PISMA ČITALACA – Zaboravljena godišnjica Muzeja vazduhoplovstva

Često smo svedoci da naša zajednica ne prepoznaje sopstvene vrednosti, niti baštinu predaka, koju bi trebalo negovati. Tako je 21. maja ove godine, u mukloj tišini, prošao jubilej 25 godina od svečanog otvaranja za javnost stalne postavke Muzeja vazduhoplovstva – Beograd. Razlog za ovaj propust leži u činjenici da se naočigled Beograda odvija lagani proces gašenja jedinstvene nacionalne ustanove kulture.
Za proteklih četvrt veka, Muzej je postao mesto hodočašća posetilaca i stranih delegacija sa svih meridijana, čime je uspeo visoko da se pozicionira na svetskoj mapi. Suprotno postignutom uspehu, on decenijama opstaje kao jedina ustanova kulture od nacionalnog značaja u Srbiji koja nije na budžetu vlade.
Prema Osnivačkom ugovoru iz 1970. godine, posle završetka zgrade Muzeja i otvaranja stalne postavke, trebalo je da se osnivači bez nadoknade odreknu svojih prava u korist države, a Muzej preda u nadležnost resornog Ministarstva kulture. On je zaista 21. maja 1989. godine svečano otvoren za javnost, ali se ugovorna obaveza nije ostvarila. Svi kasniji pokušaji uprave da Muzej izjednači sa sličnim ustanovama u državi nisu urodili plodom, a nisu uspeli ni pokušaji da se sa svim osnivačima potpišu novi osnivački ugovori, koji bi makar rešili pitanje finansiranja redovnih aktivnosti.

Krčmljenje istorijskog blaga

Najveći uticaj nad Muzejom već decenijama imaju predstavnici Komande Vazduhoplovstva, koji, sem najvećeg broja mesta u UO, po nekom nepisnom pravilu, zauzimaju mesto predsednika ovog upravnog tela. Uticaj vojske se višestruko oseća unutar same ustanove jer, mimo Statuta Muzeja, Zakona o odbrani i međunarodnih konvencija, u zgradi Muzeja se od 2003. godine zvanično nalazi raspoređena vojna jedinica pod nazivom Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva (MJRV). To je, verovatno, jedinstven slučaj među ustanovama kulture u Srbiji. Činjenica da ova jedinica ni u stručnom, ni u organizacionom pogledu nije podređena upravi Muzeja nije smetala bivšim direktorima jer je Komanda Vazduhoplovstva punih deset godina, protivno Statutu, mimo javnih konkursa, na tu funkciju nametala svoje penzionisane oficire. Nije prošlo mnogo vremena, a Vojno odeljenje Muzeja je počelo da se ponaša kao paralelna ustanova. Institucionalno nejedinstvo je postepeno otvorilo vrata širenju uticaja raznih interesnih grupa iz sveta politike i privatnog biznisa, bliskog vojnim strukturama, koje su se tokom devedesetih bavile prodajom vojnih viškova.
Situacija je postala dramatična 2007. godine kada je na čelo Ministarstva odbrane postavljen Dragan Šutanovac, a Vojno odeljenje Muzeja preuzeo Bojan Dimitrijević, tadašnji pomoćnik ministra za ljudske resurse. U to vreme je počelo otvoreno promovisanje vojnog dela Muzeja kao zasebne ustanove. Muzejski materijal, poveren na čuvanje Vojnom odeljenju, razvlačio se i ustupao privatnim licima za nejasno definisane projekte, a zabeležen je i primer namernog uništavanja muzejskog materijala. Kustosi Muzeja su pokušali da se suprotstave ovim protivzakonitim aktivnostima, ali bez podrške direktora, generala Slavka Bige.
Nakon njegove ostavke, predsednik UO MVB, general Sreto Malinović, nije prezao od manipulacija i podnošenja falsifikata da bi na upražnjenu fotelju doveo penzionisanog potpukovnika Predraga Grandića. Tako je marta 2011. godine ponovo prenebregnut Statut i Pravilnik Muzeja, pa je, bez javnog konkursa, za direktora bio ponovo imenovan penzionisani oficir, koji nije ispunjavao nijedan uslov za to radno mesto.
Prethodnih osam godina, pod upravom Slavka Bige, proteklo je prvenstveno u zataškavanju afera koje su potresale Muzej u ranijem periodu. Istovremeno, muzejske aktivnosti su postepeno zamirale. Sa dolaskom novog direktora počelo je otvoreno razaranje ove jedinstvene ustanove kulture. Muzej se ubrzo pretvorio u vojnu prćiju. Započet je niz protivzakonitih aktivnosti, a vrhunac je bio pokušaj direktora Grandića da proda zaštićeno kulturno dobro kupcu iz SAD. Pritom je, radi pribavljanja izvozne dozvole, pokušao da prevari službene organe maskirajući prodaju kao muzeološku razmenu. Ovaj jedinstveni slučaj u srpskoj muzeologiji ubrzo se pretvorio u prvorazredni skandal.
General Malinović je na UO pokušao da zaštiti svog pulena. Isto su nastavili da čine i njegovi naslednici, general Duško Žarković i aktuelni predsednik UO, general dr Miodrag Gordić. Sve je činjeno da se neprijatan slučaj zataška i izbegne rasprava o odgovornosti i pitanje daljeg poverenja direktoru. Odlaganjima, opstrukcijom, pa čak i samovoljnim prekidanjem sednice od predstavnika ViPVO došlo je do totalne blokade rada ovog tela, ali i Muzeja u celini, zbog čega dve godine na UO nisu razmatrani izveštaji o radu, niti su odobreni godišnji planovi rada ove ustanove.

