Firer za Ukrajinu

Piše Zoran MILOŠEVIĆ

Da li je Andrej Bilecki – budući rukovodilac nacističke Ukrajine?

Analitičari iz Ukrajine i Rusije su saglasni da postojeća vlast u Kijevu neće biti dugog veka, te da joj Amerikanci već traže alternativu. Zato postavljaju pitanje: ko je novi ukrajinski firer? Većina upire prstom u Andreja Bileckog – poznatog pod nadimkom „Beli vođa“.

Ko je Bilecki?

U Ukrajini se slavi kao „legendarni heroj bataljona dobrovoljaca ‚Azov‘“, koji je 2. avgusta 2014. godine „dobio Orden za hrabrost III stepena“. 15. avgusta dobio je čin potpukovnika milicije, a Ukazom predsednika države od 17. septembra 2014. godine dobrovoljački bataljon „Azov“ preobražen je u puk, a za komandanta postavljen Bilecki, navodi portal 20khvylyn.com.

Rođen je 5. avgusta 1979. godine u Harkovu. Oženjen je i ima sina. Rukovodilac rasističkih i neonacističkih organizacija „Patrioti Ukrajine“ i „Socijalnacionalni ansambl“ koji je u sastavu „Desnog sektora“ Dmitrija Jaroša. Ideolog je socijalnacionalizma. Poslanik Vrhovne rade VIII saziva (aktuelni saziv). Kao dečak bavio se boksom, a posebno se interesovao za borbu hladnim oružjem, za streljaštvo i druge vidove sporta.

Bilecki je mlađi od Jaroša (o kome smo u „Pečatu“ ranije pisali) bolje je obrazovan i distancira se od kaganata Kolomojskog (i njemu je takođe „Pečat“ posvetio prostor) i od ekstremiste Ljaška. 2001. godine je završio Fakultet istorije Harkovskog nacionalnog univerziteta. Njegov diplomski rad posvećen je ukrajinskim nacionalistima – Ukrajinskoj ustaničkoj armiji (UPA). Bio je nedugo i asistent na fakultetu. Inače, otac Bileckog (Jevgenij Mihailovič) bio je „nacista kozačkog roda“. Majka Jelena Anatolijeva (Lukaševič) poreklom je iz Žitomira, iz ukrajinske porodice „blagorodnog roda“, a njen predak Vasilij Lukaševič bio je osnivač „Maloruske zajednice“. Bilecki govori na ruskom jeziku (mada poznaje i ukrajinski) i uvek je bio pristalica krajnje desničarskih vlada. Jezičko pitanje za njega nije važno (ukrajinski smatra maternjim). Jezik, po njemu, nije glavni kriterijum patriotizma.

Od 2006. godine vodi registrovanu u Harkovu poluvojnu neonacističku organizaciju „Patrioti Ukrajine“, koja je trebalo da bude vojno krilo političkog pokreta „Socijalnacionalni ansambl“ (SNA) takođe pod rukovodstvom Bileckog. Na sajtu „Patriota Ukrajine“ napisano je da se „organizacija zalaže za društvo stvoreno na principima veličanja ukrajinskog naroda i socijalne pravde“, ali bez partija, ideologija, parlamenta i stranaca. Nacija – iznad svega. Glavnim izvorom inovacija treba da postane vojnoindustrijski kompleks. Ukrajina treba da bude, po njegovom viđenju, nuklearna sila.

[restrictedarea]

PREZIR PREMA HUNTI Posle prevrata kojim je svrgnut legalni predsednik Viktor Janukovič i početka rađanja pokreta za obnovu Novorusije, Jaroš je Bileckog postavio za rukovodioca „Desnog sektora – Istok“, davši mu komandu nad Harkovskom, Donjeckom, Poltavskom i Dnjepropetrovskom oblasti. Kao komandant plaćeničkog bataljona Kolomojskog, „Azov“, uveo je nošenje amblema na rukavima uniformi, znaka „Patriota Ukrajine“ (kruna koja je bila amblem jedne od hitlerovih SS divizija). „Azovci“ su ga koristili kao ezoterijski znak za „Crno sunce“, popularno, inače, kod nacista tokom HH i HHI veka. Posle razbijanja bataljona u Ilovajskom „kotlu“, vojnici su pobegli u Novoazovsk, a odatle u Mariupolj, gde je Bilecki preuzeo odbranu grada. Trenutno, puk dobija najsavremeniju tehniku, a američka pomoć, dopremljena preko aerodroma u Zaporožju, Harkovu i Dnjepropetrovsku, cela je data ovoj jedinici, koja se u osnovi i sastoji od članova „Patriota Ukrajine“.

Andrej Bilecki je na proteklim izborima za Vrhovnu radu Ukrajine (parlament) kao kandidat partije „Narodni front“, koju vode Jacenjuk, Turčinov i Avakov, izabran za poslanika. Sebe smatra arijevcem, prezire kosmopolitizam kijevske hunte i javno govori da svoju budućnost ne povezuje sa njima.

