Sjaj novih naslova – izbor „Pečatovih“ kritičara

Nikola Marinković preporučuje

Janko Vujinović, Knjiga o hrastu /Filip Višnjić, 2014/
Među mnogim knjigama objavljenim ove godine na temu Prvog svetskog rata, novi roman Janka Vujinovića izdvaja se umetnički oblikovanim pripovedanjem koje zadire u mitsko, što je glavna prednost ovog dela u odnosu na tematski slična. Za one koji od istorijskog romana traže više od puke faktografske verodostojnosti, ova knjiga biće prijatno iznenađenje.

Milena Marković, Zmajeubice /Lom, 2014/
Već poznati „junački kabare“ Milene Marković svakako je delo koje ima potencijal da ostavi trag u istoriji srpske drame. Mitska podloga, u kombinaciji sa eksperimentalnom formom čini ovu dramu zahtevnom za čitanje, ali i umetnički uspelom. Završni stihovi „kuća se pravi od drva/a drvo raste od ljudske krvi“ kao da sumiraju tragiku srpskog naroda u 20. veku.

Miroslav Maksimović, Skriveni posao /Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“, 2014/
Pesnik Miroslav Maksimović već duže vreme je poznat i kao jedan od boljih esejista u savremenoj srpskoj književnosti, što nova knjiga nedvosmisleno pokazuje. Brižljivom kompozicijom, Maksimović u „Skrivenom poslu“ razrađuje poznatu temu sudbine poezije u modernom svetu, od kojeg ima nedvosmislen otklon. Svojom kratkoćom i jednostavnošću eseji sabrani u ovoj knjizi pružaju čitalačko zadovoljstvo, nažalost sve manjem broju ljubitelja poezije.

Georg Trakl, Zemlja sna /Službeni glasnik, 2014/
Neke od najznačajnijih antiratnih pesama dvadesetog veka dalo je pesništvo nemačkog ekspresionizma. Tim pre, značajno je što se ove godine, posle jednog veka od kada je savez nemačkih elita započeo Prvi svetski rat, pojavio izbor iz do sada neprevedenih pesama i kraćih proznih tekstova Georga Trakla. Romantičarsko-ekspresionistički patos daje osobenu snagu Traklovim stihovima, posle čitanja se stiče utisak da se u onom bitnom stanje čovečanstva i nije naročito promenilo u stoleću iza nas.

Gilbert K. Česterton, Obris zdravog razuma /Bernar, 2014/
U trenutku opterećenom svetskom ekonomskom krizom i nedostatkom nedogmatskog razmišljanja o njenom prevazilaženju, možda ima smisla pročitati šta jedan hrišćanski utemeljen pesnik, što Gilbert K. Česterton svakako jeste, ima da kaže o toj temi. „Obris zdravog razuma“ je knjiga o ljudima koji žive na zemlji i od zemlje, stoga nezavisnim, što može izgledati kao potpuna romantična alternativa savremenom urbanom i dobrim delom obeskorenjenom životu. Ipak, čitanjem ove knjige podsećamo se osnovnih vrednosti međuljudskog razumevanja, što nije mala stvar.

Đorđe J. Janić, Dositej i dositejevština /SKZ, 2014/
Studija Đorđa J. Janića o odnosu Dositeja prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i recepciji njegovog dela unutar Crkve nudi prevratnički pokušaj da se prevaziđe, kako se čitanjem ove knjige da zaključiti, književnoistorijska laž o pravoslavlju i Dositeju kao suprotstavljenim polovima. U trenutku kada je srpska kultura rastrzana političkim i ideološkim napadima, Đorđe J. Janić ide ka putu njene sinteze, pokazujući da se pažljivim, ideološki neopterećenim proučavanjem jasno vidi koliko je Dositej zapravo ukorenjen u tradicijske i vrednosne kontinuitete srpskog naroda.

Vladimir Dimitrijević preporučuje

ŽAL KNJIŠKOG MOLJCA
Kad god odem na Sajam knjiga setim se stihova Radeta Drainca: „Glad mi je velika, a ruke večno prazne.“ Ulaziš, gutaš naslove, boje, mirise tek odštampanih knjiga, a džep te podseća na svoju plitkoću i kaže da se ne pružaš preko gubera. Pa ipak…Pravi naslov nađe svog čitaoca; nešto kupiš, nešto dobiješ od dobrih ljudi i torbica se puni. Tako i ove godine… Pa, da bacimo pogled u torbicu.

