Vladimir Ivanovič Jakunjin: Rusija u svojim genima ima otpor i mržnju prema ratu!

U čast obeležavanja 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata protekle nedelje je u organizaciji Fonda Svetog svehvalnog apostola Andreja Prvozvanog, Centra nacionalne slave Rusije i Beogradskog foruma za svet ravnopravnih u beogradskom Centru „Sava“ održana Međunarodna naučno-društvena konferencija pod nazivom ,,Veliki rat i početak novog sveta: aktuelno podsećanje za čovečanstvo“ i svečana ceremonija otkrivanja spomen-obeležja posvećenog ruskim i srpskim vojnicima poginulim u Prvom svetskom ratu kraj bedema Beogradske tvrđave. Konferenciju, koja je upriličena pred 100-godišnjicu početka Prvog svetskog rata i predstavlja širok međunarodni naučni i društveni dijalog o najaktuelnijim aspektima istorije Prvog svetskog rata i njihovom uticaju na savremeni sistem međunarodnih odnosa, otvorio je Vladimir Ivanovič Jakunjin, predsednik Popečiteljskog saveta Međuregionalnog društvenog fonda Centar nacionalne slave, Fonda Svetog svehvalnog apostola Andreja Prvozvanog, predsednik-osnivač Svetskog društvenog foruma Dijalog civilizacija. Jakunjin, koji, osim pomenutih, obavlja još niz značajnih funkcija, uključiv i poziciju predsednika OAO, direktora Ruskih železnica i predsednika Međunarodnog saveza železnica, na konferenciji je govorio na temu ,,Prvi svetski rat i novi svet“.
Dajući u razgovoru za „Pečat” ocenu rezultata konferencije, Vladimir Ivanovič Jakunjin napominje i kako smatra da je ona, zapravo, otkrila ono što se može nazvati „gornjim slojem problema a da će se onaj led koji egzistira duboko unutar problema, tek ispoljiti“.
Pojašnjavajući ovu ocenu, naš sagovornik otkriva i neke pojedinosti o organizaciji beogradskog skupa:

Razgovarala Mila Milosavljević
[restrictedarea]

Rezultatima konferencije prethodio je deo ogromnog pripremnog rada sa partnerima, ponajpre na izboru moderatora, učesnika konferencije i tu smo veoma lako pronašli zajednički jezik sa srpskim partnerima, koji su shvatili na pravi način značaj konferencije. Ono što izdvaja ovaj skup od svih onih koji su posvećeni Prvom svetskom ratu jeste to da se nismo zadržavali na istorijskim činjenicama i na onome što je bilo, već na traženju povezanosti tih događaja sa današnjom situacijom u svetu i mogućem određivanju uzroka koji su doveli do rata. Poznata je činjenica da ratove izazivaju ne obični ljudi, već državne elite. Veoma sam srećan i smatram velikim uspehom prihvatanje učešća na skupu predsednika Vaclava Klausa, koga je sama ideja konferencije veoma zainteresovala, kao i nastup Džejmsa Biseta iz Kanade, koji je pokazao sjajnu analizu transformacije NATO od stvaranja sa ciljem da štiti svet, u šta je i sam Džejms Biset verovao, pa do njegovog pretvaranja u agresivnu strukturu. Njegov nastup značajan je utoliko što je iz pozicije jednog zapadnjaka. On je govorio o činjenici da je NATO izneverio osnovne principe delujući na kriznim žarištima i primenjujući silu mimo odluke Saveta bezbednosti. Biset je, govoreći o transformaciji NATO u agresivnu strukturu, zapravo izneo ključnu stvar a to je da je danas više nego ikada potrebna prava informacija kako bi se konflikti razrešili na pravedan način. Kao primer naveo je Ukrajinu, gde ruski kanali javljaju jedno, ukrajinski i zapadnjački drugo. Sve ovo smatramo velikim uspehom, ponavljam, tim pre što ovo nije poteklo iz usta nekog ruskog revolucionara, već jednog čoveka sa Zapada, kaže Jakunjin.

