Evrokorupcija Evropske komisije

Odlazeća predsednica slovenačke vlade Alenka Bratušek ponosna je jer ju je novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker predložio za potpredsednicu (njegove) Evropske komisije i komesarku zaduženu za „energetsku uniju“. Nemački a posledično i slovenački mediji nagađaju da bi Bratušekova, navodno naklonjena Rusiji, mogla da odigra presudnu ulogu u odnosima između Brisela i Moskve, posebno povodom sudbine „Južnog toka“, prema kojem je dosadašnja, a uskoro bivša EK zauzela negativan stav

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina

To je lepa i snažno spinovana priča o budućoj potpredsednici buduće Junkerove Komisije. Zanimljivo je da mediji u Srbiji ni rečju ne pominju da je Bratušekova upletena u skandal koji nedeljama potresa Sloveniju, ali i Brisel (a pride zabavlja i druge evropske metropole) i to upravo zbog njenog starta na komesarsku poziciju. Način na koji se dočepala funkcije koja bi joj mesečno, ako bude potvrđena u Evropskom parlamentu (EP) donela 21 hiljadu evra neto bez dodataka, uz brojne bonitetete − ocenjen je kao vrhunac korupcije, zbog čega je njeni sunarodnici i prvaci svih slovenačkih političkih partija (izuzev, razumljivo − njene) listom osuđuju i zahtevaju da novi premijer Miro Cerar opozove kandidaturu Bratušekove. Zašto? Zato što se pokazalo da uspon Bratušekove na visoki položaj u Briselu počiva na zloupotrebi funkcije predsednice vlade i kršenju niza slovenačkih zakona za koje se, prilikom preuzimanja premijerskog mesta u martu 2013. godine, u parlamentu svečano zaklela da će ih poštovati „u korist države i društva“. Ispalo je, međutim, da je uistinu radila samo u korist sopstvenog blagostanja, zaključila je slovenačka državna televizija u prilogu emitovanom 15. septembra.
[restrictedarea]

NEMAČKI „TROJANAC“ Ponukani pisanjem pojedinih nemačkih i austrijskih kolega, slovenački novinari javljaju da Junker preko Bratušekove, navodno, namerava da isposluje „otopljenje odnosa sa Rusijom“ jer u njoj vidi „osobu blisku Rusima“. Više nije tajna da je njenom munjevitom napredovanju u EK, iako je tamo predstavnica Slovenije, kumovala pre svega Nemačka, a osim vlasti iz Berlina, u Junkerovom kabinetu protežirao ju je i njegov glavni savetnik, Nemac Martin Selmajer. Zato poznavaoci „demokratskih procedura“ u EU tvrde da je izbor Bratušekove na mesto evrokomesarke gotova stvar, uprkos gnevu širom Slovenije zbog njene izdaje demokratskih načela, samokandidature i korupcije.
I dok se Alenka Bratušek o trošku evropskih poreskih obveznika u Briselu sprema da dobije „zeleno svetlo“ Evropskog parlamenta, u Sloveniji nikako da splasne lavina sveopšteg zgražavanja i protesta zbog načina na koji se samopredložila i samopotvrdila za taj, inače, veoma važan položaj u Evropskoj komisiji. Bratušekova kao kandidat za evrokomesara nema podršku ni novog mandatara za sastav nove slovenačke vlade Mira Cerara, a sumnjivim načinom njenog „samoimenovanja“ bavi se i Komisija za sprečavanje korupcije (KPK). Predsednik KPK je već izašao u javnost i saopštio da je Bratušekova pozvana da se izjasni o činjenicama koje je antikorupciona komisija u njenom slučaju utvrdila, a da sve bude degutantnije, naglasio je i da ona (namerno) ne podiže poštu − poziv za saslušanje pred antikorupcionom komisijom.