KOSOVO NEBESKO I ZEMNO
Sanja Bošković, profesor i šef Odseka za slovenske i orijentalne studije na Univerzitetu u Poatjeu, u Francuskoj, objavila je, u „Službenom glasniku“, dragocenu studiju „Kosovski kulturološki mit“, u kojem se bavi poetizacijom istorije, karakterističnom za sve narode sveta, ali na primeru Srba i njihovog kulturno-zavetnog pamćenja. Pokušaj da se dođe do odgovora na pitanje „u kojoj se meri mentalna karta Kosovskog mita podudara sa istorijskom geografijom srpskog naroda“ dao je obilan plod: posle uvodnih razmatranja etnoloških i kulturoloških mitova prelazi se na pitanje porekla arhetipske kosovske povesti i njenog mesta u kolektivnom pamćenju (od epskog do moralnog), njene višeslojnosti (istorijski, kontemplativni, metafizičko-hrišćanski i drugi segmenti), da bi se došlo do značaja kosovskog identiteta Srba u doba globalističke anihilacije vrednosti.

O PRAVU IZ DRUGOG UGLA
Kad vidimo da globalistički nihilisti svetu nameću novi „set“ „ljudskih prava“, od LGBT „braka“ do eutanazije, naježimo se; to je zato što potičemo iz jednog drugog, hrišćanskog doba; a pošto je, kako reče Osip Mandeljštam, danas svaki kulturan čovek hrišćanin, korisno je pročitati knjigu pravnog istoričara Zorana Čvorovića „Pravo i pravoslavlje“, koja se, pored verskih sloboda u carskoj Rusiji i Srbiji 19. veka, najviše bavi prvim sveobuhvatno hrišćanskim zakonom Vizantije – Eklogom. Iz knjige se može saznati štošta – počev od toga da je jedina pravna radnja dozvoljena nedeljom u carstvu Konstantina Velikog bila oslobađanje robova pred episkopom u crkvi do toga da su žene dobile pravo da vaspitavaju decu tek sa hrišćanskim zakonodavstvom. Knjigu je objavila „Catena Mundi“.

PRVI SVETSKI RAT U KNJIGAMA
„Prometej“ iz Novog Sada, u saradnji sa RTS-om, objavio je komplet od deset knjiga o Prvom svetskom ratu. Tu je studija Olivera Janca o ratu kao fenomenu koji je promenio evropsku istoriju; Miloš Ković je autor hrestomatije o Gavrilu Principu; Đorđe Stanković je objavio „Srbiju 1914-1918/ Ratni ciljevi“; Đorđe Đurić je autor ilustrovane monografije „Srbija u Prvom svetskom ratu“; Vladislav Pandurović je napravio antologiju srpskih pisama sa frontova i iz zarobljeništva; Toša Iskruljev piše o zločinima Mađara i stradanju Timočke divizije u knjizi „Raspeće srpskog naroda u Sremu“; švajcarska bolničarka Katarina Šturceneger u knjizi „Srbija u ratu 1914-1916“ bavi se patnjama naše vojske i naroda; Luka Gorgolini, u „Prokletima sa Azinare“, piše o austrougarskim zarobljenicima koji su prešli Albaniju sa Srbima; Zoran Radovanović u „Srbima na Korzici“ pokazuje kako je nastala pesma „Kreće se lađa francuska“… Trebalo bi, svakako, pomenuti i novo izdanje nezaobilazne studije akademika Milorada Ekmečića, „Ratni ciljevi Srbije 1914“, u izdanju „Filipa Višnjića“.

PROGON PROFESORA PETROVIĆA
Dragoljub Petrović, jedan od naših uglednih lingvista, svojevremeno je izbačen iz partije jer se pobunio protiv rušenja Njegoševe kapele, a onda je, 1985, uprkos ogromnom protivljenju javnosti, dobio dva meseca robije. Uzrok? Članak u „Književnim novinama“, „Pomirimo prijatelje – neprijatelji su smireni“, u kojem je, između ostalog, pisao da se Kompartija u svom „revolucionarnom pohodu“ umela osloniti na „moralno problematične osobe i ta je činjenica kod čestitih ljudi izazivala podozrenje i otpor“. Knjiga Ilije Petrovića „Progon slobodne reči“, u izdanju „Književne zadruge Srpskog narodnog vijeća“ iz Crne Gore, još jedan je prilog istoriji brozomore na ovim prostorima, tek da se ne zaboravi kako je bilo u „najboljem od svih mogućih svetova“.

DELO VELIKOG ZAHVATA
Nastavljajući istraživanja započeta „Srpskim kulturnim krugom“, Petar Pijanović je objavio studiju koja će biti neophodna lektira svim budućim istraživačima.„Srpska kultura 1900-1950.“ plod je naučne i spisateljske zrelosti. Sve je tu: društvene prilike, privatni život, obrazovanje i nauka, nacionalne ustanove i SPC, umetnost i filosofija, srpski jezik i beogradski stil, evropski okviri naše književnosti, štampa i film, izdavači i čitaoci, kulturna ideologija…Kako nam se nametnulo jugoslovenstvo? Kako smo ugrozili sopstveni identitet u ime utopije? Zašto smo kidali s tradicijom i kidali sami sebe? Knjiga visoke erudicije, lepog stila i dubinske brige za svoj narod.