Džoel Skauzen – Vašington želi da izazove nuklearni rat

Razgovarala Biljana Đorović

Treći svetski rat zacrtan je u planovima transnacionalne „elite“ kao neophodna karika u uspostavljanju Novog svetskog poretka, kaže u razgovoru za „Pečat“ Džoel Skauzen, autor knjige „Strateško relociranje“, koja razmatra strategije priprema za opstanak u  situacijama krize kao i u najekstremnijim situacijama

U predstojećem ratu koristiće se ne samo nuklearno nego i biološko, hemijsko, elektromagnetno i svemirsko oružje, čije se karakteristike još uvek drže u tajnosti, predviđa Džoel Skauzen, politički komentator časopisa „Vrld afers brif“ (World Affairs Brief) i glavni urednik časopisa „Kogitejšns“ (Cogitations) specijalizovanog za pitanja zakona i rada vlade SAD, kao i stručnjak za filozofiju prava i ustavnu teoriju, vojni pilot, dizajner visokobezbednosnih stanova i skloništa. On upozorava da se ljudi moraju pripremiti i osposobiti za strateško razmišljanje, delovanje i za preživljavanje, što je upravo tema njegove knjige, koja je već doživela tri izdanja, postigla ogroman uspeh u SAD i svetu i na osnovu koje je snimljen istoimeni dokumentarni film.

Skauzen je dizajnirao samoodržive kuće najvećeg stepena sigurnosti širom Severne, Centralne i Južne Amerike. Autor je velikog broja knjiga, među kojima su „Bezbedna kuća – Arhitektura, konstrukcija i izgradnja samodovoljne kuće i skloništa“; „Kako izgraditi sigurno sklonište u kući“ i „Temelji idealne države“.

Prof. dr Siril Broderik iz Liberije nazvao je izbijanje ebole biološkim ratom protiv Afrike i za njeno širenje direktno optužio Ministarstvo odbrane SAD. Vladine agencije SAD istražuju biološko ratovanje u laboratorijama u Liberiji i Sijera Leoneu, a Centar za kontrolu i prevenciju bolesti je, po profesoru Frensisu Bojlu, ključna agencija za upravljanje prelivanjem ebole u SAD. Da li izbijanje virusa ebole u Zapadnoj Africi možemo smatrati početkom globalnog biološkog rata?

Da, tačno je da Centar za biološki rat u Africi eksperimentiše ebolom već između sedam i devet godina, no ne verujem da će se današnja situacija razviti u svetsku pandemiju i sada ću objasniti zašto. Mislim da je važno razumeti šta je neophodno da bi se svet pretvorio u megaarenu za sprovođenje biološkog rata gde bi virus ili vektor koji prenosi bolest ugrozio svetsku populaciju. Da bi se to dogodilo, virus mora da ima sposobnost prenošenja vazdušnim putem. No, veoma je teško dobiti mutirane vrste virusa koje bi omogućile transnacionalnim „elitistima“ – globalistima da to urade. Ovde u Americi mi sumnjamo da su jedinice za vođenje biološkog rata pustile virus u Africi proizvevši na hiljade žrtava da bi zasejali virus zarad dobijanja mutirane forme virusa i vektora. Kod tih hiljada zaraženih žrtava, budući da virus interreaguje sa imunim sistemom, postoji mnogo veća mogućnost dobijanja mutiranih formi i različitih tipova transmisionih vektora. U SAD, gde je gospodin Dankan doputovao iz Liberije i doneo virus, u karantin je smešteno 45 ljudi koji su sa njim bili u kontaktu, ali oni su oslobođeni zato što niko od njih, izuzev dve medicinske sestre, nije dobio ebolu. To je pokazatelj da se virus sada još ne prenosi vazdušnim putem, već putem telesnih tečnosti – kašljanjem, kijanjem – kako su ga medicinske sestre i dobile. Bez vazdušnog prenosa nemoguće je ostvariti brz prenos i globalnu pandemiju. A kada poprime vazdušnu formu, virusi su obično slabiji i manje smrtonosni nego oni koji se prenose kontaktno, što znači da će se smrtnost smanjiti mnogo ispod sedamdeset procenata, kolika je sada.

