Koga činjenice obavezuju

Aleksandar Nikitović

Ako prihvatamo da nas činjenice obavezuju, bilo bi važno da pogledamo šta je u kratkom izbornom roku za predsednika DSS izjavljivala Sanda Rašković Ivić. Naravno, reč je o nesumnjivim i verodostojnim izjavama koje su objavljivane u našoj štampi

Osnovno pravilo svake rasprave je da bi činjenice trebalo da nas obavezuju. Ako se činjenice ne poštuju onda i svaka rasprava gubi smisao. Posle izbora u DSS Sanda Rašković Ivić saopštila je da „Koštunica nije otišao zbog navodnog napuštanja ideje političke neutralnosti“. Zapravo, posle kritika da je napustila politiku izvornog DSS, ona u poslednjim izjavama tvrdi da je uvek i isključivo zastupala politiku neutralnosti. Ako prihvatamo da nas činjenice obavezuju, bilo bi važno da pogledamo šta je u kratkom izbornom roku za predsednika DSS izjavljivala Sanda Rašković Ivić. Naravno, reč je o nesumnjivim i verodostojnim izjavama koje su objavljivane u našoj štampi. Posle toga je red da crno na belo uporedimo njene stavove o „suverenizmu“ i izjavu o napuštanju Koštunice DSS.

 

PREOBRAŽAJ IDEJE Pogledamo li brojne medijske nastupe Sande Rašković Ivić uočićemo šta je njen glavni cilj. U intervjuu vodećim nacionalnim novinama ona je bez imalo skrivanja saopštila svoju nameru: „Smatram da ideja neutralnosti koju smo promovisali i zastupali, treba da evoluira u ideju suverenizma.“ Ima li nešto da nije jasno u ovoj poruci? Zaista nema, sve je rečeno. Ona saopštava da je došao trenutak da se promeni politika neutralnosti i da kako kaže treba da evoluira u „suverenizam“ (pošto u srpskom jeziku ne postoji izraz suverenizam stavljaću ga pod navodnike).

Posle ove glavne poruke da želi političku neutralnost da zameni „suverenizmom“, išle su brojne izjave koje razrađuju ovu ideju. Navešćemo one najvažnije: „Kao novinu, predložiću suverenistički blok“, „Zalagaću se za brzo formiranje nacionalnog suverenističkog bloka“, „DSS mora da napravi proboj prema parlamentu, u kojem bi se čuo glas evroskeptika i suverenista, odnosno svih onih koji se zalažu za slobodnu i suverenu Srbiju“, „Ući u jedan suverenistički nacionalni blok, napraviti proboj prema parlamentu, u kojem bi se čuo glas evroskeptika, suverenista, onih koji se zalažu za slobodnu i suverenu Srbiju“, „Da okupi sve ljude koji su za slobodnu i suverenu Srbiju”, „To su temeljni ideološki i politički principi: da budemo suverenistička stranka desnog centra“.

[restrictedarea]

 

Gotovo je nemoguće ne primetiti ovu pravu bujicu izjava o „suverenizmu“. Da li možda nekom nije jasno šta je njihov smisao? Ima li bilo koga ko ne zna šta znače reči: „Smatram da ideja neutralnosti koju smo promovisali i zastupali, treba da evoluira u ideju suverenizma“. Kome nije jasno da se ovde u izbornoj kampanji unutar DSS radilo o ogoljenoj najavi promene političke neutralnosti kao osnovnog načela DSS?

 

KAO PO LOJU Sve je, dakle, išlo kao po loju. Zacrtan je „suverenizam“ kao novo načelo i pripremljeno je ubijanje političke neutralnosti. Time je, što je najvažnije, ispunjen zahtev stranog faktora da započne  nestajanje političke neutralnosti kao jedine, ozbiljne i prave alternative srpskom bezglavom evroatlantskom putu. Da ništa ne bi prepustili slučaju dvojica najvažnijih stranih ambasadora su u izbornoj kampanji u DSS izričito rekli da je neutralnost neprihvatljiva za Srbiju. To je unapred plaćeno, nagrađeno i zapečaćeno učešćem DSS u beogradsko vlasti, kao navodno opozicione stranke i stožera suverenističkog bloka.

Ali, u Srbiji ništa nije ni lako ni jednostavno. Ovu idilu je pokvario Vojislav Koštunica. Pošto je izabrana za predsednika DSS Sanda Rašković Ivić je dva puta u najlepšim bojama najavila sastanak sa Koštunicom. Umesto sastanka usledila je izjava Koštunice da napušta DSS jer je izneveren program Stranke. A da jeste izneveren činjenično je dokazano u ovom tekstu. I tada, verovatno u strahu od istine, Sanda Rašković Ivić javno nastupa zaklinjući se da ona nikada nije ni pomislila da menja program i da zauvek ostaje verna političkoj neutralnosti.

Ovaj nastup, ili bolje reći ispad, pratio je i jedan krajnje bizaran podatak. Naime, ona je navela i kako je Koštunica na 107. strani svoje knjige: „Zašto Srbija, a ne Evropska unije“ izjednačio političku neutralnost i suverenitet. Gle čuda! Prvo, na 107. strani Koštunica navodi reči stranog ambasadora koji saopštava da Srbiji u paketu sa EU pripada i članstvo u NATO. Odgovarajući mu Koštunica kaže da se Srbija ne može odreći političke neutralnosti, suvereniteta i slobode. Nikome i nikada, osim Sandi Rašković Ivić u nastupu straha i obesti, nije pala na pamet takva besmislica da Koštunica izjednačava političku neutralnost i „suverenizam“.

Neće proći mnogo vremena a Sanda Rašković Ivić će i po šesti put napraviti obrt i vratiti se „suverenizmu“. Doduše, verovatno više neće pominjati hrvatsku tuđicu suverenizam, nego će upotrebljavati srpsku reč. Krenula je od ideologije Dragoljuba Mićunovića, pa je bila za demokratsko i nacionalno DSS, zatim je vatreno branila političku neutralnost, onda je prešla na oportunizam „suverenizma“, sada se kobajagi ponovo vratila političkoj neutralnosti i sutra će završiti sa ipak željenim zapadnim „suverenizmom“.

Zašto i ko onda može verovati Sandi Rašković Ivić? Putešestvije o „suverenizmu“ sve govori o čvrstini njenih uverenja. Učešće u beogradskoj vlasti i istovremeno pravljenje navodnog nacionalnog bloka je njena saga sa tužnim krajem. Jer, ako je ne obavezuje Koštunica, ako je ne obavezuju elementarne moralne norme, ipak bi morala da nauči da je obavezuju makar gole činjenice.

[/restrictedarea]