Šta znači ocena Ustavnog suda Hrvatske o ćirilici

Ocena Ustavnog suda Hrvatske da je inicijativa za raspisivanje referenduma o upotrebi ćirilice u Hrvatskoj suprotna zakonskim odredbama i duhu Ustava samo na prvi pogled ide ka poboljšanju položaja Srba u toj zemlji. Znajući dosadašnju praksu, stvari su ipak malo složenije

Piše Ratko Dmitrović

Bio je to Milanovićev ples na oštrici noža. I preživeo je. Pre nekoliko meseci, predsednik vlade Hrvatske kazao je javno, pred novinarima, na jednom od brifinga, da referenduma o upotrebi ćirilice u Hrvatskoj neće biti sve dok je on premijer. „Ne interesuje me broj prikupljenih potpisa, da ih je duplo više, osnovna ljudska prava moraju se poštovati“, kazao je Zoran Milanović.

U INTERESU HRVATSKE, KAO DRŽAVE Nedugo posle toga Sabor je inicijativu iz Vukovara da se u tom gradu zabrani upotreba ćirilice − osnaženu sa preko šeststo hiljada potpisa Hrvata širom države − uputio Ustavnom sudu na ocenu. Ta ocena objavljena je pre neki dan. Ukratko, zahtev „stožeraša“ iz Vukovara nije prošao na Ustavnom sudu, inicijativa je označena kao neustavna.
Znači li to da je sudstvo u Hrvatskoj pod kontrolom izvršne vlasti, da se osetljivije odluke, a spomenuta pripada takvima, donose u saglasju s političkim vrhom države? Preciznije: da li je Zoran Milanović presudno uticao na Ustavni sud u vezi s ćirilicom? Što bi Srbi rekli „Može da bude, ne mora da znači“.
Sud je svakako imao u vidu vrlo jasan stav premijera Milanovića ali i širi kontekst ovog slučaja. Naime, bilo je od početka jasno da se radi samo o institucionalnom armiranju mržnje, pokušaju brisanja i poslednjih tragova kulture i postojanja srpskog naroda na tlu današnje Hrvatske. Ustavni sud je imao dodatni motiv da spomenutom odlukom osnaži dignitet Hrvatske kao ozbiljne, pravne države; da je odluka bila drugačija, da se išlo na referendum (u ishod niko ne sumnja) ćirilica bi u ovoj državi bila i službeno inkriminisana, pojam nacionalne podele, merna jedinica nečije krivice. Nevažno je u ovom trenutku čime su se rukovodile sudije Ustavnog suda ali ova odluka bez sumnje je u interesu Hrvatske kao države.
Na drugoj strani, sudeći i po prvim reakcijama, stav da ćirilično pismo ne može na referendumsko ocenjivanje dodatno je mobilisao veliki, desni deo hrvatskog političkog i društvenog spektra. Iz tih krugova dolaze ocene da je Ustavni sud samo potvrdio ono što se odavno zna, a zna se, kažu portparoli ovog vida mišljenja, da je Hrvatska u rukama dece komunističkih zlikovaca, orjunaša, jugonostalgičara.
[restrictedarea]