Dok je svet u panici zbog ebole, „elita“ nevidljivo deluje: UN su nedavno jednoglasno i u medijima potpuno nezapaženo usvojile Rezoluciju 1373 – koja omogućava zemljama da povećaju nadzor nad ljudima pod mantrom borbe protiv terorizma, a daje i osnov da se neslaganje i aktivizam proglase za terorizam. Da li bi ebola mogla da posluži i za uvođenje obavezne vakcinacije i globalnog vanrednog stanja?

Ne verujem da će sadašnja situacija eskalirati u globalno vanredno stanje. To je veoma komplikovan proces u kojem se zaustavlja normalni trgovinski protok, neophodne su vojne trupe i policija kako bi se to sprovelo, a vanredno stanje bi proizvelo ogromnu ekonomsku štetu i automatski bi svu krivicu snosili globalisti. Na internetu možete pronaći veliki broj analiza koje upućuju na spregu između globalista i vlade SAD, koji traže opravdanje za uvođenje vanrednog stanja. No, to je veoma teško izvodljivo. Ono što oni svakako rade jeste pronalaženje načina da što veći broj disidenata strpaju u zatvor, no globalisti će morati da čekaju na mnogo veći incident kao što je svetski rat da bi imali opravdanje za takvu meru. To nije slučaj sa ebolom, koju su zasejali među afričkom populacijom kako bi proizveli mutiranu formu virusa. Pogledajmo, svim žrtvama se uzimaju uzorci krvi kako bi se uradili testovi za mutirane forme ebole. Biološko oružje i biološki rat opasni su i za samu „elitu“, kojoj je neophodno da bude podvrgnuta sigurnoj i bezbednoj vakcinaciji. Potreban im je i viši prenosni vektor nego što ga ima ovaj soj ebole, kao i onaj soj protiv kojeg bi mogli da za sebe obezbede sigurnu vakcinu. Treba znati da su vakcine koje se proizvode za „elitu“ veoma kvalitetne: sterilne, sigurne i bezbedne, za razliku od onih koje se proizvode za opštu populaciju. Ja se veoma protivim vakcinama koje se proizvode za opštu populaciju, čiji neželjeni efekti oštećuju imuni i nervni sistem. Verujem da će globalisti iskoristiti krizu koju proizvode ebolom kako bi uveli obaveznu vakcinaciju kao oblik biološkog rata za smanjenje populacije. To je njihova standardna metodologija. Pogledajmo, na primer, šta se dogodilo na Filipinima. Deklasifikovani dokument iz 1974, Memorandum o nacionalnoj bezbednosti SAD 200, stavio je Filipine na listu zemalja koje treba podvrgnuti merama radikalne kontrole populacije, kroz „programe pomoći UN“ , što je u slučaju filipinskih žena značilo masovnu sterilizaciju – kroz programe vakcinacije protiv „tetanusa“. Dokumenta Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je ona još 1974. osnovala posebnu Komisiju za vakcine koje izazivaju neplodnost. SZO je osuđena od strane filipinskog Vrhovnog suda za sterilizaciju više od tri miliona filipinskih žena, protiv njihove volje, u toku kampanje vakcinacije protiv „tetanusa“. U svojim dokumentima SZO je objavila da je svrha kampanje za navodno iskorenjivanje velikih boginja u Africi bila „da se eliminiše višak od 150 miliona podsaharskih Afrikanaca“.

[restrictedarea]

 

