Genetski modifikovana Ukrajina

Asocijacija sa EU je članom 404 predviđala da Ukrajina dozvoli GMO kao i „širenje biotehnologije“. Na ovome su posebno insistirali proizvođači genetski modifikovanog semena i hrane

Piše Zoran Milošević

Ukrajinska kriza ima više aspekata, ali je jedan, malo poznat, privukao veliku pažnju (međunarodne) javnosti – to je pitanje genetski modifikovanih organizama (GMO) i hrane. Sa ovim je, takođe, povezan proizvođač takvog semena, kompanija „Monsanto“. Naime, Oklandski institut iz Kalifornije (SAD) objavio je 28. jula 2014. godine članak pod naslovom „U susret Zapadu – Svetska banka i MMF u ukrajinskoj krizi“ na svom portalu oaklandinstitute.org, odakle se vide uslovi za davanje kredita Ukrajini od strane Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u iznosu od 17 milijardi dolara. Jedan od uslova je da se ova zemlja „otvori za genetski modifikovane organizme, odnosno hranu“.
[restrictedarea]

ČLAN 404 Krajem 2013. godine, kao što je poznato, tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič otkazao je ugovor o asocijaciji sa Evropskom unijom, sa kojim je automatski bio povezan kredit od 17 milijardi dolara od MMF-a. Uslovi za dobijanje kredita tada su bili tajna, ali sada više nisu. Naime, za vreme Janukovičeve vlade bilo je zabranjeno korišćenje genetski modifikovanih organizama i hrane, ali nepotpisana asocijacija sa EU je članom 404 predviđala da Ukrajina dozvoli GMO kao i „širenje biotehnologije“ (može li čovek posle ovog saznanja biti za Evropsku uniju?) Na ovome su posebno insistirali proizvođači genetski modifikovanog semena i hrane, kao i proizvođači traktora sa Zapada, koji su pošto -poto hteli da uklone zakone o zabrani GMO.
Naime, ukrajinske vlasti bile su svesne potencijala države u poljoprivredi, pre svega zbog izuzetnog kvaliteta zemlje, kao i tradicije (Ukrajina je bila poznata kao „žitnica Evrope“). Poljoprivrednici su 2012. godine proizveli 20 miliona tona normalne pšenice, pa je predstavnicima poljoprivrednih kompanija pošla „voda na usta“. Na primer, kompanija „Monsanto“ je u maju 2013. godine objavila plan da će u Ukrajinu uložiti 140 miliona dolara za proizvodnju nemodifikovanog semena pšenice, zbog zabrane korišćenja GMO. Međutim, već u oktobru 2013. godine šest velikih poljoprivrednih preduzeća pripremilo je projekat izmene ukrajinskog Zakona o biobezbednosti. Njime se predlaže legalizacija genetski modifikovanog semenja u poljoprivredi, navodi portal en.interfac.com.ua, koje je navodno prošlo „proveru“ u SAD-u (u suštini, GM semenje nikada nije prošlo nezavisnu i dugotrajnu proveru ni u jednoj državi). Ceo projekat izmene Zakona o biobezbednosti ugrađen je i u spomenuti nepotpisani ugovor o asocijaciji Ukrajine sa EU, kao i u uslove za dobijanje kredita od Svetske banke i MMF-a. Pored ove ucene u kojoj su učestvovale SAD, EU, Svetska banka, MMF i NATO, bila je još jedna, na čemu je upravo insistirala kompanija „Monsanto“ – zabrana prodaje zemlje u Ukrajini privatnim licima, a pravdali su je „daljim razvojem poljoprivrede u ovoj zemlji“ i obnarodovao ju je 13. decembra 2013. godine potpredsednik kompanije, Džezuz Madrac, navodi portal globalresearch.ca. Drugim rečima, pojedinci u Ukrajini više ne bi imali pravo da poseduju zemlju!
U martu 2014. godine list „Internešenel biznis tajms“ preneo je sledeću izjavu Morgana Vilijamsa, predsednika i izvršnog direktora Radnog saveta SAD – Ukrajina: „Poljoprivredna proizvodnja u Ukrajini može postati zlatna koka, ali postoje još velike prepreke poput poslovne klime, koju je potrebno promeniti, a posebno odstraniti vladu iz biznisa.“ Puč koji je potom izveden u Kijevu ovo je očigledno učinio.