Koji su to zvanični zaključci koje ste doneli posle završetka konferencije?
Na osnovu usaglašavanja stavova sa moderatorima, doneli smo odluku da su pitanja koja smo razmatrali toliko duboka i traže duboku analizu i zato nismo doneli završnu deklaraciju. Zato smo se složili da ja kao kopredsednik konferencije nastupam u svoje ime i izlažem zaključke konferencije i to će biti i zvanično predstavljeno kao dokument. Mogu samo da kažem da je osnovni zaključak konferencije nesporna veza događaja koji se odvijaju danas i događaja koji su se odvijali u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kao što je bilo i ranije, tako je i danas. Pravi ciljevi rata jesu težnja ka hegemoniji, diktaturi, preuzimanje resursa i gušenje slobodnog i drugačijeg mišljenja. Benefitori tih kriza i ratova su predstavnici nove elite političke klase koju smo nazvali globalna finansijska oligarhija.

Forum kojim predsedavate nosi naziv Dijalog civilizacija. Koliko je, zapravo, ovaj dijalog moguć budući da je reč o civilizacijama koje govore različitim jezikom (ne mislim tu na jezik kao jezik, već na suštinu bića, recimo, civilizacije Zapada i evo, nas sa Istoka, Rusije pre svega)? Želim da vas pitam da li je u trenutnim okolnostima ovaj dijalog moguć i kako ga sprovesti. Ne čini li vam se, kao vrhunskom poznavaocu prilika, da živimo u vreme monologa, koji je osnovna prepreka dijalogu?
Dijalog ne može da postoji među civilizacijama. Između njih ima mesta samo diplomatskom dijalogu, a on je naročito važan u situacijama kad imamo stranu koja isključivo vodi monolog i nastoji da silom nametne drugima svoja rešenja. Kao predsednik Foruma Dijalog civilizacija zastupam tezu da, kao što rekoh, nema dijaloga među civilizacijama, ali ga i te kako ima i treba da ga bude među narodima, između nas i vas, između vas i mene. To je dijalog, a između diplomata postoje samo pregovori. Diplomate moraju da brane u tim pregovorima stranu koja ih je postavila na taj položaj. Naravno da bi trebalo tada da zastupaju interese celog naroda, države koju predstavljaju, a ne samo određenih uskih finansijskih i drugih krugova moći. Naš Fond beleži pozitivno iskustvo dijaloga između različitih naroda, država. Stoga mogu da kažem da verujemo u dijalog i moć koju on ima. Naša osnovna platforma se zasniva na dijalogu koji počiva na osvedočenim principima demokratije, ravnopravnosti, poštovanja života ljudi, principima tolerancije, poštovanja. Samo u ovim uslovima i uz poštovanje ovih principa koje podrazumeva dijalog između svih nivoa društva moguć je opstanak ove ideologije.

Kako biste preciznije definisali ulogu Foruma Dijalog civilizacija?
Što se tiče našeg razumevanja svoje uloge, držimo se izreke da „reku čine potoci“ i mi predstavljamo upravo jedan takav potočić koji radi svoj posao. Sve što radimo odgovara našem građanskom razumevanju, principima i odgovornosti pred sobom, pred svojom decom i državom i naš stav i namera nisu da dobijemo neke privilegije. Nas niko od strane države ne finansira. Naš stav je otvoren i upravo ta otvorenost privlači ljude. Ljudi razumeju šta je iskreno, a šta nije. Mi radimo sa različitim ljudima. Možda je teško zamisliti da za jednim stolom sede sa bivšim komunistima, bivšim diplomatama predstavnici neke današnje društvene grupacije, poput predsednika Klausa koji je izdejstvovao mirnu podelu Češke i Slovačke i govori o totalitarizmu komunističkog režima. Svi ti ljudi sede zajedno, otvoreno razgovaraju i to jeste dijalog.

