Demonizacija Rusije

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Reči Baraka Obame da je on izolovao i pobedio „agresora“ Vladimira Putina, a rusku ekonomiju pretvorio u dronjke istinite su isto koliko i njegova tvrdnja – da Amerika nikad ne napada male zemlje

Zapad i njegove pristalice u poslednje vreme pokušavaju na sve moguće načine da Rusiju predstave kao zemlju u kojoj caruju kriminal, korupcija, bezakonje, tajkuni, siromaštvo i opšte beznađe. Rusija sa svojim režimom je oličenje zla i tiranije, tamnica za ljude koji tamo žive i strašni agresor za sve svoje susede. Sa druge strane, Sjedinjene Američke Države su snage dobra, humanosti, slobode i blagostanja, zemlja koja se protivi i samoj ideji da veliki napadaju male. To je i osnovna poruka koju je američki predsednik Barak Obama poslao u svom najnovijem „govoru o stanju nacije“ („State of the Union Address“) odnosno godišnjem obraćanju Kongresu i narodu. Tada je, između ostalog, obznanio da je ruska privreda „pretvorena u dronjke“, dok američka cveta i napreduje. Ne samo u Americi već i u čitavoj Evropi aktivirani su svi dostupni resursi i mehanizmi demonizacije Rusije, a akcenat se, kao i ranijih godina, maksimalno stavlja na reviziju istorije Drugog svetskog rata. Razlika u odnosu na prethodni period je u tome što su ovi nasrtaji sada postali sistematizovani i tematski prošireni, a njima se priključuje sve više zemalja, grupa i pojedinaca.

IZVRTANJE ISTORIJE Neophodno je Rusiju isključiti iz kluba civilizovanih nacija, ali ju je potrebno najpre izbaciti iz pobedničke koalicije nad nacizmom, koja i dalje u svesti većine ljudi predstavlja simbol trijumfa dobra nad zlom. Ako se uspe stvoriti utisak da Rusija nije bila deo tog podviga, ili bar da su u Moskvi sedeli isti takvi zločinci kao i u Berlinu, onda je više od pola posla već završeno. Heroizam sovjetskih, ruskih vojnika i njihov doprinos slobodi čitave Evrope naprosto se ignorišu, kao što je to nedavno učinio šef poljske diplomatije Gžegož Shetina, koji je ustvrdio da su nemački koncentracioni logor Aušvic oslobodili „ukrajinski vojnici“. Ili se istorija potpuno izvrće, kada se tvrdi da je Moskva izvršila „agresiju na Nemačku“, što se nedavno moglo čuti od ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka. To što je ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer podsetio da je Aušvic oslobodila Crvena, a ne „ukrajinska armija“, i što je njegov portparol Martin Šefer objasnio Jacenjuku da je „nacistička Nemačka vodila strašan osvajački rat protiv Sovjetskog Saveza“, očigledno neće zaustaviti revizioniste istorije.

NATO PROVOKATORI U skladu sa dodeljenim zadacima, sve češće možemo čuti o savremenim „upadima“ ruskih aviona ili brodova u „evropski prostor“. Tako saznajemo da se broj ovih slučajeva meri stotinama, ili čak hiljadama, i da hrabri NATO vojnici rizikuju život kako bi presreli Ruse i „poslali ih kući“. Tek poneki zapadni medij bi se odvažio, i to u poslednjoj rečenici teksta, da ipak pojasni da je reč o međunarodnom vazdušnom prostoru ili vodama, gde neograničeno pravo prolaza imaju sve države sveta. Međutim, niko ne objašnjava da zapravo NATO provocira Rusiju samim činom presretanja njihovih brodova i aviona u međunarodnom prostoru. Isto važi i za pravu histeriju koja se u oktobru prošle godine razvila oko „ruske podmornice“ u švedskim vodama, koju niko nije ni video. Ali su svi, odmah, znali da ju je poslao Vladimir Putin lično. Švedski mediji, pozivajući se na „pouzdane izvore“, ovih dana tvrde da je reč o čak četiri podmornice.

 

[restrictedarea]

 

I kako onda pozvati Putina, u takvim okolnostima, na proslavu 70 godina od oslobođenja Aušvica? To je dilema koja muči Poljake, pa smatraju da će biti dovoljno ako nesrećne Ukrajince proglase „oslobodiocima“ i na svečanost pozovu njihovog predsednika Petra Porošenka. Međutim, zaboravljaju da Moskva nije tražila odobrenje Varšave, ili Londona i Vašingtona – za ulazak 1945. godine ni u Aušvic, ni u Berlin, pa su u velikoj zabludi oni koji se kite tuđim perjem ako misle da su danas u mnogo boljoj poziciji nego pre sedam decenija. „Burna antisovjetska, a zatim antiruska propaganda na Zapadu utiče čak i na one koji tu propagandu naručuju. I sami naručioci počinju da se zapliću gde su čiste nebuloze, a gde postoji makar delić istine. „Čini mi se da poljski ministar zaista greši, jer i sam već ima izvrnutu predstavu o realnosti“, smatra ruski istoričar i vojni ekspert Boris Juljin.

