KEVIN ANET: Deveti krug pakla

Sagovornik „Pečata“, kandidat za Nobelovu nagradu za mir 2013, inicirao je i pomogao uspostavljanje institucionalnog pravnog osnova za procesuiranje najodgovornijih u mračnom poslu otmica dece − mreže ITCCS sudova, sastavljene trenutno od predstavnika iz 21 zemlje, koji su preduzeli opsežnu istragu o globalnoj trgovini decom

Razgovarala Biljana Đorović

Nestanak dece u svetu i njihova dalja sudbina predstavljaju naj-mračniju stranicu humane povesti. Ona ostaje nesaznata zahvaljujući kontroli svih poluga sistema od strane globalnog poretka, koji ima zadatak da prikrije razmere ove pojave kao i glavne učesnike − povlašćene „elitne“ pedofile i sataniste, a uz njih i one koji zarađuju ogroman novac na žrtveniku dečje nevinosti.
Zvanične statiske pokazuju da u svetu godišnje nestane najmanje 8 miliona dece. Osam-sto hiljada dece nestaje u SAD – oko 2 000 dnevno ili na 40 sekundi po jedno dete. U Britaniji, gde 13 miliona CCTV kamera pratiti svaki pokret, na svaka tri minuta prijavi se nestanak jednog deteta. I dok je populacija PIN-numerisana, databazirana, kreditno ocenjena, nadgledana od suseda, Fejsbuka, Tvitera i imejlova, GPS, mobilnih telefona, satelita, prema zvaničnim statistikama iz 2012, u EU godišnje nestane oko milion dece. U Srbiji godišnje nestane 1 500 ljudi, od čega 200 dece. Vladimir Čičarević, predsednik Udruženja „Roditelji nestalih beba Srbije“, izneo je prošle godine u „Kuriru“ podatak da se u Srbiji mesečno ukrade više od 20 beba, kao i da je u poslednjih 40 godina nestalo oko 10 000 novorođenčadi.
[restrictedarea]

Gde odlaze i kakva je sudbina nestale dece?
Sagovornik „Pečata“, Kevin Anet, kandidat za Nobelovu nagradu za mir 2013, inicirao je i pomogao u uspostavljanju institucionalnog pravnog osnova za procesuiranje najodgovornijih u ovom mračnom poslu − mreže ITCCS sudova, sastavljene trenutno od predstavnika iz 21 zemlje, koji su poduzeli opsežnu istragu o globalnoj trgovini decom i njenim žrtvama kako bi se krivično gonili i kaznili najodgovorniji. Anet je, pored Dejvida Ajka (razotkrio pedofilski lanac u Britaniji analizirajući karike koje su omogućile da „mnoga od miliona dece koja nestanu svake godine završe na satanističkim žrtvenicima bogatih i slavnih“) najzaslužniji za razotkrivanje prave pozadine i razmera ovog stravičnog zločina, koji se nekažnjeno odvija stotinama godina.

Gospodine Anet, kada ste započeli svoju aktivnost razobličavanja najodgovornijih u lancu trgovine i ritualnih žrtvovanja dece?
Sve je počelo 1992. kada sam kao protestantski sveštenik dobio nameštenje na zapadnoj obali Kanade u Ujedinjenoj crkvi (St. Andrew‘s United Church) u Port Alberniju. Tada je otpočeo moj rad sa urođeničkim narodom u zajednici i tada sam počeo da dobijam informacije i direktno sagledavam šta je pravi uzrok visokog procenta zavisnosti od droge, visoke stope samoubistva i nasilja u porodici među urođeničkom populacijom, otkrivši da je to direktna posledica života u crkvenim školskim internatima za Indijance, u koje su deca odvođena nakon otimanja od roditelja.
O zločinima nad indijanskom populacijom u Kanadi svedoče moja knjiga „Više nije skriven: Genocid u Kanadi, prošlost i sadašnjost“, kao i moj film „Nepokajnici“, snimljen 2006, gde urođenici govore o godišnjoj stopi smrtnosti od 50 odsto dece koja su pohađala katoličke i anglikanske škole za Indijance, kao i o organizovanom nestanku, torturi, eksploataciji i ubistvima žena i dece na zapadnoj obali Kanade. Radi se o obimnoj dokumentaciji, koja govori o silovanju, sodomizaciji, davljenju, izgladnjavanju do smrti, zakopavanju tek rođenih živih beba što je bilo rezultat silovanja, medicinskim eksperimentima, usmrćivanju elektrošokovima, smrskavanju lobanja, zaražavanju bacilom tuberkuloze… od čega je stradalo preko 50 000 dece u školama St. Michael‘s Indian School, Kuper Island Indian School i Ahousat Indian School.

