Sin gospođe Gebels

Piše Vladimir Dimitrijević

Zašto SAD i EU nisu pohitale da podrže Rusiju kada je tražila oštru osudu kulta nacizma u današnjem svetu?

Magda Gebels, supruga rajhsministra narodne prosvete i propagande nacističke Nemačke, bila je jedna od najuticajnijih žena Trećeg rajha. Ni njeni potomci nisu bez uticaja. Prema časopisu „Menadžer“, bogatstvo porodice Kvant iznosi oko 30 milijardi evra, što je čini najbogatijom porodicom u današnjoj Nemačkoj. Kvantovi su, suštinski, vlasnici BMV-a, jedne od najpoznatijih svetskih industrijskih kuća. No, kakve oni imaju veze sa Magdom Gebels?

Magda je majka Haralda Kvanta, koji je nasledio svog oca Gintera, utemeljitelja BMV-a. Ginter se, naime, 1921, tri godine posle smrti prve žene, oženio Magdom, kada su dobili i sina. Razveli su se 1929, pa se Magda udala za doktora Gebelsa, dve godine kasnije. Harald, sin Ginterov, živeo je s majkom i petoro polubraće i polusestara kod svog moćnog očuha sve do početka Drugog svetskog rata. Godine 1939. pošao je u vojnu protiv Poljske. Zarobili su ga Britanci, a 1945. dobio je oproštajno majčino pismo, koje mu je napisala pre no što je odlučila da potruje svoju decu i ubije se skupa s mužem. U pismu, Magda ističe da on ostaje jedini naslednik porodičnih tradicija. Ginter Kvant je umro 1954. i ostavio BMV sinovima Herbertu iz prvog i Haraldu iz drugog braka. Sada su Kvanti, koji imaju 46,7 odsto akcija BMV-a, najbogatiji ljudi u Nemačkoj.

 

NEMILOSRDNO SVEDOČENJE ČINJENICA Savremeni ruski istoričar Nikolaj Starikov govori jezikom činjenica, ukazujući na sledeće: „Niko ne zna tačan iznos novca uloženog u obnovu Nemačke. Razne procene govore o približno 28 – 30 milijardi dolara do 1930. godine. Zanimljivo je da ukupne ratne reparacije Nemačke za isto razdoblje iznose nešto više od 10 milijardi maraka. I takve prilike su nastale upravo onda kada su Nemačku počeli da smatraju potencijalnim kandidatom za novo satiranje Rusije. (…) Nemačka je faktički oslobođena plaćanja reparacija, premda je isplatila tek neznatan deo. Zašto? Zato što će u januaru 1933. godine kancelar postati Adolf Hitler, kome predstoji da izvede ekonomsko čudo. A za to mu je potreban novac.

[restrictedarea]

Evo samo nekoliko brojki koje pokazuju kakve je vrste zadatak  stajao pred Hitlerom kada je došao na vlast. Budžetski troškovi za naoružanje porasli su od 1933. do 1939. godine gotovo deset puta (sa 1,9 milijardi maraka na 18,41 milijardi maraka). Porast udela u budžetu je ništa manje upečatljiv: sa 24 na 58 odsto. Radi poređenja, glavna svetska „opasnost“ koja je tobože nameravala da osvoji čitav svet, komunistički SSSR, trošio je 1934. godine na vojne potrebe 9 odsto svog budžeta, Francuska 8,1 odsto, Japan 8 odsto, Engleska (koja je, kao i uvek, nameravala da ratuje tuđim rukama) – 3 odsto. Kao što nam je iz istorije poznato, Adolf Hitler je svoj zadatak obavio. (…) Uspehe nacista je finansirao i organizovao čitav tadašnji „civilizovani svet“, kako zemlje Zapada vole da nazivaju njihovi poklonici u našoj zemlji (…) Svi smo mi odrasli ljudi i shvatamo da nikakva čuda u privredi ne postoje. Tako i neverovatni Hitlerovi uspesi na svetskoj pozornici nisu bili uslovljeni njegovim genijalnim talentima kao diplomate ili državnika, već time što su Engleska, SAD i Francuska unapred sa njim dogovorile prepuštanje svojih pozicija.“

 

