Kako opstaje Izrael?

Pored ekonomske politike, nauke i diplomatije, koje treba da obezbede mir Izraelu okruženom ratobornim islamistima, ova zemlja se oslanja i na jake oružane snage i akcije armije koje bi morale da obeshrabre sve one što bi da ga unište

Piše Zoran Milošević

Većina muslimana u svetu smatra da Palestinci i Jevreji ne mogu postojati jedni pored drugih. To je rezultat istraživanja javnog mnjenja sprovedenog od uglednog Pew Global Attitudes Project centra. Ono je obuhvatilo muslimane iz Indonezije, Jordana, Kuvajta, Libana, Maroka, Nigerije, Pakistana, Palestinske autonomije i Turske.
Čak 90 odsto stanovnika Maroka misli da Palestinci nemaju budućnost dok postoji Izrael, a tako misli i 85 odsto Jordanaca, 80 odsto Palestinaca, 72 odsto Kuvajćana, 65 odsto Libanaca, 58 odsto Indonežana i 57 odsto Pakistanaca, navodi list „Internešenel herald tribjun“. Istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 15 000 muslimana iz nabrojanih država, donelo je očekivane, ali i zabrinjavajuće rezultate, jer pokazuju da su oni jednostavno nezadovoljni što uopšte postoji Izrael, pošto tu teritoriju smatraju svojom.
Takođe, od 97 (Jordan) do 64 (Pakistan) odsto muslimana smatra da je islam danas ugrožen od SAD i Zapada. Zapravo, ono što im smeta jeste pokroviteljstvo SAD nad Izraelom, što je izvor mržnje prema ovoj državi.
[restrictedarea]

PACIFIKOVANJE ARAPA I TURSKE Kako, dakle, Izrael opstaje u takvom okruženju? pita se Vladimir Jankelevič za izraelski list „Polosa“. Tačno je da SAD štite ovu državu na međunarodnoj areni, ali i sama vlada Izraela preduzima značajne mere koje pomažu njenom opstanku i napretku. A suština opstanka je u tome da je izraelska vlada uspela da pacifikuje Arape i Turke, pri čemu su još ostali samo Iran i neke nedržavne organizacije kao otvoreni neprijatelji države. Za pacifikaciju Arapa pobrinule su se vlade Jordana, Egipta i Saudijske Arabije, a za pacifikaciju turskih naroda vlade Kazahstana i Azerbejdžana. No, istraživači imaju dosta problema da sve ovo objasne, jer većina ugovora sa muslimanskim vladama nosi oznaku državne tajne. Izrael zapravo pokušava da se brojnim komercijalnim i političkim projektima i kontaktima osigura od radikalnih islamista. Veći deo tih projekata nosi oznaku, kako smo naglasili, državne tajne da se ne bi razljutili gnevni džihadisti. Logika džihadista, bez obzira odakle potiču, govori da nema te koristi koju nisu spremni da prežale, ako žele da naštete Izraelu, pa tajnost u regionu, gde iracionalnost dosta komanduje ljudskim glavama, postaje neophodna, smatraju u Jerusalimu.
Danas su najveći saveznici Izraela među muslimanskim državama Kazahstan i Azerbejdžan, a ni islamske države Centralne Azije ne podržavaju Palestince, niti džihadiste. Azerbejdžan i Kazahstan često ugošćuju zvaničnike Izraela − čak obezbeđuju 90 odsto potreba za naftom jevrejskoj državi, navodi portal izrus.co.il, a postoje i drugi veliki ekonomski interesi, o kojima se malo govori ili se skoro uopšte ne govori javno, a učvršćuju ovaj politički savez. Pored toga, Kazasi su „smislili“ mehanizam zaštite Izraela od Turaka: blokirali su na panturskim institucijama težnje Ankare da se usvoje antiizraelske inicijative, a prethodno su isposlovali da se sve odluke donose konsenzusom. Kazahstan i Azerbejdžan su tako Izraelu umanjili broj frontova i ostao mu je samo onaj prema Iranu i nedržavnim džihadističkim organizacijama.
Drugi front prema Arapima rešio je sam Izrael.
Ova država je nestašicu vode u regionu, što je bio uzrok ratova i sklapanja i poštovanja mira, morala da rešava tako što se opredelila da razvija tehnologiju eksploatacije morske vode, a to se pokazalo višestruko mudrim potezom. Koliko je Izrael uspešan u tome, govori podatak da iz mora snabdeva celokupno stanovništvo pitkom vodom, ali zadovoljava i 80 odsto potreba susednog Jordana, što je jedan od razloga miroljubive retorike i politike elite ove države. Sa dolaskom izbeglica iz Sirije i Iraka u Jordan, potrebe za vodom su porasle, pa je Izrael povećao isporuke.
Izrael je pronašao i prirodni gas u priobalju oko Sredozemnog mora i u toku su pregovori da snabdeva Jordan ovim energentom. Ugovor predviđa dostavu 45 milijardi kubnih metara gasa tokom narednih 15 godina. Pored toga, Jordanu je obećao pomoć u slučaju napada terorista Islamske države (ISIS). Zbog ovih usluga Izraela, Jordan vodi miroljubivu politiku prema njemu.
Na sličan način, Izrael pokušava da obezbedi da i sa Egiptom ima prijateljske odnose. Naime, kako američka agencija „Blumberg“ navodi, u toku su pregovori (koji treba da se završe do kraja 2014. godine) između Izraela i Egipta o dostavi 180 milijardi kubnih metara gasa Egiptu (iz nalazišta Levitan i Tama) gasovodom koji ide po dnu Sredozemnog mora, a sve radi njegove dalje dostave potrošačima u Zapadnoj Evropi i Aziji. Egipat je zainteresovan za izraelski gas jer su njegova nalazišta pri kraju, ali i zbog dohotka od transporta i prerade. Dostava izraelskog gasa u Zapadnu Evropu preko Egipta se može brže organizovati nego da se gradi sopstveni gasovod koji, uz to, zahteva i milijarde evra investicija, a sa sobom nosi i brojne ekološke probleme. Takođe, ugovor o dostavi gasa Egiptu „umiruje“ džihadiste, jer će se protiv njih boriti i egipatske vlasti i vlasti Evropske unije, kojoj je potreban gas. Izraelu ovaj ugovor donosi toliko neophodan miran život.
Krajem septembra ove godine, Ministarstvo transporta Izraela potpisalo je sa kineskom kompanijom „Čajna harbor“ (China Harbour Engineering Company Ltd.) ugovor o izgradnji prve od dve luke u Ašdodu, a buduća pruga Ašdod – Eilat stvoriće uslove za transport robe između Evrope i Azije. To je, zapravo, novi trgovački put između Evrope i Azije, kao dopuna Sueckom kanalu. Ova investicija, takođe, treba da umiri brojne (siromašne) džihadiste koji će tako dobiti priliku da rade.

