Izdavačka 2014. – Naslovi godine

Šta je najzanimljivije i najvrednije što je u književnom stvaralaštvu, ali i u ukupnoj izdavačkoj produkciji objavljeno tokom minule godine? Da li je Vasa Pavković, književni kritičar, pisac i urednik periodike, u pravu kada zaključuje: Kao da je uprkos odsustvu kulturne strategije u našoj zemlji srpska književnost još jednom uspela da se vine iznad same sebe. I ponudi poslednjim tragačima za vrednostima niz kvalitetnih knjiga napisanih na srpskom. Odgovori „Pečatovih“ kritičara na neka ovom tvrdnjom „otvorena“ pitanja slede u narednim brojevima, a sada – u duhu prigodnih godišnjih „svođenja računa preko rang-listi“ – objavljujemo izbor najboljih naslova koji su u Srbiji štampani u 2014, a prema viđenju nekolicine književnih kritičara našeg lista.

Nikola Marinković:

Nikola Malović – Jedro nade, „Laguna“
Ljubodrag Dimić, Mira Radojević – Srbija u Velikom ratu 1914–1918, SKZ
Miroslav Maksimović – Skriveni posao, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“
Petar Pijanović – Srpska kultura 1900–1950, „Službeni glasnik“
Rajko Petrov Nogo – S mene na uštap, „Srpska književna zadruga“
Janko Vujinović – Knjiga o hrastu, „Filip Višnjić“
Predrag Todorović – Antologija srpskog dadaizma, „Službeni glasnik“
Milo Ković – Gavrilo Princip: dokumenti i sećanja, „Prometej“
Zoran Čvorović – Pravo i pravoslavlje, „Catena Mundi“

Vladimir Dimitrijević:

Veroljub Vukašinović – Samar, „Legenda“

Izabrane pesme dostojnog nastavljača Jefimijine pesničke tradicije slavoslovlja i skrušenosti, ljubostinjskog komšije Veroljuba Vukašinovića, saće medonosnih stihova, dokaz da su pesnici nasušni i u „oskudnim vremenima“(Helderlin).

Miloš Crnjanski – Lirika Itake i komentari, Institut za književnost, Filološki fakultet u Beogradu, Matica srpska
Nova čitanja pesništva Crnjanskog, još jedan dokaz teze Novice Petkovića da je „naša avangarda – ‚Lirika Itake‘“. Zreli plodovi naučnog skupa održanog 2013, o godišnjici pesnikovog rođenja. Urednik: Dragan Hamović
Edicija Srbija 1914–1918, „Prometej“, RTS
Sjajne knjige o Prvom svetskom ratu na našem prostoru: od Gavrila Principa do konačne pobede. Svaka srpska kuća bi trebalo da ima ovu ediciju – to je pamćenje za budućnost.
Ka srpskom stanovištu,
„Evro-Giunti“
Pojam „srpskog stanovišta“, Miloša Crnjanskog, afirmisan u Lomparovom Duhu samoporicanja, u ovom zborniku, čiji su priložnici naši ugledni intelektualni brižnici i koji se bavi svim ključnim temama, od identiteta, preko vojske i obrazovanja, do pitanja „evrounijaćenja“, našao je svoj manifestni oblik za najširu i najpraktičniju upotrebu u kulturnom ratu u Srbiji danas.
Katena mundi, drugo izdanje / priredio Predrag R. Dragić Kijuk, „Catena Mundi“
Posle 22 godine od prvog izdanja ove enciklopedije naše samoistovetnosti, drugo izdanje slavnog dvotomnika brzo je otišlo među nove čitaoce. Priprema se i treće. Štivo za one koji imaju potrebu da znaju ne samo otkuda su nego i kuda idu.
Zoran Čvorović – Pravo i pravoslavlje, „Catena Mundi“
Nezaobilazna studija o hrišćanskim osnovama evropskog prava, koje se sada razaraju: od Vizantije do Rusije i Srbije.
Rajko Petrov Nogo – S mene na uštap, SKZ
Teško je prevazići samog sebe; Nogu je to pošlo za rukom, i posle knjige sećanja Zapiši to, Rajko objavio je delo koje još iskrenije traga za ponorom u sopstvu i svetlošću u Bogu. Raspon dostojan pesnika Nedremanog oka i Ne tikaj u me.
Sanja Bošković – Kosovski kulturološki mit, „Službeni glasnik“
Zašto smo ovakvi kakvi jesmo? O konstitutivnoj povesti naše narodne svesti piše Sanja Bošković, pokazujući da je kosovska vertikala srž našeg kulturnog obrasca.
Petar Pijanović – Srpska kultura 1900–1950 , „Službeni glasnik“
Dragoceni, umno i skrupulozno napisani prikaz istorije srpske kulture u prvoj polovini 20. veka, sa naročitim osvrtom na zabludu jugoslovenstva.
Đorđe J. Janić – Dositej i dositejevština, SKZ
Obračun sa mitom o Dositeju Obradoviću koga gone „mračnjaci“ iz Crkve: ne samo da nije gonjen nego je imao mnogo poštovalaca. Kako su „dositejevci“ krivotvorili Dositeja?
Rudnik: šapat visina / priredio Borisav Čeliković, „Službeni glasnik“
Još jedan od srpskih zavičaja smešten u knjigu vrhunskih priloga stručnjaka i zaljubljenika, od geologije i geografije do književnosti i istorije, ilustrovan fotografijama od kojih zastaje dah, još jedan dokaz da je ovo „pitoma zemlja stasite duše“.
Nikola Živković – Berlinski zapisi 5, Zadužbina Miloša Crnjanskog
Peti tom dnevničkih zapisa Nikole Živkovića, Srbina sa Žumberka koji živi na liniji Berlin – Beograd, bavi se početkom devedesetih godina prošlog veka i raspadom SFRJ. Živković, erudita i vrstan stilista, bira prave slike iz tih dana, kada se, kao i danas, Srbima sudilo na strašnom sudu Zapada.

Vesna Trijić:

Vladan Matijević – Pristaništa, „Agora“
Nikola Malović – Jedro nade, „Laguna“
Sava Damjanov – Itika Jeropolitika@Vuk, „Agora“
Brana Radević – Boja duboke vode, „Vulkan“
Milovan Marčetić – Knjiga o Beuku, „Čigoja“
Krsta Popovski – Trudovi, Kulturni centar Novog Sada

Milan R. Simić:

Sava Damjanov – Itika Jeropolitika@Vuk, „Agora“
Vladan Matijević – Pristaništa, „Agora“
Saša Hadži Tančić – Bog ih pogledao, „Tanesi“
Aleksandar Gajšek – Agape: antologija, „Agape knjiga“
Bojan Jovanović – Pamćenje i samozaborav, „Orpheus“
Episkop Ignatije – Da nam brzo dođe Gospod, Eparhija braničevska
Zoran Krstić – Crkva u društvu, Eparhija braničevska, „Kalenić“
Draško Ređep – Konkretni čitalac, „Agora“
Nenad Šaponja – Postoji li dodir tvoje duše?, KOV
Saša Radojčić – Uvod u filozofiju umetnosti, „Agora“