Srbija na Putu svile

Piše Filip Rodić

Na samom početku Samita Kine i 16 država srednje i istočne Evrope u Beogradu jasno je da Peking prioritet za ulaganja u ovom regionu pre svega vidi u izgradnji saobraćajne infrastrukture, koja bi azijskom zmaju trebalo da omogući jednostavniji pristup evropskom tržištu

Pre nešto više od mesec dana, 8. novembra, Peking je odlučio da izdvoji čak 40 milijardi dolara za izgradnju saobraćajne infrastrukture koja će predstavljati novi Put svile i poboljšati povezanost ne samo širom azijskog kontinenta nego i dodatno učvrstiti veze sa Evropom. Cilj ovog projekta je, kako je rekao predsednik Kine Ksi Đinping, da se otkloni „usko grlo“ u Aziji i popravi kopneni saobraćaj. Kada se ovo ima u vidu, postaje potpuno jasno i zašto su glavni projekti o kojima se razgovaralo na Samitu u Beogradu upravo izgradnja železničke infrastrukture između Beograda i Budimpešte i Beograda i grčkih luka Pirej (kineski pomorski gigant „Kosko“ ima tridesetpetogodišnji ugovor o proširenju dva kontejnerska terminala u ovoj luci) i Solun (za čiju kupovinu Kina odavno pokazuje veliko interesovanje). Dugoročno, Peking želi da smanji zavisnost države od pomorskog transporta kojim dominiraju evropske kompanije, a pored toga, oživljavanje Puta svile otvoriće i nova tržišta za kineske izvoznike. Takođe, računa se da se vreme transporta dobara iz Kine u Evropu na ovaj način može smanjiti za čak sedam dana. Samo u Srbiji, sadašnje i buduće investicije Kine prevazilaze dve milijarde dolara, što uključuje i izgradnju mosta na Dunavu (koji je, kada je najavljen, sa vrednošću od 226 miliona dolara bio najveće kinesko infrastrukturno ulaganje u Evropi) i modernizaciju železničke pruge između Beograda i Budimpešte. U Crnu Goru ova azijska država planira da uloži 690 miliona evra za izgradnju 110 kilometara auto-puta i još 375 miliona evra u proširenje makedonske putne mreže na zapadu zemlje.

 

[restrictedarea]

 

Peking je i ranije jasno pokazivao da je vrlo sposoban u uočavanju slabih segmenata u svetskoj ekonomiji i da ima sklonosti da iskoristi taj vakuum i na svoju, ali i na korist zemalja u koje investira. Ovakva politika, kako se do sada pokazalo, pre svega u Africi, štetu je nanela samo interesima SAD i njihovih finansijskih eksponenata – Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Otuda ne treba da čudi da u trenutku dok Vašington, Brisel, Pariz i Berlin igraju opasnu igru s Moskvom, Peking koristi priliku i uskače u prazan prostor jugoistočne Evrope, gde potpisuje značajne sporazume. Od 16 zemalja koje učestvuju na Samitu, njih pet – Srbija, Bosna, Makedonija, Crna Gora i Albanija – nisu članice Evropske unije i mogu biti posebno prijemčive za povoljne kineske investicije. Ovakvo jačanje odnosa Kine sa dotičnim zemljama Briselu može biti samo trn u oku, što su određeni evropski političari i otvoreno pokazali reagujući s konsternacijom na najave premijera Li Kećijanga date pred početak Samita da Peking želi da do 2018. udvostruči trgovinsku razmenu, koja je još prošle godine dostigla 60 milijardi dolara, dok je u prvih deset meseci ove godine iznosila 50 milijardi dolara, deset odsto više nego prethodne.

 

Zapadna zluradost Na Zapadu je do sada prolazilo nekako nezapaženo to što je Peking u poslednje dve godine u region ulagao milijarde dolara, jačao stara i stvarao nova prijateljstva. Dok Brisel, koji potresa ekonomska kriza, samo gleda gde i kako da uštedi, Peking se, sa druge strane, pojavljuje kao bogati rođak koji zemljama regiona što nisu same u stanju da obnove i izgrade sopstvenu infrastrukturu daje povoljne kredite i investicije. Kako se na Zapadu na ovo gleda, najbolje se može videti iz toga kako tamošnja štampa predstavlja Samit. Nemački Zidojče cajtung, na primer, piše da „Kinezi ne dolaze kao dobri Samarićani“ i da će na „infrastrukturnim projektima vrednim 10 milijardi dolara, koje je pomenuo Li Kećijang, biti uposlene kineske firme“. Ova praksa davanja kredita pod uslovom da se uposle firme iz države kreditora na Zapadu je, naime, potpuno nepoznata. Zabrinuta EU još upozorava i da „u Srbiji, koja nije članica EU i Brisel ne može da nadgleda tendere, pa se može zameriti da se projekti sa Pekingom zaključuju uz sprečavanje konkurencije i da od toga domaća privreda malo profitira“. Brisel utehu, međutim, nalazi u činjenici da je EU dovoljno moćna da zaustavi projekte koji nisu u skladu sa njenim pravilima – kao što je to bilo u slučaju „Južnog toka“.