BRATIJA IZ GRADA NA DUNAVU Ovo, razume se, nije tačno ali tako izražena srdžba jasno kazuje koliko je u toj zemlji jak negativan stav prema svemu što je u nacionalnom, verskom i kulturnom smislu različito od apsolutne većine, hrvatstva i katoličanstva.
„Stožer za očuvanje hrvatskog Vukovara“, tako se zove organizacija one bratije iz grada na Dunavu i Vuki, koja je najpre razbijala i skidala ploče s ćirilicom a potom pokrenula inicijativu za referendumsko izjašnjavanje, tvrdi da stvar nije okončana, odnosno da će se žaliti Sudu u Strazburu. Pošto se ovde radi o prilično komplikovanoj materiji u kojoj su neki pravni elementi na strani „Stožera“, ne bi predstavljalo iznenađenje da iz Strazbura dođe nalog za održavanje referenduma.
Indikativno je da vrh HDZ-a još uvek ćuti povodom ocene Ustavnog suda. Nije mali broj onih koji tvrde da ta politička stranka u celosti stoji iza „Stožera za očuvanje hrvatskog Vukovara“, pomaže i određuje smernice njegovog delovanja i upotrebljava ga kao lakmus papir za naredna politička pozicioniranja, pa ga i sada pušta da ispipa teren, izazove određene reakcije, primi prve udarce.
Nedavno izabrani gradonačelnik Vukovara Ivan Penava (HDZ) oglasio se mišljenjem da je odluka Ustavnog suda poraz demokratije, dodajući da hrvatski narod u svojoj državi može da donosi kakve god hoće odluke, čak i one koje su u suprotnosti sa zakonom jer, kaže Penava, čovek je stvorio zakone, a ne zakoni čoveka. Tipično mišljenje jednog hadezeovca, identično sa stavom na kojem su stvorene HDZ i današnja Hrvatska; dozvoljeno je sve što je u hrvatskom interesu. Početkom devedesetih to se odnosilo i na goli život. Uostalom, pisali smo o tome, u nekoliko slučajeva sudske prakse (Sisak, Gospić, Split) sudije su ubistva Srba kvalifikovale kao čin motivisan hrvatskim interesima koji, kao takav, ne podleže kazni. Sutkinja u Sisku, Snježana Mrkoci, oslobodila je svojevremeno četvoricu branitelja svake odgovornosti za ubistvo porodice Petra Mileusnića iz Novske, izražavajući neugodu što uopšte mora da sudi hrvatskim braniteljima „u vrijeme kad se pale svijeće za Vukovar“.

POVOD ZA OZBILJNU ANALIZU Slučaj upotrebe ćirilice u Hrvatskoj i odluke Ustavnog suda s tim u vezi nije okončan. Pri tome ne mislim na obraćanje „Stožera“ Sudu u Strazburu, već na posledice koje realno mogu da se očekuju u samoj Hrvatskoj. Ćirilica nakon ovoga neće imati dodatna zelena svetla, naprotiv, postaće još omraženija među Hrvatima. Govoreći na ovu temu, Milorad Pupovac je konstatovao da se na prostoru današnje države ne pamti takav odnos prema nekom pismu, uključujući odnos prema gotici. Ovo je potpuna demonizacija jednog pisma, naglasio je.
Pupovac je potpuno u pravu, čak i u kontekstu koji u priču uvodi Nezavisnu Državu Hrvatsku, gde je ćirilica bila zakonom zabranjena. Naime, poznato je da hrvatski narod za vreme vladavine Ante Pavelića nije imao takav odnos prema ćirilici kakav ima danas. Upotreba ćirilice u današnjoj hrvatskoj državi predstavlja rizik, ne od režima, kao što je bilo u vreme NDH, već od običnih ljudi, građana, što je i fenomen i povod za ozbiljnu analizu.
Ovde, nema sumnje, valja podsetiti kako je napad na ćirilicu u Vukovaru krenuo od postavke da je pod tim pismom, oznakama JNA, skupa s pobunjenim Srbima, napadala i razarala Vukovar. Da bi se to potisnulo u dublje slojeve svesti Hrvata kao naroda, govorili su na početku inicijatori borbe protiv ćirilice, kasniji članovi „Stožera“, neophodno je da prođe bar pedesetak godina bez vizuelnog i svakog drugog prisustva ćirilice u Vukovaru.
Ćirilica sa vojnom operacijom u Vukovaru nema apsolutno nikakve veze. Napisao sam to već nekoliko puta, ali u ovakvim slučajevima ponavljati se mora; Jugoslovenska narodna armija imala je latinicu kao službeno pismo a ekavicu kao jezičku varijantu. Nikada nijedno vozilo JNA, tenk, kamion, borna kola, kampanjola… nije na sebi imalo jedno jedino ćirilično slovo. Elem, sve je ovde savršeno jasno, od samog početka; radi se o udaru na Srbe, pokušaju da se na prostoru današnje Hrvatske izbrišu i zadnji tragovi tog naroda.
Samo dva dana pre nego što će Ustavni sud Hrvatske saopštiti ocenu da je referendum o ćirilici neustavan, „Večernji list“ objavio je intervju s predsednikom Županijskog suda Zagreba, Ivanom Turudićem. Na prvo gledanje ništa naročito, čovek je značajna figura u hrvatskom sudstvu, doneo je neke od najinteresantnijih presuda poslednje decenije, između ostalog osudio je i bivšeg premijera Ivu Sanadera. Ali… Ovde se radi o kontekstu i tajmingu.