Vaš film „Nepokajnici“ dobio je 2006. nagradu za najbolje rediteljsko ostvarenje na Nezavisnom filmskom i video festivalu u Njujorku i nagradu za najbolji dokumentarni film na Nezavisnom filmskom festivalu u Los Anđelesu.
Da, film je dobio brojne nagrade, ali crkva mi je odmah uručila otkaz, porodica mi se raspala, izgubio sam brak i pravo da viđam svoju decu. Oduzeto mi je pravo da nastavim rad na doktoratu koji je za temu imao genocid nad urođeničkom populacijom u Kanadi. No, u stvari, to je pomoglo da objavim istraživanja u svojoj prvoj knjizi „Skriveni od istorije − Kanadski holokaust“. Čitaoci mogu sva moja istraživanja pronaći na stranici hiddennolonger.com. Ona su već godinama na internetu, tako da nisu uspeli da spreče da istina nezadrživo počne da prodire.

Prikrivanje zločina nad urođenicima u Kanadi i organizovana zavera ćutanja i progona onih koji se bave istraživanjem ovih zločina zahtevali su pronalaženje pravnog osnova koji bi institucionalizovao vapaj za pravdom. Zahvaljujući vašim naporima, širom Zapada se uspostavlja mreža međunarodnih tribunala za zločine crkve i države (ITCCS). Gde je uspostavljen prvi sud ove vrste?
Prvi Tribunal za zločine crkve i države (ITCCS) uspostavljen je u Irskoj 2010. Dve godine kasnije, ovaj sud je okupio veliki broj penzionisanih sudija i advokata u Evropi kako bi se formirao Međunarodni sud pravde zasnovan na prirodnom pravu, (The International Common Law Court of Justice − ICLCJ). Osnivačka povelja Međunarodnog suda pravde zasnovanog na opštem (običajnom) pravu usvojena je 1. septembra 2012. i ukazuje da je to prvi sud u istoriji osnovan kako bi doneo presude protiv institucija Vatikana i engleske krune. Po prirodnom pravu, građani imaju pravo da osnivaju svoje sudove i vode istražne postupke, ukoliko postojeći sudovi to ne rade ili ukoliko saučestvuju u prikrivanju zločina – kakav je slučaj sa zataškavanjem ovih zločina nad decom. Osnivačka svrha ITCCS jeste da objedini preživele u genocidu i mučenjima dece i da formira snažan politički, duhovni i pravni pokret za ukidanje Vatikana i vlada odgovornih za istorijske i tekuće zločine protiv dece i čovečnosti.
Originalna ITCCS federacija sastavljena je od sudova iz Irske, Engleske, SAD, Kanade i Italije, uključujući i organizacije: Zaboravljene žrtve (Antrim, Irska) Prijatelji i rođaci nestalih (Kanada) i Ujedinjeni protiv crkvenog terora (SAD). Do septembra 2013, ITCCS se proširio na dvadeset šest zemalja i na preko pedeset povezanih grupa. Celokupan rad Suda prevodi se na trinaest jezika.