Rusija je nekada imala sjajne odnose sa NATO. Čak je i premijer Medvedev 2010. godine, na skupu u Lisabonu, davao sasvim optimistične izjave o budućoj saradnji u tom pravcu. Kako iz današnje perspektive izgleda taj period i kako objašnjavate aktuelnu promenu odnosa ovog vojnog saveza prema Rusiji?
Mogu da kažem da je poverenje koje su i Gorbačov i Jeljcin pružili svojevremeno zapadnim liderima, zapravo, iznevereno. Rusija se povukla iz Evrope na uveravanje NATO da neće da se proširuje posle toga, međutim, ono što je usledilo a što smo svi ubrzo uvideli jeste jedna velika politička prevara. Posle iskrenog uveravanja u poštovanje dogovora i nastojanja u jačanju poverenja, koje su jasno i nedvosmisleno iskazali ruski lideri u dogovorima i praktično, NATO je – slagao, napustivši osnovne principe na kojima je svojevremeno ustrojen. O tome najbolje svedoči izjava ambasadora Kanade, koji je rekao da je za vreme svog rada bio ponosan na rad NATO jer je ta organizacija bila stvorena za zaštitu mira. Jasno je utvrđeno da NATO ne može da primeni silu bez odluke Saveta bezbednosti. Po njegovom, ali ne samo po njegovom mišljenju, NATO je doživeo potpunu transformaciju od organizacije osnovane sa ciljem očuvanja mira. Na volšeban način sklonjena su osnivačka dokumenta alijanse, tako da su američki predsednici mogli da sva angažovanja i intervencije u primeni sile bez odluke Saveta bezbednosti podvedu pod „izuzetke“. Uz sve to imamo i deklaraciju SAD koja potvrđuje njihovo pravo da primenjuju silu gde god imaju svoj interes.

BRIKS – kao nova i moćna interkontinentalna organizacija – sve ubedljivije jača. Šta su prioriteti u ovoj globalnoj ekonomskoj saradnji i kako će se ona ubuduće razvijati?
U svakom slučaju, ja mogu ovde da iskažem samo svoje lično mišljenje. Ja nisam političar i progovaram iz jednog drugog ugla, ugla politikologa koji se bavi proučavanjem ovakvih pojava. Osnivanje BRIKS je u početku bila prirodna reakcija država koje ne pripadaju anglosaksonskim nacijama. Prema toj situaciji, nastaloj kao prirodna reakcija na sistem baziran na samo jednoj valuti koja je stvorila različite osnove i uslove u konkurenciji na tržištu. BRIKS je, zapravo, bio odgovor, inicijativa da se ovo promeni i da se u svetu ekonomije ponudi alternativa. Normalno je da SAD u ovome vidi opasnost, jer je ugrožen jedini proizvod koji njihova ekonomija ima, a to je dolar. Cena njegove proizvodnje je samo četiri centa. Sve ostalo je profit. Stoga je jasno da će bilo koji drugi potez ili korak u ostvarivanju, afirmaciji neke druge valute izazvati reakciju Amerike usmerenu na podrivanje i ugrožavanje, osujećivanje takve inicijative kao što je BRIKS.

Sve jasnije i određenije se govori da je u zaoštrenim međunarodnim odnosima, praktično novom hladnom ratu – na delu, kako se to često imenuje, sukob civilizacija. Kakav je vaš komentar?
U okviru konferencije bavili smo se temom Prvog svetskog rata, kao i aktuelnim problemima novog svetskog sistema i problemima savremenog sveta. Na ovoj konferenciji bili su izmenjeni zaključci jednog pogrešnog a uvreženog mišljenja da je konfrontacija dva sistema završena. Naravno da nije, jer danas postoje krizne tačke poput Palestine, Iraka, Libije, Sirije. Tu je i goruća situacija u Ukrajini, zatim u arapskom svetu. Te tačke i ti sukobi iznedrili su novi vid rata, a to je informacioni rat. Istovremeno, sva ova žarišta otvaraju jedan novi front hladnog rata. Moje mišljenje je da se, zapravo, ništa nije promenilo tokom svih proteklih decenija kada je hladni rat u pitanju i da su uzroci kriza i izbijanja ratnih žarišta ostali isti. Ništa se nije promenilo. Globalni svetski oligarhat nastoji da vlada svetom i u tom cilju vešto produkuje veštačke krize i ratove i u tome je ključ tog novog hladnog rata.

