Aleksej SMIRNOV – NATO: NA UKRAJINI JE SVE JEDNOZNAČNO

Ukrajinska kriza i napetost između Rusije i Zapada postali su neprijatno iznenađenje za sve strane zainteresovane za produktivnu saradnju. Srbija se našla u složenoj situaciji: sve joj sve teže da nastavlja sa politikom oprezne neutralnosti, birajući između evrointegracija i saradnje s Rusijom.Uz to, skoro predsedavanje Srbije u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) primoraće rukovodstvo države da deluje sa naročitim oprezom, što mu je do sada polazilo za rukom.

Pa ipak, problem usložnjavanja odnosa sa Rusijom ne vide svi – za NATO je povratak „istočne pretnje“ postao šansa da se opravda sopstveno postojanje;ona se  prosto ne sme propustiti.

Od početka krize NATO savez je bez oklevanja pokrenuo svoju delatnost na Istoku, a bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmunsen, je više puta uveravao članice o spremnosti saveza da ih zaštiti od bilo kakve pretnje. Ipak, u referatu namenjenom za internu upotrebu koji je došao u posed redakcije magazina Der Spiegel tvrdilo se sasvim suprotno – da NATO blok nije spreman za eventualni sukob sa Rusijom.

Iznenadna aktivizacija već godinama pasivne vojne birokratije dovela je do toga da se u štampi pojavljivalo sve više informacija koje bi savez radije sakrio. Taj istiDerSpiegelobjavio je planove o preusmeravanju treće pozicione oblasti  Sistema protivvazdušne odbrane na Rusiju, i to na inicijativu baltičkih država i Poljske, a zatim se štampa domogla instrukcija NATO-au vezi sa krizom na Ukrajini.Osnovno usmerenje dokumenta je, na prvi pogled, jasno – NATO inisistira na nedopustivosti „ruske agresije“ i podržava svoje saveznike. Ali, upotreba razvodnjenih formulacija svedoči o tome da pravi ciljevi saveza ne odgovaraju obećanjima datim savezenicima i potencijalnim partnerima.

Dokument kao prvi zadatak organizacije definiše „demonstraciju odbrambenog karaktera dejstava NATO-a i odsustvo namere da se priprema za konflikt“. Tu formulaciju – „demonstracija“, a ne „potvrda“ – autori koriste više puta. Analitičari saveza ponovo nude ideju suprotstavljanja Rusiji insistirajući na neophodnosti „podvlačenja privrženosti NATO-a normama međunarodnog prava i potpisanim sporazumima, istovremeno demonstrirajući najočitije kršenje međunarodnih obaveza od strane Rusije, suprotstavljajući se ruskim naporima da legitimizuju svoje akcije primenom lažne pravne argumentacije“. Drugim rečima, bilo kakvi da su argumenti Rusije – oni su lažni. Situacija nam je poznata: 1999. takva je retorika korišćena kao opravdanje za bombardovanje Jugoslavije.                

Na kraju, autori prelaze na ključno pitanje: kakva je pozicija NATO-a prema Ukrajini i mogućnosti njenog pristupanja NATO-u. Tu iznenada prestaje razvodnjavanje pojmova: “Premijer Ukrajine je jasno stavio do znanja da stupanje Ukrajine u NATO nije na dnevnom redu. To je suvereni izbor Ukrajine, i NATO ga uvažava“, suvo saopštava dokument, podvlačeći da Ukrajina nije Evropa.

I još: “Fundamentalni cilj NATO-a je kolektivna odbrana. Savez je spreman da zaštiti sve članice od bilo kakve pretnje“. Ukrajina – nije članica NATO-a, podsećaju analitičari,skromno prećutkujući gorepomenutu „krađu informacija“, iz koje se jasno videlo da savez nije „spreman“ da odgovori na „bilo kakvu pretnju“.

Zar takvo ponašanje NATO-a ne ukazuje na opravdanost opreza kod Srba kad je zbližavanje s NATO-om u pitanju? Sasvim je moguće da bi Srbija, izabravši atlantistički pravac, izgubila bilo kakvu mogućnost zbližavanja s Rusijom. Pitanje je šta bi dobila zauzvrat.

Razmotrivši pitanje Ukrajine, autori prelaze na odnos sa „potencijalnim protivnikom“, bez koga je postojanje organizacije besmisleno – Rusijom.

«Proširenje NATO-a Rusija je netačno protumačila kao pretnju sopstvenoj bezbednosti. Važno je suprotstaviti se takvim lažnim tvrdnjama, podvlačeći mirni i demokratski karakter proširenja, koje se odvija na osnovu slobodnog izbora suverenih država, a u skladu sa zahtevima NATO-a“.  Ovde nema ničeg novog – ta se teza koristi od trenutka nastanka NATO – saveza. Da li treba naglašavati da u Rusiji misle drugačije? Teško da će se situacija izmeniti, a tvrdnje NATO-a da „savez ne razmatra mogućnost vojne intervencije demonstrirajući karakter svoje podrške Ukrajini, kao i ograničenja istog“. To Rusiju ni u šta neće ubediti, a Ukrajinu će razočarati. Možda sve ovo i izađe na dobro – što jasniji budu uvidi zainteresovanih strana u namere NATO-a, manje šanse će NATO imati da manipuliše situacijom.