VOJNI OSIGURAČ No, pored ekonomske politike, nauke i diplomatije, koje treba da obezbede mir Izraelu okruženom ratobornim islamistima, on se oslanja i na jake oružane snage i akcije armije koje treba da obeshrabre sve one što bi da ga unište.
Vojne i diplomatske akcije jevrejske države počivaju na pet elemenata: zadržavanje, to jest stvaranje uslova da protivnici nemaju volju da probleme rešavaju vojnim putem; drugo, rano upozorenje (preventivni udari, uništavanje objekata i konvoja koji predstavljaju pretnju bezbednosti Izraela); treće, pasivna odbrana; četvrto, aktivna odbrana, tj. prihvat i obaranje različitih raketa; peto, napadi koji omogućavaju umanjenje broja i učestalosti raketnih napada. Poslednja mera je primena nuklearnog oružja, od kojega je trećina razmeštena na brodovima i podmornicama.
Ranije se Izrael suočavao sa opasnošću koja je poticala od koalicija arapskih država. Danas, ovakva opasnost je malo verovatna. Najveću pretnju predstavljaju vojna dejstva nedržavnih subjekata, poput HAMAS-a, Hezbolaha i ISIL-a, koji koriste terorističke i gerilske taktike, te balističke rakete i sredstva za masovno uništavanje (hemijsko-biološkog karatera). Pored toga, strateški odnos snaga na Bliskom istoku se promenio, jer Arapi više nemaju podršku najjačih država sveta za svoje vojne ambicije. Takođe, nestalo je panarapsko viđenje sveta, ali se osnažilo religiozno (islamsko) viđenje, u čiju klopku su uhvaćeni i oni muslimani koji se smatraju „nepravilnim“. Danas aktivno vojno suprotstavljanje Izraelu manifestuju nedržavne organizacije iz arapskog sveta i nearapska država – Iran.
Ove akcije najviše ugrožavaju obično stanovništvo Izraela, pri čemu je važan i udar na nacionalne vrednosti, moral i političke interese države. Zbog toga je osnovna opasnost za Izrael danas erozija nacionalnog duha, koja podstiče defetizam i predaju ističući nemogućnost dalje borbe sa sve brojnijim muslimanima.

