Prevrat po matrici: Ukrajinski mamac Republici Srpskoj

Čiji „recept“ otkriva simbolično „vešanje“ predsednika Dodika na grafitima u Republici Srpskoj

Piše Stefan Karganović

Pre kratkog vremena u Prijedoru i istočnom delu Republike Srpske na zidovima su se pojavili evokativni grafiti: „Gotov je“. One koji su se tek probudili iz četrnaestogodišnje hibernacije treba podsetiti da je u periodu pred petooktobarski prevrat 2000. godine upravo to bila amblematična parola „Otpora“ i odnosila se na Slobodana Miloševića. Čovek bi pomislio, zar ne, da je četrnaest godina dovoljno vreme da se smisli nešto novo, ali očigledno nije. U međuvremenu, neke stvari su se promenile, a neke ostale iste. „Otpor“ se prešminkao u „KANVAS“, sedište mu je i dalje u Beogradu, finansiraju ga i usmeravaju iste zapadne službe. „KANVAS“ je danas konsultantska agencija, koja svoje iskustvo i usluge nudi „demokratama“ širom sveta za izvođenje „obojenih revolucija“. U Republici Srpskoj, jedan od klijenata „KANVAS-a“ je Udruženje „Slobodna Republika“, čija je uloga, poput nekadašnjeg „Otpora“, da mlade instrumentalizuje u prevratničkom projektu.
Mladi Republike Srpske pametno bi postupili da se prvo kod svojih srbijanskih vršnjaka raspitaju o rezultatima operacije koju je „Otpor“ pre četrnaest godina, uslovno rečeno, „uspešno“ izveo u Srbiji, pre nego što odluče da se pridruže sličnom projektu u svojoj zemlji danas.
[restrictedarea]

UPRAVLJANJE UTISCIMA Ispisivanje bajate parole „Gotov je“ usledilo je nakon što je 20. avgusta vođa „Slobodne Republike“ Nikola Dronjak, sa nekoliko jednomišljenika, u kasnim noćnim časovima u gradiću Laktaši bio priveden dok su na zidu zgrade gde je smešten lokalni odbor stranke SNSD ispisivali za nijansu originalniju parolu, „Pakao je prazan, đavoli su ovdje“. Mada je policija rutinski intervenisala i uzela podatke od počinilaca, drugih značajnih posledica nije bilo pa su rezultati infantilne provokacije ostali razočaravajući, pošto nije urodila nikakvim propagandnim plodovima.
Kao što smo podrobno izložili u studiji „Rušenje Republike Srpske: Teorija i tehnologija prevrata“, praksa koja je prerušena kao „nenasilni otpor“ teži, naprotiv, raspirivanju nasilja kao preferiranom sredstvu političkog obračuna. U priručniku teoretičara „obojenih revolucija“, Džina Šarpa, gurua koji je trenirao aktiviste „Otpora“, danas preimenovanih u „KANVAS“, koji su preuzeli obuku ulične pešadije prevrata u Republici Srpskoj, potvrđuje se da je nasilje ključna komponenta prevratničke metodologije. Perfidija se sastoji iz – kako bi se izrazio Nebojša Malić, prevodeći izvornu sintagmu (perception management) sa engleskog jezika – upravljanja utiscima, preusmeravanjem krivice. Suprotna strana se uporno provocira da prva pribegne prekomernom nasilju, u najžešćem mogućem obliku. Politički cilj postavljene zamke je da targetirana vlast nasilničkim postupcima diskredituje samu sebe, provokatorima pomogne da izigravaju nevine žrtve i steknu simpatije neupućenih, i time nesvesno doprinese sopstvenom rušenju.
Zakonomerna eskalacija te matrice, ili „recepta“, kako ga je cinično nazvao jedan od otporaških vođa, Ivan Marović, viđena je pre nekoliko dana kada je na lokacijama u istočnom delu Republike Srpske osvanuo novi grafit, ovog puta sa sugestivnim crtežom vešala i imenom predsednika Milorada Dodika pored njih. Pošto neoriginalni grafiti „Gotov je“ i izveštaji iz pakla očigledno ne postižu efekat, pretnja smrću glavnoj ličnosti u državi trebalo bi da zadovolji kriterijume da se željena represija najzad izazove.

