Saradnjom protiv sankcija

Na sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji, Mađarska odgovara razvojem „mogućnosti za međunarodnu saradnju u uslovima politike razmena sankcija“

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Mađarski izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusku Federaciju (koja joj je najveći trgovinski partner izvan Evropske unije) prošle godine iznosio je 79 milijardi forinti (jedan evro = 310 forinti) dok je u prvih pet meseci ove bio 30 milijardi. U istom periodu Budimpešta je od eksporta na unijskom tržištu oprihodovala svega 11 milijardi forinti, dakle, dve trećine novca manje… I onda dolazi 7. avgust. Moskva je na političke sankcije Zapada zbog ukrajinske krize odgovorila kontrasankcijama. Uvela je potpunu zabranu isporuke govedine, svinjetine, ribe, sireva, mlečnih proizvoda, voća i povrća iz EU (čiji je Mađarska član od 2004. godine) SAD, Kanade, Norveške i Australije.
[restrictedarea] Briselski i moskovski embargo, kako je iz Ministarstva poljoprivrede Mađarske upravo saopšteno, oštetiće samo agroekonomiju te zemlje za neverovatnih 25 milijardi forinti. Budu li sankcije ostale na snazi (i ako se budu proširivale u novim krugovima, na polju trgovinskih, ekonomskih i energetskih veza) Mađarskoj preti, bezmalo, katastrofa.
Budimpešta, međutim, ne sedi skrštenih ruku. Uz otvaranje prema azijskim zemljama angažovala se i u pronalaženju alternativnih „puteva“ ka Rusiji. Konkretno, preko tržišta Turske i Kine. Povećava, takođe, i broj mešovitih preduzeća u regionu koja imaju mogućnost za robni izvoz u RF. U Srbiji, gde Mađarska ima preko 400 zajedničkih firmi, pregovarala je za otvaranje još trećine od tog broja.
I onda − neočekivani potez Viktora Orbana. Uprkos „ratu sankcijama“ dva najveća trgovinska partnera na Starom kontinentu, EU i Rusije, premijer Orban odlučuje da na nivou dve vlade formira mađarsko-ruski ekonomski odbor koji će potpisivanjem posebnog bilateralnog ugovora regulisati dalji kontinuitet poslovne saradnje dve države − uprkos aktuelnom embargu. Za realizaciju projekta ( ugovor će uskoro biti potpisan u Moskvi) zadužio je ministra nacionalne ekonomije Mihalja Vargu i novopredloženog ministra inostranih poslova i spoljne ekonomije Petera Sijarta. Istovremeno, Orban je odredio i mađarski političko-poslovni tim koji je prisustvovao četvorodnevnom 13. međunarodnom investicionom forumu „Soči 2014“ (od 18. do 21. septembra u organizaciji Ministarstva razvoja Rusije i Organizacije „Poslovna Rusija“) i bio učesnik panelne sednice pod naslovom „Mogućnosti za međunarodnu saradnju u uslovima politike razmena sankcija“.
Inače, treći krug političkih sankcija EU Rusiji na putu je da vrlo ozbiljno ugrozi nedavno potpisani nuklearni sporazum Budimpešte s Moskvom. „Rosatom“, koji je na tenderu pobedio francusku kompaniju „Areva“ i japansko-američki „Vestinghaus“, gradiće dva nova bloka na jedinoj nuklearnoj elektrani u Mađarskoj, „Pakš“, koja daje oko 40 odsto električne energije u toj zemlji (takođe su predviđene isporuke goriva i servisiranje). Rusija je obezbedila i osnovna sredstva za realizaciju projekta. Njegova cena je 10 milijardi evra (što je najveća investicija u Mađarskoj od pada komunizma pre četvrt veka) a 80 odsto pomenute sume pokrio je tridesetogodišnji ruski kredit. Uz to, Budimpešta će uskoro ponovo pregovarati o uvoznom ugovoru za gas s „Gazpromom“ (75 odsto prirodnog gasa i 80 odsto nafte Mađarska uvozi iz Rusije) jer aktuelni ističe 2015. godine.
„Nametanjem ekonomskih sankcija EU Rusiji, Brisel je pucao sebi u nogu i ranio sve svoje članice. Budimpešta mu neće dozvoliti pucanj u svoju drugu nogu“, otvoreno je poručio Briselu s Košutovog trga mađarski premijer Viktor Orban.
[/restrictedarea]