Samit licemerja

Od Severnoatlantske alijanse se iovako ne može očekivati neka preterana istinoljubivost i moralnost, ali stavovi izneti na upravo završenom Samitu u Velsu toliko vređaju zdrav razum da prevazilaze i akrobacije portparola alijanse u vreme bombardovanja Srbije 1999. Džejmija Šeja

Piše Filip Rodić

Glavne tačke NATO samita, održanog prošle nedelje u Velsu, bile su, sasvim očekivano, optuživanje Rusije ne samo za intervenciju u Ukrajini nego i za sva ostala zla koja proističu iz tamošnjeg sukoba i razmatranje mogućnosti za suzbijanje ISIS, za čiji je nastanak i jačanje optužen niko drugo do sirijski predsednik Bašar al Asad, čovek koji se protiv ove organizacije grozničavo borio dok su je podržavale upravo članice NATO predvođene Sjedinjenim Američkim Državama. S obzirom na ovo, nikakav drugi rezultat nije ni mogao biti očekivan, sem pojačavanja militarizacije i institucionalizacije novog hladnog rata.
[restrictedarea]

PARALELNA NATO ST-VARNOST Sama deklaracija, usvojena na kraju samita, obiluje očiglednom mešavinom čistih birokratskih fraza pomešanih sa nekoliko nepromišljenih provokacija usmerenih protiv Rusije, uključujući i opis ukrajinske krize koji je i selektivan i neistinit. U deklaraciji se „najoštrije osuđuje sve opsežnija i nelegalna vojna intervencija u Ukrajini“ i od Moskve se zahteva da „povuče svoje snage kako iz same Ukrajine, tako i sa ukrajinske granice“. Procenjuje se da je ovakvo kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine „ozbiljno kršenje međunarodnog prava i značajan izazov za evroatlantsku bezbednost“. NATO neće priznati „ilegalnu i nelegitimnu aneksiju Krima“ i zahteva od Rusije da okonča svoju „nelegalnu okupaciju“ ovog poluostrva i uzdrži se od agresivnih akcija prema Ukrajini. Traži se i prekid svake pomoći separatistima, kako vojne, tako i finansijske, kao i izazivanja napetosti duž ukrajinske granice. Moskva bi, smatraju lideri NATO, trebalo da iskoristi svoj pritisak na separatiste kako bi se umanjila napetost i preduzeli konkretni koraci koji bi omogućili političko i diplomatsko rešenje uz poštovanje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Dakle, prema NATO, „nasilje i nebezbednost u regionu izazvala je Rusija i proruski separatisti“, što je dovelo do „pogoršane humanitarne situacije i materijalnog razaranja istoka Ukrajine“, a ne nelegitimna smena vlasti u Kijevu i pretnje o obespravljivanju ruskog naroda koji živi u okvirima ove bivše sovjetske republike. Za razaranje gradova na istoku Ukrajine odgovorni su Moskva i separatisti, a ne ukrajinska vojska koja je protiv sopstvenih građana povela rat razmera za koje čak ni Milošević nije bio optuživan u slučaju Kosova, na primer, a baš je zbog toga Srbija bila bombardovana. Za humanitarnu katastrofu na istoku Ukrajine, prema NATO-u, ne mogu biti odgovorni učesnici u antiterorističkoj akciji koji koriste sva raspoloživa vojna sredstva, počevši od teške artiljerije i raketnih bacača do borbenih aviona; njih, doduše, na nebu istočne Ukrajine i nema više tako mnogo, uglavnom zahvaljujući veštini separatističkih protivvazdušnih jedinica.
Šefovi NATO u svom licemerju u ovom slučaju idu i korak dalje. Oni, naime, u deklaraciji sa samita hvale rad Specijalne posmatračke misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ali, verovatno sasvim slučajno, zaboravljaju da navedu delove njihovih izveštaja suprotne priči koju pokušava da nam predstavi NATO – da je Rusija jedini krivac za nasilje na istoku Ukrajine. Ne pojavljuju se delovi izveštaja gde se pominje da Kijev upotrebljava višecevne raketne bacače „Grad“, kontinuirano granatiranje gradskih centara sa civilnim stanovništvom i bolnica ili pribegavanje ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova angažovanju stranih neofašista u surovoj borbi protiv separatista. Sve ovo, međutim, može se pročitati u izveštajima OEBS.
Štaviše, prema deklaraciji, alijansa želi da „podstakne i ohrabri ukrajinske oružane snage i bezbednosne strukture da nastave da se maksimalno uzdržavaju u svojim trenutnim operacijama kako bi se izbegle civilne žrtve među lokalnim stanovništvom“. U gorepomenutim izveštajima OEBS se, međutim, ne konstatuje nikakva „uzdržanost“ kijevskih snaga u sprovođenju „antiterorističkih operacija“. Naprotiv.

LETEĆI CIRKUS Licemernom se, čak, može smatrati i odluka NATO da formira Snage za brzo delovanje kao odgovor na „sve veću i nelegalnu rusku intervenciju u Ukrajini“. „Mere podrazumevaju stalno vazdušno, kopneno i pomorsko prisustvo i smislenu vojnu aktivnost u istočnom delu alijanse na rotirajućoj osnovi. One će pružiti osnovu za obezbeđivanje i odvraćanje, biće fleksibilne i prilagodljive bezbednosnim situacijama“, navodi se u deklaraciji. Među ove mere spada i formiranje Zajedničkih snaga veoma visoke spremnosti (Very High Readiness Joint Task Force) koje ne samo da imaju ime dostojno Monti Pajtona nego i jesu svojevrsni „leteći cirkus“, jer je predviđeno da imaju 4 000 ljudi, što je, s obzirom na snage kojima raspolaže sila na koju su usmerene, smešno. Da li bilo ko ozbiljno misli da će 4 000 vojnika NATO na bilo koji način moći da spreči ofanzivu znatno većih ruskih konvencionalnih snaga? Naravno da ne. Ono što ovaj novi hladni rat čini mnogo opasnijim od onog prethodnog jeste što NATO liniju razgraničenja između Istoka i Zapada sada ne povlači kroz Berlin, nego kroz srce slovenske civilizacije u Ukrajini. Akcija se preselila na Istok, u samo dvorište Rusije. U nameri da znatno pojačaju svoje snage na, kako kažu, „istočnoj periferiji alijanse“, lideri NATO krše i Osnivački sporazum partnerstva NATO−Rusija iz 1997, u kojem NATO jasno obećava da neće pozicionirati borbene snage na teritorijama svojih novih članica, odnosno bivših zemalja Varšavskog pakta.
Kakve su prave namere saveznika, jasno ukazuje i činjenica da će razmeštanje ovih „veoma visoko spremnih“ snaga biti praćeno ovog meseca dvonedeljnim zajedničkim vežbama sa ukrajinskim snagama na poligonu Javoriv, nedaleko od zapadnog ukrajinskog grada Lavova, na kojima će učestvovati ukupno oko 1300 vojnika, od čega, prema saopštenju Evropske komande američkih snaga, oko 200 Amerikanaca. Dakle, stvarni motiv NATO za formiranje ovog „letećeg cirkusa“ jeste stvaranje izgovora za izgradnju vrlo poželjne vojne infrastrukture u Poljskoj i u baltičkim državama. Uz ovo, u deklaraciji se ponovo izražava namera za stvaranje protivraketnog štita i to se doista može smatrati provokacijom bez presedana u odnosima Rusije i NATO, a s obzirom na sadašnju krizu u Ukrajini, i vrlo opasnim korakom.
Kao što smo konstatovali, novoformirane NATO snage nemaju nikakav strateški ili taktički vojni značaj, ali njihovo osnivanje može podstaći rusofobne članice NATO, kao što su Poljska i baltičke države, ili članice Partnerstva za mir, kao što su Ukrajina i Gruzija, da se još provokativnije odnose prema Moskvi nego što bi to radile bez nedvosmislene podrške alijanse. Ono što se doista postiže stacioniranjem ovakvih snaga na samoj granici Rusije jeste institucionalizacija novog hladnog rata.
Kako bi novi hladni rat bio potpuni promašaj bez dodatne militarizacije, lideri NATO su se na Samitu u Velsu postarali da ni ovaj segment ne bude zapostavljen. U tom kontekstu, dogovoreno je da se „preokrene sadašnji trend smanjenja odbrambenih budžeta evropskih država i da se sredstva upotrebe na najefikasniji način kako bi se ravnomernije podelili troškovi i odgovornosti“. Vašington iz ovoga ima dvostruku korist. S jedne strane, nateraće svoje evropske partnere, duboko zaglibljene u finansijsku krizu, da gurnu ruku dublje u svoj džep, a sa druge strane, otvara sebi put za ostvarenje cilja promene načina upravljanja alijansom iz sadašnjeg sistema, u kojem glas svake članice ima jednaku težinu do toga da se uticaj glasa meri novcem uloženim u NATO, a svakome je jasno ko novac ne štedi kada je u pitanju vojska.
„Naša sveukupna bezbednost i odbrana zavise od toga koliko i kako trošimo. Povećano ulaganje trebalo bi da bude usmereno na ispunjavanje naših prioriteta i saveznici moraju pokazati političku volju da ispune zahtevane uslove. Snažna odbrambena industrija širom saveza, uključujući i jaču odbrambenu industriju u Evropi i veću saradnju na evroatlantskom nivou, od suštinskog je značaja za dostizanje zahtevanog nivoa sposobnosti“, navodi se u deklaraciji koju su potpisale sve članice NATO, ali koju izgleda da je pisao sam Vašington.
U deklaraciji se od država članica koje ne ispunjavaju zahtevani minimum potrošnje od dva odsto BDP na odbranu traži da obustave smanjenje vojnih troškova, povećaju svoju potrošnju u skladu sa BDP i u roku od deset godina dostignu traženi minimum od dva odsto.

PRETNJA ISIS-a Iako je na Samitu u Velsu najveća pažnja posvećena „pretnji“ koju predstavlja Rusija, lideri NATO su se osvrnuli i na pretnju koju predstavlja ISIS. Na samitu je formirana desetočlana koalicija, koju pored SAD čine i Velika Britanija, Francuska, Australija, Nemačka, Kanada, Turska, Italija, Poljska i Danska a one će pomoći u snabdevanju i pružiti vazdušnu podršku snagama koje se bore protiv ove islamističke organizacije u Iraku i Siriji. Uključivanje Rusije u ovu koaliciju nije ni razmatrano uprkos tome što su islamski ekstremisti gotovo istovremeno sa održavanjem Samita NATO ruskom predsedniku Vladimiru Putinu poslali poruku u kojoj mu prete zbog slanja pomoći sirijskom lideru Bašaru al Asadu i poručuju da će osloboditi Čečeniju i čitav Kavkaz. Uključivanje Rusije u ovu koaliciju bilo bi, dakle, vrlo razumna stvar, ali to je nemoguće zbog neprestanog neprijateljstva Zapada prema Putinu. Umesto toga, odgovornost za stvaranje ove terorističke formacije NATO prebacuje na Asada, iako je dobro poznato da je upravo Zapad finansirao i pomagao ustanak protiv legitimnog sirijskog režima, u kojem je značajnu ulogu imala i ova organizacija. „Nedavnim napredovanjem u Iraku, ISIS je postao transnacionalna pretnja. Asadov režim je doprineo rađanju ISIS u Siriji i njenom širenju van granica. Prisustvo ISIS i u Siriji, i u Iraku je pretnja za regionalnu stabilnost. To je postalo ključna prepreka za političko rešenje u Siriji i ozbiljna opasnost za stabilnost i teritorijalni integritet Iraka“, navodi se u deklaraciji. Znači, Asad je sam stvorio svoje neprijatelje i još ih je nahuškao da napadnu njegove saveznike (šiite) u susednim zemljama. Verovatno je nekako uspeo da nagovori i Vašington da ih naoruža, pošto on i Putin nisu imali dovoljno opreme za njih. Sudeći po ovome, u skoroj budućnosti možemo očekivati otkriće da je Putin stvorio, naoružao i komandovao ukrajinskim „Desnim sektorom“, koji masakrira ruske civile po istočnoj Ukrajini.

________________________________________________________________________________

Hibridno ratovanje
U deklaraciji se na više mesta ukazuje na opasnost koju danas za alijansu predstavlja „hibridno ratovanje“. „Obezbedićemo da NATO bude sposoban da se efikasno suoči sa specifičnim izazovima koje predstavlja pretnja hibridnog ratovanja, gde se koristi široki spektar otvorenih i tajnih vojnih, paravojnih i civilnih mera na vrlo integrisan način. Od suštinskog je značaja da alijansa raspolaže neophodnim alatkama i procedurama da uzvrati i efikasno odgovori na pretnje hibridnog ratovanja“, navodi se u deklaraciji. Iako se u vezi sa „hibridnim ratovanjem“ Rusija nigde direktno ne spominje, jasno je da se misli na strategiju upotrebljenu na Krimu i na istoku Ukrajine. Od jezika upotrebljenog u deklaraciji, strah od ruske taktike mnogo je jasnije izražen u tekstu koji je, s time u vezi, objavljen u službenom glasilu alijanse „NATO rivju magazin“. Pod naslovom „Hibridni rat – hibridni odgovor“, ovaj list piše da je Rusija u jednom trenutku na ukrajinskoj granici imala 40 000 vojnika, ali da u izazivanju krize nije koristila te konvencionalne snage, nego pre „neortodoksne i šarenolike tehnike koje smo nazvali hibridno ratovanje“. „Rusija to koristi iz jednostranih, nacionalnih interesa da bi zauzela teritoriju, nametnula svoju volju, okupirala zemlje, anektirala teritorije…“, rekao je za ovaj magazin bivši američki ambasador pri NATO Kurt Volker. „Mislim da su Rusi bili veoma pametni. Iskreno, mislim da su nas nadmudrili. Koristili su komandose i pravili se da to nisu Rusi“, rekao je sa svoje strane direktor poljskog Instituta za međunarodne odnose Marcin Zaborovski. U ovom horu je i bivši britanski sekretar za odbranu Lijam Foks, koji je rekao da se sadašnja kriza „prostire daleko izvan granica Ukrajine“ i da je ono što je predsednik Rusije Putin „suštinski rekao jeste da odbrana etničkih Rusa nije pitanje država u kojima se nalaze, zakona tih država ili sastava njihovih vlada, nego Rusije“. Ovome se, kako preporučuje Volker, treba snažno suprotstaviti. „Ono što će dovesti do smanjenja napetosti jeste snažan odgovor koji će Ruse naterati da dva puta razmisle o tome da li da nastave putem kojim idu“, rekao je on.

________________________________________________________________________________

Sve pohvale za Srbiju
Pored kiše najrazličitijih optužbi iznetih na račun Rusije, šefovi NATO našli su prostora i da izraze svoje divljenje trenutnom kursu Srbije. U tački posvećenoj Zapadnom Balkanu, lideri NATO „pozdravljaju napredak Srbije ostvaren u izgradnji snažnijeg partnerstva“ sa alijansom i „pozivaju Beograd da nastavi tim putem“. Pozdravlja se i napredak ostvaren na Kosovu i poziva na ulaganje dodatnih napora u „jačanje demokratskih institucija i vladavine prava širom multietničkog Kosova“. U deklaraciji se navodi i da NATO očekuje hitno formiranje „reprezentativne i inkluzivne vlade koja će biti posvećena dijalogu Beograda i Prištine uz pomoć EU“. „Pozdravljamo poboljšavanje bezbednosne situacije i napredak ostvaren kroz dijalog i možemo pohvaliti obe strane jer se pridržavaju sporazuma od 19. aprila 2013. i ohrabrujemo ih da nastave da rade na njegovom punom sprovođenju“, dodaje se u deklaraciji.
[/restrictedarea]