Uverenja poljskog šefa diplomatije podržava i okruženje predsednika Porošenka, čiji je zamenik šefa Kabineta Valerij Čalij, inače istoričar po obrazovanju, rekao da su Ukrajinci oslobodili – ne samo Aušvic već i Evropu! „Vi znate da su Ukrajinci odigrali veliku ulogu u oslobođenju Aušvica od fašizma. Najveći broj Ukrajinaca upravo je oslobađao Aušvic, to je Ukrajinski front. Najveći broj Ukrajinaca oslobađao je ne samo ovaj konclogor već i druge, kao i Evropu uopšte“, pojasnio je Čalij. I njemu i Shetini odgovorio je ne samo nemački već i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, objasnivši da je Aušvic oslobodila Crvena armija, u čijem su sastavu bili Rusi, Ukrajinci, Čečeni, Gruzijci, Tatari… Očigledno, kijevske i poljske vlasti, i same padaju pale pod uticaj antiruske propagande koju šire.

„AMERIČKA IZUZETNOST” Da li ovakva ocena važi i za Obamu? U godišnjem obraćanju naciji, verovatno kako bi ulepšao sliku svoje prilično sumorne vladavine, predsednik je ponovo istakao „američku izuzetnost“, a Rusiju optužio za „agresiju protiv Ukrajine“. „Mi demonstriramo uticaj američke snage i diplomatije. Podržavamo princip da velike zemlje ne smeju napadati male – suprotstavljajući se ruskoj agresiji, podržavajući ukrajinsku demokratiju i dajući garancije našim saveznicima u NATO“, poručio je Obama u svom govoru, u utorak 20. januara. „Prošle godine, kada smo mi i naši saveznici naporno radili kako bismo uveli sankcije, neki su smatrali da je agresija gospodina Putina bila primer majstorske strategije i snage. Ali danas je Amerika jaka i ujedinjena sa svojim saveznicima, dok je Rusija izolovana, a njena ekonomija u dronjcima“, istakao je predsednik SAD.

U Moskvi, ipak, veruju da Obama ima opasne iluzije u vezi sa sopstvenom i Putinovom snagom i pozicijom, a potpredsednik vlade Rusije Dmitrij Rogozin, čak ga je nazvao „sanjarem“. Da je Obama sklon preterivanju, jasno je pokazao i prošle godine, kada je Rusiju nazvao „regionalnom silom“, što ona svakako nije. Jer, država koja može za pola sata da pretvori SAD u prah i pepeo, nesumnjivo je globalna sila prvog reda. I zašto bi Vašington toliko „naporno radio“ da zaustavi neku „regionalnu silu“, pritom je nazivajući jednim od tri najveća zla čovečanstva? Ali, svakako mu treba verovati, bar u meri koliko je istinita njegova tvrdnja – da Amerika smatra da „velike zemlje ne smeju napadati male“. A pogotovo ne treba sumnjati u njegove reči kada „malom zemljom“ naziva Ukrajinu, najveću državnu teritoriju u Evropi!

Konstantin Simonov, šef Katedre za primenjenu politikologiju na Finansijskom univerzitetu pri Vladi RF, smatra da ove Obamine reči dokazuju – ako je to uopšte potrebno dokazivati – direktnu američku umešanost u probleme koji pogađaju rusku ekonomiju, kao što je kurs rublje i sniženje cene nafte. Simonov, međutim, tvrdi da se nipošto ne može govoriti o krahu ruske privrede. „Kad čujem da neko kaže da je ekonomija u dronjcima, najmanje što vidim pred očima jesu preduzeća koja ne rade, zatvorene naftne bušotine, zombiji koji lutaju ulicama, napuštene fabrike i tome slično. Ali, privreda Rusije je u prošloj godini zabeležila rast od jedan odsto. Malo, ali je porasla. Gde su ti naši dronjci? Smatram da je reč o pokušaju da se ubedi rusko stanovništvo da je kod nas kolaps. Najbolja reakcija na Obamine reči jeste da se pogleda oko sebe i shvati da je to neistina, ali treba biti svestan da se protiv nas zaista vodi ekonomski rat“, kaže Simonov.

Drugi politikolog, zamenik direktora moskovskog Centra za stratešku konjunkturu Mihail Černov, ukazuje da sankcije i takozvana izolacija zapravo pomažu Rusiji da obnovi privredu, a da Obamine reči imaju cilj da ga predstave uspešnim pred njegovim narodom: „Suštinski, to što sada Amerikanci preduzimaju prema Rusiji predstavlja najteži udarac, pre svega po Evropskoj uniji. I sankcije i ukrajinska kriza usmereni su na to da zauvek, ili bar na duži rok, zabiju klin između Rusije i Evrope.“ S tim se slaže i Aleksej Muhin, generalni direktor Centra za političke informacije. „Sankcije su samo omogućile Rusiji da diverzifikuje svoje spoljnotrgovinske kontakte i da iz početka postavi akcente. A rublja se postepeno odvaja od dolara, kao i cene nafte“, objašnjava Muhin.