Prvo suđenje Međunarodnog suda pravde zasnovanog na prirodnom pravu (ICLCJ) koje je počelo u Briselu 6. novembra 2012, bavilo se genocidom nad urođeničkom decom u Kanadi od strane Vatikana, engleske krune i drugih. Kako je glasila presuda i kako je tekao sudski proces?
Radilo se o optužnici za zločine genocida podignutoj protiv kanadske vlade, Ujedinjene katoličke i anglikanske crkve u Kanadi, Crkve u Rimu i Londonske crkve. Konačnom presudom od 25. februara 2013, koja je jednoglasno doneta, Sud i njegovih pedeset i osam građana porotnika pod zakletvom osudili su trideset optuženih za izvršenje ili prikrivanje genocida. Među optuženima su bili tadašnji papa Benedikt, Jozef Racinger, bivši kardinal Tarcisio Bertone, Elizabeta II od Vindzora (kraljica Britanije) i kanadski premijer Stiven Harper.
Nakon iscrpne prezentacije dokaza zločina crkve i države u Kanadi, kao i odbijanja optuženih da odgovore ili opovrgnu dokaze, što ima veliku pravnu težinu, svi su proglašeni krivima za krivično udruživanje i genocid i osuđeni u odsustvu na 25 godina zatvora i konfiskaciju celokupnog bogatstava i imovine, poseda i institucija. Građani su izdali naloge za hapšenje, a 4. avgusta 2013. Vatikan i engleska kruna proglašeni su za transnacionalne kriminalne institucije prema međunarodnom pravu, i po zakonu derogirani. Svi dokazi su predstavljeni na sajtu iclcj.com i dostupni javnosti.
Optuženi su osuđeni, dakle, po dva osnova: za izvršenje ili prikrivanje zločina protiv čovečnosti i učestvovanje u kriminalnoj zaveri za njegovo sprovođenje. Tokom ovog sudskog procesa, papa Benedikt je podneo ostavku. Vodeći kardinal Tarcisio Bertone je takođe podneo ostavku i još dvojica procesuiranih vatikanskih zvaničnika su uradila isto. Ovim činom, oni su priznali svoju krivicu.

Procesi kojima se Sud sada bavi u vezi su sa „Devetim krugom ritualnog žrtvovanja“. Šta je „Deveti krug“, kada je ovaj kult ustanovljen i ko čini njegovu mrežu? Šta povezuje ubistva dece u Engleskoj, Irskoj i Belgiji?
Žrtveni kult „Deveti krug“ star je najmanje dve stotine godina. Sud (ICLCJ) je pokrenuo istorijski proces za zločine trgovine decom i kultnih ritualnih ubistava. Povedena su dva sudska postupka protiv sadašnjeg pape Francisa. Tokom drugog zasedanja Suda u Briselu, održanog 17. avgusta 2014, pet sudija i 27 članova porote iz šest zemalja, uključujući SAD, razmatrali su dokaze o nestanku preko 50 000 dece u Kanadi, SAD, Argentini i Evropi koja su bila žrtve „Devetog kruga ritualnog žrtvovanja“. Tokom zasedanja, glavni tužilac Tribunala predstavio je dokument katoličkog Jezuitskog reda pod nazivom „Magisterial Privilege“, datiran na 25. decembar 1967, gde se kaže da je svaki novi papa dužan da učestvuje u „Devetom krugu“ satanskih ritualnih žrtvovanja živorođene dece, uključujući i pijenje njihove krvi. Dokument je napisan na latinskom jeziku, pribavljen je iz tajnih vatikanskih arhiva i jasno ukazuje na to da su jezuiti vekovima imali utvrđen plan da ritualno ubijaju kidnapovanu novorođenčad i potom piju njihovu krv. Plan potiče od ideje o sticanju spiritualnih moći ispijanjem krvi nevinih, što je trebalo da osigura političku stabilnost papstva u Rimu. Počevši od 1773, ovaj plan se sprovodi od strane Rimokatoličke crkve, jezuita, svakog pape i kandidata za papu koji, da bi postao papa, mora da bude deo ovih žrtvenih ritualnih prava, koja uključuju silovanje, torturu i ubistvo novorođene dece i adolescenata. Imamo sada pet svedoka, jednog Amerikanca i četiri Evropljana, koji su bili deo ovih satanskih ritualnih žrtvovanja – oni su kao deca odgajani u katoličkim, satanističkim porodicama. „Deveti krug“ se redovno održava svakoga meseca, obično za vreme punog Meseca. Rituali se obavljaju u zemljama u kojima uživaju veliku zaštitu i gde Katolička crkva ima veliku moć, kakve su Holandija, Belgija i Irska. U Kanadi se održavaju u podzemnim odajama najveće katoličke katedrale Mari Ren-d-mond u Montrealu.

