Шта значи оцена Уставног суда Хрватске о ћирилици

Оцена Уставног суда Хрватске да је иницијатива за расписивање референдума о употреби ћирилице у Хрватској супротна законским одредбама и духу Устава само на први поглед иде ка побољшању положаја Срба у тој земљи. Знајући досадашњу праксу, ствари су ипак мало сложеније

Пише Ратко Дмитровић

Био је то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео је. Пре неколико месеци, председник владе Хрватске казао је јавно, пред новинарима, на једном од брифинга, да референдума о употреби ћирилице у Хрватској неће бити све док је он премијер. „Не интересује ме број прикупљених потписа, да их је дупло више, основна људска права морају се поштовати“, казао је Зоран Милановић.

У ИНТЕРЕСУ ХРВАТСКЕ, КАО ДРЖАВЕ Недуго после тога Сабор је иницијативу из Вуковара да се у том граду забрани употреба ћирилице − оснажену са преко шестсто хиљада потписа Хрвата широм државе − упутио Уставном суду на оцену. Та оцена објављена је пре неки дан. Укратко, захтев „стожераша“ из Вуковара није прошао на Уставном суду, иницијатива је означена као неуставна.
Значи ли то да је судство у Хрватској под контролом извршне власти, да се осетљивије одлуке, а споменута припада таквима, доносе у сагласју с политичким врхом државе? Прецизније: да ли је Зоран Милановић пресудно утицао на Уставни суд у вези с ћирилицом? Што би Срби рекли „Може да буде, не мора да значи“.
Суд је свакако имао у виду врло јасан став премијера Милановића али и шири контекст овог случаја. Наиме, било је од почетка јасно да се ради само о институционалном армирању мржње, покушају брисања и последњих трагова културе и постојања српског народа на тлу данашње Хрватске. Уставни суд је имао додатни мотив да споменутом одлуком оснажи дигнитет Хрватске као озбиљне, правне државе; да је одлука била другачија, да се ишло на референдум (у исход нико не сумња) ћирилица би у овој држави била и службено инкриминисана, појам националне поделе, мерна јединица нечије кривице. Неважно је у овом тренутку чиме су се руководиле судије Уставног суда али ова одлука без сумње је у интересу Хрватске као државе.
На другој страни, судећи и по првим реакцијама, став да ћирилично писмо не може на референдумско оцењивање додатно је мобилисао велики, десни део хрватског политичког и друштвеног спектра. Из тих кругова долазе оцене да је Уставни суд само потврдио оно што се одавно зна, а зна се, кажу портпароли овог вида мишљења, да је Хрватска у рукама деце комунистичких зликоваца, орјунаша, југоносталгичара.
[restrictedarea]

БРАТИЈА ИЗ ГРАДА НА ДУНАВУ Ово, разуме се, није тачно али тако изражена срџба јасно казује колико је у тој земљи јак негативан став према свему што је у националном, верском и културном смислу различито од апсолутне већине, хрватства и католичанства.
„Стожер за очување хрватског Вуковара“, тако се зове организација оне братије из града на Дунаву и Вуки, која је најпре разбијала и скидала плоче с ћирилицом а потом покренула иницијативу за референдумско изјашњавање, тврди да ствар није окончана, односно да ће се жалити Суду у Стразбуру. Пошто се овде ради о прилично компликованој материји у којој су неки правни елементи на страни „Стожера“, не би представљало изненађење да из Стразбура дође налог за одржавање референдума.
Индикативно је да врх ХДЗ-а још увек ћути поводом оцене Уставног суда. Није мали број оних који тврде да та политичка странка у целости стоји иза „Стожера за очување хрватског Вуковара“, помаже и одређује смернице његовог деловања и употребљава га као лакмус папир за наредна политичка позиционирања, па га и сада пушта да испипа терен, изазове одређене реакције, прими прве ударце.
Недавно изабрани градоначелник Вуковара Иван Пенава (ХДЗ) огласио се мишљењем да је одлука Уставног суда пораз демократије, додајући да хрватски народ у својој држави може да доноси какве год хоће одлуке, чак и оне које су у супротности са законом јер, каже Пенава, човек је створио законе, а не закони човека. Типично мишљење једног хадезеовца, идентично са ставом на којем су створене ХДЗ и данашња Хрватска; дозвољено је све што је у хрватском интересу. Почетком деведесетих то се односило и на голи живот. Уосталом, писали смо о томе, у неколико случајева судске праксе (Сисак, Госпић, Сплит) судије су убиства Срба квалификовале као чин мотивисан хрватским интересима који, као такав, не подлеже казни. Суткиња у Сиску, Сњежана Мркоци, ослободила је својевремено четворицу бранитеља сваке одговорности за убиство породице Петра Милеуснића из Новске, изражавајући неугоду што уопште мора да суди хрватским бранитељима „у вријеме кад се пале свијеће за Вуковар“.

