Merkelova ucenjuje Grke

Za „Pečat“ iz Berlina Miroslav Stojanović

Berlin neće dopustiti da Grčka „stopira“ kurs štednje. Potez je očigledno politički sračunat, iako ne bez mogućeg rizika

Radikalan zaokret nemačke kancelarke Angele Merkel (uprkos protivljenju koalicionih partnera socijaldemokrata) u politici prema Grčkoj i dužničkoj krizi koja već dugo potresa ovu zemlju: ako na vlast u Atini dođe (levičarska) „Siriza“ Aleksisa Ciprasa, oštrog protivnika rigorozne štednje, Grčkoj nije mesto u evrozoni!

Ono o čemu se u Berlinu govorkalo koncem minule sedmice ostvarilo se: nemačka kancelarka spremna je da učini radikalan zaokret u odnosu na krizu koja odavno potresa Grčku.

OPASAN NAUM S očiglednim političkim predumišljajem – neposredno pred parlamentarne izbore u toj zemlji (25. januar) – Angela Merkel je indirektno, ali neskriveno ultimativno poručila da bi Grčka mogla da napusti evrozonu u slučaju (očekivane i sasvim realne) pobede levičarske „Sirize“.

Koliko do juče, Merkelova je bila izričita u stavu da to ne dolazi u obzir: „proterivanje“ Grčke „iz evra“, naglašavala je, predstavljalo bi (veliki) „rizik sa nesagledivim posledicama“. Ne samo za Grčku nego i za Evropsku uniju. Sada je procenila da bi to bilo „podnošljivo“.

Ovaj radikalan zaokret učinjen je, po svemu sudeći, bez dogovora u vladajućoj koaliciji i saglasnosti socijaldemokrata. „Špigl“ u ponedeljak (5. januar) piše, naime, da je ovaj kancelarkin potez izazvao gnev „crvenih“. Pojedinci među njima upozoravaju da bi „proterivanje“ Grčke iz evrozone bilo „veoma opasno“.

Lider socijaldemokrata, vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel očekuje da će se nova vlada u Atini, bez obzira na to ko je bude sačinjavao, pridržavati ranije sklopljenih sporazuma sa Evropskom unijom. Gabrijel, međutim, konstatuje da je cilj „cele vlade“ u Berlinu, EU i same grčke vlade da ova zemlja ostane u evrozoni. Nisu postojali, niti postoje, naglasio je polemički u izjavi za „Hanoveriše algemajne cajtung“, drukčiji planovi.

Zamenik šefa socijaldemokratske poslaničke frakcije u Bundestagu Karsten Šnajder je izričit: „novo pozicioniranje“ vladajuće koalicije u odnosu na grčku krizu nije uopšte s njima (socijaldemokratama) dogovoreno, oni to ne prihvataju. Ako bi se to dogodilo s Grčkom (da napusti evrozonu) planule bi, upozorava Šnajder, spekulacije i oko drugih „kandidata“, što se ne sme dozvoliti.

Jedan od socijaldemokratskih prvaka, Johanes Kar, upozorio je na Tviteru: Merkelova i Šojble (ministar finansija) zaokretom u politici prema Grčkoj i evropskoj politici, ostali su bez partnera. Visok račun tog zaokreta platiće poreski obveznici. Da u toj proceni, kad je reč o poreskim obveznicima, nije usamljen, svedoče i upozorenja ekonomista. Oni, naime, tvrde da je u ukupnom iznosu kredita odobrenih Grčkoj udeo privatnih poverilaca (banaka) pao ispod četvrtine, lavovski deo bi, u slučaju da ne bude vraćen, pao na pleća (nedužnih) građana.

[restrictedarea]

TEMPIRANA BOMBA Interesantno je da su se kritički oglasili o kancelarkinom „novom pozicioniranju“ i njeni, najčešće veoma verni sledbenici i koalicioni partneri iz bavarske „Hrišćansko-socijalne unije“ (CSU). Ministar finansija u pokrajinskoj vladi Markus Zeder kaže, u izjavi za minhenski „Zidojče cajtung“, da ne vidi smisao u tome da se „Grcima preti“.

Iako slabašne, opozicione stranke zastupljene u Bundestagu veoma snažno i oštro su reagovale na alarmantnu vest o „tempiranom“ kancelarkinom političkom zaokretu. Šef „Levice“, koja neguje dobre odnose sa (grčkom) „Sirizom“ optužio je vladu u Berlinu da je pribegla ucenama kako bi „destabilizovala Grčku“. Vlada je time, konstatovao je Berd Riksinger u izjavi „Handelsblatu“, ciljno pred izbore „lansirala bombu“ koja će dovesti do eskalacije krize i političke destabilizacije u Atini.