„SAD smatraju da sprovode mesijansku politiku. One vide sebe kao obećanu zemlju, najbolju državu, koja diktira svoju volju čovečanstvu. Rusiju sada kažnjavaju isključivo zato što je postavila pitanje o nekažnjivosti SAD za politiku koju sprovode. Mi pokušavamo to da zaustavimo, što, po mom mišljenju, uliva nadu. Kada Obama govori o izolaciji, ja ne vidim da je ceo svet protiv nas. Na primer, Kina. Ona nije protiv nas, zato što shvata da će, ako nas ne podrži, ona sledeća biti na redu. U tome je poenta. Zato se upravo sada rešava pitanje – koliko dugo će SAD uživati takvu nekažnjivost. Ako Rusija izdrži, mislim da će tome doći kraj“, naglašava Simonov.

SMISAO IGRE Ali, kako Rusija da objasni da vlada u Kijevu – došavši na vlast na idejama radikalnog antikomunizma i nacionalizma – kada njoj ide u prilog, rado prisvaja tekovine omraženog SSSR-a? Da se i ne govori o tome da prozapadne kijevske vlasti istrebljuju, gde god stignu, Georgijevske tračice, simbol pobede Crvene armije nad nacizmom, ali i sve one koji se odvaže da ih nose. I kako Moskva da objasni, i kome, da su ukrajinski nacionalisti iz Drugog svetskog rata, čije ideje i tekovine danas baštine „deca Majdana“, bili saradnici, a ne protivnici Hitlerove Nemačke? I da je Aušvic i druge nacističke logore, poput ozloglašene Treblinke, na primer, trebalo oslobađati upravo od njih, (zapadno)ukrajinskih nacionalista? Na sličan način kao što borci Donbasa danas oslobađaju svoje gradove od njihovih potomaka. Antiruska propaganda ima zadatak da to spreči.

Ciljevi su mnogo šire postavljeni. Zbignjev Bžežinski, kopredsednik „Američkog komiteta za mir u Čečeniji“, poznati ideolog američke spoljne politike, iste one protiv koje se Moskva danas bori, kao i pristalica tajnog programa CIA za uvlačenje SSSR u rat u Avganistanu – sada smatra da je došlo vreme za sukob Rusije i Ukrajine. On je već zatražio od Vojnog komiteta Senata SAD da se Ukrajini isporuči „odbrambeno naoružanje“ u sukobu protiv Moskve. Istovremeno, Bžežinski traži od Vašingtona da razmesti svoju vojsku u zemljama Baltika kako bi se sprečila „ruska invazija“ na Evropu. Bivši savetnik američkog predsednika upozorava da „Putin može da osvoji zemlje Baltika za jedan dan, a NATO neće stići da reaguje“. To bi, po njegovom mišljenju, dovelo Ameriku na prag nuklearnog sukoba, pa zato SAD treba preventivno da reaguju i upute vojsku na samu rusku granicu.

To je, zapravo, suština cele igre. Rusija se unapred proglašava za agresora, osvajača, a ne nude se nikakvi dokazi za to. Moskva nikada nije pokazala nameru da bilo koga osvaja, ni Ukrajinu, ni Baltik. Naprotiv, sa ovih teritorija već decenijama stiže nedvosmislena pretnja ruskoj bezbednosti – pre svega zahvaljujući aktivnostima SAD i NATO. I onda, kada se desi Krim, i kada Rusija skoro upola smanji rastojanje između američke baze PRO u Rumuniji i svojih isturenih raketnih položaja u Crnom moru, onda niko ne pominje da je Moskva sedam godina molila Vašington da ne instalira tako opasnu opremu nadomak ruskih granica i upozoravala da će biti prinuđena da reaguje. Niti ko podseća da NATO nije skrivao namere da Sevastopolj u skorijoj budućnosti pretvori u svoju ratnu bazu. Reči, u ovom slučaju, ne može biti o agresiji, već o sprečavanju očigledne, materijalne pretnje Rusiji, oličene u američkim raketnim bazama u Rumuniji i Poljskoj.

Zato se pribegava propagandnim naporima. Kako ističe analitičar Boris Juljin, cilj je – uništenje Rusije i njene integracije sa bivšim sovjetskim republikama. U slučaju Ukrajine i Gruzije, ovi napori su već urodili plodom. „Izgleda da će se ovaj cilj ostvarivati putem direktne vojne agresije. Ili neko smatra da SAD nemaju takav cilj – da ponovo ratuju u Evropi tuđim rukama, a sami da skidaju kajmak? Imaju, ako ništa drugo, onda zato što se ruši njihova celovita i udobna slika sveta, u kojoj su oni hegemoni. U toku je priprema ideoloških pretenzija prema Rusiji, demonizacija, sa ciljem degradacije njenog statusa na međunarodnoj areni“, ocenjuje Juljin. Kako upozoravaju ruski eksperti, sadašnja situacija veoma podseća na onu s početka 1941. godine. Simbolično, sve se dešava u trenutku kada se Moskva priprema da proslavi sedam decenija od zauzimanja Berlina.

[/restrictedarea]