Islamski fundamentalizam i Francuska

Teroristički napad na redakciju satiričnog nedeljnika “Šarli Ebdo” u Parizu najsmrtonosniji je napad islamističkih ekstremista koji se dogodio u francuskoj.

Uočljivo je da su incidenti s verskim motivima učestali decembra prošle godine.

Deset ljudi, od kojih dvoje teže, povređeno je uoči Božića, kada je kombi uleteo među kupce na pijaci u Nantu. Vozač kombija pokušao je potom samoubistvo.

U Dižonu je dan ranije povređeno 13 osoba kada je čovek, vičući “Alahu akbar “, automobilom uleteo među pešake. Policija je u decembru ubila napadača koji je, uzvikujući istu frazu, nožem ranio tri policajca u policijskoj stanici u mjestu Žue – le – Tur, u centralnom delu francuske.

U prethodnim terorističkim akcijama najveći broj žrtava bio je marta 2012. godine, ukupno sedam u tri napada.

Četiri osobe ubijene su 19. marta u napadu naoružanog motocikliste u Tuluzu ispred jevrejske srednje škole – rabin, njegova dva sina i jedna devojčica, a tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi incident je nazvao nacionalnom tragedijom.

Osumnjičeni za ubistvo tih ljudi kao i još tri vojnika u Tuluzu i Montobanu, nekoliko dana ranije, Muhamed Merah (23) ubijen je 22. marta 2012. u akciji policije prilikom upada u njegov stan.

Oktobra 2012. pariski tužilac fransoa Molen izjavio je da su pohapšeni osumnjičeni islamski ekstremisti deo “aktivne terorističke ćelije ” koja predstavlja najveću pretnju francuskoj od sredine 1990-ih, kada je alžirska GIA “očišćena”.

Sedmoro od 12 tada pritvorenih su francuski državljani, starosti od 19 do 25 godina.

Kada su oktobra 2014. u Maroku uhapšena dvojica džihadista koji su planirali napade na bankarske i multinacionalne agencije u francuskoj i Maroku, jedan francuz i jedan Marokanac, obelodanjeno je da im je inspiricija bio francusko-alžirski terorista Muhamed Merah.

Marokanske vlasti tada su objavile da se više od 2.000 islamskih fanatika iz te zemlje trenutno bore u Siriji i Iraku.

Jula 25. 1995. godine, osam ljudi je izgubilo život, a 119 je povređeno kada je eksplodirala bomba u metrou u centru Pariza. Napad, pripisan alžirskim islamskim ekstremistima, bio je najsmrtonosniji u nizu od devet terorističkih akcija tog leta, kada je ranjeno više od 200 ljudi.

Krajem iduće, 1996. godine u napadu eksplozivom na stanici metroa u Parizu poginule su četiri osobe, a 91 osoba je ranjena.

Iako tradicionalno rimokatolička, mada sa jakim nasleđem galikanizma, francuska koja ima dugu tradiciju odeljenosti verskog identiteta od države, važi za najsekularniju zapadnoevropsku zemlju.

Revolucionarne tradicije, duboko ukorenjene u francusko društvo, postupno su dovele do potpune odeljenosti građanskog identiteta od javnog ispoljavanja ma kakvog verskog identiteta.

Najveći deo muslimana u francuskoj doseljenici su iz Magreba (Marko, Alžir, Tunis) koji je dugo bio francuska teritorija (izuzev Španskog Maroka).

Iako su Maroko i Tunis 1956. postali suverene zemlje, a Alžir 1962. posle žestokog rata, masovno doseljavanje matičnog stanovništva tih zemalja u francusku je nastavljeno.

Bila je to, tih godina, posledica ubrzane široke industrijalizacije francuske i nedostatatka manuelne radne snage.

Jula 2010. istaknuti predstavnik islamske zajednice u francuskoj Dalil Boubakeur, rektor Velike džamije u Parizu i bivši čelnik Veća za francuske muslimane naglašavao je da bi broj džamija u francuskoj trebalo da bude udvostručen (na 4.000).

Po njemu to je neophodno kako bi najveća muslimanska populacija u Evropi imala priliku na dostojanstven verski život.

U francuskoj živi više od pet miliona muslimana od ukupno 66 miliona građana.

Poređenja radi, prema podacima objavljenim avgusta 2011. u tom trenutku u francuskoj je bilo u izgradnji 150 džamija.

Paralelno, tokom prethodne decenije u toj zemlji je izgrađeno 20 novih rimokatoličkih crkava, a zatvoreno je više od 60 (istraživanje La Croixa, rimokatoličkog dnevnog lista).

Sa rimokatolicizmom se u francuskoj identifikuje oko 64 odsto građana, ali samo 4,5 odsto, odnosno nepunih 2 miliona, su praktični, aktivni vernici.

Među mislimanima u toj zemlji 75 odsto sebe identifikuje kao vernike, a 41 odsto, odnosno 2,5 milona, su aktivni vernici.

Utisak je da problem islamizma nije bio posebno upadljiv u toj zemlji pre devedestih, ali konfliktih situacija na socijalnoj, verskoj, rasnoj osnovi, bilo.

Masovni nemiri, uglavnom po predgrađima naseljenim imigrantima, događali su se prethodnih godina.

U noći 27. i 28. oktobra 2005. u pariskom predgrađu Kliši, gde živi više od 90 odsto imigrantskog stanovništva, posle pogibije dvojice adolescenata koje je usmrtio visoki napon, pošto je optužena policija, u izlivu besa usledili su masovni protesti praćeni žestokim napadima na policiju i imovinu.

U neredima u celoj zemlji izgorelo je više od 5.000 vozila, uhapšeno je 1.500 ljudi, od kojih je na zatvorske kazne osuđeno njih 60, zapaljena su brojna privatna i javna preduzeća. Slična situacija dogodila se i avgusta 2012. u Amijenu.

Jula 2014. godine dogodili su se masovni antisemitski ispadi, u sklopu manifestacija podrške Palestincima.

Odnose ne opterećuje samo socijalna problematika.

Kolonijalno nasleđe koje je francusku i dovelo u ovakvu situaciju, i dalje je živo.

Aktivno vojno prisustvo francuske u nizu islamskih zemalja, poput Malija, ili nedavno, podrške intervenciji u Libiji, izvesno su doprinos podizanju napetosti.

francuski zvaničnici su tako dan uoči terorističkog napada na redakciju nedeljnika “Šarli Ebdo” obelodanili da će nosač aviona “Šarl de Gol” i prateće snage u čijem sastavu su i borbeni avioni “rafal” i “super etondar” , kao i jedna ofanzivna podmornica, biti poslati u Persijski zaliv kako bi podržali borbu protiv grupe Islamska država (IS).

francuska je prethodno u kampanji protiv IS, koju predvode SAD, angažovala devet aviona “rafal ” i šest “miraža”, koji su stacionirani u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) i Jordanu, kao i jedan avion za snabdevanje C135 i jedan E-3f za nadzor i kontrolu i avion za pomorske patrole “atlantik 2”.

francuski ministar odbrane Žan Iv Le Drian je početkom decembra izjavio kako su francuski avioni u okviru kampanje protiv IS imali 120 do 130 misija, uglavnom u cilju prikupljanja obaveštajnih podataka.