Vojvodina, pokrajina ili sused?

Milorad Vučelić / glavni urednik

Jedan od najuglednijih profesora Pravnog fakulteta u Beogradu dr Radomir Lukić često je naizgled najzapletenije pravne i sociološke  sporove pronicljivo i osnovano rešavao svođenjem na  terminološke nesporazume i iz toga proistekle  komplikacije.

Ovaj analitički metod prosto vapi za primenom na pojmu reforme čiji bauk kruži Srbijom već punu deceniju i po. Svako ko  bi smisao reforme potražio u povećanoj proizvodnji, javnim radovima za izlazak iz ekonomske krize, zaposlenosti, jačanju domaće valute, industrijalizaciji, očuvanju i unapređivanju nacionalnih resursa i javne svojine i slično pogrešio bi i zapao u zamku jalovih raspetljavanja.

Reforma je bila i ostala ono što kaže MMF, Fiskalni savet i slična nezavisna regulatorna tela, agencije i nevladine organizacije. I, naravno – eksperti! Nema ni jedne jedine velike nacionalne štete i katastrofe bez eksperata. Naprosto postoji neizlečiva i fatalna  privlačnost eksperata i svake srpske vlasti u 21. veku.

Država je odustala od svog legitimiteta i legaliteta i prepustila regulaciju raznim organizacijama koje nikome ne polažu račun već samo nalažu državnim organima šta, kako, i kada da učine. O posebnoj vrsti ovakvih internacionala na globalnom nivou, u kakve spada Trilateralna komisija, možete se informisati u ovom broju „Pečata“.

Mandat ovakvih  tela je neograničen i gotovo večan i oni nisu odgovorni ni pred našim parlamentom, niti pred narodom, a ni pred Bogom. Doda li se tome zajednička neoliberalna ideologija koju svi slede, baš kao što slušaju Brisel i Vašington, slika o tome šta je reforma postaje jasnija. Država i izabrana vlast tu i nema nekog naročitog prostora za odlučivanja, pa makar im najbolje i najplemenitije namere bile na umu.

Dragocen doprinos ovom terminološkom raščišćavanju o tome šta je reforma dao je pre dva dana ministar privrede Dušan Vujović. Sudbina 12 javnih preduzeća je u rukama MMF-a. Među njima su „Telekom“, „Železnice“, EMS, EPS, „Pošte“, „Srbijavode“… Nešto se mora prodati brzo, a nešto malo kasnije. To je suština reforme. Prethodnih godina, zahvaljujući lošoj državi ova su preduzeća potpuno ili delimično devastirana i svesno ili manje svesno upropašćivana da bi im u odlučnom trenutku prodaje cena bila niža. I sada je kucnuo taj odlučni čas.

[restrictedarea]

Čime će to srpska država raspolagati posle prodaje pomenutih javnih dobara? Možda to neko ima ideju da prodamo ono što je javna svojina, pa da onda pokušamo da nacionalizujemo ono privatno i da ponovo obrnemo pun krug?  Šta će državi za upravljanje ostati, „Komercijalna banka“ i dve tri domaće banke ili strane banke koje već punu deceniju i po ispumpavaju novac iz Srbije? Nekretnine, zgrade i placevi pod hipotekama tih istih banaka? Devizna štednja koja će zahvaljujući dolarizaciji biti sve manja i manja bez obzira na to što nad njom „bdi“ 2.328 zaposlenih u Narodnoj banci, a to je gotovo četiri puta više nego u Hrvatskoj? Svako ko išta zna o ekonomiji zna da je repertoar legalnih načina iznošenja dobiti u zapadne zemlje neiscrpan. Tako je bilo sa privatizovanim firmama do sada, tako će biti i ubuduće. Računamo li na prihode od rudne rente? Ona na vodu iznosi samo jedan odsto ali je niko i ne pominje, za razliku od one na naftu, a sve zato što je reč o zapadnim kompanijama.

Seća li se iko u Srbiji zašto je proglašena tranzicija i privatizacija? Zato što će proizvodnja i zaposlenost biti veća. I ništa se od toga nije dogodilo. Hoćemo li nastaviti sa sunovratom držeći se  iste ideologije ili ćemo se zaustaviti i potražiti sasvim drukčija  rešenja koja daju dobre rezultate čak i kod našeg severnog suseda?

Kada kažem severnog suseda svakako ne mislim na Vojvodinu mada se po svemu sudeći stvari odvijaju u zabrinjavajućem pravcu. Jedan par rukava, što rekao naš narod, je to što su u vojvođanskoj secesionističkoj koloni rame uz rame Pajtić, Čanak, Šešelj, Karić i Tadić sa sve komplikacijama odbeglih i naknadno dogovoreno ili nedogovoreno, planski ili neplanski  izbačenih ili pridruženih.

Ali drugi najvažniji par rukava i celo odelo je dalji opstanak na vlasti separatista i secesionista. O čemu je tu reč? Da li vlasti Republike Srbije oličene pre i iznad svega Aleksandrom Vučićem smeju ili ne smeju da smene vojvođanske secesioniste? Ko sme i ko  može da održava takvu vlast kada to neće građani Srbije koji žive u severnoj srpskoj pokrajini. Reč je o građanima svih nacionalnosti, a pre svega o građanima srpske i mađarske nacionalnosti? Odakle bilo kome pravo da preko milion i po građana Srbije drži izopštene iz demokratskog odlučivanja? Na osnovu čega se vrši ova vrsta diskriminacije i postoji li neki i kakav dogovor ili obećanje da Bojan Pajtić ne sme biti smenjen? Ko je to, kome, kad i zašto obećao? Ako je obećao.

Kako je moguće da se toliko reči troši na kritiku Aleksandra Vučića  a da mu niko, baš niko, neće da izrekne zamerku na račun ovog krupnog neobavljenog posla, a zaslužuje i daleko više od puke zamerke.

Zar nam nije dovoljna opomena ono što se desilo i što se dešava ne samo u severnoj srpskoj pokrajini, nego i na jugu Srbije i u Raškoj oblasti. Ovo što se dešava u Vojvodini samo je metastaza onoga što nam se već desilo. Treba li nam većeg nauka. Ako nam to nije „u glavu pamet ućeralo“ neće je „ućerat“ i ništa drugo.

Smeniti secesionističku vlast u Vojvodini je osnovni zadatak. Sve drugo je sporedno. Ovo je centralno državno pitanje.

Možda je nekome neočekivano, možda je nekom drugom iznenađujuće, ali moramo odati značajno priznanje Albaniji. Srbija se kako nas redovno izveštava Ivica Dačić namerila da potpiše „individualni sporazum o saradnji i partnerstvu s NATO“-om. Očigledno je da je pomodarstvo odricanja od vojne i političke neutralnosti uzelo maha ne samo u nekim opozicionim redovima nego još više u vlasti. Tako su i Dačić i Vlada Srbije odlučili da onako „suvereno“, a ne neutralno zakorače u mračne hodnike NATO-a.

A onda je na scenu stupila Albanija i svojim prigovorom „blokirala saradnju Srbije i NATO“-a. Ne daju nam Albanci. Nadaju se da ćemo im zbog našeg ulaska u NATO dati još mnogo toga što im do sada nismo dali.

[/restrictedarea]