Agenda SZO za smanjenje stanovništva eksplicitno je navedena i usvojena u formi Memoranduma za nacionalnu bezbednost SAD 200, koji je Henri Kisindžer, tada državni sekretar SAD, sačinio za predsednika Ričarda Niksona. U tom (sada deklasifikovanom) dokumentu podvlači se da je „smanjenje broja stanovnika, počevši od zemalja tzv. trećeg sveta, primarni cilj američke spoljne politike“. Dokument je dospeo do javnosti i izazvao dosta neprijatnosti počiniteljima, ali su oni uspeli da prikriju čitav niz činjenica i slučaj neutrališu primenom razgranate metodologije skretanja pažnje, pokazujući da ljudi koji svetskoj populaciji nameću vakcine i vlade koje ih promovišu dele istu genocidnu agendu. Ja ne preporučujem ljudima da primaju vakcine i savetujem ih da svoju decu zaštite od vakcinacije. Institucije globalnog poretka će morati da stvore krizu globalnih razmera, ili da je takvom predstave da bi zaveli obaveznu vakcinaciju u kontekstu ebole. No, i u tom slučaju vakcinaciju treba izbeći. Jednostavno nemojte da primite vakcinu, što bi značilo da morate da napravite samostalni karantin; odlučite se za samoizolaciju, što podrazumeva napuštanje gradova i odlazak u ruralne predele, sakrivanje od organa vlasti, ali to su cena i put za izbegavanje masovne obavezne vakcinacije koja dovodi do oštećenja tela. U budućnosti ćemo se svakako suočiti sa pandemijama, ali ono čemu sada prisustvujemo jeste masovno uslovljavanje ljudi u SAD da se naviknu na drakonsku vladinu kontrolu i obaveznu vakcinaciju, što je veoma opasno jer su vakcine jedan od glavnih metoda za proizvodnju i širenje bolesti. Moramo da praktikujemo i podignemo građansku neposlušnost na nivo koji može da nam obezbedi opstanak.

Zvanična vojna dokumenta Pentagona kao i njihove kompjuterske simulacije sadrže brojne scenarije za treći svetski rat. Prema vašim uvidima, postoji li plan po kojem bi SAD izvele preventivni ili „prvi udar“ na Rusiju ili Kinu?

Postojeći planovi govore o nameri da se Rusija i Kina navedu da izvedu prvi nuklearni udar na SAD. Tačno je da je američka vojska veoma zabrinuta zbog ruske i kineske remilitarizacije. Američki političari ne mogu otvoreno da govore svojoj vojsci da ne treba spremno da dočeka udar, ali oni jednostavno neće dozvoliti da se taj udar spreči i ne izvede. Pošteni ljudi unutar vojske SAD uočavaju ovu opasnost, ali politička kontrola koja je uspostavljena između združenog komandnog vojnog osoblja i Bele kuće ne dozvoljava im da u potpunosti razviju svoje planove. Nekoliko indicija upućuje na to da SAD ne samo da ne planiraju preventivni nuklearni udar već će nastojati da apsorbuju prvi udar Rusije i Kine i zadaju uzvratni udarac posle toga. Potvrda za ovo nalazi se u Predsedničkoj direktivi 600, koju je potpisao predsednik Klinton 1997, a ona jasno određuje nuklearnim raketnim snagama (SAD) da moraju da budu spremne da apsorbuju prvi nuklearni udar i da se ne oslanjaju na „lansiranje po upozorenju“.

„Lansiranje po upozorenju“ je procedura po kojoj mi (SAD) detektujemo kada Rusija i Kina lansiraju rakete i dok su njihovi projektili u letu, mi možemo da lansiramo američke projektile, tako da, kada ruski i kineski projektili stignu na tlo SAD, pogađaju prazne raketne silose, dok oni koji su „lansirani po upozorenju“ pogađaju prave ciljeve.

Po toj strategiji, rat dobija onaj koji je drugi lansirao rakete, a ne onaj koji ih prvi lansira. Naše nuklearne raketne snage, tako, dobijaju nuklearne šifre od Bele kuće, neophodne za lansiranje naših raketa, tek nakon pokretanja projektila suprotne strane.