Brojni analitičari tvrde da u ovakvom – sukobljenom i uznemirenom svetu, u situaciji nesumnjivih pretnji za opstanak čovečanstva – upravo Rusija, posredno i neposredno, nudi alternativu svetu. Mislite li da je to tačno?
Celokupna istorija Rusije, ako se gleda objektivno, jeste istorija posebne civilizacije koja se ne nameće i ne ističe. To je prirodna, neagresivna civilizacija, sa svojom istorijom, svojim sistemom, pravoslavljem, hrišćanstvom, koja je odolevala mnogim istorijskim preokretima. Rusija je oduvek bila tvrđava koja je branila Evropu od najezde azijskih plemena. I za vreme ekspanzije Mongola i tokom Drugog svetskog rata, Rusija, SSSR je podnela najveći teret i dala najviše ljudskih žrtava. A čitava ova napeta situacija danas u svetu usmerena je na uništavanje Rusije. Vladavina te, takve slepe politike, jednostrane, višestandardne, lišena je svake vizije budućnosti sveta. Ta politika, što stoji iza ovakvog scenarija koji obiluje veštački stvorenim žarištima i ratovima usmerenim na uklanjanje Rusije, u potpunoj je suprotnosti sa realnošću. Svet ne može da opstane bez Rusije, čak i da se sklonila sa scene. Jer, Rusija sa svojom istorijskom prošlošću, sa svojim pravoslavnim korenima, predstavlja pozitivan primer za sve države i nacije. Rusija neguje jednako princip samopoštovanja i poštovanje prema drugima, a kao država koja je u ratovima izgubila ogroman broj svojih građana ima, mogu da kažem, genetsku mržnju prema ratu!

Geopolitički rat besni. Kako će se on, prema vašem viđenju, dalje odvijati?
Sebe smatram kliničkim optimistom, bez obzira na to koliko je situacija teška i što ima veoma malo razloga za veru u optimistično razrešavanje situacije i za nadu ima veoma malo prostora. Ponoviću i ovom prilikom ono što sam spomenuo odgovarajući na vaše prethodno pitanje: Rusija u svojim genima ima otpor i mržnju prema ratu! Svoj optimizam potkrepljujem činjenicom da su ljudi razumna bića i da su duhovnost i razum ono što nas razlikuje od životinja. I na svojoj konferenciji u Beogradu došli smo do pozitivne formule, tako da verujem da će čovečanstvo naći neko rešenje i da će imati snage da prevaziđe zlo i da će naći snage da konsoliduje svoje snage u borbi protiv tog zla. Niko ne može da me ubedi da je razdvajanje, separatizam, razvijanje mržnje u čoveku – put. Smatram da je muško-žensko načelo jedini način opstanka sveta. Smatram da je porodica zasnovana na zajednici muškarca i žene jezgro opstanka naše civilizacije.