BEZ TRUNKE SPONTANOSTI Pažljivi posmatrači zapaziće dve stvari. Prvo, u geopolitičkoj konfrontaciji u Ukrajini veliki igrači koriste isti mehanizam „provokacija – eskalacija“, koji njihove lokalne marionete primenjuju u Republici Srpskoj. Cilj surovih mera kijevske hunte i njenih zapadnih sponzora protiv ruskojezičnog stanovništva na istoku zemlje jeste da iznudi silovitu reakciju predsednika Putina, što bi u ovom trenutku bilo protiv interesa Rusije. Iza simboličnog „vešanja“ predsednika Dodika na grafitima u Republici Srpskoj nalazi se u suštini potpuno ista zamisao. Drugo, iz toga proizlazi logičan zaključak: gde god se zapaža ista metodologija, sa istim otiscima prstiju, iza toga najverovatnije stoje isti politički stratezi, koji vuku konce.
Vredi podsetiti da „Rand korporacija“ još od šezdesetih godina proučava tehnologije diskretnog, nevidljivog upravljanja masovnim pokretima i da je priručnik Džina Šarpa, konkretizovan devedesetih, sinteza tih ranije dostignutih naučnih uvida. Kao što je 1991. godine izjavio Alen Vajnstajn, direktor Nacionalnog fonda za demokratiju (NED) „nevladine organizacije“ deluju kao produžena ruka obaveštajnih službi („…sada preko NVO možemo da radimo javno puno toga što je pre dvadeset i pet godina radila CIA, ali u tajnosti“). Pomoću obilno finansiranih NVO u državama koje su targetirane zato što su viđene kao prepreka zapadnoj hegemoniji lansiraju se veštački revolucionarni pokreti sa zadatkom svrgavanja nepodobnih vlada. Korišćenjem obučenih kadrova i medijskih tehnologija stvara se utisak da se radi o spontanim manifestacijama naroda protiv korumpiranog vladajućeg sloja.
Uvek brižljivo prikrivena je činjenica da se ove operacije odvijaju strogo po matrici, bez trunke spontanosti. Dokaz je uloga već pomenutog beogradskog Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (KANVAS) koji se, pored petog oktobra u Srbiji, „Revolucije ruža“ u Gruziji 2004. i „Narandžaste revolucije“ u Ukrajini 2004. godine, opet 2013. do 2014. operativno pojavljuje na ukrajinskoj sceni, u vreme izvođenja nedavnog puča i ustoličenja hunte. Kako se približavaju izbori 12. oktobra, znakovito je da se analizom taktike „KANVAS-ovih“ nedarovitih lokalnih đaka u RS sve više uočavaju otisci već poznatih prstiju na zidovima širom ove zemlje.
Elementarno je, ako vas već napadaju po matrici, da je kardinalna greška ići naruku napadaču reagujući po njegovoj matrici. U ovom slučaju, matrica predviđa provociranje organa reda Republike Srpske na prekomernu represivnu reakciju, kao što je u Ukrajini cilj masovnog maltretiranja ruskojezičnog stanovništva provociranje slične reakcije od strane Rusije. Zaključak je prost: za Republiku Srpsku, operativna matrica ne sme biti ni „KANVAS-ova“, ni udruženja „Slobodna Republika“, nego samo šahovskog velemajstora, Vladimira Putina. Njegov recept, koji je urodio plodom u Ukrajini, biće uspešan i u Republici Srpskoj.
To znači − ignorisati barabe, ne reagovati na njihove prostačke provokacije i dati im dovoljno užeta da se sami politički obese.
[/restrictedarea]