„Opasna” priča o ljubavi

Piše Raško V. Jovanović

U godini obeležavanja stoleća i po od rođenja našeg književnog velikana, pozorište „Slavija“ priredilo je Nušićev festival u okviru kojeg je prikazalo i praizvedbu ove zaboravljene komedije

Pod kakvim okolnostima i kada je komediju „Opasna igra“ Nušić stvorio, pisali smo u „Pečatu“ br. 338 i stoga ćemo ovom prilikom samo podsetiti da je to delo veliki komediograf napisao za vreme svog boravka u izbeglištvu u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata sa namerom da ga ponudi za prikazivanje nekom francuskom pozorištu. Kako se ta zamisao nije ostvarila, jer „Opasna igra“ nije prikazana u Francuskoj, Nušić je to delo ipak objavio 1932. godine, u izdanju svojih sabranih dela, ali ono dosad nije izvedeno na pozorišnoj sceni. Zato bi trebalo pozdraviti što je u godini obeležavanja stoleća i po od rođenja ovog našeg književnoga velikana, pozorište „Slavija“ priredilo Festival predstava Nušićevih dela u okviru kojega je, pored ostalog, prikazalo i praizvedbu ove zaboravljene komedije pisca „Gospođe ministarke“. U toj komediji Nušić vodi čitavu priču poželevši da se komediografski osvrne na u vreme nastanka dela veoma aktuelni frojdizam, verovatno sa namerom da se malo i podsmehne pomodnim pričama o psihoanalizi. U tom cilju Nušić invertuje Frojdovo učenje pa protagonist komedije, dr Hipolit Monel, umesto da otkrije potisnuto osećanje ljubavi u pojedinca – u ovom slučaju to je njegova usvojenica, mlada Naneta – te da ga stimuliše, ne bi li osobu doveo u normalne životne tokove, čini obratno, iz sebičnih razloga težeći da u njoj, primenjujući vlastiti metod koji je nazvao psihotehnikom, uguši svaki ljubavni poriv. Smatrajući da je u tome uspeo, on je u svojoj vili okupio kolege lekare, pored ostalih dr Bazila Omskog, kao i slikara Horasa Ovena, koji je Monelov postupak oglasio za naučni kapris, da bi mu odmah „u ime prirode“ objavio rat, uputivši poziv jednome od svojih učenika, mladome bonvivanu Danijelu, da dođe u vilu dr Monela. On će se pojaviti već u drugom činu. Njegovim dolaskom komedija dobija veoma zabavni tok, jer će mladiću poći za rukom da u Naneti probudi simpatije i ljubav prema sebi, započevši „opasnu“ dečju igru sa Nanetom, u kojoj bi on, vezanih očiju, trebalo da je pronađe negde skrivenu u sobi. Ta će se igra, kao tipično nušićevsko „pozorište u pozorištu“, produžiti u trećem činu kada počinje zabava sa lutkom, s tim što će Naneti, koja u detinjstvu nije imala igračaka, Danijel postati „prva lutka“, što će slikaru Ovenu biti dokaz da eksperiment dr Monela nije uspeo. U „Opasnoj igri“ pobediće priroda i dr Monelu ne preostaje ništa drugo do da se pomiri sa situacijom.
Komediju „Opasna igra“ režirao je iskusni Velizar Mitrović sa jasno ispoljenom namerom da čitava predstava bude izvedena u jedinstvenom toku i bez pauze te da glumci u jednom živom tempu scenski ostvare onaj dobro znani Nušićev razigrani qui pro quo (koji za koga). Reditelj je u tome potpuno uspeo: predstava je bila neobično živa i sve vreme zanimljiva, tako da je oduševila prepuno gledalište. Ovo prijatno veče pamtićemo prvenstveno po sjajnoj igri mlade i talentovane Iskre Brajović u ulozi Nanete. Ona je imala sve što je potrebno za predstavljanje tog lika: naivnost u izrazu, katkad začuđen pogled, spontanost u ukupnom ponašanju, ali i poštovanje i poverenje prema dr Monelu i napose srdačnost prema Danijelu. U lepoj haljini – elegantna kreacija kostimografkinje Danice Rakočević – Iskra Brajović bila je vanredno šarmantna i plenila je u punoj meri pažnju gledalaca tokom čitave predstave. Rečju, bila je to jedna izuzetna glumačka kreacija kakva se retko može videti na našim pozornicama. Sobaricu Mariju igrala je Vasilija Kokotović uspevši da prevaziđe šablone u predstavljanju osoba iz reda posluge. Slikara Horasa Ovena tumačio je Milan Mihailović oživljavajući figuru umetnika-slikara vanredno živopisno i ubedljivo, posebno u veličanju prirode uopšte, u životu ljudi posebno. Miljan Prljeta kao Danijel bio je veoma žovijalan i duhovit u izrazu – počev od mimike pa sve do scenskih kretnji i specifičnih poza. Rade Miljanić korektan u dosledno građenom stavu pri predstavljanju serioznoga univerzitetskoga profesora Omskog. Branko Đurić u ulozi dr Monela na sugestivan način ovaplotio je unutrašnji slom izazvan saznanjem da je uprkos svim eksperimentalnim nastojanjima ljubav pobedila. Scenografsko rešenje Borisa Maksimovića bilo je funkcionalno i u likovnom smislu prijatno i efektno zahvaljujući lepo naslikanom pejzažu, koji prikazuje park pored vile dr Monela.
Bio je svakako umesan repertoarski potez staviti na repertoar i izvesti Nušićevu „Opasnu igru“, koja je naišla na vanredno povoljnu recepciju gledalaca, te se ova praizvedba može označiti jednim od vrhunaca Nušićevog festivala u pozorištu „Slavija“, čiji je program obuhvatao još i premijeru „Uježa“ u adaptaciji i režiji Ivana Bekjareva, kao i nekoliko predstava iz redovnog repertoara ovog teatra, te se može zaključiti da je ovaj teatar na dostojan način obeležio veliki jubilej našeg najboljeg komediografa.