreg. I onda je u igru ubačena Kolinda. Njena kampanja bila je klasičan obrazac američke promocije, čak su i neka rešenja reklamnog materijala urađena po uzoru na kampanju Demokratske stranke Amerike.

 

ŠTA ZNAČI OVA POBEDA? Prvi krug je zavarao Josipovića i Milanovića, s obzirom na oko jedan procenat razlike u korist Josipovića, iako je u Zagrebu bilo razumnih ljudi koji su govorili da nijedno pravilo Josipovićevog štaba primenjeno u prvom krugu ne sme da se primeni u kampanji za drugi krug. Josipovićevi kreativci nisu poslušali i Ivo se ovih dana pakuje, prazni radni sto na Pantovčaku.

Šta znači ova pobeda? Ko je zaista poražen, a ko ima stvarne razloge da slavi? Vraća li se Hrvatska na put Franje Tuđmana, kao što je u trenucima slavlja izjavila Kolinda, a to je spominjala i u kampanji, ili će do kraja godine naslednica Ive Josipovića postati jedna od najusamljenijih osoba u Hrvatskoj?

Svega ima u pobedi žene poreklom iz skromne porodice, iz Grobnika, nedaleko od Rijeke: zasićenosti, osvete „kilavoj levici“, vizuelnih efekata, bogami i raspojasanog ustaštva. Ova žena zna, a to nije daleko od spoznaja i njenog dojučerašnjeg stranačkog šefa, Tomislava Karamarka, da pozicija predsednika države podrazumeva svakodnevnu suptilnu igru između dve vatre: državne i stranačke. Bude li se grejala isključivo na prvoj, Kolindi ne gine sukob s onima koji su je postavili na čelo države a plamen hadezeovskog ognjišta predstaviće je u percepciji javnosti kao malu, poslušnu figuru koja sve mogućnosti visoke funkcije koristi da bi pomogla partiji bez koje, budimo objektivni, nju danas, osim šire rodbine i prijatelja, niko ne bi spominjao.

Od početka kampanje bilo je jasno da vrh HDZ-a igra gotovo na sve ili ništa. Kolindin poraz izbrisao bi trenutnu stranačku prednost u rejtinzima nad SDP-om Zorana Milanovića i dodatno pojačao utisak u javnosti da HDZ ima dobru organizaciju, ali nema kadrove. Pobeda je učvrstila HDZ, vratila veru jednom delu stalnih glasača, još tamo od devedesetih godina, koji su na poslednjim izborima apstinirali, poljuljani silnim aferama i otkrivenim lopovlucima u HDZ-u i stvorila ubedljivu vodeću poziciju na startnoj liniji za sledeće parlamentarne izbore u Hrvatskoj, u februaru 2016. godine. Nakon trijumfa Kolinde, vanredni izbori su vrlo realni krajem ove godine, u oktobru, na primer.

 

NAJVEĆI GUBITNIK IZBORA Najveći gubitnik izbora je Zoran Milanović. Učinci vlade koju on vodi pune tri godine katastrofalni su. Gotovo celokupna javnost misli da je arogantan, prema svojima i tuđima, saradnici koji su ga napustili tvrde da na posao dolazi iza deset a na ručak ide već u 15 sati, ma kakve god obaveze i nerešene probleme imao. Radi, kažu, samo kad mora, državničku odgovornost, kao kategoriju, skoro da i ne poznaje, uvek reaguje na prvu, ne trpi kritiku… i sad je još poražen član njegove stranke u trci za predsednika države. Situacija u kojoj se našao ne može se popraviti do parlamentarnih izbora, taman da oni budu u zakazanom roku.

Koliko je svojeglav, Milanović je dokazao i kroz činjenicu da je u trenucima kada se znalo ko je pobedio brutalno napao Kolindu Grabar i njenu stranku, odbacujući mogućnost da joj čestita. Žena i danas kuka po medijima, čudi se, traži maltene da se Milanović oglasi… što Zokija nije pomerilo ni za milimetar. „Nisam obavezan ni po Ustavu ni po zakonu i neću da joj čestitam“, kazao je.

Nema sumnje da će Kitarović iskoristiti sve mogućnosti da uruši rejting SDP-a, koji je ionako na silaznoj putanji. Kakve su joj šanse u tome? Objektivno, njena pozicija je slabašna, formalno je vrhovni komandant oružanih snaga mada ni ta funkcija u praksi ne znači mnogo. Unutrašnju i spoljnu politiku vodi vlada Hrvatske, policija je u rukama Milanovića, privreda, državne finansije, sve ključne poluge sistema. Ustav dozvoljava da predsednik Hrvatske zatraži sazivanje sednice vlade na temu koja je od posebne važnosti: stanje u privredi, elementarna nepogoda, mogućnost spoljne agresije i slično, ali predsednik vlade u tom slučaju nema obavezu da izađe u susret šefu države. Sudeći po odnosu koji je Milanović još iste noći po okončanju izbora uspostavio prema Kolindi, nema sumnje da takve sednice biti neće.
Kad smo još kod Milanovića, hajde da vidimo da li su tačne pretpostavke nekih hrvatskih posmatrača da je ova 2015. godina poslednja u Milanovićevom političkom životu, odnosno da će već od februara naredne godine, ako ne i ranije, Milanović izgubiti čelnu poziciju i u vladi Hrvatske i u sopstvenoj stranci, te otklizati u okvir koji danas u Hrvatskoj ima Jadranka Kosor. Ta mogućnost je veoma realna. Svi dosadašnji rezultati Milanovićeve vlade porazni su po Hrvatsku, svi ekonomski trendovi negativni su, Hrvati žive sve teže, po ulasku države u EU drastično je povećan odliv mladih, najobrazovanijih građana Hrvatske u najrazvijenije evropske zemlje, pre svega u Nemačku, Italiju i Austriju. Prodato je što je moglo da se proda, stranih ulaganja nema, poljoprivredna proizvodnja opada bez obzira na pomoć države, sela izumiru… identična slika kao i u drugim državama Balkana.

