Еврокорупција Европске комисије

Одлазећа председница словеначке владе Аленка Братушек поносна је јер ју је нови председник Европске комисије Жан-Клод Јункер предложио за потпредседницу (његове) Европске комисије и комесарку задужену за „енергетску унију“. Немачки а последично и словеначки медији нагађају да би Братушекова, наводно наклоњена Русији, могла да одигра пресудну улогу у односима између Брисела и Москве, посебно поводом судбине „Јужног тока“, према којем је досадашња, а ускоро бивша ЕК заузела негативан став

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

То је лепа и снажно спинована прича о будућој потпредседници будуће Јункерове Комисије. Занимљиво је да медији у Србији ни речју не помињу да је Братушекова уплетена у скандал који недељама потреса Словенију, али и Брисел (а приде забавља и друге европске метрополе) и то управо због њеног старта на комесарску позицију. Начин на који се дочепала функције која би јој месечно, ако буде потврђена у Европском парламенту (ЕП) донела 21 хиљаду евра нето без додатака, уз бројне бонитетете − оцењен је као врхунац корупције, због чега је њени сународници и прваци свих словеначких политичких партија (изузев, разумљиво − њене) листом осуђују и захтевају да нови премијер Миро Церар опозове кандидатуру Братушекове. Зашто? Зато што се показало да успон Братушекове на високи положај у Бриселу почива на злоупотреби функције председнице владе и кршењу низа словеначких закона за које се, приликом преузимања премијерског места у марту 2013. године, у парламенту свечано заклела да ће их поштовати „у корист државе и друштва“. Испало је, међутим, да је уистину радила само у корист сопственог благостања, закључила је словеначка државна телевизија у прилогу емитованом 15. септембра.
[restrictedarea]

НЕМАЧКИ „ТРОЈАНАЦ“ Понукани писањем појединих немачких и аустријских колега, словеначки новинари јављају да Јункер преко Братушекове, наводно, намерава да испослује „отопљење односа са Русијом“ јер у њој види „особу блиску Русима“. Више није тајна да је њеном муњевитом напредовању у ЕК, иако је тамо представница Словеније, кумовала пре свега Немачка, а осим власти из Берлина, у Јункеровом кабинету протежирао ју је и његов главни саветник, Немац Мартин Селмајер. Зато познаваоци „демократских процедура“ у ЕУ тврде да је избор Братушекове на место еврокомесарке готова ствар, упркос гневу широм Словеније због њене издаје демократских начела, самокандидатуре и корупције.
И док се Аленка Братушек о трошку европских пореских обвезника у Бриселу спрема да добије „зелено светло“ Европског парламента, у Словенији никако да спласне лавина свеопштег згражавања и протеста због начина на који се самопредложила и самопотврдила за тај, иначе, веома важан положај у Европској комисији. Братушекова као кандидат за еврокомесара нема подршку ни новог мандатара за састав нове словеначке владе Мира Церара, а сумњивим начином њеног „самоименовања“ бави се и Комисија за спречавање корупције (КПК). Председник КПК је већ изашао у јавност и саопштио да је Братушекова позвана да се изјасни о чињеницама које је антикорупциона комисија у њеном случају утврдила, а да све буде дегутантније, нагласио је и да она (намерно) не подиже пошту − позив за саслушање пред антикорупционом комисијом.