MONSANTO I NATO Ono što je javnosti još nepoznato jeste veza kompanije „Monsanto“ i NATO-a. Naime, zahvaljujući Vikiliksu znamo da je Ministarstvo spoljnih poslova SAD-a od 2005. godine započelo kampanju primoravanja vlada po svetu da prihvate GMO, odnosno da uklone zakone koji su to sprečavali (nevladina organizacija „Fud end voter voč“ je američke zvaničnike koji su lobirali za GMO nazvala „genetski modifikovani ambasadori“). Za medije i javnost je veliko iznenađenje bilo saznanje da se za širenje GMO angažovao i NATO, čiji je funkcioner Džejms Grin (bivši šef Radne grupe NATO – Ukrajina) ušao u sve strukture (uključujući medijske) koje podržavaju širenje GMO, a portal www.usubc.org ističe da je jedna od misija alijanse da pomogne uklanjanje zakona koji zabranjuju korišćenje GMO, odnosno dovođenje na vlast kadrova koji podržavaju upotrebu modifikovane hrane i semenja.
Ove kompanije, između ostalog, vode borbu sa svim državama koje pokušavaju da sačuvaju prirodni fond semena. Prema planu „Monsanta“ i NATO-a, nijedna država ne sme da ima sačuvan ovaj fond. Sve se prikriva pričom o „zelenoj revoluciji“, koja se pretvara u „zelenu smrt“, ako se ta ideologija usvoji, jer već u drugoj generaciji posejano seme daje neplodno rastinje. Drugim rečima, ako se ponovo poseje genetski modifikovano seme, nići će samo biljka, ali bez ploda, tako da proizvođač svake godine mora da kupuje seme od kompanije „Monsanto“. Pored toga, ova kompanija vodi bespoštednu borbu protiv nezavisnih proizvođača organske hrane, ali i diskredituje takvu hranu putem medija. Treći problem sa GMO je da se šire uz pomoć vetra i uništavaju susedne normalne biljke.
Iskustva SAD-a i Kanade u vezi sa GM semenjem govore da ono uništava gusenice i druge sitne životinje, koje su u simbiozi sa pšenicom i kukuruzom. Pre oko 17 godina, preko ugovora, korupcijom i ucenama poljoprivrednika od strane banaka, počelo je sejanje GM pšenice i kukuruza. U Kanadi danas ne postoji normalna pšenica. Osobenost ovog semenja je u tome što kad dâ plod, ono se ne može sledeće godine posejati (kao obična pšenica ili kukuruz). Zapravo, može, ali neće roditi. Nići će biljka bez ploda. Da bi seme dalo plod, proizvođač mora da ponovo isto kupi od monopoliste. Ukoliko bi pokušao da odustane, naišao bi na neverovatno dobro razrađen mehanizam opstrukcije (od kredita, prodaje i sl).
Ukoliko neka zemlja postane zavisna od „Monsanta“, on može tamo izazvati glad (sa različitim ciljevima „regulisanja“ broja stanovnika na planeti) zatim izvršiti pritisak na političku elitu neke države, izvršiti „meki“ genocid nepokorenih naroda itd. Takođe, „Monsanto“ vodi što javnu, što prikrivenu borbu protiv oznaka na proizvodima da sadrže GMO, iako većina stanovnika želi da to zna. Povećanje alergija kod ljudi povezuje se sa GMO. U SAD-u postoji zvanični podatak da 70 odsto stanovnika boluje od alergija, broj se povećao za šest puta i povezan je sa korišćenjem neprirodne (genetski modifikovane) hrane. Da bi ljudi mogli da bez zdravstvenih posledica jedu GMO, moraju i sami postati genetski modifikovani…
Upotreba GM semenja posle pet godina dovodi do povećanja potrošnje pesticida u odnosu na potrošnju na običnim poljima. Na primer, 2011. godine u SAD-u na poljima zasejanim genetski modifikovanim semenjem potrošeno je 35.000 tona više pesticida u odnosu na 2010. godinu, navodi portal krowohlebka.livejournal.com. Takođe, genetski modifikovani kukuruz sorte SmartStax proizvodi 4,2 kg Bt toksina po hektaru. Ovi toksini ne predstavljaju opasnost po zdravlje čoveka, ali predstavljaju za makrofloru, jer posle sakupljanja ploda na polju ostaje biomasa sa visokim sadržajem Bt toksina, što može imati dugoročne ekološke štetne posledice (o GMO i „Monsantu“, „Pečat“ je objavio nekoliko odličnih članaka, pa ih treba ponovo pročitati).

GMO PROTIV PUTINA Zagovornici GMO (čak i iz NATO-a) posebno se bave finansiranjem i širenjem laži protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, koga smatraju glavnom preprekom za njihovo rasprostranjivanje (videti protal www.theglobeandmail.com). U tu svrhu kompanije koje proizvode GMO, samo mesec dana (mart 2014.) posle puča u Kijevu, formirale su medijsku grupu za blaćenje Putina i popravljanje imidža Ukrajine na globalnom planu. Ključna ličnost u ovom projektu je Oksana Monastirskaja (ranije radila u Svetskoj banci, a sada je predstavnik „Monsanta“ u Ukrajini).
Prema podacima ukrajinskih medija, „uslovi Svetske banke, MMF-a, SAD-a i EU“ doveli su do povećanja stranih investicija u ovoj zemlji, pre svega u poljoprivredi, jer su brojne kompanije iskoristile haos u državi da kupe velike površine zemlje. Takođe, „uslovi“ su doveli do ukidanja niza zakona koji su sprečavali da korporacije imaju preveliku vlast u poljoprivredi.
Pošto su GMO u Ukrajini namenjeni, pored ostalog, za trovanje i kontrolu ruskog naroda (odatle bi se prebacivali u Rusiju) to je omogućavanje njihove proizvodnje u Ukrajini našlo odjeka i kod ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, koji je na ovu politiku reagovao upozoravajući Vašington i Kijev da neće dozvoliti proizvodnju, odnosno uvoz takvog semenja i hrane u Rusiju. „Mi smo sposobni da obezbedimo normalnu hranu, a ne genetski modifikovanu. Ukoliko se Amerikancima sviđa da jedu takvu hranu, neka jedu. Mi to ne moramo. Imamo dovoljno zemlje i znanja da obezbedimo sebi normalnu hranu“, prenosi televizija „Raša tudej“.
Da li je, onda, čudno što je kompanija „Monsanto“ (kao i njoj srodna „Hil i Nolton“) glavni zagovornik i finansijer obnove Hladnog rata, kao i širenja NATO-a na ruske granice, te demonizacije Vladimira Putina?
Čovečanstvu ostaje da se bori za svoju slobodu, koja uključuje i pravo na prirodnu hranu. Naravno, sastavni deo borbe je i nada da će Putinova Rusija na kraju pobediti, jer ako se to ne desi, teško čovečanstvu koje postane zavisno od takvih kompanija kao što je „Monsanto“ i od njenih saveznika.
[/restrictedarea]