Krajem prošle nedelje na sajtu ITCCS postavljeno je svedočenje An Mari van Blijenburg, koja govori o načinu na koji se ritualna praksa žrtvovanja dece sprovodi, u čemu učestvuju i evropske kraljevske porodice i druge „elite“, uključujući Džordža Soroša.
Suprug An Mari van Blijenburg je član „Ndrangete“, italijanske mafije koja snabdeva decom i adolescentima članove kulta „Devetog kruga ritualnih žrtvovanja“, a uključene su i zabave lova na decu u kojima učestvuju bogati: pripadnici kraljevskih porodica, političari i vodeći katolički kardinali i pape. An Mari je dvadeset godina provela u braku sa Kisom van Korlarom, koji je zajedno sa trojicom svoje braće formirao kriminalnu organizaciju poznatu kao „Octopus Syndicate“ – što je zapravo holandski sleng za „Ndrangetu“, jednog od najvećih trgovaca oružjem u svetu, a bavi se i trgovinom dece i ljudima − za koju su radili od 1960. do danas i prema svedočenju An Mari, čiji transkript možete u celini pročitati na našem sajtu, po naređenju holandske kraljice Beatriks, „Octopus Syndicate“ je organizovao torturu, silovanja i ubistva dece. Naziv: „oktopod“ sugeriše da su njegovi pipci svuda: u vladi, vojsci, policiji, pravosuđu.
Prema svedočenju An Mari, pravnice po profesiji, deca se za ove rituale u najvećem broju pribavljaju iz popravnih domova za maloletnike u Holandiji, drogiraju i postavljaju na oltar. Svi učesnici kulta u obavezi su da zlostavljaju i siluju decu, a uključeno je i odsecanje delova tela. Nakon toga se ona ubijaju, najčešće nekim od ritualnih noževa za žrtvovanje. Telo se seče na komade i u pojedinim situacijama konzumira. Dakle, kanibalizam je deo ovih rituala kao i ispijanje krvi dece. Članovi rituala koji ne žele da učestvuju u tome ubijaju se na licu mesta, tako da kult služi i kao test provere lojalnosti članova i da ne bi pričali o ovim stvarima. „Ndrangeta“ dovodi i političare i ostale visoke zvaničnike kako bi ih potom ucenjivali. Na taj način ova organizacija obezbeđuje kontrolu političara i bogatih ljudi u Evropi.
An Mari je tokom juna dala četiri nezavisna svedočenja pred Sudom. Ona je nekoliko puta bila prisutna na lokacijama gde su se ova ubistva odigravala, dva puta u kući u holandskom gradu Zvole, kao i u šumi u okolini Brisela. Među ličnostima koje je prepoznala kao učesnike u ovim ritualima su princ Johan Friso, njegova supruga Mejbel Vise Smit, njegov psihijatar Dimon, belgijski kralj Albert, multimilijarder Džordž Soroš, Her Doner, bivši ministar pravosuđa, Ernst Hirš Balin, bivši ministar pravde, ministar unutrašnjih poslova, član parlamenta i Senata, profesor prava na Amsterdamskom univerzitetu i Univerzitetu Tiburg, Van den Emster, koji je godinama bio šef svim sudijama u Holandiji, Dik Berlijn, bivši načelnik odbrane holandske armije, Karla Eradus, predsednica Amsterdamskog suda, Mark Rut, holandski premijer… Mišljenje An Mari je da ovi rituali služe za ucenjivanje privučenih učesnika kao i da bi se okupila pedofilska „elita“ Evrope, koja regularno učestvuje u ritualnim silovanjima i ubijanjima dece.
Svedočenje Van Blijenburgove pokazuje da su ove aktivnosti veoma dobro organizovane. U vreme kada su deca lovljena i ubijana u šumama u okolini Brisela, one su bile okružene belgijskom vojskom, što potvrđuje da su vlada i belgijska kraljevska porodica direktno uključene u ovaj zločin.

Da li Džordž Soroš, koga nazivaju i „kraljem Istočne Evrope“, regularno učestvuje u ovim ritualima?
Nemamo podatke o tome. Prema svedočenju An Mari, Soroš je prijatelj Mejbel, supruge drugog sina kraljice Beatriks, princa Johana Frisoa, koja ga je dovela na ovaj satanistički pir. Princ Johan umro je u bolnici prošle godine i mi verujemo da je bio ubijen kako bi ga sprečili da govori o ovim stvarima koje su počele da izlaze na videlo. Princ je, po svedočenju An Mari, bio mentalno poremećeni notorni pedofil, čije je potrebe plaćala njegova majka.
Prema An Mari i ostalim svedocima, „Malteški vitezovi“, članovi tajnog katoličkog reda kojem pripadaju svi vodeći političari u Evropi, deo su kulta „Devetog kruga žrtvovanja“. Među ostalim ličnostima koje je An Mari spomenula kao regularne učesnike nalazi se i princ Bernhard, osnivač grupe „Bilderberg“.

