Neuporediva snaga pravoslavlja

Razgovarala Ljiljana Bogdanović

Sa starešinom Podvorja RPC u Beogradu razgovarali smo povodom 700-godišnjice rođenja Prepodobnog Sergija Radonješkog, najznačajnijeg ruskog svetitelja kojeg proslavlja ne samo Rusija nego celi pravoslavni svet, a koji je živeo u veoma važnom istorijskom trenutku – uoči pada Vizantije, za vreme Kosovske bitke i u doba uspostavljanja jake Rusije

Ruska pravoslavna crkva i cela Pravoslavna vaseljena se pripremaju da obeleže sedamsto godina od rođenja Svetog Sergija Radonješkog. U svim pravoslavnim hramovima Ruske pravoslavne crkve služiće se 8. oktobra svečana liturgija u čast Svetog Sergija. Ovaj veliki svetac i ugodnik Božji predstavlja najvažnijeg ruskog svetitelja kojeg proslavlja ne samo Rusija nego celi pravoslavni svet. U Beogradu će se u Podvorju Ruske pravoslavne crkve po starom i tradicionalnom običaju sabrati veliki broj Rusa i Srba na liturgiji da proslave Svetog Sergija. I na Rumiji u Baru osnovan je manastir Svetog Sergija, gde će svečano biti služena liturgija. Koliko ruski narod poštuje Svetog Sergija, najbolje se vidi i po tome koliko je u Rusiji rasprostranjeno ime Sergije u njegovu čast. Sveti Sergije je živeo u veoma važnom istorijskom trenutku uoči pada Vizantije, kao i za vreme Kosovske bitke i uspostavljanja jake Rusije. Savremenici smo i svedoci povratka Krima u sastav Rusije, a znamo da je Rusija krštena na Krimu. Zato smo zamolili starešinu Podvorja RPC u Beogradu, protojereja Vitalija Tarasjeva za razgovor o Svetom Sergiju Radonješkom. Nezaobilazna tema našeg razgovora su i skori dolazak patrijarha Kirila u Srbiju, kada će on posetiti i Kosovo i Metohiju, kao i dolazak predsednika Vladimira Putina.

U sredu 8. oktobra Ruska pravoslavna crkva slavi 700 godina od rođenja jednog od najvećih ruskih svetitelja, Svetog Sergija Radonješkog. Kažite nam kakav značaj ovaj veliki praznik ima za Rusiju i za ukupnu Pravoslavnu vaseljenu?

Proslavljanje značajnih datuma u istoriji Crkve uvek ima i jak duhovni značaj za savremenu generaciju vernika. Jubilej Svetog Sergija Radonješkog za današnju Rusiju i ruski narod u ovom istorijskom momentu ima ogroman značaj. Sveti Sergije je ličnost koja je objedinjavala ljude i ujedinjavala rusku zemlju. U njegovo vreme ruske zemlje bile su rasparčane na više kneževina. Njegova neprestana molitva i nesumnjiv duhovni autoritet uticali su na životne poglede vladajućih ljudi toga vremena i oni su se svakim danom sve više i više okretali ka sabiranju Rusa i ruskih zemalja. Tako da već pred poznatu Kulikovsku bitku (1380) svi ruski kneževi priznaju vrhovnu vlast kneza Dimitrija Ivanoviča Donskog. Oslobađanje od mongolsko-tatarskog ropstva ima neprocenjiv značaj za razvoj Rusije. Presudan je bio uticaj Svetog Sergija na sveopšte sobranje ruskog naroda, što je imalo zaista ogroman uticaj da se Rusija kao pravoslavna država uzdigne.

