Jedan zaboravljeni spomenik

Borba za Beograd bila je samo jedna od mnogih bitaka, ali feldmaršal Makenzen ju je učinio jedinstvenom u istoriji Prvog svetskog rata, rata koji nije znao za viteštvo – Makenzen je odlučio da podigne spomenik svome neprijatelju

Piše Miloš Vojinović

U prvim godinama XX veka čovečanstvo se prvi put upoznalo sa brijačem „Žilet“, sa čajem zapakovanim u filter kesice, rajsferšlusom i modernim brushalterom. Usisivači su počeli da se useljavaju u domove, a za doručak se prvi put jeo kornfleks. Trebalo je olakšati i ulepšati svakodnevni život.
[restrictedarea]

RAT U KOJEM NIJE BILO MILOSTI Kada je 1914. započeo Prvi svetski rat, pronalazači su se okrenuli drugoj vrsti istraživanja. Prvi put upotrebljeni su bojni otrovi i tenkovi, čitavi naučni instituti su imali za zadatak samo jedno − da artiljerija bude što preciznija i da se granate ispaljuju što brže.
Nemačka vojska je i civile smatrala legitimnom metom. Nemačke podmornice potapale su putničke brodove u Atlantskom okeanu, nemačka armija je rušila crkve i streljala civile ne samo u ratu protiv Rusije već i u Belgiji i Francuskoj. Takva surovost pratila je i austrougarsku vojsku za vreme operacija u Srbiji tokom 1914. K i K trupe srušile su spomenik Karađorđu na Kalemegdanu. Beograd je bio jedan od retkih gradova u istoriji koji je imao i svoju zvaničnu „umrlicu“, koju su po ulicama Beograda lepili austrougarski vojnici. Mađarski list „Budapest hirlap“ isticao je da „Beograd ponovo ulazi u sastav mađarske krune i ništa ga više neće od nje otrgnuti. Beograd ponovo dobija svoje pravo ime, svoje mađarsko ime, zove se sada Nandor Fehervar“.
Bio je to rat u kojem nije bilo milosti. Srbiju i srpski narod nemački geopolitičar Fridrih Nojman opisao je kao „profesionalni remetilački faktor“, koji ima pravo na život samo ukoliko se povinuje direktivama iz Berlina. Nojman je to zapisao 1915, kada je Austro-Ugarska zatražila pomoć za pohod protiv Kraljevine Srbije. Nemačko carstvo je svom južnom savezniku poslalo pomoć, Jedanaestu armiju i feldmaršala Avgusta fon Makenzena. Nemačka pomoć je bila velika. Jedanaesta armija je pre napada na Srbiju uspešno ratovala protiv Francuza tokom 1914. i protiv Rusa 1915. Srpska vrhovna komanda, koja je 1914. ponizila Oskara Poćoreka, sada je trebalo da se suoči sa Makenzenom, koji je zbog svojih pobeda na Istočnom frontu uoči napada na Srbiju napredovao do najvišeg čina nemačke vojske, čina feldmaršala.

NAROD KOJI SE ŽRT-VUJE DO POSLEDNJEG Početkom oktobra 1915. sve je bilo spremno za zajednički napad Nemačke, Austro-Ugarske i Bugarske na Kraljevinu Srbiju. Teška nemačka artiljerija stacionirana na levoj obali Dunava nekoliko dana je bombardovala Beograd. Pre nego što su se 7. oktobra borbe prenele na beogradske ulice, Makenzen je svojim vojnicima poručio: „Vojnici, vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i na Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i koji se žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe.“
Možda istoga dana, sa druge strane Dunava svoje vojnike je bodrio jedan drugi oficir, major Dragutin Gavrilović, koji je svoj govor započeo čuvenim rečima: „Junaci! Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.“
Borba za Beograd je završena nakon nekoliko dana, srpska vojska je bila primorana na povlačenje. Bila je to samo jedna od mnogih bitaka, ali feldmaršal Makenzen ju je učinio jedinstvenom u istoriji Prvog svetskog rata, rata koji nije znao za viteštvo – Makenzen je odlučio da podigne spomenik svome neprijatelju. Na obodu Košutnjaka, u Ulici kneza Višeslava nalazi se jedinstveni spomenik. Svi učesnici rata su po okončanju rata gradili velike spomenike u znak sećanja na sopstvene pobede i podvige svojih vojnika. Svi su gradili za sebe, slavili su svoje pobede, a vojnicima koji su 1915. godine branili Beograd spomenik je izgradio neprijatelj. Makenzen je želeo da ostane nešto što će podsećati na hrabrost i požrtvovanost branilaca Beograda. Na malom spomeniku nalazi se kratak natpis „hier ruhen serbische helden – ovde počivaju srpski junaci“.
[/restrictedarea]