Pred Sudom u Briselu pokrenut je i proces protiv pape Francisa za zločin trgovine decom i učestvovanje u ritualnim ubistvima „Devetog kruga žrtvovanja“.
Vođena su dva procesa protiv Horhea Bergolja, sadašnjeg pape Francisa, Džastina Velbija, kanterberijskog nadbiskupa koji se zajedno sa kraljicom nalazi na čelu Engleske crkve, i Adolfa Pešona, glavnokomandujećeg generala u Redu jezuita. Sva trojica su proglašena krivim po ovim tačkama optužnice na osnovu dokumenata i svedočenja ljudi koji su ih identifikovali kao učesnike u pomenutim ritualima.
ITCCS i njegovi sudovi organizovali su istragu povodom pokušaja kardinala Šona Brejdija da zataška masovno ritualno žrtvovanje novorođenih beba u katoličkom domu u Čuamu u Irskoj. Ostaci tela preko 800 beba otkriveni su pre nekoliko meseci u cisterni povezanoj sa katoličkim domom. Do kakvih je zaključaka Sud došao?
Slučaj u Čuamu u Irskoj dospeo je u medije tokom poslednja tri meseca, kada su pronađene kosti 800 novorođenih beba u cisterni, povezanoj sa katoličkim sirotištem. Katolička crkva u Irskoj ima dugu tradiciju smeštanja neudatih devojaka koje su ostajale u drugom stanju u specijalne domove – zapravo fabrike, gde su radile do kraja života. Odmah po rođenju, oduzimali bi im decu i prodavali ih na crnom tržištu za velike svote novca. Ova deca su prodavana i za potrebe ritualnih žrtvovanja. Jedan naš izvor informacija, pripadnik policije u Dablinu, omogućio nam je da saznamo da su kosturi beba podvrgnuti forenzičkoj analizi, koja je pokazala da su tela bila raskomadana i obezglavljena, kao i da su na njima prisutni i ostali znaci koji govore da se radilo o ritualnim ubistvima. Kardinal Šon Brejdi, koji je podneo ostavku 9. septembra, učestvovao je u zataškavanju dokaza: podmićivao je političare i vršio pritisak na policiju da ne istražuje ovaj slučaj. Dokazi do kojih je došao ITCCS u Irskoj pokazuju da je Brejdi, 1970-ih, primoravao maloletne žrtve silovanja katoličkih sveštenika da potpisuju izjave u kojima su poricali da se to odigralo.

Kakvo je zvanično objašnjenje ovog slučaja?
Zvaničnici kažu da je nejasno šta se dogodilo, da istražuju i da će deci podići spomenik. Isto to su uradili i u Kanadi. Nikada nisu komentarisali svoje zločine, već su samo radili na tome da ih zataškaju.

Treba li da bilo koga iznenadi izjava katoličkog nadbiskupa Roberta Karlsona, optuženog za saučesništvo u trgovini decom koju su sprovodili sveštenici u Dijecezi u Mineapolisu počevši od 1980-ih, koji je pre nekoliko meseci rekao na sudu da „nije bio svestan da je silovanje zločin“?
Karlsonova izjava da nije znao da je silovanje dece zločin ne bi trebalo nikoga da iznenadi. Politika Katoličke crkve karakteriše silovanje − ne kao zločin, već kao greh, za koji se može dobiti oproštaj i tako iznova ponavljati. Radi se o mentalitetu ovih ljudi, koji veruju da nije zločin povređivati decu. Ne radi se ni o kakvom izuzetku, već o načinu na koji misle. Prvi katolički sveštenik koji je pre dve godine osuđen na zatvorsku kaznu i zatvoren bio je filadelfijski biskup Vilijam Lin − optužen da je štitio i prikrivao silovatelje dece. No, on je pušten posle šest meseci i sud je odbio da imenuje papu kao nekog ko odobrava ovakvu politiku. Vlada SAD je zaštitila Vatikan, no sudovi opšteg prava su dokazali da su oni najodgovorniji za ove zločine.

