Nemci ne žele rat sa Rusijom!

Grupa od 60 istaknutih Nemaca zatražila je od svoje zemlje i Zapada da započnu dijalog s Rusijom, verujući da je to osnova obezbeđivanja mira u Evropi, a ne dalja izolacija Moskve koja je “opasna za svet”

Grupa od 60 istaknutih Nemaca zatražila je od svoje zemlje i Zapada da započnu dijalog s Rusijom, verujući da je to osnova obezbeđivanja mira u Evropi, a ne dalja izolacija Moskve koja je “opasna za svet”.  U peticiji “Novi rat u Evropi? Ne u naše ime!” potpisali su Nemci iz raznih oblasti – politike, ekonomije, kulture i medija, uključujući bivšeg kancelara Nemačke Gerharda Šredera i reditelja Vima Vendersa, prenela je Raša tudej.

Činjenica da Rusija i Zapad imaju različite poglede na svet u ovom trenutku “ne znači da napredak koji smo postigli poslednjih 25 godina sa Rusijom treba da bude uništen”, istakao je bivši savetnik kancelara Horst Telčik. Grupa je istakla da želi da vidi pomeranje sa politike konfrontiranja prema Moskvi na politiku diplomatije. Evropa i Rusija imaju zajedničku odgovornost da obezbede mir i sigurnost u Evropi, a to može jedino da bude postignuto “pođednakom sigurnošću za sve i da svi partneri budu poštovani”. Grupa istaknutih Nemaca smatra i da mediji treba da pokušaju da budu više objektivni u njihovom izveštavanju i da treba da prestanu sa satanizacijom Rusije u svakoj prilici.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je danas u intervjuu listu “Velt am Zontag” optužila Moskvu da pokušava da učini zemlje zapadnog Balkana ekonomski i politički zavisnima od Rusije, kako bi u tom regionu povećala svoj uticaj.

Merkelova je u intervjuu takođe optužila Rusiju da se meša u unutrašnje poslove određenih zemalja koje žele da imaju bliskije odnose sa Evropskom unijom.
“Moldavija, Gruzija i Ukrajina su tri naša istočna suseda koji su doneli suverene odluke da potpišu sporazume o pridruživanju sa EU”, rekla je kancelarka, preneo je Rojters.

“Rusija pravi probleme svim tim trima zemljama”, istakla je nemačka kancelarka, ukazujući na “zamrznute konflikte” u regionima koji traže otcepljenje poput Pridnjestrovlja, Abhazije i Južne Osetije, kao i na mešanje Rusije u konflikt na istoku Ukrajine.

Zvanična Moskva je, kako navodi Rojters, iskazala nezadovoljstvo proevropskim kursom Moldavije, potvrđenim prošlonedeljnim izborima na kojima je proruskom kandidatu bilo zabranjeno da učestvuje, time što je zabranila uvoz moldavskog vina, povrća i mesa.

Ruski predsednik Vladimir Putin je prošlog meseca potpisao ugovor o strateškom partnerstvu sa Abhazijom, koja traži nezavisnost od Gruzije, što je naišlo na oštre kritike NATO i EU.

Merkelova je u intervjuu nedeljnom izdanju “Velta” takođe stala u odbranu svoje odluke donesete na samitu NATO 2008. godine da Ukrajina i Gruzija ne postanu kandidati za članstvo te vojne organizacije, ali je ponovo ukazala na posvećenost NATO-a odbrani zemalja istočne Evrope poput Poljske i baltičkih zemalja, koje jesu članice Severnoatlantske alijanse.
“Nema razloga da se priča o ratu na Baltiku. Ali bez obzira na to, član 5 ugovora o NATO, koji navodi da je napad na jednu članicu ujedno i napad na čitavu Alijansu, i dalje stoji”, istakla je kancelarka.