Naravno, Sveti Sergije je ostavio dubok trag i na prethodne generacije vernika Ruske crkve, o čemu svedoče hramovi i manastiri sagrađeni na svih pet kontinenata Svetom Sergiju u čast. Jedan od manastira Svetog Sergija nalazi se na planini Rumija u Crnogorsko-primorskoj mitropoliji. Visokopreosvećeni mitropolit Amfilohije, kao i mnogi pravoslavni ljudi, duboko veruje da će jednoga dana taj manastir prerasti u Lavru Prepodobnog Sergija. U spomen na tako velikog podvižnika Božjeg kakav je Sveti Sergije, Ruska pravoslavna crkva upriličila je proslavu u njegovoj lavri kraj Moskve na Dan obretenja njegovih moštiju 24. jula po novom kalendaru. U toj liturgijskoj proslavi učestvovali su u arhijerejskom činu predstavnici svih pravoslavnih pomesnih crkava. I to predstavlja jedan više nego vidljivi znak poštovanja Svetog Sergija u Pravoslavnoj vaseljeni. Na glavni dan praznovanja Svetog Sergija u godini, a to je 8. oktobar, u svim hramovima i manastirima Ruske pravoslavne crkve služiće se svečane liturgije u njegovu čast i proslavljaće se njegov sveti život, koji je redak primer ljubavi i krotosti ne samo monasima već i svim mirjanima. Tako će biti i u Svetotrojičkom hramu Podvorja RPC u Beogradu, gde se toga dana, po tradiciji, okuplja veliki broj pravoslavnih Rusa i Srba. Posebno ističemo da toga dana u naš hram dolaze deca i omladina radi liturgijskog sabranja i Svetog pričešća. U ruskom narodu ime Sergije je veoma rasprostranjeno, što govori o velikom broju Rusa koji su Svetog Sergija izabrali za svog nebeskog pokrovitelja.

Šta bi se moglo izdvojiti kao posebnost vremena u kojem je živeo Sveti Sergije Radonješki?

Vreme u kojem je živeo Prepodobni Sergije jeste vreme u kojem se formirala Moskovska Rusija. Istovremeno, pravoslavni svet je zadesila velika istorijska katastrofa – pad Vizantije. Sveti Sergije je rođen negde oko sto pedeset godina pre konačnog pada Vizantije, a prestavio se Gospodu negde šezdeset godina pre nego što je Vizantija prestala da postoji. A sama Vizantija je pred svoj kraj najjasnije isijavala duhovni podvig i pravoslavnu kulturu. Nije slučajno 14. vek označen kao period Trećeg preporoda Vizantije. I taj duhovni podvig i pravoslavna kultura, kroz ličnost Svetog Sergija, dobijali su svoju prisutnost i davali hrišćanski pravoslavni pečat svakodnevnom ruskom životu. Upravo se u ovome vidi pravi značaj Svetog Sergija za Rusiju i celokupno pravoslavlje. On je svojim životom, svojim delima, svojim molitvama preuzeo sveukupno bogatstvo monaškog podviga iz Vizantije i ovaplotio ga u Rusiji… Upravo su isihasti podvižnici duhovno probudili Ruse. A prvi među njima je Sveti Sergije. Kroz njegovu ličnost isijavala je svetost, kroz njega je od Rusije nastalo ono što je bila Vizantija. Njegovi učenici su osnivači bezmalo jedne četvrtine ruskih manastira. Taj procvat pravoslavnog podvižništva bio je temelj na kojem je stajala Rusija i odakle je crpela svoju snagu.

[restrictedarea]

Tu je i Kosovka bitka.

Naravno. Neraskidive su i duboke veze koje povezuju ruski i srpski narod. I Sveti Sergije i Sveti Lazar svojim životom ukazuju da je njihov izbor Carstvo nebesko. Jedan je sav svoj život proveo u monaštvu i dobrovoljnom mučeništvu za Hrista, dok je drugi dobrovoljno glavu položio za veru i postradao za Hrista. Žitija su različita, ali imaju snažan i veliki zajednički imenitelj. A to je da nikada i ni za kakvu ovozemaljsku nagradu nisu dali pravoslavnu Rusiju, odnosno pravoslavnu Srbiju. Sveti mučenik car Lazar je svojom svetom krvlju ispisao na Kosovu istinu da je zemaljsko za maleno carstvo, a nebesko večno i doveka.

Koji je događaj posebno važan iz života Svetog Sergija?