____________________________________________________________________________

Osnivanje jevrejske države
Osnivačem političkog cionizma – pokreta koji je za cilj postavio osnivanje jevrejske države na teritoriji današnjeg Izraela i postavljanje Jevrejskog pitanja u međunarodnoj politici − smatra se Teodor (Benjamin Zeev) Hercl (2. maj 1860 − 3. jul 1904). Godine 1896. Hercl je objavio knjigu „Država Jevreja“ (Der Judenstaat) u kojoj je izložio svoje viđenje buduće jevrejske države. Već sledeće godine, Hercl predsedava Svetskim jevrejskim kongresom u Bazelu, gde je i osnovana Svetska cionistička organizacija.
Tokom Prvog svetskog rata, Britanija je formirala Jevrejski legion, koji je pomagao Britancima u osvajanju Palestine. Novembra 1917. sekretar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Artur Balfur izdao je dokument (kasnije nazvan Balfurova deklaracija) gde se kaže da „Britanija pozitivno gleda na osnivanje nacionalne kuće za jevrejski narod u Palestini“.
Arapi su se pobunili zbog narastanja broja Jevreja i 1920. godine podigli ustanak, na koji su Jevreji odgovorili stvaranjem vojne organizacije Hagana (Odbrana). Godine 1922. Liga naroda (preteča Ujedinjenih nacija) dala je mandat Velikoj Britaniji na Palestinu „radi stvaranja uslova za bezbedno organizovanje jevrejske države“. Rast nacizma u Nemačkoj i Holokaust koji su preživeli Jevreji ubedili su međunarodnu javnost da im je potrebna država. Tako su Ujedinjene nacije 29. novembra 1947. godine donele plan podele Palestine (Rezolucija broj 181) koji je predviđao da se ona razdvoji na dva dela, te od 1. avgusta 1948. godine dozvoljava da se formiraju dve države − jevrejska i arapska.
____________________________________________________________________________

Saveznici
Egipat je jedan od glavnih saveznika Izraela i u tom smislu pokušava (za sada uspešno) da najveće izraelske neprijatelje u državi, Muslimansku braću, drži pod kontrolom. Saudijska Arabija (kralj lično ističe da ima pozitivan stav prema Jevrejima i Izraelu) stvara pozitivno javno mnjenje o izraelskoj državi i Jevrejima kao narodu. Slično je i u Jordanu (kralj Jordana je javno rekao da će u svoju zemlju primiti Jevreje) gde imaju prijateljski odnos prema izraelskoj državi. Ostao je samo zvanični Iran i brojne muslimanske terorističke organizacije koje pozivaju na uništenje Izraela. Ipak, nije sve tako idilično. U armiji Jordana ima oficira koji ne vole Izrael, a u jordanskom gradu Aman, u vreme demonstracija podrške Islamskoj državi, nekoliko oficira je razvilo crnu zastavu terorista i uzvikivalo „Dole, dole Abdulah!“ Slično je i u Saudijskoj Arabiji, gde proiranska šiitska manjina živi na osetljivoj tački – u Istočnoj provinciji, a tu su glavna nalazišta nafte ove države. Ova manjina je veliki protivnik Izraela i Jevreja.

