Ukrajina za primer

Koje činjenice o građanskom ratu u Ukrajini − u komentarima i analizama srpskih medija – najčešće ostaju nevidljive i „zatamnjene“?

Piše Mitar Radonjić

Svedoci smo da građanski rat u Ukrajini u našim sredstvima informisanja analiziraju i posmatraju komentatori koji interpretiraju i zauzimaju stavove o ovoj temi uvek u skladu sa opredeljenjima vlasnika sredstava informisanja.

O PROVERENIM MODELIMA Komentari se odnose uglavnom na to da je građanski rat na prostoru bivše Jugoslavije bio generalna proba SAD-a i ,,demokratskog Zapada“ za glavnu predstavu u Rusiji. Provereni model bili su Markale, Srebrenica, Račak i dalje − ,,oružje za masovno uništavanje“. Majdan i malezijski avion bili su „proverena šema“. Tim koji pobeđuje ne treba menjati − pravilo je od Regana, Buša, Klintona do Obame, tj. od razbijanja Jugoslavije, Avganistana, Iraka, Libije, Sirije do Ukrajine.
Ukrajina je u nečemu specifičan slučaj. Kod raspada SSSR-a imala je za 20 odsto veći nasleđeni standard od Rusije. Rastakanje države počelo je odmah nakon raspada i to pljačkom gasne, rudarske, bankarske, industrijske i raznih drugih oligarhija. One su pljačkom uništavale državu i siromašile narod, tako da je u Ukrajini danas standard među najnižim u postsovjetskom prostoru.
[restrictedarea] Interesantno je posmatrati odnos tajkuna prema vojsci, jer o tom fenomenu nemamo komentara. Ukrajinska armija je zadržala celokupno naoružanje, sem atomskog, iz vremena SSSR-a. Oligarhija oličena u pljačkaškim tajkunima je prodavala oružje širom sveta a poznato je da je naoružavala i Sakašvilijevu Gruziju za rat protiv Rusije. Zanemarili su i osnovno servisiranje i održavanje ratne tehnike a mnogo važnije je bilo bogaćenje, odnosno prodaja i prisvajanje novca.
O Majdanu, državnom udaru, protivustavnom smenjivanju Janukoviča i pomoći ,,demokrata sa Zapada“ predvođenih Bajdenom, Mekejnom, Nulandovom, te ministrima Poljske, Nemačke, Engleske, Francuske i zemalja Pribaltika ne treba trošiti reči jer se to veoma često ponavlja kod raznih komentatora.
Interesantno je u tom kolopletu posmatrati ponašanje ukrajinskog oficirskog kora oličenog u Generalštabu. To su oficiri koji su završili vojne akademije u SSSR-u, sa znanjima koja su sigurno u vrhu vojnog obrazovanja. Generalštab Ukrajine je mirno prihvatio pučističko smenjivanje legitimnog predsednika države, koji je izabran od naroda na demokratskim izborima. Nakon preuzimanja vlasti od strane pučista tajkuna, vlasnika regiona, banaka, čokolade, gasa, rudnika, a koji sem ekonomske moći, hoće i političku moć, kao i partijske oligarhije minornih fašističkih stranaka, nastaje pritisak na ruskojezičko stanovništvo.

„PASIVNOST“ GENERALŠTABA Taj pritisak oličen u ekonomskoj i pučem ostvarenoj političkoj moći tajkuna izavao je narodnu pobunu na istoku Ukrajine. Tajkunska vrhuška (savetovana od „demokratskog Zapada“ ) sa pozicije države, narodnu pobunu hoće vojno da likvidira, bez obzira na cenu. Interesantno je u ovom delu posmatrati pasivnost Generalštaba Ukrajine i oficira. Generalštabni oficiri se ponašaju kao pasivan akter u važnim događajima − od smenjivanja (pučem) predsednika države do učešća u građanskom ratu koji je u toku. Naime, oni šalju vojnu tehniku, kao i mobilisane a nespremne vojnike sa zapada Ukrajine na istok. Tako nespremne vojnike i fašističke partijske odrede najčešće ne vode profesionalni oficiri, već su to horde vođene i usmeravane od američkih stručnjaka koji imaju iskustva iz ratova u Africi i na Bliskom istoku. Očito da akcije „regularne ukrajinske vojske“ nisu bile od strane profesionalnih štabskih oficira planski osmišljene. To su bile „majdanovske“ jedinice koje su pretrpele velike gubitke i pored brojčane nadmoći od jedan do pet u korist ,,regularne ukrajinske vojske“ u odnosu na ,,proruske pobunjenike“, kako ih nazivaju, a pobede su uvek na strani brojčano slabijih ,,proruskih pobunjenika“ što brane svoju zemlju i svoje porodice od uništenja.
Tajkunska vlast na pasivnost Generalštaba reaguje smenama, pa na najviša mesta u ovom telu postavlja policajce iz ličnog, tajkunskog obezbeđenja, a iz straha da ih nezadovoljni oficiri ne smene vojnim udarom i tako okončaju građanski rat.
Dalji razvoj građanskog rata u Ukrajini, uz ovako pasivan stav Generalštaba, sa vojnim uspesima ,,proruskih pobunjenika“ koji formiraju i organe vlasti, dobija na ubrzanju, naročito posle neuspeha treće mobilizacije vojnika iz naroda (istovremeno sa izvesnošću da je tajkunska i fašistička partijska vojska uništena na frontovima sa velikim gubicima, koje tajkunska vlast krije).
Građanski rat u Ukrajini, nakon „majdanovskog puča“, u ime države, vode tajkuni i partijske vojske fašističkog opredeljenja, vode ga protiv naroda, pa treba sagledati koliku opasnost za državu čine naoružana obezbeđenja banaka, trgovinskih lanaca, privrednika, tajkuna koji mogu i − štiteći svoje interese − skoro uvek tu vojnu silu pokrenuti protiv države i naroda.
To bi trebalo da bude nauk i državi Srbiji, jer svaka firma sa nešto više radnika ima naoružano obezbeđenje, koje − kao naoružana sila − može biti zloupotrebljeno.
[/restrictedarea]