Na Sudu je 15. septembra počela istraga aktivnosti i uloge velikih korporacija u trgovini decom i obavljanju satanističkih obrednih rituala u njihovim sedištima. Koje korporacije su do sada optužene? Da li su i one članice kulta „Deveti krug žrtvovanja“?
Sud će istraživati delovanje i ulogu korporacija „Kargil“, „Sinkler“, HSBC, „Kameko uranijum“, kao i kriminalnu grupu „Ndrangeta“. San Veli u Ajdahu tokom održavanja velikog godišnjeg filmskog festivala zbirno je mesto za trgovce decom iz čitavog sveta i tu se realizuju glavni „poslovni“ dogovori oko ovog, jednog od najunosnijih „biznisa“, na čijem tržištu se tek rođena beba prodaje po ceni od 20.000 evra. Naši izvori, posebno iz SAD, koji su odgajani u porodicama satanista, svedoče da se u sedištima ovih korporacija redovno praktikuju satanistički rituali. Jedan od izvora, žena koja živi u Njujorku, svedočila je da je bila odvedena u „Kargil“, najveću kompaniju za proizvodnju hrane u SAD i jednu od najvećih u svetu, gde je prisustvovala ritualnim obredima silovanja i žrtvovanja dece u podzemnim prostorijama korporativnog sedišta u blizini Mineapolisa u Minesoti, u kojima su učestvovali najviše pozicionirani službenici korporacije. Ona je takođe svedočila da neke od najvećih banaka, poput „JP Morgana“, HSBC, „Banke Amerike“, peru novac za „Ndrangetu“ i kartele koji se bave trgovinom drogom širom sveta. Polovina novca od trgovine drogom ulaže se u trgovinu ljudima, tako da trgovina drogom i ljudima „idu ruku pod ruku“, pri čemu postoji direktna veza između ovih korporacija i „Devetog kruga žrtvovanja“.

Timovi ITCCS sudova za direktnu akciju veoma uspešno su sprečili održavanje rituala „Devetog kruga žrtvovanja“ planiranog za 15. septembar u katoličkim crkvama u Montrealu.
Radilo se o operaciji koju smo preduzeli ujutru 15. avgusta. Grupa od šest treniranih, specijalno obučenih pripadnika službe obezbeđenja iz Evrope, motrila je na kuću u Utremonu, bogataškom kvartu u Montrealu, u kojoj je u ponoć bilo predviđeno održavanje ovog rituala. Oni su uhapsili dvoje ljudi: stariju ženu koja je priznala da je planirano održavanje rituala i odvela ih u prostoriju ispod podruma gde su se nalazili oltar na kojem su bile mrlje od krvi čije su uzorke uzeli za analizu, dečja odeća, pornografski materijali i različita sredstva koja se koriste za torturu i ubijanje. Tim je radio u saradnji sa određenim elementima policije u Montrealu, koji su omogućili da se akcija izvede. Svi dokazi – krv, delovi odeće i snimljene izjave učesnika kulta „Devetog kruga žrtvovanja“ – poslati su u ITCCS kao dokazni materijal za sledeće zasedanje Stalne komisije Suda, koja će se baviti zločinima trgovine decom i ritualnog žrtvovanja. Istina mora izaći na videlo.
Naravno, oni nas ne ostavljaju na miru. Centralna komanda ITCCS u Briselu izdala je 15. septembra specijalno saopštenje da se istureni igrači Suda, čiji je identitet poznat, suočavaju sa novim pretnjama i napadima posle objavljivanja svedočenja An Mari van Blijenburg, koje je govorilo o žrtvenoj ritualnoj praksi kraljevskih porodica i „elite“. Dva istraživača u Belgiji su odvedena u policiju bez naloga i zadržana dva dana kako bi otkrila identitet službenika Suda. Trinaestog septembra umalo nisam poginuo u svom automobilu na auto-putu u Britanskoj Kolumbiji, pošto su otkazale kočnice. No, ovi napadi su najbolji dokaz uspeha koje postižemo razotkrivajući ubice dece koji se nalaze na najvišim pozicijama. Nadam se da ću sredinom oktobra biti u prilici da posetim i Srbiju, gde bih održao predavanje, prikazao film „Nepokajnici“ i pokrenuo inicijativu za osnivanje ogranka ITCCS. Ima nekoliko bitnih razloga za osnivanje ogranka ovog suda u Srbiji. Jedan od najbitnijih je procesuiranje odgovornih za ustaške zločine počinjene na teritoriji NDH. Drugi razlog je razotkrivanje najodgovornijih za nestanak dece u Srbiji. Treći je procesuiranje odgovornih za promenu svesti, propagandu i kontrolu uma, koje se, kako ste mi rekli, kontinuirano i neometano sprovode nad vašim narodom.
[/restrictedarea]