U ruskom narodu široko je rasprostranjena tradicija poštovanja Presvete Bogorodice. I Sveti Sergije se takođe naročito obraćao u molitvama Majci Božjoj. Njegova molitva Bogorodici i danas ima snagu i mi je osećamo. Jednom je Sveti Sergije vršio u keliji monaško pravilo i pročitavši jedan deo, seo je da se odmori. Odjednom je predosetio da će se zbiti nešto nesvakidašnje, i zaista, pojavila se ispred njega Bogorodica, u punom svom sjaju. Sveti Sergije je priklonio glavu i kleknuo. Bogorodica mu se obratila rečima: „Ne boj se, izabraniče moj! Došla sam da te posetim. Od sada nemoj brinuti o svom manastiru i braći, ja ću ovu obitelj opskrbiti svime što je potrebno. I tako će biti ne samo za tvoga života nego i posle tvoje smrti, ja ću brinuti o manastiru…“

Za pravoslavne Ruse i sve pravoslavne hrišćane javljanje Bogorodice Svetom Sergiju je divna tajna koja nadilazi ljudsku logiku i pravila racionalizma. Mi se klanjamo i duboko poštujemo ovaj sveti događaj. Najpoznatiji prikaz javljanja Bogorodice Svetom Sergiju napisan je u 16. veku. Posebno naglašavam da je ikona javljanja Presvete Bogorodice Svetom Sergiju ne jednom očuvala rusku vojsku. Car Aleksej Mihajlovič se sa vojskom molio pred ovom ikonom za vreme rata sa Poljacima 1657. godine. Za vreme rata sa Šveđanima 1703. godine, ikona je takođe bila sa ruskom vojskom. Mitropolit Platon Moskovski u vreme rata sa Napoleonom 1812. godine šalje ovu ikonu kao zaštitnika ruskoj vojsci. I za vreme Prvog svetskog rata 1914. godine ova ikona pratila je glavnokomandujućeg ruskom vojskom. Vidi se, dakle, da su ruski narod, ruska vojska, neraskidivo povezani sa Svetim Sergijem i Presvetom Bogorodicom. Kroz dugu istoriju se pokazivalo da je u najtežim vremenima ruski narod bio oslonjen na svoga Spasitelja, na svoju Pravoslavnu crkvu, na Bogorodicu i Svete ugodnike Božje.

Kakav je vaš lični doživljaj ovog sveca, da li na vas utiče Sveti Sergije?

Imao sam čast da nekoliko puta u životu celivam Svete mošti Prepodobnog Sergija u njegovom manastiru. I svaki put je drugačije nadahnuće i doživljaj. Sećanje na te susrete sa njim jeste podstrek da budem revnostan u svojoj ličnoj molitvi, da savesno obavljam svešteničku službu radi poverenog mi naroda, da poštujem Otadžbinu i druge učim tom poštovanju, da uvek sabiram ljude oko sebe u hram Božji. A naročito da obratim pažnju na mlade, jer među njima ima i onih koji poseduju talenat za monaški podvig i nije ih malo. U mom pastirskom radu Sveti Sergije je veliki pomagač i zaštitnik.

Da li je savremeni čovek sklon da razmišlja o svojim svetim ljudima, kako to narod kaže – „ da mu valja izaći pred njih“?

Mi živimo u jednom zaista teškom vremenu. Današnji čovek često skoro sasvim zaboravlja na postojanje Boga, zaboravlja na Carstvo Božje i večno blaženstvo, kao i na postojanje pakla. Događa se da savremeni čovek sve svoje snage ulaže u privremena blaga i prijatnosti. Pri tome, zaboravlja na svoju večnu dušu i potčinjava se najnižim strastima koje čoveka svode često na to da je gori i od životinje. Ali, kada se čovek trudi da živi po jevanđeljskim preporukama, kada posećuje hram i moli se na liturgiji, kada se pričešćuje i prima Gospoda u sebe, takav čovek stiče sposobnost da oseća duhovni svet, da tačno razluči šta je dobro, a šta zlo. U tom slučaju postajemo dostojni susreta sa našim svetima, a Presveta Bogorodica se moli pred Gospodom Isusom Hristom za nas. Mnogi su imali prilike da vide Patrijarha Pavla i da se svojim očima uvere kako izgledaju sveti ljudi.