Огласили су се и словеначки посланици који у ЕП припадају Јункеровој политичкој групацији; они од „свог“ председника (и председника ЕК) захтевају да не именује Братушекову на комесарско место због спорног поступка њене кандидатуре и избора. Јункеров одговор је био колико неочекиван, толико и болан – осорно им је поручио да „искључиво он саставља Комисију“, а на негодовање из Љубљане узвратио је, ауторитарно, да Словенија није међу оснивачима Европске комисије. Па нема шта да се буни против његових одлука. Иако је нови премијер Миро Церар преко националне телевизије поручио да се не слаже ни са кандидатуром ни са избором Братушекове, Јункер је изјавио да има потпуно одрешене руке у погледу њеног именовања за еврокомесарку. Домислицу домаћих политичара да ће Братушекова пропасти на саслушањима у ЕП, јер ем набада енглески, ем нема појма о материји (енергетици) а још мање о ресору који треба да води, те ће је стога европосланици самлети и испљунути на ђубриште историје, негирала су правила избора комесара у ЕК: Јункер је комисију саставио као јединствен организам, што значи да посланици ЕП могу да одлучују о свим еврокомесарима у пакету, па чак и уколико би сматрали да су неки компромитовани и лош материјал − тешко да ће зато откачити целу Јункерову комесарску екипу. Бриселске бирократе уз то прете да би такав потез посланика ЕП могао да угрози цело устројство ЕУ, јер мандат старе ЕК истиче у новембру, па Јункер више нема времена да саставља другачију ЕК.

ЈУНКЕРОВЕ ЦВЕЋКЕ Избило је на видело и да је Братушекова на свом новом ангажману заиста почела да ради још у рано пролеће; тада су поједини медији спекулисали трачевима да се Аленка Братушек, у то време словеначка премијерка, са Јункером домунђава и испипава терен за положај у Европској комисији. Да „Аленка одлази у Брисел“, излануо је тада њен хвалисави лични секретар. Убрзо потом је Братушекова покушала да постане председница партије „Позитивна Словенија“, супротставивши се свом дотадашњем политичком патрону и добротвору, Зорану Јанковићу. Пошто је на Конгресу „Позитивне Словеније“ победио њен оснивач, Зоран Јанковић (уједно градоначелник Љубљане) Братушекова без имало гриже савести диригује пад владе две и по године уочи истека мандата. Јанковићу, свом дојучерашњем ментору, без зазора забија нож у леђа цепањем „Позитивне Словеније“ (ПС) која ју је лансирала не само у политику него и на место премијерке. Скроман део чланства ове партије прелази у табор Братушекове. Она оснива партију под својим именом (скраћено ЗАБ) тик уочи недавних избора, на којима неславно пролази и ЗАБ једва прескаче цензус за улазак у парламент; од 90, освојила је само четири посланичка места, што јој је приписано као тежак пораз.
Још док је водила одлазећу владу, на упит Брисела да Словенија пошаље свој предлог листе кандидата за европског комесара, Братушекова је повукла потез који је у јавности примљен са згражањем − пошто се партије које су победиле на изборима (сада коалициони партнери) нису сложиле око заједничког кандидата, она је искористила прилику да Јункеру предложи − саму себе. То је неморално и нехигијенски, загрмели су коментатори, политичари свих провенијенција и медији, па је на крају у Брисел послала листу са именима три кандидата; поред ње, на листи су били министар спољних послова Карел Ерјавец (као представник партије пензионера) и посланик у ЕП Тања Фајон (фаворит социјалдемократа).
На опште изненађење, Јункер је на разговор у Брисел позвао само Братушекову. Није се освртао на то што из Љубљане пљуште протести, већ је од словеначке владе (на чијем челу је још увек била Братушекова!) затражио да потврди кандидаткињу коју је фаворизовао. Братушекова је сазвала ванредну, па још телефонску седницу владе. То је учинила касно у петак, тако да сви министри (како је касније открила ТВ Словенија) нису ни били обавештени о седници. Одазвало се једанаест (од 13) чланова владе, од чега је чак шесторо гласало против предлога да Братушекова постане комесарка, уз два уздржана гласа. Глас су јој дала само четири министра из њене странке. Тада је Словеначка новинска агенција (СТА) емитовала вест да је службена Љубљана одбила Јункеров предлог да потврди Братушекову за будућег еврокомесара. Али, не лези враже! Братушекова је неколико сати касније поново сазвала телефонску седницу, она два уздржана гласа прогласила за гласове „за“ а онда, пошто је било нерешено (6:6) одлучила да својим, „пресудним“ гласом практично саму себе потврди и своје име пошаље у Брисел као, од стране Словеније потврђеног, кандидата за будућег еврокомесара.