Oglasili su se i slovenački poslanici koji u EP pripadaju Junkerovoj političkoj grupaciji; oni od „svog“ predsednika (i predsednika EK) zahtevaju da ne imenuje Bratušekovu na komesarsko mesto zbog spornog postupka njene kandidature i izbora. Junkerov odgovor je bio koliko neočekivan, toliko i bolan – osorno im je poručio da „isključivo on sastavlja Komisiju“, a na negodovanje iz Ljubljane uzvratio je, autoritarno, da Slovenija nije među osnivačima Evropske komisije. Pa nema šta da se buni protiv njegovih odluka. Iako je novi premijer Miro Cerar preko nacionalne televizije poručio da se ne slaže ni sa kandidaturom ni sa izborom Bratušekove, Junker je izjavio da ima potpuno odrešene ruke u pogledu njenog imenovanja za evrokomesarku. Domislicu domaćih političara da će Bratušekova propasti na saslušanjima u EP, jer em nabada engleski, em nema pojma o materiji (energetici) a još manje o resoru koji treba da vodi, te će je stoga evroposlanici samleti i ispljunuti na đubrište istorije, negirala su pravila izbora komesara u EK: Junker je komisiju sastavio kao jedinstven organizam, što znači da poslanici EP mogu da odlučuju o svim evrokomesarima u paketu, pa čak i ukoliko bi smatrali da su neki kompromitovani i loš materijal − teško da će zato otkačiti celu Junkerovu komesarsku ekipu. Briselske birokrate uz to prete da bi takav potez poslanika EP mogao da ugrozi celo ustrojstvo EU, jer mandat stare EK ističe u novembru, pa Junker više nema vremena da sastavlja drugačiju EK.

JUNKEROVE CVEĆKE Izbilo je na videlo i da je Bratušekova na svom novom angažmanu zaista počela da radi još u rano proleće; tada su pojedini mediji spekulisali tračevima da se Alenka Bratušek, u to vreme slovenačka premijerka, sa Junkerom domunđava i ispipava teren za položaj u Evropskoj komisiji. Da „Alenka odlazi u Brisel“, izlanuo je tada njen hvalisavi lični sekretar. Ubrzo potom je Bratušekova pokušala da postane predsednica partije „Pozitivna Slovenija“, suprotstavivši se svom dotadašnjem političkom patronu i dobrotvoru, Zoranu Jankoviću. Pošto je na Kongresu „Pozitivne Slovenije“ pobedio njen osnivač, Zoran Janković (ujedno gradonačelnik Ljubljane) Bratušekova bez imalo griže savesti diriguje pad vlade dve i po godine uoči isteka mandata. Jankoviću, svom dojučerašnjem mentoru, bez zazora zabija nož u leđa cepanjem „Pozitivne Slovenije“ (PS) koja ju je lansirala ne samo u politiku nego i na mesto premijerke. Skroman deo članstva ove partije prelazi u tabor Bratušekove. Ona osniva partiju pod svojim imenom (skraćeno ZAB) tik uoči nedavnih izbora, na kojima neslavno prolazi i ZAB jedva preskače cenzus za ulazak u parlament; od 90, osvojila je samo četiri poslanička mesta, što joj je pripisano kao težak poraz.
Još dok je vodila odlazeću vladu, na upit Brisela da Slovenija pošalje svoj predlog liste kandidata za evropskog komesara, Bratušekova je povukla potez koji je u javnosti primljen sa zgražanjem − pošto se partije koje su pobedile na izborima (sada koalicioni partneri) nisu složile oko zajedničkog kandidata, ona je iskoristila priliku da Junkeru predloži − samu sebe. To je nemoralno i nehigijenski, zagrmeli su komentatori, političari svih provenijencija i mediji, pa je na kraju u Brisel poslala listu sa imenima tri kandidata; pored nje, na listi su bili ministar spoljnih poslova Karel Erjavec (kao predstavnik partije penzionera) i poslanik u EP Tanja Fajon (favorit socijaldemokrata).
Na opšte iznenađenje, Junker je na razgovor u Brisel pozvao samo Bratušekovu. Nije se osvrtao na to što iz Ljubljane pljušte protesti, već je od slovenačke vlade (na čijem čelu je još uvek bila Bratušekova!) zatražio da potvrdi kandidatkinju koju je favorizovao. Bratušekova je sazvala vanrednu, pa još telefonsku sednicu vlade. To je učinila kasno u petak, tako da svi ministri (kako je kasnije otkrila TV Slovenija) nisu ni bili obavešteni o sednici. Odazvalo se jedanaest (od 13) članova vlade, od čega je čak šestoro glasalo protiv predloga da Bratušekova postane komesarka, uz dva uzdržana glasa. Glas su joj dala samo četiri ministra iz njene stranke. Tada je Slovenačka novinska agencija (STA) emitovala vest da je službena Ljubljana odbila Junkerov predlog da potvrdi Bratušekovu za budućeg evrokomesara. Ali, ne lezi vraže! Bratušekova je nekoliko sati kasnije ponovo sazvala telefonsku sednicu, ona dva uzdržana glasa proglasila za glasove „za“ a onda, pošto je bilo nerešeno (6:6) odlučila da svojim, „presudnim“ glasom praktično samu sebe potvrdi i svoje ime pošalje u Brisel kao, od strane Slovenije potvrđenog, kandidata za budućeg evrokomesara.
