Син госпође Гебелс

Пише Владимир Димитријевић

Зашто САД и ЕУ нису похитале да подрже Русију када је тражила оштру осуду култа нацизма у данашњем свету?

Магда Гебелс, супруга рајхсминистра народне просвете и пропаганде нацистичке Немачке, била је једна од најутицајнијих жена Трећег рајха. Ни њени потомци нису без утицаја. Према часопису „Менаџер“, богатство породице Квант износи око 30 милијарди евра, што је чини најбогатијом породицом у данашњој Немачкој. Квантови су, суштински, власници БМВ-а, једне од најпознатијих светских индустријских кућа. Но, какве они имају везе са Магдом Гебелс?

Магда је мајка Харалда Кванта, који је наследио свог оца Гинтера, утемељитеља БМВ-а. Гинтер се, наиме, 1921, три године после смрти прве жене, оженио Магдом, када су добили и сина. Развели су се 1929, па се Магда удала за доктора Гебелса, две године касније. Харалд, син Гинтеров, живео је с мајком и петоро полубраће и полусестара код свог моћног очуха све до почетка Другог светског рата. Године 1939. пошао је у војну против Пољске. Заробили су га Британци, а 1945. добио је опроштајно мајчино писмо, које му је написала пре но што је одлучила да потрује своју децу и убије се скупа с мужем. У писму, Магда истиче да он остаје једини наследник породичних традиција. Гинтер Квант је умро 1954. и оставио БМВ синовима Херберту из првог и Харалду из другог брака. Сада су Кванти, који имају 46,7 одсто акција БМВ-а, најбогатији људи у Немачкој.

 

НЕМИЛОСРДНО СВЕДОЧЕЊЕ ЧИЊЕНИЦА Савремени руски историчар Николај Стариков говори језиком чињеница, указујући на следеће: „Нико не зна тачан износ новца уложеног у обнову Немачке. Разне процене говоре о приближно 28 – 30 милијарди долара до 1930. године. Занимљиво је да укупне ратне репарације Немачке за исто раздобље износе нешто више од 10 милијарди марака. И такве прилике су настале управо онда када су Немачку почели да сматрају потенцијалним кандидатом за ново сатирање Русије. (…) Немачка је фактички ослобођена плаћања репарација, премда је исплатила тек незнатан део. Зашто? Зато што ће у јануару 1933. године канцелар постати Адолф Хитлер, коме предстоји да изведе економско чудо. А за то му је потребан новац.

[restrictedarea]

Ево само неколико бројки које показују какве је врсте задатак  стајао пред Хитлером када је дошао на власт. Буџетски трошкови за наоружање порасли су од 1933. до 1939. године готово десет пута (са 1,9 милијарди марака на 18,41 милијарди марака). Пораст удела у буџету је ништа мање упечатљив: са 24 на 58 одсто. Ради поређења, главна светска „опасност“ која је тобоже намеравала да освоји читав свет, комунистички СССР, трошио је 1934. године на војне потребе 9 одсто свог буџета, Француска 8,1 одсто, Јапан 8 одсто, Енглеска (која је, као и увек, намеравала да ратује туђим рукама) – 3 одсто. Као што нам је из историје познато, Адолф Хитлер је свој задатак обавио. (…) Успехе нациста је финансирао и организовао читав тадашњи „цивилизовани свет“, како земље Запада воле да називају њихови поклоници у нашој земљи (…) Сви смо ми одрасли људи и схватамо да никаква чуда у привреди не постоје. Тако и невероватни Хитлерови успеси на светској позорници нису били условљени његовим генијалним талентима као дипломате или државника, већ тиме што су Енглеска, САД и Француска унапред са њим договориле препуштање својих позиција.“

 

ХОЛИВУД УЗ ХИТЛЕРА Млади аустралијски истраживач, дипломац Харварда, Бен Јурванд, објавио је књигу „Колаборација: пакт Холивуда с Хитлером“, у којој је утврдио да је америчка „индустрија снова“ сарађивала са фирером и његовим режимом врло интензивно. Челник „Метро голдвин мајера“, Луис Мајер, редовно се састајао са Хитлеровим људима. Сарадња Холивуда са режимом почела је 1930. године, каже Јурванд, када је Карл Лемли Млађи из „Универзала“ пристао да премонтира филм „На Западу ништа ново“ после немира које је, због пацифистичких тонова филма рађеног по Ремарку, у Немачкој изазвала Нацистичка партија. „Рекао бих да има неколико шокантних момената, нарочито везаних за документ који сам пронашао у националним архивама у Вашингтону, где се објашњава начин на који је МГМ увећавао профит. Тада је у Немачкој постојао закон према којем стране компаније нису могле да извозе валуту. Направили су изузетак за МГМ јер су финансирали немачко наоружање“, рекао је Јурванд за „Тајмс оф Лондон“. По доласку Хитлера на власт, нацистички „културњаци“ су посећивали холивудске студије, укључујући и Георга Гислинга, специјалног саветника за Холивуд. Немци су гледали филмове и диктирали сва „сечења“. У јуну 1939. МГМ је организовао туру за десет нацистичких новинара-уредника по свом студију у Лос Анђелесу, а током 1930-их готово ниједан јеврејски лик није се појавио у холивудским филмовима.

 

А ШТА ОВО ЗНАЧИ? После свега, не треба се нимало ишчуђавати кад се прочита да Империја Вашингтон – Брисел у Уједињеним нацијама није  поздравила захтев Русије да се осуди нацизам. Нацизам је, наравно, дело Запада, који је, и онда као и данас, имао за циљ да сруши Русију. Како каже наш познати књижевник и издавач у Швајцарској, Слободан Деспот: „Западу није важно ко му носи барјак. Прекјуче Рим, јуче Француска и Британија, за њима накратко Немачка, данас Америка, сутра Кина. Запад је јединствени облик друштвеног уређења који је на најпрактичнији начин решио сукоб између људског сна о слободи и људске потребе безбедности. Између слободе и ропства. Запад је први и једини искључио светињу из игре и установио да човек може да живи само од хлеба /…/ Запад се не саплиће о дуге ризе и не преноси иконе и старе књиге преко Проклетија.“ Једини начин да Запад (чијег развоја је Хитлер легитимно „чедо“!) буде побеђен јесте да се вратимо Богу и себи, да нас, како рече Владика Николај, „не поклопи језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом“. То важи и за Русију и за Србију.

Украјинске свастике

Ако је икоме још остало нејасно због чега су Сједињене Америчке Државе, Украјина и чланице НАТО одбиле да у Уједињеним нацијама подрже антинацистичку резолуцију, сличице из данашње Украјине које објављујемо требало би да отклоне сваку недоумицу.
Прошлог четвртка на друштвеним мрежама појавила се, наиме, фотографија припадника злогласног украјинског добровољачког батаљона „Азов“ (за који, иначе, и „Њујорк тајмс“ и лондонски „Телеграф“ признају да је отворено неонацистички) са нацистичком и натистичком заставом развијеном иза бораца. Уследио је покушај контроле штете, који је ову фотографију разоткрио као руску фото-монтажу и пропаганду, међутим, убрзо се испоставило да она није монтирана, већ да потиче са Фејсбук странице припадника батаљона „Азов“ Олега Пење, где је потом откривено и да отворено исказивање привржености нацизму није било изоловани инцидент. О томе, уосталом, говоре фотографије које објављујемо.

[/restrictedarea]