Zapad ukazuje da su kineski krediti tek naoko primamljivi, ali da se iza njih krije to da Peking dogovorene projekte izvodi u „sopstvenoj režiji“ i sa „sopstvenim kompanijama“. Dosadašnje iskustvo i činjenice, međutim, govore malo drugačije. Za razliku od MMF-a i Svetske banke, koji svoju pomoć uslovljavaju surovim merama štednje i flagrantnim mešanjem u unutrašnju politiku zemalja sa kojima pregovaraju, kineski krediti dodeljuju se praktično bez ikakvih uslovljavanja, sa minimalnim kamatama.

Kao i uvek kada Srbija sklapa nekakve dogovore sa neameričkim i neevropskim partnerima, javljaju se i domaći stručnjaci koji „čvrstim argumentima“ pokazuju koliko su takvi koraci, u stvari, štetni po Srbiju. Tako je, na primer, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i savetnik genija političkog prevrtanja, Vuka Draškovića, Predrag Simić izjavio da krediti koje Kina nudi Srbiji predstavljaju potencijalno opterećenje za državne finansije, uprkos tome što su povoljni. „Problem će biti još veći ukoliko se ne nađe neki drugi modalitet finansiranja modernizacije pruge    Beograd – Budimpešta, jer Mađarska može da prihvati kineski kredit za tu deonicu, a za Srbiju je to, izgleda, nemoguće“, rekao je Simić i dodao da bi Srbija morala da nađe neki drugi način da finansira tu prugu ukoliko Kinezi ne prihvate koncesiju, što do sada nisu radili. Da li je taj drugi način možda povoljni i bezuslovni kredit MMF-a ili Svetske banke? Čudno je što ovakvi eksperti ne dižu svoj glas kada se Srbija zadužuje kod ovih institucija i što retko ko od njih kritikuje poslovne aranžmane sa ovim „dobrotvornim organizacijama“.

Čeka li Put svile sudbina „Južnog toka“ Kao što smo videli, interes Kine u ovom regionu ide mnogo dalje od osvajanja novog tržišta, koje za ovu državu ni ne predstavlja veliki zalogaj i teško je zamisliti da Peking balkanskom tržištu može pridavati preveliki značaj. Takođe, ovaj region, iako obdaren prirodnim bogatstvima, teško da im može biti zanimljiv i kao izvorište resursa, što je, na primer, slučaj sa Afrikom, u koju je Peking uložio mnogo novca. Ovo nas vraća na Put svile i jasno dokazuje da je Kina, u suštini, koncentrisana na infrastrukturu i pristup zapadnoevropskom tržištu. Kineska dugoročna strategija definitivno Srbiju vidi kao strateškog partnera u regionu u kojem se može napraviti distributivni centar za čitavo evropsko tržište. Početna tačka za razvoj kineske mreže po Evropi je luka Pirej, koja je postala i glavna kapija za uvoz kineske robe na Stari kontinent. Budućom železničkom mrežom, koju Kina planira da razvije, transport robe će se, kao što smo napomenuli, do zapadne Evrope skratiti za čitavih nedelju dana. Ova država ima interes da dugoročnim strateškim investiranjima prodre na teritoriju Balkana, pored saobraćajne infrastrukture, i u domenu energetike (sporazum o „Kostolcu“) telekomunikacija i poljoprivrede. Za Kineze je posebno primamljiv energetski sektor, u koji zapadne kompanije nisu baš voljne da investiraju, a ima ogroman potencijal.

Opasnost za sve balkanske zemlje, međutim, leži u našem „najvećem prijatelju i svetlosti na kraju tunela“ kojoj težimo – Evropskoj uniji. EU je već demonstrirala da može sprečiti investicije koje bi ovom regionu pomogle da se uspravi (Južni tok) a i sada preti svojom moći da zaustavi projekte koji „nisu u skladu sa njenim pravilima“, odnosno interesima.

 

[/restrictedarea]

 Potpisano 13 sporazuma i memoranduma

Predstavnici vlada Srbije i Kine u okviru Samita u Beogradu potpisali su uz prisustvo premijera Li Kećijanga i Aleksandra Vučića trinaest dokumenata o saradnji dve zemlje:

• Sporazum o privredno-tehničkoj saradnji Vlade Republike Srbije i Vlade NR Kine
• Memorandum o otpočinjanju studije izvodljivosti o izgradnji industrijskog parka
• Sporazum o međusobnom osnivanju kulturnih centara
• Sporazum o uspostavljanju vazdušnog saobraćaja
• Protokol o zdravstvenim zahtevima za izvoz smrznutog jagnjećeg mesa iz Srbije u Kinu
• Ugovor o zajmu za drugu fazu paket projekta TE „Kostolac B“
• Sporazum o saradnji Narodne banke Srbije i Kineske razvojne banke
• Memorandum o razumevanju u sveobuhvatnoj finansijskoj saradnji Kineske razvojne banke i Vlade Republike Srbije
• Memorandum o razumevanju i saradnji između Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i kompanije „Huavej“
• Memorandum o razumevanju i partnerskoj saradnji između Ministarstva
• trgovine, turizma i telekomunikacija i kineske korporacije ZTI
• Memorandum o razumevanju o saradnji na projektu obilaznice oko Beograda, Bubanj potoka i Vinče
• između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i kompanije „Sinohidro“
• Memorandum o razumevanju o finansiranju između Eksim banke i Grada Beograda
• Memorandum o razumevanju o finansiranju između Eksim banke i
• Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture