Što se grbo rodi vreme ne ispravi

Milorad Vučelić, glavni urednik

Evropske integracije su od samog nastanka čvrsto povezane sa našom sudbinom pa bi se bez cinizma moglo zaključiti da one za nas nemaju alternativu. Na samom početku, onda kada je Evropska zajednica za ugalj i čelik na osnovu ugovora u Mastrihtu prerastala u Evropsku uniju, Srbiji su uvedene sankcije. Grbo je bilo to rođanje i rađanje.
Tek koji mesec kasnije, sankcije su prerasle u sankcije Ujedinjenih nacija. Dalje razbijanje Jugoslavije odvijalo se uz direktnu saradnju predstavnika EU, bilo kroz one zloslutne posredničke trojke, bilo na neki drugi način. A sve u cilju EU integracije.
Nemačka dominacija, uz svesrdnu toleranciju Amerike, ovom zajednicom je, onako baš integrativno, podstakla i kasnije priznala secesiju Hrvatske i Slovenije. Usledilo je integracijsko rušenje Lisabonskog sporazuma, koje je proizvelo Bosanski rat. Naravno, onako baš integracijski usledilo je priznavanje države BiH pod muslimanskom dominacijom.
[restrictedarea] U integracijskom EU pohodu razvaljena je SR Jugoslavija i pretvorena u nekakvu Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Onda je pod efikasnom rukom evropskog integralizma u liku Solane, Lipke i Lajčaka, Crna Gora, posle referenduma, proglasila svoje otcepljenje i postala nezavisna država. Sve ovo integrativno zamešateljstvo se odvijalo uz puno poštovanje proizvoljnih komunističkih granica među nekadašnjim republikama, koje su proglašene državnim.
To, vidimo, sada ne važi jedino u pogledu razgraničenja Srbije i Hrvatske na Dunavu, o čemu pišemo u ovom broju „Pečata“. Jasno je da će briselska EU stati na stranu svoje članice Hrvatske i svim silama nastojati, a sve u cilju evropskih integracija, razume se, da otcepi deo naše državne teritorije. A i zašto ne bi, kada je Tadićeva Srbija zvanično rekla da nema ničega spornog među nama kada je u pitanju prijem Hrvatske u punopravno članstvo u EU. Nisu sporne ni izbeglice, ni žrtve zločina, ni uzurpirana imovina proteranih Srba. Tadašnja zvanična Srbija više je brinula o garantovanju prava hrvatskih kupača i pecaroša na Šarengradskoj i Vukovarskoj adi nego o delovima svoje teritorije i sudbini svog naroda. Zauzvrat, Hrvatska nam je obećala da će nas podržavati u evropskim integracijama i besplatno nam dati prevode na hrvatski jezik nekih evropskih zakona. Naravno, pod uslovom da ih ne posrbljujemo. I podrška, kao što vidimo na Dunavu, nije izostala.
Onda je u ime evropskih integracija otpočelo oduzimanje Kosova. Zajedno sa EU predložili smo Ujedinjenim nacijama Rezoluciju o Kosovu i odrekli se Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Onda smo u bliskoj saradnji sa EU postavili ono čuveno naopako pitanje Međunarodnom sudu pravde u Hagu. Usledilo je savetodavno mišljenje ovog suda, koje je poslužilo kao naknadno pokriće za samoproglašenu šiptarsku državu Kosovo.
Nismo se u EU integracijama zadržavali samo na tome nego smo prihvatili Euleks. I sve tako integrativno stigli do briselskih sporazuma, nepostojanja Zajednice srpskih opština i konačno do tajnih i izmišljenih optužnica protiv Srba. Pre ili kasnije uslediće i njihova hapšenja, ako se nađu na preostaloj teritoriji Srbije, i njihovo izručenje šiptarskom ogranku EU.
I sve tako evropski integrativno, mi stigosmo gde smo stigli. Što se više evropski integrišemo sve smo manji i manji. Ali, ako nam je za utehu, više nismo jedini. Novi briselski šef Žan-Klod Junker misli da smo za sada dovoljno integrisani pa je ukinuo funkciju komesara za proširenje EU. Tobože, svi će komesari raditi na jačanju evropskih integracija jer ionako nemaju preča posla. Pa će tako umesto Štefana Filea – svi biti File! A malo više od drugih ulogu Filea će igrati Austrijanac Johanes Han u funkciji komesara za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju. Budući da su odnosi EU sa Rusijom kao susedom najbolji mogući, on će za nas imati vremena napretek.
Posebno se ponovo priprema demonstracija snažne integrativne moći EU u pokušaju centralizacije Bosne i Hercegovine i slamanja Republike Srpske. Sve do referenduma.
Balkan je u međuvremenu onako integrativno prerastao u Jugoistočnu Evropu a sada u Zapadni Balkan i ne vidi se kraj svim tim preimenovanjima. Ako svemu tome dodamo integrativno podgrevanje Vojvođanskog, Preševskog i Sandžačkog pitanja, dobija se manje više zaokružena slika evropskih integrativnih procesa. I u Sandžaku, kao nešto ranije na kijevskom Majdanu, a potom i u celoj Ukrajini, prizvani su stari zapadni nacistički saveznici kojih se američke tajne službe nikada nisu odrekle, sve pripremajući se da ih u nekom trenutku iskoriste protiv Rusije i njenih mogućih saveznika.
Evrointegralisti su veoma aktivno podržali integraciju Gruzije pa je tako ona ostala veoma integrisana, ali bez Osetije i Abhazije. Proces evropskih integracija sve je snažniji i u Moldaviji i Pridnjestrovlju.
Sve je to bilo integracionistički uspešno pa se onda krenulo i na integraciju Ukrajine. Za početak, Ukrajina, onako baš evrointegralistički, osta bez Krima. I to na referendumu. Čudo su ti referendumi! Bi to malo ovim evrounijskim integralistima pa nastaviše i ostaše i bez Luganska i Donjecka i cele Novorusije i polako evrointegracijski koračaju prema federalizaciji i labavoj konfederaciji Ukrajine. Baš po onoj recepturi koja je nama na počecima stvaranja EU tobože ozbiljno nuđena, a sa dobro znanim posledicama.
Čudesa i blagodeti integracijskih referenduma sada su stigli i do Ujedinjenog Kraljevstva. Škotska je na redu, a ozbiljno se za intenziviranje evrointegracija kandiduje i Katalonija.
Baš i do kraja integracijski, EU je odlučila da snažno podrži i svoj novi demokratski instrument – udarnu pesnicu NATO-a! Nema više prikrivanja preko lažnih imena, poput „Milosrdnog anđela“, niti traganja za pokrićima u izmišljenim humanitarnim katastrofama, ugroženim ljudskim pravima i slično. Sada se jasno i glasno koristi pravi naziv – udarna pesnica NATO-a. Tako postaje sasvim jasna prava priroda evropskih i evroatlantskih integracija.
Zla kob grbog rođenja prati ovu plemenitu vrstu integracija. Ne možemo da se ne prisetimo one narodne poslovice koju je naš veliki Valtazar Bogišić pretvorio u zakonsku normu:
„Što se grbo rodi vreme ne ispravi.“
[/restrictedarea]