SAD će nastaviti sa izazivanjem ratova na Bliskom istoku i predstavljaće najvećeg svetskog siledžiju u očima sveta sve dok Rusija i Kina, koje ubrzano razvijaju svoje oružane sisteme, ne budu dovoljno spremne da preduzmu ovaj korak. To se ne može očekivati pre početka sledeće decenije, odnosno 2020, za šta će postojati i okidač – događaj koji će neminovno pokrenuti Ruse i Kineze na akciju ove vrste, i ja mislim da će to biti rat između Severne i Južne Koreje, nakon što Severna napadne Južnu, kada će se postaviti pitanje zbog čega SAD nisu zahtevale promenu režima i nisu preduzele ništa da razoružaju Severnu Koreju. SAD nemaju ni vojnu opciju za Severnu Koreju, koja neprekidno sprovodi nuklearna testiranja i testiranja raketa dugog dometa, za razliku od Irana, kojem Zapad posle 2004. kontinuirano preti uništenjem, iako Iran čak nema ni program nuklearnog testiranja, a kamoli rakete sposobne da dosegnu do teritorije SAD. Razlog za izostanak bilo kakve akcije SAD u odnosu na Severnu Koreju jeste u tome što SAD planiraju da Severna Koreja bude okidač za pokretanje nuklearnog rata. To je veoma jednostavno, jer ova zemlja ima dva miliona ljudi pod oružjem i 20.000 artiljerijskih cevi usmerenih prema jugu. Ukoliko Severna Koreja pokrene operaciju napada punog spektra na Južnu Koreju, SAD će morati da upotrebe taktičko nuklearno oružje da bi se suprotstavile ovom napadu zbog toga što mi (SAD) imamo 28 500 vojnika, mornara, vazduhoplovaca i marinaca u Južnoj Koreji, naspram dva miliona vojnika u Severnoj. Za Kinu bi upotreba nuklearnog oružja od strane SAD predstavljala dovoljan dokaz da su one prve upotrebile nuklearni arsenal i pokrenula bi nuklearni odgovor. Treba znati da Rusija i Kina ne nameravaju da unište Zapad. One ne žele da unište gradove na Zapadu već samo nuklearne kapacitete kako bi mogle da ga potčine svojoj verziji novog svetskog poretka i svetske kontrole. Ali, naši lideri, koji su u skladu sa ovim planovima napravili veoma duboke podzemne bunkere, izaći će iz svojih skloništa i reći da su ih Rusi i Kinezi prevarili i da Zapad mora da sa združenom armijom nastavi ovaj rat. SAD raspolažu tajnim oružanim sistemima koje su razvile u cilju sprečavanja daljih nuklearnih napada Rusije i Kine i oni će biti aktivirani posle prvog udara, tokom pregrupisavanja i stvaranja zapadnih vojnih snaga koje će krenuti na Rusiju, Istočnu Evropu i Kinu. Ja sam, takođe, predvideo da će u cilju apsorbovanja prvog nuklearnog napada vojne snage SAD biti potpuno uništene, tako da će se Zapad orijentisati na stvaranje i delovanje globalne armije koja će nastati od NATO. Cilj globalista će biti da navedu Kinu da tokom rata izda Rusiju i tako je suoče sa ratom na dva fronta koji Rusija neće moći da dobije. Nakon rata, Kina će od strane globalista biti percipirana kao neprijatelj u novom hladnom ratu, što će im poslužiti kao izgovor za opravdanje dalje militarizacije i oni neće dozvoliti pojedinačnim nacijama da povrate suverenitet koji su izgubile pristupanjem globalnoj vladi. Posle trećeg svetskog rata naći ćemo se u globalnom poretku gde će nam govoriti da smo slobodni, ali ćemo suštinski izgubiti sve slobode koje smo imali u poretku nacionalnih država i progresivno ćemo izgubiti svest o slobodi i sećanje na slobodu.

 Globalisti vode totalni vidljivi i nevidljivi rat protiv čovečanstva: od prodora u institucije i sisteme država, psihosocijalnog i tehnoinženjeringa, kontrole uma do meteoroloških, klimatskih, bakterioloških, elektromagnetnih, informatičkih i genetičkih ratova, sposobnih da unište ljudski rod. Zbog čega im je neophodan termonuklearni treći svetski rat?

Globalisti će pokrenuti treći svetski rat zato što otpor globalizaciji postaje sve veći širom sveta, a to je bilo veoma vidljivo na poslednjim izborima u Francuskoj i Britaniji. Pokazalo se da, ukoliko demokratski mehanizmi deluju, ljudi mogu da izvedu svet iz globalizacije, čega se moćnici plaše. Ali, ukoliko bude rata, stvari će se za njih mnogo jednostavnije razvijati. Upotreba operacija „pod lažnom zastavom“ najomiljenija je metodologija transnacionalne mreže moći a njen uspeh najbolje pokazuje jedanaesti septembar, koji je uspeo da nas uvede u smešni rat protiv terorizma. Najveća ovakva operacija biće nuklearni napad na SAD, pri čemu će on biti pravi odgovor Rusije i Kine na provokacije Zapada koji je, međutim, precizno isplanirao takvu reakciju kako bi u uslovima postnuklearne kataklizme primorao ljude da prihvate Novi svetski poredak, nestanak demokratije, prava i sloboda i globalnu armiju.