Lider „Zelenih“ Čem Ezdemir (političar turskih korena) upozorava da je potez nemačke kancelarke „neodgovoran čin“. Vlada, kaže, ne bi smela da ulazi u javna sporenja i pre nego što Grci izađu na izbore. Time se ionako komplikovana situacija u toj zemlji još više komplikuje i odmaže „umerenim političkim snagama“.

Njegova koleginica u vođstvu stranke, Simone Peter, ocenila je kao „veoma neodgovornu“ debatu oko mogućeg izlaska Grčke iz evrozone. Podsećajući da je EU „zajednica solidarnosti“, Peterova upozorava da se mora misliti i na ekonomske posledice tog čina: izlazak Grčke iz evrozone neizostavno bi se, uverena je, odrazio na druge zemlje, Italiju i Portugaliju, pre svega.

Magazin „Špigl“, koji je u nedelju (4. januar) kasno poslepodne javio o „velikom zaokretu“ i „evru bez Grčke“, pod naslovom „Manevar Merkelove iziritirao prijatelje i neprijatelje“, konstatuje kako je ovo demonstrativna i nedvosmislena poruka verovatnom nasledniku sadašnjeg (konzervativnog) grčkog premijera Antonisa Samarasa, lideru levičarske (komunističke) „Sirize“, Aleksisu Ciprasu, da mu neće biti „sve dozvoljeno“: Berlin neće dopustiti da Cipras „stopira“ kurs (rigorozne) štednje.

Potez je očigledno politički sračunat, iako ne bez mogućeg (i visokog) rizika. U njega su „ugrađeni“ spoljnopolitički, unutarpolitički i ekonomski razlozi, ali i oni – ideološki.

 

STRAH OD GRČKOG VIRUSA Spoljnopolitički: Berlin baca jak adut u grčku izbornu arenu, s namerom da stane na stranu „Nove demokratije“ i pomogne joj, a ona je, prema istraživanju javnog mnjenja, u času kada je „upućen jasan signal“ Grcima, zaostajala za „Sirizom“ (samo) tri procenta. Osim „ideoloških“ razloga i zazora konzervativaca prema „levičarskim jereticima“, u to je ugrađen i strah da bi svaki ustupak Ciprasu značio da „brana (koncept i diktat rigorozne štednje) popušta“, što bi sve snažniji evroskeptični protesti i pokreti u Italiji i Francuskoj jedva dočekali: posegnuli bi za „grčkim modelom“.

Unutrašnji razlozi: oduzima se „vetar“ koji je do sada „duvao u leđa“ ozbiljno narastajućoj i evroskeptičnoj (desničarskoj) stranci „Alternativa za Nemačku“, koja je i nastala na „bezalternativnoj“ politici u odbrani evra. A ova stranka, inače, preti da oduzme glasove (najviše) „Hrišćansko-demokratskoj uniji“ (CDU) Angele Merkel. Njen lider Bernd Luke je, naime, uporno uveravao građane da ih vlada drži u zabludi crtajući katastrofične scenarije u slučaju da Grčka napusti evrozonu. Sada pozdravlja činjenicu da su se, eto, kancelarka i ministar finansija (Volfgang Šojble) „konačno otreznili“.

Ekonomski razlozi: prevladalo je uverenje, a u prilog tome spominju se procene jednog broja uticajnih finansijskih eksperata, da se situacija u evrozoni osetno promenila i stabilizovala u odnosu na vreme kada je grčka kriza počinjala. Grčko napuštanje evrozone ne bi imalo, kao tada, tako drastične i dramatične posledice. Više bi bila na gubitku sama Grčka nego evrozona, iako ima mišljenja da je to „račun bez krčmara“ i da bi i sada moglo da dođe do velikih potresa. Jedno bi, u ovim procenama, bilo sasvim izvesno: poverioci bi, u slučaju da se Atina vrati na drahmu, mogli da se oproste od grdnih milijardi evra koje su joj već „pozajmili“.

Ucena iz Berlina ima očigledno i jednu ideološku dimenziju: strah od mogućeg trijumfa (radikalne) levice u jednoj zemlji, što bi moglo da bude opasno iskušenje za vlasnike kapitala i neoliberalni koncept koji se bezobzirno forsira. A ta mogućnost se u Grčkoj ukazuje kao sasvim realna: mnogi su već videli harizmatičnog Aleksisa Ciprasa na premijerskom „tronu“, što, eto, treba po svaku cenu sprečiti.

Bulevarski, visokotiražni (i konzervativni) „Bild“ je dan pre ove alarmantne vesti iz (zvaničnog) Berlina zazvonio na uzbunu. Zahtevao je od kancelarke da hitno i neodložno nešto učini: Angela Merkel treba jasno da stavi do znanja šta Nemačka, s pravom, očekuje od buduće (grčke) vlade.

