Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
S obzirom da se u ruralnim područjima Srbije beleži depopulacija stanovništva, a srpska poljoprivreda u mnogim krajevima opstaje samo još zahvaljujući entuzijazmu ostarelih čiča sa nakrivljenim šajkačama, bilo bi neprocenjivo važno da se osmisle takve mere koje bi makar delimično pomogle da se mladi zadrže na seoskim područjima, a razvoj poljoprivrede dobije novi impuls. I mada se u prvi mah čini da je to zadatak dostojan Sizifa, ne bi bilo zgoreg da se osvrnemo na rešenje koje je upravo odobrio Putin u Rusiji.
Suočen sa sličnim problemom u svojoj sopstvenoj zemlji, ruski predsednik je pre nekoliko dana sa ciljem zadržavanja stanovnika na malo naseljenim ogromnim prostorima, te radi naseljavanja novih ljudi, doneo prilično velikodušnu odluku, koja je ranije već više puta bila sa uspehom primenjena u prošlosti, i to pogotovo u Sibiru. Radi se o tome da je Vladimir Putin podržao predlog da se svakom žitelju ruskog Dalekog Istoka besplatno dodeli po jedan hektar zemlje, koja će se moći koristiti za bavljenje poljoprivredom, šumarstvom, za šumska lovišta ili bavljenje drugim oblicima biznisa. A kao garantija da poklonjeni milioni hektara zemljišta neće ostati zapušteni ili odmah prodati u bescenje, postavljen je samo jedan uslov koji glasi da se besplatni hektari moraju obrađivati tokom sledećih pet godina, a tek nakon toga postaju zvanično vlasništvo stanovnika Dalekog Istoka i svih onih koji žele da tamo otpočnu novi život.
Ali čak ni takvi nesumnjivo poučni primeri, čini se da nisu dovoljno inspirativni za primenu u srpskom slučaju, jer će državno zemljište u Srbiji, umesto pomenutog besplatnog dodeljivanja stanovnicima opustelih seoskih sredina, a posebno mladima i svima koji bi hteli da se tamo dosele i obrađuju zemlju, po direktivi Evropske unije biti od 2017. godine prodavano strancima. Štaviše, poznata je činjenica da će Srbija biti jedina zemlja koja je dopustila prodaju zemljišta strancima još i pre ulaska u Evropsku uniju, dok su mnoge druge zemlje, poput Češke i Poljske, odbile da to urade čak i dugi niz godina nakon ulaska u nju, a mađarske vlasti su svojevremeno istakle da će ustavom štititi mađarsku zemlju kao nacionalno blago i zajedničko nasleđe, te upozorili da zemljište mora da se zaštiti od stranih, ali i domaćih špekulanata i bankara koji bi hteli da naprave dobar posao na račun domaćih farmera.
Osim toga, kada u bliskoj budućnosti, odnosno za manje od dve godine, počne prodaja srpskih oranica strancima, sasvim je opravdano očekivati da će se osiromašeni domaći poljoprivrednici naći u vrlo nezavidnom položaju, budući da neće moći konkurisati bogatijim kupcima iz Evropske unije, što će sa priličnom dozom verovatnoće podrazumevati njihovo pretvaranje u obične nadničare na zemlji stranih veleposednika.
Otuda bi se valjalo još jednom zamisliti nad Putinovim modelom za jačanje domaćih poljoprivrednika i za istovremeno zaustavljanje zahuktalog procesa depopulacije na slabo naseljenim područjima, putem besplatnog deljenja hektara zemlje svakom stanovniku. U suprotnom, rezultati istraživanja kog je relativno nedavno objavilo Ministarstvo poljoprivrede, po kome je prosečan srpski seljak na pragu šeste decenije života i vrlo pesimističan, mogli bi ubuduće da budu još nepovoljniji. Ali, ako je za utehu, možda će barem strani veleposednici posle 2017. godine da zrače optimizmom.
