Nova Rada – saziv za sahranu Ukrajine?

Piše Zoran Milošević

Kako u novom sazivu parlamenta nema stabilne većine, i nema legitimnih predstavnika jugoistoka zemlje, procenjuje se i da su rezultati prošlonedeljnih izbora „samo put koji će ubrzati dalji raspad države“

U Ukrajini je izabrana nova Vrhovna rada (parlament), na taj način završen je proces smene rukovodstva države započet posle Februarskog puča 2014. godine. U novoj Radi nema stabilne većine, nema legitimnih predstavnika jugoistoka Ukrajine i na taj način, ocenjuje Pjotr Akopov za ruski portal vz.ru, samo će ubrzati dalji raspad države. Izlaznost birača, da napomenemo, bila je 52,3 odsto i predstavlja najnižu tokom poslednjih decenija.
Ruski portal vesti.ru, opet, donosi analizu Andreja Arhipova (27. oktobar) koji piše da je „Blok Petra Porošenka“ gubitnik, jer su istraživanja obećavala podršku birača od 40 procenata, a dobio je nešto više od 20. Glavni udar je došao sa „savezničke“ strane premijera Arsenija Jacenjuka i bivšeg predsednika Rade Aleksandra Turčinova. Ipak, oni moraju u koaliciju i to sa još nekim. Na ulogu trećeg saveznika pretenduje gradonačelnik Lavova i lider „Samopomoći“. Prvi put posle 96 godina postojanja Rade u parlamentu neće biti komunista.

SKEPSA EU U Evropskoj uniji su rezultate izbora dočekali sa velikim skepticizmom, bez obzira na to što su pobedili pristalice ulaska u Uniju. Naime, političari EU ne žele Ukrajinu u svom sastavu, pa je izostalo oduševljenje. U Berlinu su već izjavili da rezultati izbora neće ubrzati ulazak Ukrajine u Uniju. Problem je što se socijalna i ekonomska situacija u Ukrajini ubrzano pogoršava, a vlast u Kijevu od ove nevolje se brani isključivo obećanjima o brzom ulasku u Evropsku uniju, kada će navodno poteći med i mleko za građane Ukrajine.
Koliko će postojati Rada u ovom sazivu teško je reći, no formalno-pravno posmatrano parlament Ukrajine se bira na pet godina. Međutim, upravo tek završeni izbori bili su prevremeni, što znači da je prethodni saziv Rade radio samo dve godine.
Ukrajina se posle Februarskog puča počela raspadati, jer su pučisti ukrajinsku državu nasilno okrenuli ka Zapadu. Zato je otišao Krim, na jugoistoku počeo rat kojim su se dve regiona izborila za samostalnost – Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika, a da tragedija bude veća, ekonomija Ukrajine u svim granama se ubrzano urušava, ponajviše zbog kidanja veza sa Rusijom. Da bi se država spasla od raspada, jasno je, potrebna je jaka i stabilna vlast. Međutim, ukoliko nova vlast nastavi prozapadnu, pronatovsku i antirusku politiku, što znači i da pokuša silom da zauzme jugoistok Ukrajine, jasno da takva Ukrajina ne može postojati.
Ukoliko nova vlast bude racionalna i pragmatična, država se može sačuvati federalizacijom, pri čemu bi svakako morala da se otrese američkog tutorstva i otpočne proces pomirenja sa Rusijom. Slaba vlast ne daje nadu na tako nešto – ona je, naprotiv, osuđena da udovoljava različitim centrima moći, što će je još više slabiti. To znači da je Ukrajina potpala pod spoljašnju upravu, što će razarati stabilnost vlasti ne dajući nadu na ozdravljenje. To su, dakle, rezultati izbora od 26. oktobra. Narod je suštinski izabrao rukovodstvo zemlje koje će sahraniti državu, jer ovakav parlament i predsednik ne mogu ništa drugo do da ubrzaju raspad Ukrajine.