HOLIVUD UZ HITLERA Mladi australijski istraživač, diplomac Harvarda, Ben Jurvand, objavio je knjigu „Kolaboracija: pakt Holivuda s Hitlerom“, u kojoj je utvrdio da je američka „industrija snova“ sarađivala sa firerom i njegovim režimom vrlo intenzivno. Čelnik „Metro goldvin majera“, Luis Majer, redovno se sastajao sa Hitlerovim ljudima. Saradnja Holivuda sa režimom počela je 1930. godine, kaže Jurvand, kada je Karl Lemli Mlađi iz „Univerzala“ pristao da premontira film „Na Zapadu ništa novo“ posle nemira koje je, zbog pacifističkih tonova filma rađenog po Remarku, u Nemačkoj izazvala Nacistička partija. „Rekao bih da ima nekoliko šokantnih momenata, naročito vezanih za dokument koji sam pronašao u nacionalnim arhivama u Vašingtonu, gde se objašnjava način na koji je MGM uvećavao profit. Tada je u Nemačkoj postojao zakon prema kojem strane kompanije nisu mogle da izvoze valutu. Napravili su izuzetak za MGM jer su finansirali nemačko naoružanje“, rekao je Jurvand za „Tajms of London“. Po dolasku Hitlera na vlast, nacistički „kulturnjaci“ su posećivali holivudske studije, uključujući i Georga Gislinga, specijalnog savetnika za Holivud. Nemci su gledali filmove i diktirali sva „sečenja“. U junu 1939. MGM je organizovao turu za deset nacističkih novinara-urednika po svom studiju u Los Anđelesu, a tokom 1930-ih gotovo nijedan jevrejski lik nije se pojavio u holivudskim filmovima.

 

A ŠTA OVO ZNAČI? Posle svega, ne treba se nimalo iščuđavati kad se pročita da Imperija Vašington – Brisel u Ujedinjenim nacijama nije  pozdravila zahtev Rusije da se osudi nacizam. Nacizam je, naravno, delo Zapada, koji je, i onda kao i danas, imao za cilj da sruši Rusiju. Kako kaže naš poznati književnik i izdavač u Švajcarskoj, Slobodan Despot: „Zapadu nije važno ko mu nosi barjak. Prekjuče Rim, juče Francuska i Britanija, za njima nakratko Nemačka, danas Amerika, sutra Kina. Zapad je jedinstveni oblik društvenog uređenja koji je na najpraktičniji način rešio sukob između ljudskog sna o slobodi i ljudske potrebe bezbednosti. Između slobode i ropstva. Zapad je prvi i jedini isključio svetinju iz igre i ustanovio da čovek može da živi samo od hleba /…/ Zapad se ne sapliće o duge rize i ne prenosi ikone i stare knjige preko Prokletija.“ Jedini način da Zapad (čijeg razvoja je Hitler legitimno „čedo“!) bude pobeđen jeste da se vratimo Bogu i sebi, da nas, kako reče Vladika Nikolaj, „ne poklopi jeziva tama tuđinska, sa lepim imenom i šarenom odećom“. To važi i za Rusiju i za Srbiju.

Ukrajinske svastike

Ako je ikome još ostalo nejasno zbog čega su Sjedinjene Američke Države, Ukrajina i članice NATO odbile da u Ujedinjenim nacijama podrže antinacističku rezoluciju, sličice iz današnje Ukrajine koje objavljujemo trebalo bi da otklone svaku nedoumicu.
Prošlog četvrtka na društvenim mrežama pojavila se, naime, fotografija pripadnika zloglasnog ukrajinskog dobrovoljačkog bataljona „Azov“ (za koji, inače, i „Njujork tajms“ i londonski „Telegraf“ priznaju da je otvoreno neonacistički) sa nacističkom i natističkom zastavom razvijenom iza boraca. Usledio je pokušaj kontrole štete, koji je ovu fotografiju razotkrio kao rusku foto-montažu i propagandu, međutim, ubrzo se ispostavilo da ona nije montirana, već da potiče sa Fejsbuk stranice pripadnika bataljona „Azov“ Olega Penje, gde je potom otkriveno i da otvoreno iskazivanje privrženosti nacizmu nije bilo izolovani incident. O tome, uostalom, govore fotografije koje objavljujemo.

[/restrictedarea]