Све то је довело у жижу и друге квалификације Аленке Братушек, па се наједном сви питају како је могуће да се на високу позицију на којој се одлучује о животним питањима целе нације и шире − вине особа која је дипломирала „на утицају зноја на текстил“, а магистрирала на тему „Статусне промене сервиса за протоколарне услуге из непосредног буџетског корисника у јавни привредни завод“. Процурило је и да је магистарски рад Аленке Братушек врвео од озбиљних недостатака и умало проглашен плагијатом. И сад особа тако упитних квалификација − постаје кандидат за једно од најважнијих места у Европској комисији, са изгледима да током петогодишњег мандата заради 1,5 милиона евра на леђима пореских обвезника ЕУ. Министар спољних послова Словеније Карел Ерјавец (несуђени кандидат за еврокомесара док га Братушекова није самовољно избацила из игре) тврди да је она кандидатуру за еврокомесара приграбила „злоупотребом овлашћења и положаја“, зато њено напредовање у ЕУ номенклатури оспорава и тврди да то не би смело да опстане уколико Словенија „озбиљно мисли са борбом против корупције“.
На упозорења одапета пут Брисела и Јункера да би Братушекова морала због конфликта интереса да се изузме из гласања о сопственој кандидатури (јер то одређује и Закон о интегритету државних функционера) она се одазвала тако што је наручила правна мишљења два професора права. Они су, очекивано, Братушековој, као наручиоцу њихових услуга − израдили став да и посланици у парламенту гласају сами о себи па то није спорно јер се ради о политичкој функцији. Оба стручњака верују да би Братушекова у супротном, да јој је ускраћена кандидатура за комесарку − била дискриминисана. То су потковали аргументом да сваки грађанин може да се кандидује, при чему су пренебрегли чињеницу да „сваки грађанин“, чак и да се кандидује, потом не добије прилику да сам своје име напише на ексклузивну листу за уносну службу еврокомесара,а Братушековој се, захваљујући функцији председнице владе коју је заузимала − више него посрећило.

ПАТ ПОЗИЦИЈА Нови мандатар словеначке владе Миро Церар у међувремену саставља своју министарску екипу и чека на коначни извештај антикорупционе комисије, која, опет, чека да се Братушекова врати у завичај и подигне пошту са ултимативним позивом за саслушање. КПК је већ у овој фази поступка дала до знања да је начин именовања нове словеначке комесарке у ЕК споран и посвађан са словеначким законодавством. Европосланици из Словеначке народњачке партије јавно су позвали професора права Мира Церара да испуни предизборна обећања (о поштовању закона и борби против корупције) и да опозове Братушекову и у Брисел пошаље кандидата који је демократски изабран. Шеф Европске комисије Јункер, с друге стране, очекује да се јавно мњење у Словенији смири и „помири“ са његовом одлуком. Уколико пропусти прилику да се супротстави ауторитарној Јункеровој одлуци, Церар ће већ пре првог радног дана своје владе тешко разочарати бираче, јер ће испасти млак у одбрани демократских принципа и законитости не само што се тиче домаћих функционера него и оних које Словенија шаље „на рад“ у Брисел, наоко за „опште добро“.
Све ово је раксринкало још један мит − мит о једнакости држава чланица ЕУ, односно да државе чланице равноправно одлучују о саставу политичке врхушке Уније. Избор европских комесара је у домену појединих држава чланица, а не Јункера, иако он, у циљу „више, а не мање ЕУ“, очигледно верује да је Европска комисија, на чијем је челу, заправо „влада Уније“, па није спреман да се око тога надгорњава са вођама мањих држава чланица ЕУ, које су флоскуле о демократији и једнакости схватиле преозбиљно.
