Шта Колинда доноси Хрватској и региону

Пише Ратко Дмитровић

Хрватска је добила прву жену председника и ушла у турбулентно стање на политичкој и друштвеној сцени с обзиром да је Колинда Грабар Китаровић јасно дала до знања да ће наставити пут Фрање Туђмана а то, разуме се, целом региону упумпава и нови адреналин и нову дозу несигурности, тим пре што је потпуно извесно да ће следеће парламентарне изборе у Хрватској ХДЗ глатко добити

Петнаест година након смрти Фрање Туђмана његов дух вратио се у главну канцеларију државе Хрватске. Релативно лепо изгледа, речит је, по количини националне усхићености можда и превазилази оригинал, а зове се Колинда Грабар Китаровић.
Оне вечери кад су затворена биралишта широм „вјечне домовине Хрватске“ и суседне Босне и Херцеговине, у два сата, колико је јавност била у недоумици ко је победник, простор централе Хрватске демократске заједнице заузимали су, у таласима, исти ликови које памтимо из деведесетих. Били су убеђени, испоставило се с правом, да ће њихов кандидат потући „Југословена, орјунаша, комунисту, антихрвата“ Иву Јосиповића и први пут после Туђманове смрти, један хадезеовац сести у фотељу председника државе.

 

ШТА КАЖУ КАРТЕ НА СТОЛУ Међу присутнима виђено је неколико људи познатих по величању усташтва и НДХ а предводио их је Хрвоје Малеш, донедавно председник НК „Хајдук“, велики обожавалац лика а посебно дела Анте Павелића, чији је гроб у Шпанији посетио неколико пута и сликао се тамо, наравно. Има он у породичном албуму и сопствених слика у усташкој униформи, али то је у Хрватској, и овој савременој, одавно постављено на ниво нормалног. На слављу у згради ХДЗ-а нашао се и Божидар Алић, један од најпознатијих хрватских глумаца, који је, кад су му пришли с камером и микрофоном, сав егзалтиран узвикнуо да се слави победа над србофилском, удбашком и четничком струјом.

Прво обраћање хрватској јавности, након објављивања резултата председничке трке, Колинда је искористила да подјари националистичку жеравицу, с неколико оцена достојних њеног узора, Туђмана. Обраћање је почела са „Драге Хрватице и Хрвати“ а наставила вербалним миловањем домовине Хрватске, уздуж и попреко. Од Србије је отцепила Војводину, Хрватима у Босни обећала ентитет и пуну сигурност, Београду поручила да ће за Хрвате у Србији тражити права каква уживају Срби у Хрватској (не дај им боже такве судбине, мислим Хрватима у Србији) а уз обећање да још исте ноћи креће са послом који треба да спасе Хрватску од неспособне владе (Милановићеве и СДП-а) додала да ће Хрватска, обратити пажњу, постати најразвијенија и најбогатија држава на свету. Ово су јој укњижили као неку врсту афоризма, шта ли, пошто нормалан човек тако нешто не може ни да помисли. Али, да ми видимо како се Колинда нашла ту где је сада.

Пре отприлике годину дана, баш на овим странама – не хвалимо се, само подсећамо – отворили смо могућност да ХДЗ, у недостатку бољег кандидата, у игру убаци Колинду Грабар Китаровић и на тај начин, користећи аргументе до тада нерегистроване у хрватској политици, сруши Јосиповића. Неки су нам се смејали, неки су питали ко је та жена, док је већина овакву спекулацију одбацила као сувише богату машту. Ко је и због чега кандидовао Колинду?

 

[restrictedarea]

 

Карте на столу кажу да је идеја дошла из круга Томислава Карамарка, наследника Јадранке Косор на челу ХДЗ-а, што није искључено, мада је, чини се, ближе истини могућност (о томе се у Загребу отворено причало у финишу другога) да је из једне врло познате и утицајне амбасаде Карамарко добио „топлу сугестију“ да размисли о госпођи Колинди као о кандидату ХДЗ-а. Карамарка није требало ни убеђивати, сувише је искусан и зна да се препорука са тако високог места не одбија. Уосталом, и да је одбио, питање је кога би супротставио Јосиповићу: Шекса, Ројса, Милијана Бркића, Ћиру Блажевића (и тај се оне вечери нашао на Колиндином слављу) или себе самог. За овако нешто, све гори од горег. И онда је у игру убачена Колинда. Њена кампања била је класичан образац америчке промоције, чак су и нека решења рекламног материјала урађена по узору на кампању Демократске странке Америке.