Uskoro u posetu Srbiji dolazi Njegova svetost patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril?

Zvanična poseta predstojatelja Ruske pravoslavne crkve, patrijarha Kirila predviđena je za sredinu novembra. Za Rusku pravoslavnu crkvu ova poseta ima izuzetno veliki značaj. Patrijarh Kiril posetiće Pećku patrijaršiju i obaviti bogosluženje u ovoj srpskoj svetinji i pomoliti se za verni srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ruska crkva i svi njeni vernici vaistinu saosećaju i sastradavaju sa svojom braćom koja žive na Svetoj kosovo-metohijskoj zemlji. Velika je čast i blagoslov pomoliti se ispred čudotvornog obraza Presvete Bogorodice Pećke.

Pored posete Pećkoj patrijaršiji, Njegova svetost patrijarh Kiril imaće priliku da služi zajedno sa Njegovom svetosti patrijarhom srpskim Irinejom svetu liturgiju u Hramu Svetoga Save na Vračaru. Ova srpska svetinja takođe se nalazi neprestano u molitvama ruskog naroda i Ruska crkva, i uz Božju pomoć, učiniće sve što je do nas, da se ovaj velelepni hram dostojanstveno blagoukrasi.

Na samom početku Prvog svetskog rata 1914. i 1915. godine, srpski i ruski vojnici, na ušću Save u Dunav ispod Kalemegdana, herojski su branili Beograd i Srbiju od stranih zavojevača. Mnogi od njih su poginuli i njihove kosti su sahranjene u Spomeniku ruskim vojnicima Prvog svetskog rata, koji je sastavni deo Ruskog nekropolja na Novom groblju u Beogradu (kompleksu pripadaju i Iverska kapela i četiri „ruske“ parcele). Podvorje Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, tokom poslednjih šest godina, obnavljalo je tu svetinju i Njegova svetost patrijarh Kiril izvršiće osvećenje Iverske kapele i Ruskog nekropolja na Novom groblju u Beogradu.

Rusija je krštena na Krimu i vidimo da je Krim ponovo sastavni deo Rusije.

Ovo pitanje jeste pitanje duhovnog opstanka pravoslavne Rusije. Nisu slučajno neprijatelji ruskog naroda u 20. veku pripremali rastakanje ruskih pravoslavnih zemalja. Kao što nisu nimalo slučajni događaji koji su obeležili prvih 14 godina 21. veka. Naime, Sveti knez Vladimir, koji je 988. godine krstio narod u Kijevskoj Rusiji, primio je hrišćanstvo, odnosno kršten je u gradu Hersonesu na Krimu. Neposredno pre krštenja, Sveti Vladimir je bio izgubio vid, oslepeo je, da bi mu za vreme obreda krštenja, u momentu kada je episkop stavio ruke na njegovu glavu, sam Gospod vratio vid i Sveti Vladimir je dobio više nego jasan znak šta mu je činiti. Usledilo je krštenje Rusije. Sve zemlje i sav taj duhovni prostor Kijevske Rusije pretrpeli su i trpe i dan-danas veliko razaranje. Sa duhovnog aspekta, nama je jasno šta se i zašto dešava i stoga je povratak ove svete ruske zemlje blagosloven dan u istoriji Ruske pravoslavne crkve.

U čuvenom Minhenskom govoru predsednik Putin je naglasio da su pravoslavlje i nuklearno oružje oslonac Rusije.