 Gde su sve izgrađeni podzemni bunkeri za „elitu“?

Podzemni bunkeri, izgrađeni pola milje pod zemljom, pokazuju da vlada SAD zna da dolazi nuklearni napad i priprema se da ovaj napad preživi. Budući da Rusija i Kina ne pripremaju napad na gradove SAD i EU već samo na nuklearne ciljeve, i stanovništvo će preživeti, osim onih koji žive u blizini nuklearnih postrojenja ili vojnih baza. Jedan od bunkera nalazi se ispod Mornaričke opservatorije u Vašingtonu, gde je i rezidencija potpredsednika SAD. Veliki broj bunkera postoji ispod oblakodera u Vašingtonu, jedan je tajno izgrađen u Juti, dok je ispod Međunarodnog aerodroma u Denveru smešten glavni štab okultnih krugova u vladi SAD. Na ulazu u aerodrom nalazi se devet metara visok kip propetog konja od fiberglasa, sa sjajnim crvenim očima, „Mustang“. Napravio ga je Luis Himenez, koji je poginuo tokom izgradnje kipa pošto je na njega pala glava konja.

Murali na zidovima oslikavaju neku vrstu apokalipse i ponovnog „uskrsnuća“ sveta na slabo naseljenoj Zemlji, na kojoj nema nasilja niti oružja. Postoji veliki broj podzemnih bunkera, a osim toga, mnogi pripadnici CIA, DIA i ostalih vladinih agencija u SAD posle penzionisanja odlaze u planine Kolorada i grade podzemne bunkere ispod svojih kuća. To znači da su visokopozicionirani vladini službenici dobro upoznati sa bliskom perspektivom nuklearnog rata, ali ne rade ništa kako bi obavestili američki narod o tome.

Vaš stric Kleon Skauzen odigrao je pionirsku ulogu u razotkrivanju „komunističke zavere“ u formatizaciji Novog svetskog poretka. Razradio je i delove knjige profesora Kerola Kviglija: „Tragedija i nada – Istorija sveta našeg doba“ koji su se odnosili na „kapitalističku zaveru“. Kako vi gledate na ovu teoriju?

Knjiga „Goli komunista“ (The Naked Communist) koju je Kleon Skauzen napisao 1958, detaljno pokazuje kako je američka vlada, u koju su infiltrirani komunisti, zajedno sa bogatim bankarima dovela komuniste na vlast u Rusiji i podržala Lenjina u borbi protiv belogardejaca; pomogla da se na vlast u Kini dovede Mao Ce Tung, ne šaljući vojnu pomoć Čang Kaj Šeku; podržala dolazak komunista na Kubu, uskraćujući vojnu pomoć Batisti i tako dalje. Njegova potonja knjiga „Goli kapitalista“ (The Naked Capitalist) predstavljala je odgovor na knjigu Kerola Kviglija „Tragedija i nada“ iz 1966. Kerol Kvigli, profesor na Univerzitetu Džordžtaun, globalista, istražio je i dokumentovao globalističku zaveru u stvaranju Novog svetskog poretka, sa čijim se idejama on lično u potpunosti slagao. Globalisti su bili veoma uznemireni pojavom ove knjige, kao i činjenicom da je Kleon Skauzen pojačao njeno dejstvo jer je istražio ono što je u Kviglijevoj knjizi dato samo kao nagoveštaj − kako su moćni krugovi omogućili nastanak komunizma. Kleon, međutim, nije u potpunosti shvatio svu kompleksnost ove igre. On je smatrao da se radilo o komunističkoj zaveri i infiltraciji komunista u vladu SAD. Moja istraživanja su pokazala da pravi problem nisu bili komunisti koji su se infiltrirali u vladu, već oni članovi vlade koji nisu bili komunisti a štitili su komuniste. Neki od ovih veoma sofisticiranih pojedinaca, poput Aldžera Hisa i Harija Hopkinsa u Ruzveltovoj administraciji, koji su se pridružili Komunističkoj partiji i olakšali ulazak komunista u vladu, bili su zapravo globalisti i dvostruki agenti.