[restrictedarea]

OPOZICIJA U RADI SLABA U Radu je, prema saopštenju Centralne izborne komisije, ušlo šest partija. Nijedna politička partija nema većinu, pa ni predsednička. Naime Pjotr Porošenko je dobio 22 odsto glasova izašlih birača, što znači da će imati 130 od 427 poslaničkih mesta. „Narodni front“ Jacenjuka – Turčinova je dobio 80 poslaničkih mandata (ovo su Marina Baltačeva i Mihail Moškin za portal vz.ru prokomentarisali naslovom „Dva medveda u jednom brlogu“, nagoveštava sukob). Treće mesto je neočekivano zauzela partija „Samopomoć“ – blok na čelu sa gradonačelnikom Lavova Andrejom Saovijem i komandantom bataljona „Donbas“ Semjenčekom, koja ima 31 poslanički mandat.
Čini se da za predsednika nema problema, jer je Jacenjuk i onako bio premijer. Sadovij je za zapadnu opciju i koalicija je na vidiku (potrebno im je 240 glasova u Radi). No, u ukrajinskoj Radi opozicija je slaba (Timošenkova je dobila samo 18 poslaničkih mesta, a ostaci Partije regiona, okupljeni u „Opozicioni blok“ imaju 31 mesto), a ekstremistička partija Olega Ljaška ostvarila je 21 mandat. Ostale partije, pretpostavlja se da će ući u vladu (sve su prozapadne) daju snagu manju od 300 poslanika, što deluje moćno, ali analitičari smatraju da je to daleko od realnosti. Vlada neće moći da menja Ustav (potrebno joj je 300 glasova u parlamentu)a tu su i brojni nepartijski poslanici i oni koji su ušli u Radu kao frakcije najvećih partija (takav je vođa „Desnog sektora“ Dmitrij Jaroš). U svakom slučaju nova vlada neće imati moć od 301 poslanika na raspolaganju. Drugim rečima, prevremeni izbori nisu osnažili moć tandema Porošenko – Jacenjuk, te iako u parlamentu nema snažne opozicije, ona je slaba. To je glavni paradoks ovih izbora i poslaničkog sastava ukrajinske Vrhovne rade. Iako, dakle, ima vlast, vlada neće imati moć da radi šta želi.
Koje su, dakle, osnovne mane nove vlade?

