Nagrada za zločin

Piše Filip Rodić

Ako je američki predsednik Barak Obama na samom početku svog mandata mogao biti nagrađen Nobelovom nagradom za mir i potom povesti više ratova nego bilo koji njegov prethodnik, onda je logično da i bivši britanski premijer Toni Bler dobije nagradu Fondacije Spasite decu za doprinos radosnom detinjstvu miliona mališana u Iraku i Avganistanu

Licemerje definitivno postaje glavna karakteristika modernog sveta. Nagrade za mir dobijaju oni koji su najzaslužniji za rat, a za humanost oni koji su odgovorni za najnehumanija dela. Malo je reći orvelijanski. Britanska Fondacija Spasite decu (Save the Children) koja radi pod geslom „Nijedno dete nije rođeno da umre“, odabrala je da svoju godišnju nagradu dodeli bivšem britanskom premijeru Toniju Bleru. Nagrada mu je uručena prošle nedelje na gala večeri u renomiranom njujorškom hotelu Plaza. Britanska humanitarna organizacija svoju odluku objasnila je kao priznanje za Blerovo „avangardno vođstvo u međunarodnom razvoju“. Dok je bio premijer, odlučio je da njegova zemlja pruži 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda pomoći u inostranstvu, a njegova administracija je osnovala Odeljenje za međunarodni razvoj (DFID).

Govoreći na večeri povodom nagrade, Bler je mudro rekao da je „od kako je sveta i veka bilo brutalnosti, sukoba, intriga i destruktivne opsesije uskim sebičnim interesima“, ali i da „tokom čitave ljudske istorije nikada nije ugašena neumorna, neugasiva želja da se učini dobro“. Nesumnjivo je da bi on sebe svrstao u ovu drugu grupu, ali je isto tako nesporno da je čvrsto ukorenjen u ovoj prvoj grupi ljudi.

Avangardno vođstvo Spektar zlodela koja je Bler počinio dok je bio na vlasti, ali i posle toga, zaista je avangardan: o kontroverznoj ulozi koju je imao u priključivanju Britanije smrtonosnim sankcijama i potonjoj još smrtonosnijoj američkoj invaziji na Irak (o čemu ćemo kasnije malo opširnije govoriti) trenutno se vodi istraga u Britaniji. Po odlasku sa vlasti, njemu se stavlja na teret mračna uloga koju je odigrao kao specijalni izaslanik za Bliski istok, kao i mutni poslovi sa autokratskim režimima u tom regionu, ali i šire. Ranije ovog meseca saznalo se da je Bler 2010. potpisao višemilionski sporazum sa saudijskom naftnom kompanijom kako bi posredovao u sklapanju tajnih sporazuma sa kineskim državnim zvaničnicima. Pošto je ovo procurilo u javnost, bivši britanski ambasador u Libiji Oliver Majls zatražio je uklanjanje Blera sa pozicije specijalnog mirovnog izaslanika za Bliski istok i pozvao ga da objavi svoje finansijske interese u regionu. Ranije ove godine, Bler je uspeo da zataška istragu Odeljenja za ozbiljne prevare o navodnoj korupciji u sporazumima o prodaji oružja Saudijskoj Arabiji. Njegova filantropija uključuje i navodni ugovor vredan 7,6 miliona funti godišnje (što on negira) za savetovanje, kako navodi RT, „autokratskog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva o tome kako da poboljša svoj imidž pošto je policija ubila 15 nenaoružanih demonstranata“. Bler ga je u jednom govoru u Kembridžu nazvao „vizionarskim vođom koji je uspeo da poboljša životni standard u svojoj zemlji“. Spada li ovako nešto pod one „uske sebične interese“ o kojima je Bler govorio primajući nagradu za svoje avangardno vođstvo?

[restrictedarea]

Genocid u Iraku Svi ovi uspesi, koliko god sporni bili, ne diskvalifikuju Blera za nagradu organizacije koja se bavi zaštitom dece. Ali, isto tako, svi ovi uspesi su dečja igra u odnosu na ono što je doprinos ovog čoveka blagodatnom detinjstvu miliona dece na Bliskom istoku. Toni Bler je bio britanski opozicioni lider od jula 1994. do maja 1997. kada je postao premijer i funkciju je držao do juna 2007. Sve ovo vreme, on je vatreno podržavao embargo protiv Iraka i samim tim tihi infanticid koji je iz njega proizlazio. Njegova saveznica i jedna od arhitekata genocida u Iraku, Madlen Olbrajt, priznala je 12. maja 1996. da je do tada od posledica sankcija umrlo „više od pola miliona dece“, dok je za Blerove vladavine, od 1997. do invazije na Irak 2003, umrlo još skoro pola miliona iračkih mališana. Onda je usledio kontroverzni dosije Dauning strita koji je Kolinu Pauelu poslužio da pred UN opravda invaziju na Irak i još milion i po mrtvih u zemlji gde pola stanovništva čine deca. Američka i britanska vojska, koje su uništile Irak, za sobom su ostavile pet miliona siročića, milion udovica i pet miliona raseljenih.

Bler je svoju zabrinutost za dobrobit dece pokazao i nedavno, prilikom izraelskog napada na Pojas Gaze u julu i avgustu, kada je ubijeno više od 2 000 ljudi, uključujući i skoro 500 dece. „Mirovni izaslanik za Bliski istok“ je tada napustio svoj elegantni apartman u Jerusalimu i u jednoj od svojih sedam palata u Britaniji dva meseca unapred organizovao rođendansku zabavu iznenađenja supruzi (koja je kod nas poznata po tome što je u Haškom tribunalu uspešno odbranila filantropa Ramuša Haradinaja). U tom periodu, Bler nije ni reč progovorio o patnji palestinske dece, a ni kasnije nije komentarisao činjenicu da u Gazi u vanrednim uslovima živi 475 000 ljudi, da je uništeno 17.200 domova i da su oštećene 244 škole.

I tako, dok Spasite decu hvali Blera, možda bi trebalo da se čovek zamisli nad užasima kojima je on doprineo. Svako četvrto preživelo dete u Iraku sada pati od poremećaja u fizičkom ili mentalnom razvoju zbog neuhranjenosti, godišnje umire 35 000 dece, a oko tri miliona pati od posttraumatskog poremećaja. Toni, zaista avangardno.

[/restrictedarea]