Vaša knjiga „Strateško relociranje“ izašla je do sada u tri izdanja. Treće izdanje ima ogroman broj mapa u boji i razlikuje se od prethodnih i po tome što se u njoj analizira bezbednosna pozicija zemalja u celom svetu. Šta strateško relociranje podrazumeva?

Napisao sam knjigu „Strateško relociranje“ znajući da je nuklearni rat neizbežna komponenta u stvaranju globalnog poretka. Ljudi moraju da se pripreme da napuste velike gradove koji će usled dejstva elektromagnetnog pulsa (EMP) biti izloženi isključenju električne energije a ono će nastupiti nekoliko minuta pred nuklearni udar na vojne baze. Iako vaš grad možda neće biti pogođen, nastaće masovna panika i socijalni nemiri, jer bez električne energije neće biti hrane, ni vode. Ljudi moraju sebi obezbediti mesto za život u ruralnim predelima. Knjiga „Strateško relociranje“ je vodič za ljude koji žive na prostoru Severne Amerike. Ljudi u SAD intenzivno razmišljaju o strategijama relociranja zbog toga što su globalisti tu locirani, ljudi su pod neprekidnom prismotrom a izgrađeni su i najveći koncentracioni FEMA kampovi. Mnogo ljudi me konsultuje u vezi sa izborom mesta, izgradnjom sigurnih kuća i skloništa i načinom organizacije života. Ja sam proučavao međunarodni aspekt relokacije sa stanovišta ekonomskih i političkih sloboda i ukoliko odlučite da se strateški relocirate, u mojoj knjizi ćete naći veoma precizne i opsežne analize stanja u svim državama SAD, Latinske Amerike, Afrike, u Australiji, Novom Zelandu i Evropi. Odmah i bez razmišljanja odbacite Kolorado u SAD zbog Denvera, koji je centar Novog svetskog poretka sa najvećim FEMA kampom i sistemom podzemnih bunkera ispod aerodroma, najvećom bazom crnih helikoptera kao i vojnom bazom Bakli. Džordž Buš, Voren Bafet i svi izvršni direktori Svetskog trgovinskog centra jedanaestog septembra 2001. Nalazili su se u vojnoj bazi u Omahi, Nebraska. To je izvanredan primer šta znači dobro se strateški relocirati, ukoliko raspolažete pravovremenim informacijama.

U proseku u najvećim gradovima Evrope živi oko 2 000 stanovnika po kvadratnom kilometru i nemoguće je preživeti bez stalnog dotoka hrane, električne energije i vode, tako da je situacija u pogledu strateškog relociranja veoma nepovoljna. No, pošto je u Srbiji dosta praznog seoskog i planinskog prostora, savetujem svima da bez odlaganja kupe imanje i pripreme se da napuste gradove. Dovoljno je posedovati hektar zemlje i biti potpuno ekonomski samostalan, gajiti sopstvenu hranu, nekoliko pilića i kozu. Postoje prirodni načini za veoma efikasno korišćenje zemlje. Važno je imati zalihe vode i to je osnova strateškog planiranja. Ne smete kupovati imanja oko glavnih saobraćajnica pošto će one biti meta napada mase koja će u panici napuštati gradove, kretati se putevima i pljačkati usled gladi sve što im se nađe na putu. To su Nemci radili kada su Rusi ušli u Nemačku: pljačkali su farme kilometar-dva pored puta i to se po pravilu dešava u uslovima krize i pometnje. Neophodno je izgraditi sigurnu kuću a ljudi bi trebalo da razvijaju neformalne mreže sa osobama prosvetljenog duha sa kojima bi mogli da razrađuju strategije otpora. Istorija nas uči da je u uslovima krize i progona neophodno imati prijatelje koji imaju motivaciju i uslove da vas sakriju.

[/restrictedarea]