Sve to je dovelo u žižu i druge kvalifikacije Alenke Bratušek, pa se najednom svi pitaju kako je moguće da se na visoku poziciju na kojoj se odlučuje o životnim pitanjima cele nacije i šire − vine osoba koja je diplomirala „na uticaju znoja na tekstil“, a magistrirala na temu „Statusne promene servisa za protokolarne usluge iz neposrednog budžetskog korisnika u javni privredni zavod“. Procurilo je i da je magistarski rad Alenke Bratušek vrveo od ozbiljnih nedostataka i umalo proglašen plagijatom. I sad osoba tako upitnih kvalifikacija − postaje kandidat za jedno od najvažnijih mesta u Evropskoj komisiji, sa izgledima da tokom petogodišnjeg mandata zaradi 1,5 miliona evra na leđima poreskih obveznika EU. Ministar spoljnih poslova Slovenije Karel Erjavec (nesuđeni kandidat za evrokomesara dok ga Bratušekova nije samovoljno izbacila iz igre) tvrdi da je ona kandidaturu za evrokomesara prigrabila „zloupotrebom ovlašćenja i položaja“, zato njeno napredovanje u EU nomenklaturi osporava i tvrdi da to ne bi smelo da opstane ukoliko Slovenija „ozbiljno misli sa borbom protiv korupcije“.
Na upozorenja odapeta put Brisela i Junkera da bi Bratušekova morala zbog konflikta interesa da se izuzme iz glasanja o sopstvenoj kandidaturi (jer to određuje i Zakon o integritetu državnih funkcionera) ona se odazvala tako što je naručila pravna mišljenja dva profesora prava. Oni su, očekivano, Bratušekovoj, kao naručiocu njihovih usluga − izradili stav da i poslanici u parlamentu glasaju sami o sebi pa to nije sporno jer se radi o političkoj funkciji. Oba stručnjaka veruju da bi Bratušekova u suprotnom, da joj je uskraćena kandidatura za komesarku − bila diskriminisana. To su potkovali argumentom da svaki građanin može da se kandiduje, pri čemu su prenebregli činjenicu da „svaki građanin“, čak i da se kandiduje, potom ne dobije priliku da sam svoje ime napiše na ekskluzivnu listu za unosnu službu evrokomesara,a Bratušekovoj se, zahvaljujući funkciji predsednice vlade koju je zauzimala − više nego posrećilo.

PAT POZICIJA Novi mandatar slovenačke vlade Miro Cerar u međuvremenu sastavlja svoju ministarsku ekipu i čeka na konačni izveštaj antikorupcione komisije, koja, opet, čeka da se Bratušekova vrati u zavičaj i podigne poštu sa ultimativnim pozivom za saslušanje. KPK je već u ovoj fazi postupka dala do znanja da je način imenovanja nove slovenačke komesarke u EK sporan i posvađan sa slovenačkim zakonodavstvom. Evroposlanici iz Slovenačke narodnjačke partije javno su pozvali profesora prava Mira Cerara da ispuni predizborna obećanja (o poštovanju zakona i borbi protiv korupcije) i da opozove Bratušekovu i u Brisel pošalje kandidata koji je demokratski izabran. Šef Evropske komisije Junker, s druge strane, očekuje da se javno mnjenje u Sloveniji smiri i „pomiri“ sa njegovom odlukom. Ukoliko propusti priliku da se suprotstavi autoritarnoj Junkerovoj odluci, Cerar će već pre prvog radnog dana svoje vlade teško razočarati birače, jer će ispasti mlak u odbrani demokratskih principa i zakonitosti ne samo što se tiče domaćih funkcionera nego i onih koje Slovenija šalje „na rad“ u Brisel, naoko za „opšte dobro“.
Sve ovo je raksrinkalo još jedan mit − mit o jednakosti država članica EU, odnosno da države članice ravnopravno odlučuju o sastavu političke vrhuške Unije. Izbor evropskih komesara je u domenu pojedinih država članica, a ne Junkera, iako on, u cilju „više, a ne manje EU“, očigledno veruje da je Evropska komisija, na čijem je čelu, zapravo „vlada Unije“, pa nije spreman da se oko toga nadgornjava sa vođama manjih država članica EU, koje su floskule o demokratiji i jednakosti shvatile preozbiljno.