ПОВОД ЗА ОЗБИЉНУ АНАЛИЗУ Случај употребе ћирилице у Хрватској и одлуке Уставног суда с тим у вези није окончан. При томе не мислим на обраћање „Стожера“ Суду у Стразбуру, већ на последице које реално могу да се очекују у самој Хрватској. Ћирилица након овога неће имати додатна зелена светла, напротив, постаће још омраженија међу Хрватима. Говорећи на ову тему, Милорад Пуповац је констатовао да се на простору данашње државе не памти такав однос према неком писму, укључујући однос према готици. Ово је потпуна демонизација једног писма, нагласио је.
Пуповац је потпуно у праву, чак и у контексту који у причу уводи Независну Државу Хрватску, где је ћирилица била законом забрањена. Наиме, познато је да хрватски народ за време владавине Анте Павелића није имао такав однос према ћирилици какав има данас. Употреба ћирилице у данашњој хрватској држави представља ризик, не од режима, као што је било у време НДХ, већ од обичних људи, грађана, што је и феномен и повод за озбиљну анализу.
Овде, нема сумње, ваља подсетити како је напад на ћирилицу у Вуковару кренуо од поставке да је под тим писмом, ознакама ЈНА, скупа с побуњеним Србима, нападала и разарала Вуковар. Да би се то потиснуло у дубље слојеве свести Хрвата као народа, говорили су на почетку иницијатори борбе против ћирилице, каснији чланови „Стожера“, неопходно је да прође бар педесетак година без визуелног и сваког другог присуства ћирилице у Вуковару.
Ћирилица са војном операцијом у Вуковару нема апсолутно никакве везе. Написао сам то већ неколико пута, али у оваквим случајевима понављати се мора; Југословенска народна армија имала је латиницу као службено писмо а екавицу као језичку варијанту. Никада ниједно возило ЈНА, тенк, камион, борна кола, кампањола… није на себи имало једно једино ћирилично слово. Елем, све је овде савршено јасно, од самог почетка; ради се о удару на Србе, покушају да се на простору данашње Хрватске избришу и задњи трагови тог народа.
Само два дана пре него што ће Уставни суд Хрватске саопштити оцену да је референдум о ћирилици неуставан, „Вечерњи лист“ објавио је интервју с председником Жупанијског суда Загреба, Иваном Турудићем. На прво гледање ништа нарочито, човек је значајна фигура у хрватском судству, донео је неке од најинтересантнијих пресуда последње деценије, између осталог осудио је и бившег премијера Иву Санадера. Али… Овде се ради о контексту и тајмингу.

ТУРУДИЋЕВА ПРИПРЕМА ТЕРЕНА Први пут, на до сада незабележен начин, један активни судија дао је класичан политички интервју, износећи оцене каквих се клоне чак и неки политичари. Турудић, а то је многе изненадило, оцрнио је премијера Милановића и актуелну власт, одлазећи тако далеко да је казао како ове године није отишао у Книн на прославу годишњице „Олује“ да не би звиждао Милановићу и Јосиповићу. Другим речима, били су у праву они што су на тај уличарски, стадионски начин, понизили политички врх Хрватске. Није се Турудић зауставио на тој оцени, било је и других, попут оне да је Јосип Броз Тито ратни злочинац, убица Хрвата (омиљена мантра хадезеоваца већ двадесетак година) па је све подигло поприличну прашину, изазвало реакције чак и председника државе Јосиповића. Турудић је отишао неколико корака даље, представљајући себе као независног судију на кога се режим устремио због, ето, изнетих ставова. Тврди да хрватска полиција прати и прислушкује његове разговоре телефоном. Шта је овде интересантно?
Турудић, рекох, даје интервју „Вечерњем листу“ (медиј изузетно близак десним политичким снагама у Хрватској) уочи обелодањивања оцене Уставног суда о ћирилици и референдуму и уз остало износи да Милановић годинама има потребу да утиче на судство. Врло просто, била је то припрема терена за оцену Уставног суда, пошто се никако не може одбацити могућност да је Турудић, по логици ствари, могао да сазна каква ће она да буде. Турудић је, опет супротно добрим обичајима и неписаном правилу, хвалио одређене политичаре, искључиво из реда опозиције, ХДЗ-а, Томислава Карамарка, на пример, што је у Хрватској протумачено као препоручивање за будућег министра правде, након парламентарних избора који се, а то није далеко од реалности, очекују у ванредном термину, већ следеће године.
Према најновијим истраживањима, ХДЗ и даље повећава разлику у односу на Милановићев СДП. У току је рад на окрупњавању блока који би предводила Хрватска демократска заједница, мада та странка и нема неку велику потребу да коалира с другима. Изузетак је Ружа Томашић, она следбеница Анте Старчевића, благонаклона према тековинама НДХ, Хрватица с неупоредиво најбољим рејтингом на десном политичком крилу. На страни Карамарка у овом тренутку је и Хрватска сељачка странка, некада друга по снази у Хрватској, партија чији је углед и утицај одавно испод пет одсто.
Пажњу јавности у Хрватској, ових варљивих летњих дана, изазвала је већ помало заборављена Јадранка Косор, бивша председница владе Хрватске и ХДЗ-а. Говорећи о председничким изборима, за које су главни ривали актуелни шеф државе Иво Јосиповић и Колинда Грабар Китаревић из ХДЗ-а, Косор је изнела неколико похвала на рачун Јосиповића, док је за Колинду казала да, према њеним информацијама, живи у иностранству, па је помало нејасно како једна таква особа може у неопходној мери да познаје стање у Хрватској и да, у крајњој линији, води земљу. Косорова је у овом часу независни посланик (заступник) у Хрватском сабору и сигурно је да припрема позицију за следећу поделу политичких карата удржави. Из ХДЗ-а је избачена, њена струја у тој партији не постоји, повратка нема, своју партију основала није и разуме се да тражи нову обалу за пристајање свог кануа једноседа.
Да не заборавимо, Уставни суд Хрватске у саопштењу поводом наведене одлуке каже да се примена Закона о коришћењу ћирилице преноси на локалну самоуправу. Након недавно одржаних локалних избора у Вуковару, власт у том граду у рукама је ХДЗ-а и „Стожера“.
[/restrictedarea]