Taj strah da bi grčki primer sa Ciprasom mogao da bude „zarazan“ ima svoje „izvorište“ u činjenici da lider „Sirize“ nije uopšte lakomisleni romantik. On ne želi da Grčka napusti Evropsku uniju, ne dovodi uopšte u pitanje evro. Cipras je samo rezolutni i razložni protivnik brutalnog diktata rigorozne štednje, koji se nameće njegovoj zemlji usred krize, s fatalnim posledicama: šest godina recesije, nezaposlenost blizu trideset procenata, među mladima više od pedeset (!) plate su između 2010. i 2013. smanjene za 23 procenta, procenat Grka na granici (ili ispod nje) siromaštva popeo se od izbijanja krize za gotovo deset procenata, na 36 odsto.

 

OKOVI „MERKELIZMA“ Merkelova, međutim, uporno nameće, u „nedostatku vizije“, koncept koji „Evropu vodi u katastrofu“ (Jakob Augštajn). Ona od početka krize, kaže ovaj novinar, sprovodi nerealističku strategiju: hoće da zadrži monetarnu uniju, zato što u njoj i od nje profitira nemački izvoz i zato što se plaši političkih posledica. Odbija, međutim, uslove za uspeh zajedničke monete – stvaranje političke unije. Helmut Kol bi, veruje Augštajn, na njenom mestu, za izlazak iz krize, odavno, zajedno s francuskim predsednikom (bar) „sročio“ desetogodišnji plan fiskalne unije.

Aleksis Cipras, inače, veruje da će izbori u Grčkoj doneti „istorijsku promenu“ ne samo za Grčku nego i za Evropu. Evropi su nužne reforme „istorijskih razmera“. Evropska unija, kaže, tone u nezapamćenu političku, ekonomsku i socijalnu nesigurnost i neizvesnost. Nužno je preusmeravanje Evrope sa politike „stezanja kaiša“ ka sveobuhvatnim rešenjima za problem zaduženosti kako bi se obezbedila društvena kohezija i ljudske potrebe postale veći prioritet od kratkoročnih zahteva tržišta i bankarskih profita. Jedini pravi odgovor na današnju krizu je demokratska, socijalno odgovorna Evropa. To je zahtev „odozdo“, od građana koji se oslobađaju straha i traže alternativne izlaze iz teške situacije.

Ono što, očigledno, posebno (i lično) iritira nemačku kancelarku jeste Ciprasovo stanovište da treba razbiti „okove merkelizma“ i nemačke hegemonije: ukoliko „recept“ koji se isprobava na grčkom tlu i na grčkom biću – niske zarade i penzije, skresana socijalna davanja, visoka nezaposlenost – ne bude uklonjen i pobeđen, postaće „izvozni artikal“ u druge evropske zemlje. Zato je potrebno „radikalno prestrojavanje“ unutar evropske familije i novi konsenzus za izlazak iz krize.

Iako će se kloniti, kaže, jednostranih poteza kad dođe na vlast, rešen je da ukine sve zakone na kojima počiva destruktivna politika štednje, tražiće nove pregovore s Trojkom (predstavnici EU, Centralne evropske banke i Međunarodnog monetarnog fonda) kako bi Grčka „krenula putem oporavka“ i postala sposobna da vraća dugove.

Jedan nemački (medijski) komentator vidi na kraju ovog „tunela“ kompromisno rešenje, koje bi moglo da, koliko-toliko, pomiri „revolucionarnu rezolutnost“ Aleksisa Ciprasa i „čeličnu nepopustljivost“ Angele Merkel: poverioci bi mogli da svedu kamate na simboličnu vrednost i olabave sada strogo fiksirane rokove za „poček“.

Jedno od novinarskih pitanja s kojim se Cipras često suočava glasi: hoće li, ako bude došao na vlast, morati da se „povinuje“ spoljnopolitičkom pritisku i antiruskoj politici? Cipras kaže da on uopšte ne shvata i ne doživljava diplomatiju u kategorijama „slepog priklanjanja“ interesima i prioritetima „moćnih regionalnih igrača“. Kritikovao je od početka izbijanja ukrajinske krize politiku SAD i EU: prisiljavanje Ukrajine da izabere između Rusije i Zapada bilo je „siguran recept za katastrofu“. Kritikovao je, takođe, njihov pasivan odnos prema ukrajinskim fašističkim i neonacističkim snagama koje su izašle na ulicu, uz upozorenje da ne može biti evropske bezbednosti bez Rusije i protiv Rusije. Pri tome, kaže, nepokolebljivo ostaje.

[/restrictedarea]