 

ШТА ЗНАЧИ ОВА ПОБЕДА? Први круг је заварао Јосиповића и Милановића, с обзиром на око један проценат разлике у корист Јосиповића, иако је у Загребу било разумних људи који су говорили да ниједно правило Јосиповићевог штаба примењено у првом кругу не сме да се примени у кампањи за други круг. Јосиповићеви креативци нису послушали и Иво се ових дана пакује, празни радни сто на Пaнтовчаку.

Шта значи ова победа? Ко је заиста поражен, а ко има стварне разлоге да слави? Враћа ли се Хрватска на пут Фрање Туђмана, као што је у тренуцима славља изјавила Колинда, а то је спомињала и у кампањи, или ће до краја године наследница Иве Јосиповића постати једна од најусамљенијих особа у Хрватској?

Свега има у победи жене пореклом из скромне породице, из Гробника, недалеко од Ријеке: засићености, освете „килавој левици“, визуелних ефеката, богами и распојасаног усташтва. Ова жена зна, а то није далеко од спознаја и њеног дојучерашњег страначког шефа, Томислава Карамарка, да позиција председника државе подразумева свакодневну суптилну игру између две ватре: државне и страначке. Буде ли се грејала искључиво на првој, Колинди не гине сукоб с онима који су је поставили на чело државе а пламен хадезеовског огњишта представиће је у перцепцији јавности као малу, послушну фигуру која све могућности високе функције користи да би помогла партији без које, будимо објективни, њу данас, осим шире родбине и пријатеља, нико не би спомињао.

Од почетка кампање било је јасно да врх ХДЗ-а игра готово на све или ништа. Колиндин пораз избрисао би тренутну страначку предност у рејтинзима над СДП-ом Зорана Милановића и додатно појачао утисак у јавности да ХДЗ има добру организацију, али нема кадрове. Победа је учврстила ХДЗ, вратила веру једном делу сталних гласача, још тамо од деведесетих година, који су на последњим изборима апстинирали, пољуљани силним аферама и откривеним лоповлуцима у ХДЗ-у и створила убедљиву водећу позицију на стартној линији за следеће парламентарне изборе у Хрватској, у фебруару 2016. године. Након тријумфа Колинде, ванредни избори су врло реални крајем ове године, у октобру, на пример.

 

НАЈВЕЋИ ГУБИТНИК ИЗБОРА Највећи губитник избора је Зоран Милановић. Учинци владе коју он води пуне три године катастрофални су. Готово целокупна јавност мисли да је арогантан, према својима и туђима, сарадници који су га напустили тврде да на посао долази иза десет а на ручак иде већ у 15 сати, ма какве год обавезе и нерешене проблеме имао. Ради, кажу, само кад мора, државничку одговорност, као категорију, скоро да и не познаје, увек реагује на прву, не трпи критику… и сад је још поражен члан његове странке у трци за председника државе. Ситуација у којој се нашао не може се поправити до парламентарних избора, таман да они буду у заказаном року.

Колико је својеглав, Милановић је доказао и кроз чињеницу да је у тренуцима када се знало ко је победио брутално напао Колинду Грабар и њену странку, одбацујући могућност да јој честита. Жена и данас кука по медијима, чуди се, тражи малтене да се Милановић огласи… што Зокија није померило ни за милиметар. „Нисам обавезан ни по Уставу ни по закону и нећу да јој честитам“, казао је.

Нема сумње да ће Китаровић искористити све могућности да уруши рејтинг СДП-а, који је ионако на силазној путањи. Какве су јој шансе у томе? Објективно, њена позиција је слабашна, формално је врховни командант оружаних снага мада ни та функција у пракси не значи много. Унутрашњу и спољну политику води влада Хрватске, полиција је у рукама Милановића, привреда, државне финансије, све кључне полуге система. Устав дозвољава да председник Хрватске затражи сазивање седнице владе на тему која је од посебне важности: стање у привреди, елементарна непогода, могућност спољне агресије и слично, али председник владе у том случају нема обавезу да изађе у сусрет шефу државе. Судећи по односу који је Милановић још исте ноћи по окончању избора успоставио према Колинди, нема сумње да такве седнице бити неће.
Кад смо још код Милановића, хајде да видимо да ли су тачне претпоставке неких хрватских посматрача да је ова 2015. година последња у Милановићевом политичком животу, односно да ће већ од фебруара наредне године, ако не и раније, Милановић изгубити челну позицију и у влади Хрватске и у сопственој странци, те отклизати у оквир који данас у Хрватској има Јадранка Косор. Та могућност је веома реална. Сви досадашњи резултати Милановићеве владе поразни су по Хрватску, сви економски трендови негативни су, Хрвати живе све теже, по уласку државе у ЕУ драстично је повећан одлив младих, најобразованијих грађана Хрватске у најразвијеније европске земље, пре свега у Немачку, Италију и Аустрију. Продато је што је могло да се прода, страних улагања нема, пољопривредна производња опада без обзира на помоћ државе, села изумиру… идентична слика као и у другим државама Балкана.