Očigledno je i jasno je da ruski narod ima jaku državu onda kada je okrenut pravoslavnoj veri. Znamo i da je Moskva Drugi svetski rat proglasila Otadžbinskim ratom a ne proleterskom revolucijom i da su zvonila zvona na svim pravoslavnim hramovima pozivajući narod da brani svoju Otadžbinu. Uostalom, celokupna istorija Rusije to praktično potvrđuje. Predsednik Putin je svetu predočio da je pravoslavlje temelj i oslonac Rusije. Podsetio bih da je 1903. godine car Nikolaj Drugi bio na obretenju moštiju Svetog Serafima Sarovskog, velikog podvižnika ruske zemlje i ruskog naroda. A da je 2003. godine predsednik Putin prisustvovao drugom obretenju moštiju Svetog Serafima Sarovskog i time najjasnije pokazao koliko je važna pravoslavna vera za opstanak Rusije.

Šta danas znači Ruska pravoslavna crkva?

Ruska pravoslavna crkva jeste jedna od kanonskih pomesnih crkava, i kao najmnogoljudnija Pravoslavna crkva danas, nosi specifičnu odgovornost. Ruska crkva, izašavši nedavno iz skoro 80-godišnjeg boljševičkog represivnog sistema, sprovodi duhovni preporod, koji već danas ima svoje rezultate. Broj eparhija se znatno uvećao, poboljšan je rad crkvene strukture, misija Crkve, u ovim okolnostima kada uživamo slobodu, stavljena je na prvo mesto kao duhovno poslušanje za danas već preko 300 episkopa, za sveštenstvo, za monaštvo i za vernike. Glas Crkve u Rusiji se jasno čuje. Na međunarodnom polju, svedoci smo, sprovodi se takozvana sekularizacija države, koja u većini slučajeva prerasta u svojevrsno „silovanje“ vernika i Crkve, i to bez obzira koliki je realno procenat građana u jednoj državi koji su vernici. I u takvom neslobodarskom ambijentu Ruska crkva, učestvujući u raznim međunarodnim organizacijama i forumima, čini napore da se glas Crkve čuje, da ljudi shvate da postoji i neko drugo mišljenje, zasnovano na istinskim argumentima. Nadamo se da će ovome doprineti i molitve naših vernika, i u Srbiji i u Rusiji, jer po učenju Crkve, Gospod pomaže onima koji su u komunikaciji sa Njim, odnosno vrše molitvu i obraćaju mu se.

I na kraju, recite nam koja je vaša poruka povodom praznika Svetog Sergija Radonješkog.

Pođimo od toga šta svaki čovek, kada se iskreno zagleda u svoje srce, želi. Zapitajmo se koji je to roditelj, i da li uopšte ima takvog, ko svom detetu želi da bude narkoman, lopov, izopačenik, bludnik i nastranik svake vrste. Naravno da takvog nema. Svaki normalan čovek teži svom ličnom i porodičnom blagostanju, teži ka procvatu države u kojoj živi. Pogledajmo Stari zavet, koji je ujedno i istorija biblijskog, izabranog jevrejskog naroda. Tu nalazimo da je država doživljavala procvat kada je narod poštovao Boga i Božje zakone, a u periodima otpadanja od Boga država se urušavala i narod je bio osuđen na ropstvo. Da bismo imali nadu za bolju budućnost Srbije i Rusije, moramo se okrenuti našim čestitim precima, Svetom Savi i Svetom Sergiju Radonješkom. Od njih ćemo dobiti blagoslov da budemo u pravoslavnoj veri, da redovno posećujemo bogosluženja u hramovima, da ispovedamo svoja sagrešenja i da se redovno pričešćujemo Svetim Hristovim tajnama. Duboko sam uveren da je to jedini put koji vodi našem spasenju i spasenju Rusije i Srbije. Mi Rusi kažemo za svoju Otadžbinu da je Sveta Rusija, a Srbi za svoju Otadžbinu da je Nebeska Srbija. Kako su samo to divna i veličanstvena imena za pravoslavnu Rusiju i pravoslavnu Srbiju. Razgovarajmo sa svojom braćom o tome da je samo Hristos put, istina i život. Kada se svi pokajemo i okrenemo se istinskom životu u Hristu, tada će ponovo zasijati Sveta Rusija i Nebeska Srbija.

[/restrictedarea]