Cepanje Muzeja

Svesni da u takvoj situaciji gube „kontrolu“ nad Muzejom, predstavnici ViPVO su pokrenuli proces konačnog cepanja ustanove na dva dela. Komandant ViPVO, general Ranko Živak, u aprilu 2012. godine izdao je naredbu o popisu u Muzeju, zbog čega je ustanova više od godinu dana ličila na malu kasarnu. Suprotno Zakonu o kulturi i Zakonu o kulturnim dobrima, po muzejskim depoima, bez prisustva kustosa, vršljale su vojne komisije. Popis je ujedno iskorišćen za odnošenje popisanog i nepopisanog muzejskog materijala u kasarne, baze i sabirnoprodajne centre radi rashoda i prodaje.
Ovom protivzakonitom popisu i svojevrsnom otimanju muzejskog materijala pokušali su da se suprotstave pojedinci iz Muzeja. Oni su se novembra iste godine pismom obratili Aleksandru Vučiću, tadašnjem Ministru odbrane. Obavestili su ga o nizu protivzakonitih aktivnosti predstavnika Komande ViPVO, koji godinama zataškavaju ekscese i manjkove u svojim depoima. Posebno su se požalili na totalnu militarizaciju Muzeja, uvođenjem specijanih vojnih veza velikog kapaciteta (optički kablovi), zbog čega bi u slučaju rata Muzej postao legitimna vojna meta potencijalnog agresora.
Na sastanku u MO, održanom 25. decembra 2012. godine, u prisustvu tadašnjeg ministra kulture Bratislava Petkovića i pomoćnika ministra odbrane Miroslava Jovanovića, obrazloženi su ciljevi ovih aktivnosti. Prisutni načelnik Uprave za tradiciju, pukovnik Slađan Ristić, obavestio je prisutne o pokrenutom odvajanju vojnog dela Muzeja (MJRV) sa namerom da se do 2014. godini izvrši njegova fuzija sa Vojnim muzejom na Kalemegdanu u jedinstvenu muzeološku ustanovu – „Muzej Ministarstva odbrane i Vojske Srbije“.
Upravo zato, ni posle smene Predraga Grandića i postavljanja za vršioca dužnosti direktora kustosa Zorana Radojevića ništa se nije promenilo. Nastavljen je popis i odvoženje muzejskih predmeta i pored suprotstavljanja zaposlenih. Posle niza skandala, intevencija policije i drugih neprijatnih situacija, popis je odlukom komandanta ViPVO konačno obustavljen, ali muzejski predmeti, koji su vlasništvo Muzeja, nisu vrećeni.

Vojni puč u Muzeju vazduhoplovstva

U nameri da spreči cepanje jedinstvene muzejske ustanove, ministar kulture Bratislav Petković je juna 2013. godine na zajedničkom sastanku sa svim osnivačima Muzeja predložio da se odreknu osnivačkih prava u korist države. Većina se odmah složila sa ovim predlogom. Nažalost, ubrzo je došlo do rekonstrukcije vlade Srbije i postavljanja Ivana Tasovca na čelo Ministarstva kulture. Novi ministar nije pokazao ni najmanju želju da nastavi stopama svog prethodnika. Oberučke je prepustio „vruć krompir“ izuzetno zainteresovanim predstavnicima MO i Komande ViPVO. U februaru 2014. godine formirana je pri MO međuresorna radna grupa sa zadatkom da za dva meseca sačini predloge „rešavanja statusnopravnih i imovinskopravnih pitanja“ Muzeja. Grupa je na samom početku rada svesno odbacila činjenicu da Muzej nema statusni problem, jer je već decenijama (od 1972. godine) uredno registrovan u sudu kao ustanova kulture i da su svi muzejski predmeti, kao i sama zgrada-kompleks vlasništvo Muzeja.
Formiranje radne grupe je od većine osnivača odbačeno kao presedan i pravni apsurd u srpskoj kulturnoj i pravnoj istoriji – da se pitanjima kulture bavi nenadležno Ministarstvo odbrane. Oni su reagovali svojevrsnom peticijom u kojoj su konstatovali da je time izigran Statut MVB. Na prvoj sledećoj sednici, predsednik UO Muzeja, general Gordić, odbio je da stavi na dnevni red raspravu o ovom pitanju. Konačni dometi rada ove posebne radne grupe još nisu poznati, jer grupa ni posle deset meseci nije završila sa radom.
Za sve ovo vreme, zanemaren i napušten od pojedinih osnivača, razdiran iznutra, bez realne finansijske podrške, Muzej vazduhoplovstva je praktično prepušten sudbini tržišta. U vihoru različitih interesa, ova inače perspektivna ustanova je ostala sama da se bukvalno bori za goli opstanak. Od jedne od najuglednijih ustanova kulture i turističke atrakcije grada, Muzej je za poslednjih deset godina postepeno došao na rub ambisa. Zbog neuspeha da se kroz Upravni odbor Muzeja razreše akutna pitanja i zaustave protivzakonite aktivnosti, potražena je i pomoć javnosti. U čvrstoj nameri da zaštiti poverenu kulturnu baštinu, Muzej se odjednom našao usamljen na braniku Zakona o kulturi, vodeći neravnopravnu bitku umesto nadležnog Ministarstva kulture i informisanja.

Aleksandar Kolo član UO MVB