ОПАСНОСТ СТАНУЈЕ У РИЈЕЦИ С таквим теретом Милановић нема шансе на следећем бирању за Сабор. Али, то није његова прва брига. Оно што га у скорим данима чека свакако је унутарстраначки потрес који, с ниским интензитетом, траје, ево, више од две године, али ранија подмукла тутњава појачава се после председничких избора и прети да ерупција буде баш у главној канцеларији на Иблеровом тргу, седишту СДП-а у Загребу.

Највећа опасност по Милановића и даље станује у Ријеци, чији есдепеовци имају најоштрије замерке на његов рачун, али то није све; само 24 сата по окончању избора огласио се Тонино Пицула, веома угледан члан СДП-а, у време Рачанове владе министар иностраних послова Хрватске, човек без иједне афере, с угледом у хрватском друштву. Пицула је казао да пораз Јосиповића отвара многа питања у вези са СДП-ом те да он нема ништа против да се кандидује за председника СДП-а у случају таквих захтева из базе. Јаснија објава страначког рата Милановићу није могућа.
Наравно, поставља се и питање каква је даљња политичка судбина Иве Јосиповића. Враћа ли се он на посао универзитетског професора или ће, као што је наговестио у изборној ноћи, остати у политици? У том случају, лако је претпоставити, постоје само две могућности: покушај Јосиповића да преузме СДП, дакле да смени Милановића или да оснује нову странку с претпоставком да је од ових милион и сто хиљада бирача, колико је добио у другом кругу, бар неколико стотина хиљада гласало за њега, као Иву Јосиповића, а не као кандидата СДП-а. Варљива поставка. Додамо ли овој причи лик који се зове Мирела Холи, чија странка ОРАХ по свим испитивањима бележи резултат који ће је сигурно увести у Сабор, онда на тзв. хрватској левици почиње велико превирање које ће донети можда и спектакуларна решења. Мирела Холи је, за оне који не знају, била министар у влади Зорана Милановића одакле је избачена због неког мејла којим је с позиције министра интервенисала за малу услугу у корист своје пријатељице. Мирела је у владу ушла као члан СДП-а и након избацивања основала је ОРАХ.

Избори за шефа Хрватске избацили су у јавност извесног Ивана Вилибора Синчића, који је у првом кругу добио фантастичних 16 одсто гласова. То је неки младић из Карловца, има невладину организацију, зове се „Живи зид“, са истомишљеницима брине о људима под ударом деложације и пало му је на памет да се кандидује за председника Хрватске. Његово бирачко тело, наравно, не постоји а гласови које је добио припадају најмлађој популацији и онима који су из беса, разочарани у хадезеовце и есдепеовце, гласали за трећу опцију, најудаљенију од једних и других. Иначе, Синчић је, онако, безличан, неутемељен, врло скромног општег образовања, необавештен. Приликом једног телевизијског дуела, у предизборној кампањи, показало се да не зна ни то да је Бин Ладен убијен. Мислио је да овај и даље ратује и то на страни Исламске Републике.
Пратићемо ова догађања, наравно, а како год се ситуација развијала, појава Колинде Грабар Китаровић у врху хрватске политике имаће своје сталне рефлексије на регион, посебно Србију и Босну. Наиме, она је изјавила да ће водити бригу о Хрватима у „сусједним земљама, Србији и Војводини“ те да ће за сународнике у Босни и Херцеговини тражити посебан ентитет. С обзиром на благослов који је ова жена, по објави изборног резултата, добила из иностранства и на њену више пута изговорену тврдњу да наставља пут Фрање Туђмана, на простору бивше Југославије, у годинама пред нама, гарантован је репертоар интересантних представа.