U kojoj meri je na konferenciji tretiran problem Ukrajine?
U nezvaničnom delu, ali i kroz referate doticali smo trenutni problem u Ukrajini. Nismo došli do odgovora, ali postoji mnogo stvari o kojima se može govoriti. Na primer, o tome da u Ukrajini imamo ljude koji se nisu deklarisali ranije kao fašisti i ekstremisti i koji su od događaja na Majdanu zauzeli antirusku poziciju. Sa druge strane, imamo profesore Kijevskog univerziteta, koji su se od početka zalagali za dijalog sa Rusijom. Njihovi nastupi su snimljeni putem mobilnih telefona i prosleđeni službi bezbednosti i ti ljudi su osuđeni na osam godina zbog antiukrajinske propagande. To je činjenica koja nije toliko poznata. Takođe, veoma važna činjenica, koja nije toliko poznata, jeste ekshumacija žrtava na jugoistoku Ukrajine. To je sve snimljeno. Ljudi su tamo zaista stradali. Mi ovde možemo da govorimo o nacizmu, o fašizmu, koji nema opravdanja, i takvi postupci ne mogu da naiđu na odobravanje.

Šta mislite o pritiscima koje podnosi Srbija u vezi sa iskazivanjem jasnog stava povodom sukoba u Ukrajini, odnosa sa Rusijom, priznavanja ili nepriznavanja Krima, „Južnog toka“…?
Srbija se danas nalazi pod teškim pritiskom, ali vidim da dobro izdržava udare. Kada me je jedan novinar pitao da li Srbija može u ovoj situaciji da zadrži neutralan stav odgovorio sam mu da ova zemlja koja je za vreme Drugog svetskog rata bila partizanska ne može da bude neutralna prema pojavi fašizma danas u svetu. Što se tiče podrške srpskoj infrastrukturi, Rusija je spremna da ulaže u Srbiju, tako da Amerikanci mogu da odahnu.

___________________________________________________________________________

Pored zvanja koja smo pomenuli, Vladimir Ivanovič Jakunjin angažovan je i kao  – kopredsednik Asocijacije Franko-ruski dijalog, naučni rukovodilac i predsednik Popečiteljskog saveta Centra za proučavanje kriznog društva, šef Katedre za državnu politiku Fakulteta politikologije Moskovskog državnog Univerziteta M. V. Lomonosov, predsednik Popečiteljskog saveta Dobrotvornog fonda za dodelu socijalne pomoći deci Raširite krila, član Popečiteljskog saveta Fonda Ruski svet, predsednik Komisije za saobraćaj i saobraćajnu infrastrukturu Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika, doktor političkih nauka. Gostujući profesor u Stokholmskoj školi za privredu, počasni doktor Diplomatske akademije Ministarstva inostranih poslova Rusije, predsednik Međunarodnog saveza železnica, predsednik Upravnog odbora GEFCO, rukovodilac Centra za naučna istraživanja i ostvarivanje megaprojekta Integralni evroazijski saobraćajni sistem (Institut za socijalno-politička istraživanja Ruske akademije nauka). Kopredsednik Saveta za poslovnu saradnju Rusije i Francuske, član Predsedništva Saveta ruskog Udruženja politikologa i stalni član Ruske akademije socijalnih nauka.

___________________________________________________________________________

AMERIKANCI SLABI U GEOGRAFIJI
Na pitanje novinara tokom konferencije za štampu održane posle završetka Konferencije ,,Veliki rat i početak novog sveta“ kako komentariše izjavu ambasadora SAD na temu Putinovog dolaska u Beograd Vladimir Ivanovič Jakunjin je rekao:
„Što se tiče izjave američkog ambasadora, ja sam i ranije imao sumnje da se u najboljim visokoškolskim ustanovama Amerike budućoj eliti daju prava znanja iz istorije i politike, zato što smo više puta bili svedoci kako Amerikanci brkaju delove sveta, kontinente, ko je s kim kontaktirao i tako dalje. Ovakva izjava samo znači da ovaj ambasador ne poznaje tako dobro istoriju Drugog svetskog rata i istoriju Velikog otadžbinskog rata, kad kaže da su Beograd oslobodili Ukrajinci, ali možemo da mu pošaljemo knjige na tu temu, ukoliko zna da čita.“

___________________________________________________________________________
[/restrictedarea]