____________________________________________________________________________

Statistika islama
Poznato je da je obrazovanje stanovništva u direktnoj vezi sa ekonomijom i životnim standardom. Obrazovani narodi su po pravilu i bogatiji od neobrazovanih. Interesantno je da među prvih 30 država po bogatstvu nema nijedne muslimanske države, a dve trećine siromašnih živi u državama gde je islam dominantna religija. Naučnici misle da je to posledica praćenja religijskog učenja da je najvažnije znanje Kurana, a da su ostala znanja izlišna. Az Sina je tim povodom naglasio: „Veliki poklon islama njegovim sledbenicima je siromaštvo.“ Bruto nacionalni dohodak svih arapskih država (zajedno) iznosio je 1999. godine 531,2 milijarde dolara, što je manje od samo jedne evropske države – Španije, koja je te godine imala 595,5 milijardi dolara BND. Situacija se nije promenila ni ove 2014. godine.
U islamskim državama više obrazovanje ima samo dva odsto stanovnika.
Statistika je još sumornija kada se muslimani uporede sa Izraelcima. Naime, u Izraelu je 83 odsto žena pismeno, a u Bangladešu 21,8, u Sudanu četiri odsto, Egiptu 29, Turskoj 43, Maroku 22, Pakistanu 24,4, u Avganistanu 15 odsto itd. Muška populacija u Izraelu je pismena u 93 odsto slučajeva, a u Bangladešu 36,1 odsto, Sudanu 25, Egiptu 57, Turskoj 77, Maroku 49, Pakistanu 50, u Avganistanu u 47,2 odsto slučajeva itd.
Dužina života u Izraelu je: muškarci 84 godine, žene 80 godina, u Bangladešu (55,4/56,4) Sudanu (51/48,6) Egiptu (59,5/56,8) Turskoj (65,2/62,5) Maroku (62,5/59,1) Pakistanu (65/63) Avganistanu (45,2/46,4) Alžiru (69,5/67,2) Libiji (67,5/63,9) Iranu (68,7/66,1) Iraku (60,4/57,3) u Siriji (71,3/68,4).
Dohodak po glavi stanovnika (u američkim dolarima): Izrael (10.300) Bangladeš (180) Sudan (300) Egipat (610) Turska (1.080) Maroko (960).
Izrael u odnosu na islamski svet predstavlja visokoobrazovanu zajednicu, ekonomski vrlo prosperitetnu, bogatu i stabilnu.

____________________________________________________________________________

Muslimani u Izraelu – statistika
Godine 2012. povodom Kurban bajrama Statistički centar Izraela objavio je podatke o stanovništvu islamske vere u državi. Prema ovim podacima, tamo živi 1 354 000 muslimana, u odnosu na 2011. godinu njihov broj je porastao za 2,5 odsto i predstavljaju zajednicu koja se najbrže uvećava.
Petina muslimana u Izraelu živi u Jerusalimu i oni čine 35 odsto stanovnika glavnog grada. U samom centru grada živi 11 odsto muslimana.
Zaposlenost muslimana starijih od 15 godina iznosi 40 odsto (od toga, 60,4 su muškarci i oko 19 odsto žene). Dve trećine zaposlenih muslimana radi u četiri privredne oblasti: građevinarstvu (23 odsto) trgovini i maloj privredi (17 odsto) obrazovanju (13 odsto) i industriji (13 odsto).
Izraelski muslimani, prema istraživanjima javnog mnjenja, nisu baš religiozni. Samo 8 odsto smatra sebe vrlo religioznim, 22 odsto se smatra malo religioznim, dok većina (62,2 odsto) izjavljuje da je umereno religiozna, navodi portal test.israelinfo.ru.

____________________________________________________________________________

Slabljenje Hezbolaha
Asaf Gabor za izraelski portal NRG ističe da rat u Siriji i pojava Islamske države u Iraku idu na ruku Izraelu, jer rasplinjuju borbenu moć Hezbolaha (Božja partija). Naime, vojna organizacija Hezbolah uputila je najbolje svoje jedinice u Siriju da pomognu Bašaru Asadu, ali i da se pridruže jedinicama koje se bore protiv ISIL-a u Iraku. Raspoređivanje snaga na nekoliko frontova u dve različite države dovelo je do slabljenja Hezbolaha u Libanu, gde trenutno trpe velike poraze.
Ova nova situacija uzrokovala je pogibiju mnogih okaljenih boraca i oficira, tako da sada ovoj vojnoj organizaciji predstoji „kadrovska kriza“, što je samo deo novih problema. Naime, javlja se i problem mobilizacije novih boraca, jer se mladi šiiti iz Libana više ne odazivaju pozivima. Hezbolah nastoji da reši problem tako što pokušava mobilizaciju novih boraca da izvrši u Kuvajtu, Iraku, Avganistanu i Pakistanu. Čak su počeli da primaju i mlade sunite iz libanskih gradova. Radi se o istorijskim promenama kada je u pitanju regrutovanje novih boraca.

[/restrictedarea]