[/restrictedarea]

 

5 коментара

  1. А, ми ће мо у игру убацити Шешеља!!! Граница: карловац, Огулин, Карлобаг, Вировитица… Па ето вам га!

  2. Svetskim moćnicima i hrvatskom krupnom kapitalu odovara bleda politička struktura Kolinde Grabar.Izrasla iz socijalnog miljea koji je predestiniran da rađa simbiotički politički produkt na bazi frustracija malograđanštine i beskrupuloznosti karijerizma sitnoburžoaske jedinke.”Zašijavanje” udesno hrvatske političke scene je konsekventno intencijama svetskog krupnog kapitala i narastajuće neokolonijalne ovisnosti hrvtaskog društva. Paradigmatičnost istorijskog didakticizma .Pro memoria: dovođenje Pinočea, Salazara… I tako redom. Do marionetskih ” čorbine čorbe ” političara u Srbiji pod vašarskim kišobranom novokomponovanog četništva i poprskanog vodicom i mirisom tamjana pravslavnog klerikalizma.

  3. Nije jasno zasto stalno prepricavamo sta su rekli Hrvati,to vec I vrapci znadu,ali nikad nismo culi istinu sta su rekli nasi politicari-drzavnici,od njih cujemo samo cutanje,bedno I jado cutanje,a toliko istine,ruzne da nigde u istoriji sveta ovoga kakav mi znamo moze se reci o njima I nista ne treba izmisljati,jer sve sto bi rekli bilo bi malo u odnosu na istinu,koja je tesko opisiva o onome sto su oni od41do45.godine radili Srbima. Da ima pameti kod onih,koji nas”vode”,napravili bi jedan T.V.-kanal,po uzuru na Diskaveri,History I druge,gde bi Srbi,koji imaju znanje,ponos I odvaznozt dolazili redovno I svake nedelje po dva-tri puta govorili istinu o srpskom stradanju u hrvatskoj drzavi,a sa ciljem da srpska deca nauce koga se najvise moraju cuvati I kome nikad ne smeju verovati,a to su sigurno Hrvati-najiskreniji srpski neprijatelji.Mozete vi napraviti prijatelja I od Nemca I od svakog drugog neprijatelja ali od Hrvata nikad,jer kod njih je mrznja stenje svesti to je patolosko stanje,koje je vec ugradjeno u njihov GENETSKI KOD I tu se nista nemoze osim da im nikad ne verujes. Ima jedan manji brij njih, koji nisu jos uvek potpuno zatrovani,a to su Zagorci,Medjimurci iIstriani najmanje, ali T.V.propagand cini svoje I mdju njima.Srbija je zemlja,u kojoj ako zelite da kazete istinu o pocinjenim zlodelima nad Srbima,bicete pre svega napadnuti od “svojih”bednika,prodanih dusa I sveukupnog srpskog izrodai otpada.Pogledajte samo kakvo je uzbudjenje medju tim nistavilima izazvalo nekoliko objavljenih saljivih slika Kolinde,linc svagde I na svakom mestu,ja mislim da D.J.V.mora de se dobro obezbedi jer ti podrepasi I cepine ustaske predsednice ce mu odrubiti glavu,a nisu se ni malo uznemirili na razne izjave ustaskih glavesina za vreme njihove kampanje za predsednika,gde je izmadju ostalih bila I izjava:Da je 45. potrajala duze ,nebi bilo 95.aludirajuci na pokolj u ljepoj njihovoj,a sto je kod nas opravdavano kao predizborna retorika,strasno zar ne.I sto je jos bitnije niko nije postavio pravo pitanje:Ko bi u Srbiji danas mogao pobediti na toj retorici-niko.Znacili to da hrvatima nije vazan ekonomski napredak, privredni razvoj I visok standard,jer ako pobedjuje onaj ko je veci Srbomrzac,to znaci da je za njih najvaznije stalno odrzavanje mrznje prema Srbima,sto se vracamo na vec receno da je to stanje UMA,a mrznja samo hrani zlocinacku dusu. Napravimo mi T.V.kao sto je predlozeno, pa ako drzava nasa nece placacemo je mi Srbi iz celig sveta,samo pokrenite to pitanje I sigurno nece biti problema sa placanjem-Ima jos SRBA po celome svetu-Zivela SRBIJA!
    .

  4. hrvatska hoce jos jedan jasenovac da napravi od srba srbija prekidaj svaku vezu sa hravatskom hravatskaje izvrsila vel genocid nad srpskim narodom

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *