Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović
Američka moć je opala primetno, o čemu svedoči i odluka o povratku u Irak i Avganistan, što će značiti još više žrtava, još veće troškove i dodatnu unutrašnju i spoljnopolitičku nestabilnost
Prošle nedelje, 23. novembra, navršilo se tačno godinu dana od početka protesta i demonstracija u ukrajinskoj prestonici, poznatih kao „Kijevski majdan“. Protesta koji su započeli kao proevropski, a završili se kao antiruski. Mnogi bi rekli i – neonacistički. Za 365 dana, zemaljska kugla je napravila jedan krug oko Sunca, a Ukrajina se udaljila svetlosnu godinu od normalnog života, mira i ekonomske stabilnosti. Izgubljeno je najmanje 40 000, mahom mladih života, stotine hiljada ljudi je ranjeno i doživotno istraumirano u građanskom ratu, uključujući i decu, a oko dva miliona građana izbeglo je iz svojih domova. Ove brojke iznose ukrajinski opozicioni političari, ali se one uglavnom poklapaju sa procenama drugih, nezavisnih eksperata.
Osim toga, Kijev je, posle narodnog plebiscita na Krimu, zauvek izgubio ovo strateški važno poluostrvo, a na dobrom je putu da se isto desi i sa Luganskom i Donjeckom oblašću, koje su takođe održale referendume o nezavisnosti i izbore izvan ukrajinske jurisdikcije. Zbog propasti privrede i budžeta, Ukrajini preti da ostane i bez snabdevanja ruskim gasom, a ugljem najbogatija provincija, industrijski Donbas, više se ne potčinjava centralnim vlastima. Povrh svega, kriza u ovoj državi pokazala se kao najozbiljniji izazov za ceo sistem međunarodnih odnosa u poslednjih nekoliko decenija, pa mnogi strahuju da može biti katalizator ratnog sukoba širokih razmera. Sa druge strane, predstavljajući to kao potez koji bar izdaleka može imati obrise uspeha, aktuelna vlast u Kijevu hvali se potpisivanjem Sporazuma o asocijaciji sa Evropskom unijom, kojim širom otvara vrata za bescarinski uvoz robe iz 28 zemalja. U najkraćem, to je godišnji učinak „Majdana“ i njegove dece.
PRETNJE I ALTERNATIVA Za Rusiju, protekla godina nije bila tako loša. Vladimir Putin se učvrstio na prvom mestu najuticajnijih ljudi sveta, po izboru brojnih anketa u raznim zemljama. Američka moć je opala primetno, o čemu svedoči i podatak da je Vašington u 2014. bio primoran da donese odluke o direktnom vojnom povratku u Irak i Avganistan, iako je odlazak ratnih snaga SAD iz ovih paklenih tačaka doskora slavljen kao najveći uspeh „mirotvorca“ Baraka Obame. Ovaj krvavi „kambek“ Amerike označiće još vojnih i civilnih žrtava, još više troškova po leđima poreskih obveznika i dodatno jačanje unutrašnje i spoljnopolitičke nestabilnosti. Tako, samoproklamovana „izuzetnost i liderstvo“ SAD preti da donese samo izuzetne potrese u čitavom svetu, ako se hitno ne pronađe način da se ponovo uspostavi izgubljena ravnoteža na globalnoj areni.
Još u martu, usred krimskih događaja, skoro 95 odsto posetilaca veb sajta britanskog „Independenta“ izglasalo je Putina za najboljeg političara na svetu. To, naravno, ne znači da on zaista i jeste najbolji, ali pokazuje nešto drugo – da je zapadni svet dobio jasnu i veoma vidljivu alternativu. Poznata američka izreka iz posleratnog perioda lova na komuniste − „ako nešto izgleda kao patka, pliva kao patka i kvače kao patka, onda verovatno i jeste patka“ − u ovom slučaju mogla bi se parafrazirati: ako neko izgleda kao svetski lider, pliva u opasnim vodama kao svetski lider i govori kao svetski lider – onda on to verovatno i jeste. Međutim, ako za Putina (možda) još nije sigurno da li to jeste ili nije, u slučaju Obame sada je sve jasno. On jeste patka. I to ćopava (lame duck) – posebno posle bolnog poraza na novembarskim parlamentarnim međuizborima – što je tradicionalni izraz koji se koristi za američke predsednike pred kraj drugog mandata, kada njihov uticaj značajno opada i čitava nacija, kao i svet, već se pripremaju za novog šefa Bele kuće. To što je Obama zašepao čak dve godine pre napuštanja položaja, samo svedoči o tome da mu je neko pomrsio konce.
[restrictedarea]ŠTA JE (NE)DOZVOLJENO Tako je Vašington ovih dana dospeo u potpuno iracionalnu situaciju da u Generalnoj skupštini UN, zajedno sa Ukrajinom i Kanadom, bude jedini koji glasa protiv ruske Rezolucije o zabrani heroizacije i promocije nacizma, rasne diskriminacije, mržnje i ksenofobije. Za rezoluciju je glasalo 115 država, 55 ih je bilo uzdržano, uključujući zemlje EU, a samo pomenute tri su bile protiv. Opet, možda ove upečatljive brojke samo „liče, plivaju i kvaču“, poput izolacije i gubitka liderskih pozicija SAD u svetu, kako ocenjuje šef Spoljnopolitičkog komiteta Državne dume Aleksej Puškov, ali bi odgovorni u Stejt departmentu ipak trebalo da se zamisle. Jer, ako drugima već skoro čitav vek uvodiš sankcije i stalno pokušavaš da ih izoluješ, na kraju možeš shvatiti da si i sam ostao izolovan, jer se krug tvojih prijatelja poprilično istanjio. Jednom će se neko dosetiti da kaže da je samo Savet bezbednosti UN ovlašćen da uvodi sankcije, a da je unilateralna primena kaznenih mera protivpravna i razorna po čitav međunarodni sistem.
Upravo na to je i ukazao Putin, u prošlonedeljnom intervjuu ruskoj agenciji „Tas“. Šef Kremlja je rekao da u visokoj politici „sumanuti potezi nisu dozvoljeni, jer se plaća visoka cena“, istovremeno ocenivši da u svojoj karijeri takve nije činio. Da li je i sada, u vezi sa Krimom i Ukrajinom, sve dobro proračunao, upitao je novinar. „Da, to je strateška odluka“, rekao je Putin i izrazio uverenje „da će se sve dobro završiti“.
„Jednostavno, mi smo jači“, naglasio je.
„Od koga?“
„Od svih. Zato što smo mi u pravu. Snaga je u istini. Kad ruski čovek oseća ispravnost, on je nepobediv. Govorim apsolutno iskreno, to nije fraza. Ako bismo mi osećali da smo negde nešto uprljali, postupili nepravedno, tada bi nam sve visilo o koncu. Kada nema unutrašnje sigurnosti u ispravnost, to uvek dovodi do kolebanja, a to je opasno. U ovom slučaju ja nemam nikakvu sumnju“, istakao je Putin i pojasnio da nije dovoljno samo pravilno promišljati već je neophodno i preduzeti konkretnu akciju da bi se postigao neki cilj.
Nekoliko dana pre ovog intervjua, u susretu sa učesnicima „Narodnog fronta“, uticajne društvene organizacije koja ga podržava, Putin je podvukao da SAD neće nikada uspeti da potčine Rusiju. „Oni ne žele nas da ponize, oni žele da nas potčine. Hoće za naš račun da rešavaju svoje probleme, hoće da nas potčine svom uticaju. Nikad i niko u istoriji to nije uspeo prema Rusiji, i niko neće uspeti. SAD-u dobro uspeva da potčini svoje evropske satelite i to uspeva jer, nažalost, mnogi od tih saveznika, što je apsolutno očigledno, na štetu svojih nacionalnih interesa pokušavaju da štite tuđe nacionalne interese, iz nejasnih razloga i sa nejasnom perspektivom“, rekao je Putin.
NEJASNE PERSPEKTIVE Tu bi se trebalo vratiti na pitanje Ukrajine. Nejasni razlozi i nejasne perspektive, reči su koje dobro opisuju proteklih godinu dana. U intervjuu nemačkoj televiziji ARD, Putin je ponovio stav da je za uspešan razvoj ove države neophodna federalizacija „kako bi svi građani osećali da je to njihova domovina“. „Mi se plašimo da Ukrajina ne sklizne u neonacizam“, možda je i prvi put tako otvoreno Putin ocenio aktuelnu ukrajinsku vlast. „Kako to da ljudi nose kukaste krstove na rukavima? Ili kada na šlemovima nekih borbenih formacija koje ratuju sada na istoku Ukrajine mi vidimo oznake SS? Ako je to civilizovana država, u šta gledaju onda njene vlasti? Bar kad bi skinuli te uniforme, kad bi naterali nacionaliste da uklone te oznake. Zato smo mi zabrinuti da se sve ne skotrlja u tom pravcu. Ako se to desi, biće katastrofa za Ukrajinu i ukrajinski narod“, upozorio je Putin na mogući razvoj događaja.
Ali, šta se može pročitati između svih navedenih redova? Pre svega, kao i uvek, ono osnovno: Putin je izuzetno nepredvidljiv političar i njegove buduće korake, a pogotovo njihov raspored, veoma je teško predvideti, što sigurno izluđuje oponente. Moguće je, ipak, izrečene naznake staviti u opšti kontekst ruske politike u poslednjih desetak i više godina. Akcenat je na rečima „federalizacija“ i „potčinjavanje“. Kako SAD pokušava da potčini Rusiju? Najviše vojnim opkoljavanjem i pretnjom silom, odnosno uz pomoć NATO. Upravo (kon)federalizacija, odnosno stvaranje ruskog entiteta na tlu Ukrajine, pruža jednu – ali ne i jedinu – vrstu garancija da se Kijev neće pridružiti NATO. To je suština i to je cilj za koji će se Rusija boriti svim sredstvima. Sve ostalo su samo reči, kao što je i „nacizam“ reč koja označava jednu ili više država koje veruju da mogu silom da potčine čitav svet. Na kraju, uvek shvate da su ostali sami.
[/restrictedarea]
DA JE RUSIJA NAJJACA SILA SVETA JE SIGURNO I TACNO. DA JE USA U FAZI KAPITULACIJE I RASPADANJA JE JOS SIGURNIJE KAO KAD REKA NAPRAVI SVOJ TO ONA SAMO TECE ISTO I USA JE POCELA DA SLABI I TU NEMA POVRATKA. USA-SKOTOVI POSLI STE NA PUTU BEZ POVRATKA !
AMERIČKI TEROR-
o naciji koja nije prestala da ratujr od početka svog postojanja
Emil Vlajki, doktor političkih nauka i profesor na više svetskih univerziteta, objavio je, još 2003. godine, u Parizu veoma vrednu knjigu o američkom teroru nad malim državama, koji traje stotinama godina. Ovu vrednu knjigu, na srpskom jeziku izdala je, 2013. godine, Izdavačka kuća Filip Višnjić iz Beograda.
Ova knjiga je od izuzetne važnosti, jer veoma hrabro ukazuje na nepobitne činjenice o državnom teroru SAD u svetskim razmerama, koji traje od samog nastanka SAD, do današnjih dana. Zbog velikog zanačaja ove knjige, malog tiraža u kome je štampana i tutorstva SAD nad većinom informativnih medija, stoji potreba da građane upoznajemo sa zastrašujćim terorom koje SAD i njeni sateliti sprovode nad malim i neposlušnim državama, koje pokušaju da se suprotstave američkoj eksploataciji i teroru.
Profesor Vlajki potvrđuje mišljenja mnogih uglednih svetskih autora, poput Noama Čomskog,..da je „teror, koga sprovode SAD, opasniji i brutalniji i od zločina same Hitlerove Nemačke“. Zbignjev Brežinski, ideolog spoljne politike SAD i Novog svetskog poretka, priznaje da su „njihovi vazali i dužnici..razasuti po čitavom svetu…da van njegove zemlje , nema i ne bi smjelo biti autonomije za bilo koga i za bilo šta“. A predsednik Komisije za spoljne poslove američkog Senata Helms tvrdi da „SAD moraju upravljati svijetom noseći moralnu, političku i vojnu baklju, uspostavljajući pravo i moć i služeći kao primer svim drugim narodima“.
LAŽ JE OSNOVA POLITKE NOVOG SVETSKOG PORETKA
Novi svetski poredak na čelu sa SAD nasilja, nad celim svetom, lukavstvom uma, prikazuju kao borbu za demokratiju (uprkos što sve rade silom i nasiljem) i humanizam(a bacaju više od četvrtine proizvedene hrane, da održe visoke cene i neokolonijalno dominiraju svetom, dok sto hiljada ljudi svakodnevno umire od gladi, što godišnje iznosi oko 37 miliona ljudi). Sa ratovima, koje najčešće ispravociraju zapadni moćnici, goddišnje nestaje oko 40 miliona ljudi! SAD svuda intervenišu za osvajanje prirodnih resurs, nafte i dr.
Pre bombardovanjaa Severnog Vijetnama SAD su plasirale laž kako su napadnute američke krstarice u internacionalnim vodama, u Avganistanu su ratovale i ratuju protiv talibana(a predhodno su ih pomagali, kada su talibani ratovali protiv SSSRa), u Jugoslaviji su isprovocirali i delimično učestvovali u građanskim ratovima, Srbiju su bombardovali, obmanjujući svetsku javnost da su Srbi pobili 100000 Albanaca, da će pobiti još najmanje 500000 -podržali su albansku mafiju koja organizuje jednu od najmoćnijih trgovina droge na svetu(a u sukobima državnih organa Jugoslavije sa terorističkom organizacijom OVK poginulo je, na obe strane, oko 3000 ljudi), Irak su napali sa lažnom tvrdnjom da ima oružja za masovna uništavanja(Buš:„Ako Ujedinjene nacije nešto ne preduzmu protiv Iraka, onda će to Sjedinjene Države učiniti same“. Organizacija za za hranu UN je ustanovila da je 576000 iračke dece umrlo kao rezultat sankcija Zapada prema Iraku), Libiju su napali jer je Gadafi dugo vladao, u Siriji su isprovocirali građanski rat i napali bi je i direktno da se Rusija i Kina nisu suprotstavile, u Ukrajini su isprovocirali ratne okršaje da naškode Rusiji,.. Više je nego tragično da se postojeći svetski teror vrši u ime homanizma i demokratije, koju Zinovjev naziva kolonijalnom demokratijom!
Svoju dominaciju, u svetskim razmerama, SAD sprovode uz pomoć svojih centara moći:Svetske trgovinske organizacije, MMF-a (zahteva smanjenje budžeta, kroz smanjenja na mimimum izdataka za obrazovanje, zdravstvo, socijalna davanja, zamrzavanje plata i penzija, izbaciti što više ljudi sa posla, onemogućiti sindikate, podvrći ljude robovskom radu, uništiti okolinu, destabilizovati vlade, ustoličiti tirane koji tlače, muče i nekažnjeno ubijaju“-Keren Talbot, prestanak investicija, baziranje ekonomije na izvoz prema bogatima, u prvom redu sirovina i poluprerađevina), Svetske banke(pod kontrolom Rokfelera i Morgana kontrolišu milijarde dolara, a najveći deo evropskog zlata prešao je u trezore američkih banaka), mnogobrojnih obaveštajnih organizacija, NATO-a(imaju preko hiljadu vojnih baza u 105 država sveta) i država koje ih bezrezervno podržavaju. „Ubiti pola milijuna ljudi godišnje kako bi se ostvarile ekonomske reforme, više je nego sjajan uspjeh reformatora“-Noam Čomski. Osnovni cilj SAD je dominiacija, u svetskim razmerama, kontrola i prisvajanje prirodnih resursa u svim državama, gde im se to omogući, a ograničenim lokalnim ratovima i terorom nad narodima i državama koje im se suprotstave i da su neposlušne.
Na drugoj strani SAD odbijaju da se povinuju Međunarodnom sudu pravde u Hagu, pa traže i od ostalih zemalja da potpišu dokument kojim se američkim vojnicima, špijunima i generalima ne može suditi van SAD i njihovog zakonodavstva(„ne ispunjavaju ni obaveze što su ih sporazumima koje su potpisale“, a „Buš želi da SAD u svijetu imaju ulogu i istražioca, i policajca, i tužioca, i sudije, izvršioca osude“). A kako se sudi po njihovim zakonima pokazao je primer suđenja, za najveći ratni zločin-masakr vijetnamskih civila- uništenje celog sela u Me Lay, koji je počinio američki poručnik Keli(1968.). Prvobitno je osuđen na doživotnu robiju, pa mu je kazna smanjena na tri godine, da bi odmah bio pomilovan od predsednika Niksona! Ovim sramnim činom je poručeno američkim vojnicima da bez posledica mogu da uništavaju protivnike SAD, pa i civilno stanovništvo.
SAD, koje drugima drže moralne lekcije, suprotstavljaju se sporazumu o zabrani biološkog oružja, a CIA i Pentagon vrše istraživanja oko biološkog oružja!
SAD tvrde da u svetu ima oko 60 terorističkih zemalja i da SAD imaju pravo da u tim zemljama preventivno intervenišu. Zločine su Amerikanci počeli uništavanjem starosedelaca Indijanaca(postoje tvrdnje da ih je uništeno oko milion), pa su došla na red prisilne okupacije, od strane SAD, Kalifornije, Arizone, Novog Meksika, Jute, dela Kolorada, Teksasa, stvaranje od Centralne i Južnee Amerike svoje intersne zone u kojoj intervenišu po želji, vojno oko 300 puta u: Argentini(1890.), Čileu, Haitiju, Nikaragvi, Panami, Kubi, Portoriku, Hondurasu, Dominikanskoj Republici, Meksiku, El Salvadoru, Urugvaju, Granadi, Boliviji. U nekim od ovih država SAD su vojno i na druge načine intervenisale i po nekoliko puta, provocirajući pad desetak režima i dovodeći na njihova mesta poslušne upravljačke garniture. Gorbačov im je bio na prvim stranicama svih listova i dobio je čak i Nobelovu nagradu, za „demokratsko uništenje“ vlastite zemlje(Oscar Wilde).
SAD su vojno, i na druge načine, intervenisale i van Centralne i Južne Amerike i njihovu silu iskusile su: Kina, Koreja, Filipini, Guam, Samoa, Rusija, Srbija, Turska,, Iran, Grčka, Nemačka, Vijetnam, Egipat, Liban, Irak(„Mi u Irak idemo radi nafte. Pobedićemo i zaraditi pare“.- Ričard Lugar, senator SAD), Laos, Indonezija, Oman, Kambodža, Amgla, Libija, Djevičanska Ostrva, Kuvajt, Avganistan, Somalija, Sudan, Bosana i Hercegovina, Srbija, Albanija. Po rečima Dika Čejnija, podpredsednika SAD, radi se o ratu(ratovima) koji se „možda nikada neće završiti“!
SAD se, skoro, redovno mešaju u izborne postupke većine zamalja sveta uz pomoć CIA-e, špijunaže, novca,..podržavajući svoje poslušnike, a smenjujući političke garniture onih zemalja koje ih ne slušaju ili ne podržavaju, pa i one koji im, u promenjenim uslovima, više nisu potrebni(Alda Mora u Italiji, Ulofa Palmea u Švedskoj, Mosadika, pa Rezu Pahlavija u Iranu, Sadama Huseina u Iraku, Čaušeskua u Rumuniji, Aljendea u Čileu, Miloševića u Srbiji,…a „bezrezervno podržavaju despotske režime više od pola veka“-tvrdi Seumas Milne u Gardijanu, 2001.
Džonson Klamers tvrdi da su SAD rasporedile više od pola miliona vojnika, špijuna, stručnjaka, po celom svetu, uz pomoć kojih upravlja brojnim tajnim uporištima, koji donose profit američkoj privredi, a celi sektori američke privrede oslanjaju se na vojsku koja je najveća u istoriji civilizacije. Ovaj autor zaključuje da SAD nisu ono za šte se prikazuju, već su monstrum koji je nakanio da uspostavi svetsku dominaciju.
U napadnutim i uništenim zemljama SAD, redovno, nude kredite za obnovu kao „pomoć“( nerezvijene zemlje duguju Zapadu oko 3000 milijardi dolara), koje unazađene zemlje ne mogu, nikada, da vrate ni kamate, a o glavnicama nema ni govora( Alžir je dugovao 20 milijardi dolara, otprolike kao Srbija danas. U periodu od 12 godina Alžir je platio 100 milijardi dolara kamata na dug, a i dalje je ostao dužan 100 milijardi dolara kamata na dug i glavnice 20 milijardi dolara). U te zemlje, kroz kredite plasiraju svoju tehnologiju, koriste jevtinu radnu snagu, koju plaćaju i do pedeset puta manje nego u razvijenim zemljama, eksploatišu prirodna i druga bogatstva, vrše delokaciju prljave industrije, kako bi bogati bili manje zagađeni, nameću poslušne garniture upravljača, plasiraju svoju potrošačku kulturu:brzu hranu, koka kolu, zaborav svega civilizacijskog, istorijskog i tradicionalnog, Holivudske petparačke serije, plasiranje kiča, nasilnih video igara, „Farme“, a ignoranciju svega što nije američko.
Velike kompanije, a i ostale američke firme, eksploatišu i svoje radnike sa niskim zaradama, koje konstantno padaju. Tako šefovi velikih kompanija zarađuju 331 put više nego njihovi zaposleni. Prosečan američki radnik zaradio je godišnju platu od 35239 dolara, dok je, za isto vreme, prosečan direktor u džep stavio 11,7 miliona. Zato je u SAD neophodan, ne samo rat protiv siromaštva, već i rat za očuvanje srednje klase, jer se stvara sve veći broj osiromašenih građana, a svakodnevno im stiže sve veći broj beskućnika iz inostranstva, odakle ilegalno stiže, dodišnje, preko 50000 maloletnika..
Amerika je zemlja sa jednim od najvećih stopa kriminala u svetu. Sa samo 5% svetskog stanovništva SAD imaju 25% svih robijaša na planeti. SAD sprovode nasilje i u svojoj zemlji nad svima, tako da je proterala i Čarli Čaplina, pod optužbom da je komunista. Makartizam je permanentno stanje u SAD. U 20. veku u SAD je oko 300000 siromašnih građana bilo podvrgnuto radioaktivnim eksperimentima. U SAD crnci i latinoamerikanci čine polovinu ukupnih zatvorenika. U Americi je stolećima praktikovano linčovanje. Javne škole u SAD prepune su svakodnevnog kriminala. Iznesen je podatak 1999. da u SAD ima 52 miliona nepismenih, da se 70% omladine drogira
A 1% stanovnika drži 50% svih bogatstava SAD, 5% Amerikanaca su vlasnici 81,9% akcija i kontrolišu 57,4% bogatstva u SAD
Neprihvatljivo je da je ova vredna knjiga štampana, samo, u 500 primeraka, a da je bezvrednu i štetnu knjigu Grabljivicu Blic štampao u 170000 primeraka.
Užice, 2014. mr Tihomir Đurđić
Moja jedina nada je da se Amerika urusi iznutra. Valjda ce obicnim ljudima da prekipi i da izvede revoluciju koja ce da skloni monstrume a da dovede neke normalne ljude na vlast. Ako se to ne desi, onda jedino krvavi globalni rat i da Rusi i Kinezi jednom za svagda smire tu prokletu nakazu od drzave.