OPASNOST STANUJE U RIJECI S takvim teretom Milanović nema šanse na sledećem biranju za Sabor. Ali, to nije njegova prva briga. Ono što ga u skorim danima čeka svakako je unutarstranački potres koji, s niskim intenzitetom, traje, evo, više od dve godine, ali ranija podmukla tutnjava pojačava se posle predsedničkih izbora i preti da erupcija bude baš u glavnoj kancelariji na Iblerovom trgu, sedištu SDP-a u Zagrebu.

Najveća opasnost po Milanovića i dalje stanuje u Rijeci, čiji esdepeovci imaju najoštrije zamerke na njegov račun, ali to nije sve; samo 24 sata po okončanju izbora oglasio se Tonino Picula, veoma ugledan član SDP-a, u vreme Račanove vlade ministar inostranih poslova Hrvatske, čovek bez ijedne afere, s ugledom u hrvatskom društvu. Picula je kazao da poraz Josipovića otvara mnoga pitanja u vezi sa SDP-om te da on nema ništa protiv da se kandiduje za predsednika SDP-a u slučaju takvih zahteva iz baze. Jasnija objava stranačkog rata Milanoviću nije moguća.
Naravno, postavlja se i pitanje kakva je daljnja politička sudbina Ive Josipovića. Vraća li se on na posao univerzitetskog profesora ili će, kao što je nagovestio u izbornoj noći, ostati u politici? U tom slučaju, lako je pretpostaviti, postoje samo dve mogućnosti: pokušaj Josipovića da preuzme SDP, dakle da smeni Milanovića ili da osnuje novu stranku s pretpostavkom da je od ovih milion i sto hiljada birača, koliko je dobio u drugom krugu, bar nekoliko stotina hiljada glasalo za njega, kao Ivu Josipovića, a ne kao kandidata SDP-a. Varljiva postavka. Dodamo li ovoj priči lik koji se zove Mirela Holi, čija stranka ORAH po svim ispitivanjima beleži rezultat koji će je sigurno uvesti u Sabor, onda na tzv. hrvatskoj levici počinje veliko previranje koje će doneti možda i spektakularna rešenja. Mirela Holi je, za one koji ne znaju, bila ministar u vladi Zorana Milanovića odakle je izbačena zbog nekog mejla kojim je s pozicije ministra intervenisala za malu uslugu u korist svoje prijateljice. Mirela je u vladu ušla kao član SDP-a i nakon izbacivanja osnovala je ORAH.

Izbori za šefa Hrvatske izbacili su u javnost izvesnog Ivana Vilibora Sinčića, koji je u prvom krugu dobio fantastičnih 16 odsto glasova. To je neki mladić iz Karlovca, ima nevladinu organizaciju, zove se „Živi zid“, sa istomišljenicima brine o ljudima pod udarom deložacije i palo mu je na pamet da se kandiduje za predsednika Hrvatske. Njegovo biračko telo, naravno, ne postoji a glasovi koje je dobio pripadaju najmlađoj populaciji i onima koji su iz besa, razočarani u hadezeovce i esdepeovce, glasali za treću opciju, najudaljeniju od jednih i drugih. Inače, Sinčić je, onako, bezličan, neutemeljen, vrlo skromnog opšteg obrazovanja, neobavešten. Prilikom jednog televizijskog duela, u predizbornoj kampanji, pokazalo se da ne zna ni to da je Bin Laden ubijen. Mislio je da ovaj i dalje ratuje i to na strani Islamske Republike.
Pratićemo ova događanja, naravno, a kako god se situacija razvijala, pojava Kolinde Grabar Kitarović u vrhu hrvatske politike imaće svoje stalne refleksije na region, posebno Srbiju i Bosnu. Naime, ona je izjavila da će voditi brigu o Hrvatima u „susjednim zemljama, Srbiji i Vojvodini“ te da će za sunarodnike u Bosni i Hercegovini tražiti poseban entitet. S obzirom na blagoslov koji je ova žena, po objavi izbornog rezultata, dobila iz inostranstva i na njenu više puta izgovorenu tvrdnju da nastavlja put Franje Tuđmana, na prostoru bivše Jugoslavije, u godinama pred nama, garantovan je repertoar interesantnih predstava.

[/restrictedarea]