U Novorusiji sa pažnjom prate „ukrajinskog Hitlera“, za kojim je podignuta optužnica. Sud Novorusije ga traži zbog dela iz člana 11 Krivičnog zakona Ukrajine: ubistava, stvaranja kriminalne organizacije, banditizma, organizovanja terorističke grupe, propagiranja rata i genocida.

Harkovski politikolog K. Dolgov piše: „Mislili ste da je Porošenko Hitler? Ne, Porošenko je Hindenburg, koji čuva mesto za Bileckog. A zbog čega ne čuva mesto predsednika za Jaroša? Zato što je Jaroš Kolomojski. A Bilecki nije Jaroš. Bilecki nije karikaturalni histerični nacista tipa Fariona. Njegova organizacija je odlični borbeni pokret, koji uz to nije ‚Sloboda‘.“ Dolgov je prikupljao podatke za „Belu knjigu“ zločina nacista u Novorusiji, a o Bileckom još iznosi: „ Njegovi ljubimci su mladi, ali ubeđeni nacisti. Radi se o tome da su ‚Patrioti Ukrajine‘ posredstvom ‚Saveza omladine Ukrajine‘ širili svoju ideologiju i ‚prosvetu‘. Pri tome, ta omladina nije samo iz razrušenih porodica već i iz dobrostojećih. U ‚Patriote Ukrajine‘ se upisao i unuk jednog od najznačajnijih harkovskih rektora (bez obzira na njegovo javno tvrđenje da nije Ukrajinac).“

„Patrioti Ukrajine“ se odavno bave pripremom mladih za borbena dejstva u svojim bazama po studentskim centrima, gde su vežbali prebijajući Vijetnamce, Arape, Turkmene i crnce, uz obrazloženje da zbog njih Ukrajinci nemaju gde da žive. Bilecki je tesno sarađivao i sa Službom bezbednosti Ukrajine (SBU) koja je, opet, sarađivala sa „narandžastim“ Avakovom u vreme njegovog gubernatorstva. Tada su Bileckom i nekolicini njegovih saradnika sudili za pokušaj ubistva, jer se, u to vreme njegov zaštitnik Avakov krio u Italiji zbog poternice za privredni kriminal. Novembra 2011. godine u Kijevu pokušan je atentat na Bileckog, kada je ranjen. Jedan metak ga je pogodio u glavu, a drugi u ruku. Posle 15 dana on je uhapšen zbog razbojništva i napada na S. Kolesnika, koji je došao u kancelariju „Patriota Ukrajine“ u avgustu 2011. godine, nakon čega se dogodila pucnjava. Istovremeno, uhapšeni su i drugi članovi „Patriota Ukrajine“. Iz zatvora je Bilecki pušten tek posle „Evromajdana“, bez ikakve amnestije, već na intervenciju ambasadora SAD.

OPASNIJI OD POROŠENKA Bilecki se razlikuje od Jaroša i Tjagniboka u širenju nacizma, jer ova dvojica rade isključivo za novac, a on iz uverenja. Zato je opasniji od Porošenka. Porošenka ništa ne interesuje osim da se obogati, a u odnosu na Bileckog deluje kao maca i mirotvorac, koji bi mogao da se odrekne rata protiv Novorusije ako bi to bilo u njegovom interesu. No, ako SAD na mesto predsednika Ukrajine postave „Belog vođu “, on će biti mnogo strašniji od sadašnjeg, navodi portal stoletie.ru.

Pogledi Bileckog na politiku su neonacistički: zaštita bele rase putem stvaranja antidemokratske i antikapitalističke elite − „naciokratije“ i iskorenjivanje internacionalističko-cionističkog spekulativnog kapitala. Što se tiče njegove domovine, smatra da ideja ukrajinske državotvornosti (ideja Zlatnog veka) ima korene u prošlosti – u državi Skita, Kijevskoj ruskoj imperiji i kozačkoj državi, a takođe i u velikom povećanju ukrajinske teritorije tokom XIX veka. Socijalnacionalizam „Patriota Ukrajine“ zasniva se na rasi, socijalnoj pravdi i velikodržavlju. To znači: „treći put“ u ekonomiji, autoritarna vlast, pravedna podela proizvodnje među nacionalnim preduzećima-proizvođačima. Bilecki smatra da su nacisti (Nemci) grešili jer nisu uvažavali „biološki kvalitet svake porodice ponaosob“ u svojoj socijalnoj politici, što je stimulisalo rađanje „najgoreg ljudskog materijala“, te razvoj „degenerativnih tendencija u stanovništvu“ (narkomanija, alkoholizam itd). Posebno je netrpeljiv prema Romima. Po njemu, kultura se razvija na osnovu rasne prirode naroda, a ne na osnovu jezika i religije, ekonomije ili nečeg trećeg.

Istorijska misija Ukrajinaca, prema Bileckom, jeste da povedu belu rasu u poslednji krstaški pohod kako bi preživela. Krstaški pohod je usmeren protiv Semita – neljudi.

[/restrictedarea]