Slovenija pokušava da poljulja Junkerovu stamenost argumentom da nije zabeležen primer da je vlada neke države članice u Evropsku komisiju delegirala kandidata iz − opozicije; a upravo to je slučaj Alenke Bratušek, čija ZAB je završila u opozicionom bloku parlamenta (i tu je potpuno usamljena jer su joj Janšina SDS i druge opozicione partije odbile saradnju). Ukoliko je, dakle, u postupku evidentiranja predloga za evrokomesara na Junkerov sto stigao nezakonit predlog iz Slovenije, onda budući šef Evropske komisije svakako ne bi smeo da ustrajava na takvom predlogu, opominje Ljubljana, oslanjajući se na ideju da poštovanje zakona još uvek ima težinu za Evropsku komisiju. Junker, međutim, svojim odnosom prema slučaju Alenke Bratušek demonstrira suprotno. I otkriva da ga je baš briga za stavove nove slovenačke vlade, slovenačkih pravnika i slovenačke javnosti. Umesto da ga brine poštovanje demokratske procedure i zakona, Junker maše (očigledno nezakonitim) papirom kojim je Alenka Bratušek, predsednica slovenačke vlade, u Brisel poslala Alenku Bratušek, kandidata za komesara, ukratko – sebe, i uzvraća da je Sloveniji dao resor „iz snova“ i da će se strasti polako smiriti a afera zaboraviti. Takođe, računa da konzervativna većina u Evropskom parlamentu neće torpedovati svog kandidata za predsednika EK samo zbog neslaganja jedne manje članice sa jednim od kandidata.
Zaplet oko imenovanja Bratuškove na mesto komesarke i potpredsednice Evropske komisije ogolio je svu bedu floskula o „poštovanju suvereniteta i ravnopravnosti“ država članica EU, kao i nakaradnost toliko hvaljenih „transparentnih i evropskih“ postupaka. Ako do sada nije bilo, sada je jasno da se Evropska komisija sastavlja i bez pristanka, čak nasuprot volji samih država članica. Tako na ključna mesta dolaze nestručni ljudi sumnjive prošlosti, a uprkos formalnim zakletvama o „borbi protiv korupcije“, tolerišu se najgori koruptivni postupci i kršenje zakona u srcu same EU. Nije čudo da se osećaju namagarčenim ne samo birači nego i Janez Janša (osuđen zbog korupcije dok je bio na mestu premijera, upravo služi dvogodišnju zatvorsku kaznu) kao i Zoran Janković, koji je, takođe zahvaljujući optužbama o korupciji, pre dve godine morao da prepusti premijersko mesto do tada nepoznatoj Alenki Bratušek. Snovi o EU kao mestu vladavine prava i demokratije raspršili su se na primeru „evrokomesarke Alenke Bratušek“ kao mehurići od sapunice.
Ali nije Bratušekova jedina sporna u Junkerovom timu. I komesarka, kandidat iz Rumunije, ima poprilično „putera na glavi“ zbog bizarne ljubavne afere sa Kolinom Pauelom dok je bio državni sekretar SAD; razmenjivala je sa njim lascivne poruke a jednu od njih je, prema izveštavanju američkih medija, začinila svojom fotografijom u kupaćem kostimu i aluzijama o pijuckanju vina u Adamovom kostimu. Za Junkera je ona prava osoba za vođenje regionalne politike. Mnogima smeta i što je Junker za budućeg komesara za finansijsku stabilnost i tržišta kapitala izabrao Britanca, lorda, koji bi trebalo da odlučuje o monetarnoj uniji u EU i o evru, iako London nije u evrozoni a pride planira izlazak iz EU. Bizaran spisak Junkerovih perjanica dopunjava budući komesar za digitalnu agendu kome se kolege podsmevaju jer „ni kompjuter ne zna da uključi“, a tu je i španski kandidat za komesara za podneblje i energiju, koji bi trebalo da se brine i o ekologiji a sam zarađuje desetine hiljada evra kroz dve naftne kompanije i štaviše − u sukobu je interesa. Rašomonijada oko ustoličenja buduće Evropske komisije se, otuda, u Sloveniji tumači ne samo kao prvi politički poraz i slom (zahvaljujući potezima Brisela) premijera Mira Cerara nego i kao i dokaz da se EU-vlastela otrgla kontroli i što je još gore, da je samovoljna, diktatorska i ogrezla u korupciji.
[/restrictedarea] hairy woman zaйm sročno na kartu onlaйnbыstrый zaйm bez otkazovpay.ps zaйm