Словенија покушава да пољуља Јункерову стаменост аргументом да није забележен пример да је влада неке државе чланице у Европску комисију делегирала кандидата из − опозиције; а управо то је случај Аленке Братушек, чија ЗАБ је завршила у опозиционом блоку парламента (и ту је потпуно усамљена јер су јој Јаншина СДС и друге опозиционе партије одбиле сарадњу). Уколико је, дакле, у поступку евидентирања предлога за еврокомесара на Јункеров сто стигао незаконит предлог из Словеније, онда будући шеф Европске комисије свакако не би смео да устрајава на таквом предлогу, опомиње Љубљана, ослањајући се на идеју да поштовање закона још увек има тежину за Европску комисију. Јункер, међутим, својим односом према случају Аленке Братушек демонстрира супротно. И открива да га је баш брига за ставове нове словеначке владе, словеначких правника и словеначке јавности. Уместо да га брине поштовање демократске процедуре и закона, Јункер маше (очигледно незаконитим) папиром којим је Аленка Братушек, председница словеначке владе, у Брисел послала Аленку Братушек, кандидата за комесара, укратко – себе, и узвраћа да је Словенији дао ресор „из снова“ и да ће се страсти полако смирити а афера заборавити. Такође, рачуна да конзервативна већина у Европском парламенту неће торпедовати свог кандидата за председника ЕК само због неслагања једне мање чланице са једним од кандидата.
Заплет око именовања Братушкове на место комесарке и потпредседнице Европске комисије оголио је сву беду флоскула о „поштовању суверенитета и равноправности“ држава чланица ЕУ, као и накарадност толико хваљених „транспарентних и европских“ поступака. Ако до сада није било, сада је јасно да се Европска комисија саставља и без пристанка, чак насупрот вољи самих држава чланица. Тако на кључна места долазе нестручни људи сумњиве прошлости, а упркос формалним заклетвама о „борби против корупције“, толеришу се најгори коруптивни поступци и кршење закона у срцу саме ЕУ. Није чудо да се осећају намагарченим не само бирачи него и Јанез Јанша (осуђен због корупције док је био на месту премијера, управо служи двогодишњу затворску казну) као и Зоран Јанковић, који је, такође захваљујући оптужбама о корупцији, пре две године морао да препусти премијерско место до тада непознатој Аленки Братушек. Снови о ЕУ као месту владавине права и демократије распршили су се на примеру „еврокомесарке Аленке Братушек“ као мехурићи од сапунице.
Али није Братушекова једина спорна у Јункеровом тиму. И комесарка, кандидат из Румуније, има поприлично „путера на глави“ због бизарне љубавне афере са Колином Пауелом док је био државни секретар САД; размењивала је са њим ласцивне поруке а једну од њих је, према извештавању америчких медија, зачинила својом фотографијом у купаћем костиму и алузијама о пијуцкању вина у Адамовом костиму. За Јункера је она права особа за вођење регионалне политике. Многима смета и што је Јункер за будућег комесара за финансијску стабилност и тржишта капитала изабрао Британца, лорда, који би требало да одлучује о монетарној унији у ЕУ и о евру, иако Лондон није у еврозони а приде планира излазак из ЕУ. Бизаран списак Јункерових перјаница допуњава будући комесар за дигиталну агенду коме се колеге подсмевају јер „ни компјутер не зна да укључи“, а ту је и шпански кандидат за комесара за поднебље и енергију, који би требало да се брине и о екологији а сам зарађује десетине хиљада евра кроз две нафтне компаније и штавише − у сукобу је интереса. Рашомонијада око устоличења будуће Европске комисије се, отуда, у Словенији тумачи не само као први политички пораз и слом (захваљујући потезима Брисела) премијера Мира Церара него и као и доказ да се ЕУ-властела отргла контроли и што је још горе, да је самовољна, диктаторска и огрезла у корупцији.
[/restrictedarea] hairy woman займ срочно на карту онлайнбыстрый займ без отказовpay.ps займ