NESTABILNOST KOALICIJE Prva je nestabilnost koalicije. Šta znači koalicija u Radi može znati samo onaj ko je pratio rad ovog parlamenta. Koalicije se brzo raspadaju i trguje se za svaku odluku. Bez obzira na to što je neka partija u vladi ona ne sledi predloge vlade, kao što ni opozicija nije uvek protiv predloga vlade. Očekuje se da prvo „pukne“ koalicija dve najveće partije koju vode Porošenko i Jacenjuk i to za dva meseca, kada se produbi ekonomska kriza, oni će postati neprijatelji. Trenutno su proevropski Porošenko i proamerički Jacenjuk ujedinjeni oko jugoistoka Ukrajine (ćuteći priznaju njegovo osamostaljenje), no sutra „Narodni front“ može zahtevati „uspostavljanje poretka“ u otcepljenim regionima i koalicija je sahranjena. Trenutno je još jedan veliki igrač, oligarh Igor Kolomojski, zainteresovan da podrži vladu Jacenjuka, ali već sutra može zaigrati na obe strane. Koalicija dakle, ima na desetine „tankih“ mesta koja će se sa svom snagom projaviti u predstojećim mesecima. Za stabilnost vlade zainteresovan je samo jedan političar Ukrajine – predsednik Porošenko, ali on nema moć da uradi sve što bi trebalo da obezbedi stabilnost Ukrajine.
Druga mana nove koalicije i vlade je – nezadovoljstvo nacionalnih manjina. U Vrhovnoj radi i vladi dominiraju ukrajinski ekstremisti (raznih ideologija od fašističke do šovinističko-nacionalističkih), što će sprečavati stabilizaciju situacije u državi. Pored svih tih ekstremista u Radi sedi i nekoliko poslanika „Desnog sektora“ na čelu sa Dmitrijem Jarošom, kao i ljudi i iz partije Ljaška (oba su vođe grupa sa nacističkom ideologijom). Oni žele da dovedu „revoluciju do kraja“, tj. da uspostave dominaciju ukrajinske nacije i asimiluju sve manjine u Ukrajini i unište ruski jezik. Takođe, mnogi ekstremisti su u suštini marionete oligarha, koje ovi po pravilu odbacuju kada se dočepaju vlasti.
Razloga da se vlada i predsednik Porošenko optuže za izdaju biće u obilju narednih meseci, bez obzira na to da li će početi ili ne borbena dejstva na jugoistoku zemlje. Predaja Putinu, predaja Donjecka, sahrana ekonomije, služenje oligarsima, nesprovođenje lustracije, smrzavanje naše dece – već su neke omiljene parole koje se čuju i u medijima i u šapatima naroda i poslanika. Pod bilo kojom od navedenih parola moguće je mobilisati dovoljno ljudi i izvršiti juriš na Radu. Ukoliko krene rat sa Novorusijom popularnost ekstremističke manjine će rasti i tzv. Porošenkova partija mira naći će se pred izborom – preći na ekstremne pozicije ili čekati „rasterivanje izdajničke Rade“.
Treća mana je regionalizacija, to jest raspad Ukrajine. Za ovu opciju se zalažu politički predstavnici i zapada i istoka Ukrajine. Čak i gradonačelnik Lavova, šef prozapadne partije „Samopoć“ govori o tome da su se njegove nadležnosti kao gradonačelnika i šefa lokalne samouprave smanjile za dva puta. Drugim rečima, zapadni regioni žele više lokalne vlasti. „Opozicioni blok“ još otvorenije istupa za federalizaciju, ali nije jasno hoće li ove dve opcije ući u savez.
Sa druge strane, Porošenko je obećao više nadležnosti regionima (ali ovo ne naziva federalizacijom), ali ukoliko to učini sa aspekta budžeta i sve veće ekonomske krize doći će do političkog samoubistva njega i Kijeva. Inače, oligarsi i regionalne elite poslednjih meseci su povećali udaljavanje od Kijeva i ako se nastavi ovaj proces politički centar može ostati bez resursa za održanje jedinstva države. Tako će Kijevu jedini izvor prihoda biti zapadna pomoć, ali je ona i ovako nedovoljna da neće moći da presudno utiče na zaustavljanje raspada.
Sami izbori su pokazali da mnoge regionalne elite, ali i obični građani ne veruju u očuvanje celovitosti i jedinstva države. U regionima se među elitom i građanima već govori da je Ukrajina država bez budućnosti. Prvi pokazatelj je mala izlaznost birača na glasanje tamo gde su ljudi nezadovoljni udaljavanjem od Rusije. Istok države je ignorisao izbore, a gde je i bilo glasanja izašlo je dva puta manje ljudi nego u Lavovu. Pritom, u teškim uslovima kontrole medija i pretnji po bezbednost, deo birača je smogao snage da glasa za „Opozicioni blok“ (u Harkovu je tako uradilo 33 odsto birača, a u Dnjepetrovsku 25 odsto).
Sudbina Ukrajine, za koju se bore Rusija i Zapad, neće se rešavati u Vrhovnoj radi, već u Vašingtonu (Briselu) i Moskvi. Poslanici će morati da na kraju usvoje rešenje koje nametnu Zapad i Rusija. To znači da u novim uslovima (uvažavajući radikalizam sastava nove Vrhovne rade) neko mora nekoga oterati sa vlasti – Rada predsednika Porošenka ili predsednik Porošenko poslanike.

SVETSKI AVANTURISTI

Jedan od najvažnijih poljskih političara i mislilaca XIX i prve polovine XX veka Roman Dmovski (1864-1939), lider poljskih nacionalnih demokrata tzv. endekov, hirurški precizno opisao je sudbinu Ukrajine, iako tada ni izbliza nije bilo postavljeno savremeno „ukrajinsko pitanje“. Dmovski je pisao da mlade narodnosti nemaju tradiciju, saznanja i instinkte koji garantuju da će iz mase postati nacija, a nedostatak političkog i upravljačkog iskustva često ih dovodi do nerešivih problema. To, opet, vodi do toga da će se upravljačka elita formirati od svetskih avanturista, čiji kvaliteti joj neće doneti državotvornost, odnosno stvaranje jedinstvene nacije na ukrajinskoj teritoriji. Ukoliko se pokuša realizacija „ukrajinskog projekta“, Dmovski piše, pretvoriće se u tragediju praćenu raspadom države i velikim brojem poginulih.

[/restrictedarea]