TURUDIĆEVA PRIPREMA TERENA Prvi put, na do sada nezabeležen način, jedan aktivni sudija dao je klasičan politički intervju, iznoseći ocene kakvih se klone čak i neki političari. Turudić, a to je mnoge iznenadilo, ocrnio je premijera Milanovića i aktuelnu vlast, odlazeći tako daleko da je kazao kako ove godine nije otišao u Knin na proslavu godišnjice „Oluje“ da ne bi zviždao Milanoviću i Josipoviću. Drugim rečima, bili su u pravu oni što su na taj uličarski, stadionski način, ponizili politički vrh Hrvatske. Nije se Turudić zaustavio na toj oceni, bilo je i drugih, poput one da je Josip Broz Tito ratni zločinac, ubica Hrvata (omiljena mantra hadezeovaca već dvadesetak godina) pa je sve podiglo popriličnu prašinu, izazvalo reakcije čak i predsednika države Josipovića. Turudić je otišao nekoliko koraka dalje, predstavljajući sebe kao nezavisnog sudiju na koga se režim ustremio zbog, eto, iznetih stavova. Tvrdi da hrvatska policija prati i prisluškuje njegove razgovore telefonom. Šta je ovde interesantno?
Turudić, rekoh, daje intervju „Večernjem listu“ (medij izuzetno blizak desnim političkim snagama u Hrvatskoj) uoči obelodanjivanja ocene Ustavnog suda o ćirilici i referendumu i uz ostalo iznosi da Milanović godinama ima potrebu da utiče na sudstvo. Vrlo prosto, bila je to priprema terena za ocenu Ustavnog suda, pošto se nikako ne može odbaciti mogućnost da je Turudić, po logici stvari, mogao da sazna kakva će ona da bude. Turudić je, opet suprotno dobrim običajima i nepisanom pravilu, hvalio određene političare, isključivo iz reda opozicije, HDZ-a, Tomislava Karamarka, na primer, što je u Hrvatskoj protumačeno kao preporučivanje za budućeg ministra pravde, nakon parlamentarnih izbora koji se, a to nije daleko od realnosti, očekuju u vanrednom terminu, već sledeće godine.
Prema najnovijim istraživanjima, HDZ i dalje povećava razliku u odnosu na Milanovićev SDP. U toku je rad na okrupnjavanju bloka koji bi predvodila Hrvatska demokratska zajednica, mada ta stranka i nema neku veliku potrebu da koalira s drugima. Izuzetak je Ruža Tomašić, ona sledbenica Ante Starčevića, blagonaklona prema tekovinama NDH, Hrvatica s neuporedivo najboljim rejtingom na desnom političkom krilu. Na strani Karamarka u ovom trenutku je i Hrvatska seljačka stranka, nekada druga po snazi u Hrvatskoj, partija čiji je ugled i uticaj odavno ispod pet odsto.
Pažnju javnosti u Hrvatskoj, ovih varljivih letnjih dana, izazvala je već pomalo zaboravljena Jadranka Kosor, bivša predsednica vlade Hrvatske i HDZ-a. Govoreći o predsedničkim izborima, za koje su glavni rivali aktuelni šef države Ivo Josipović i Kolinda Grabar Kitarević iz HDZ-a, Kosor je iznela nekoliko pohvala na račun Josipovića, dok je za Kolindu kazala da, prema njenim informacijama, živi u inostranstvu, pa je pomalo nejasno kako jedna takva osoba može u neophodnoj meri da poznaje stanje u Hrvatskoj i da, u krajnjoj liniji, vodi zemlju. Kosorova je u ovom času nezavisni poslanik (zastupnik) u Hrvatskom saboru i sigurno je da priprema poziciju za sledeću podelu političkih karata udržavi. Iz HDZ-a je izbačena, njena struja u toj partiji ne postoji, povratka nema, svoju partiju osnovala nije i razume se da traži novu obalu za pristajanje svog kanua jednoseda.
Da ne zaboravimo, Ustavni sud Hrvatske u saopštenju povodom navedene odluke kaže da se primena Zakona o korišćenju ćirilice prenosi na lokalnu samoupravu. Nakon nedavno održanih lokalnih izbora u Vukovaru, vlast u tom gradu u rukama je HDZ-a i „Stožera“.
[/restrictedarea]